BILJANA JAKOVLJEVIĆ

Srpska napredna stranka

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Biljana Jakovljević birana je za narodnu poslanicu jednom do sada, u 12. sazivu, od 2020. do 2022. godine.

U 12. sazivu bila je članica Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, i zamenica člana Odbora za dijasporu i Srbe u regionu i Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo.

U 14. sazivu izabrana je za narodnu poslanicu kao 48. na listi Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane, mandat joj je potvrđen 06. februara 2024. godine. U 14. sazivu deo je poslaničke grupe ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane.

BIOGRAFIJA

Rođena je 1988. godine. Živi u Čačku.

Po obrazovanju je master pedagoškinja.

Bila je odbornica u Skupštini grada Čačka od 2019. godine.

Polaznica je Akademije mladih lidera Srpske napredne stranke.

Predsednica je Mesnog odbora Srpske napredne stranke Ostra, u Čačku.
Poslednji put ažurirano: 20.03.2024, 08:45

Osnovne informacije

Statistika

  • 7
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesto vanredno zasedanje , 30.06.2021.

Zahvaljujem, potpredsedniče, gospodine Orliću.

Uvaženi ministre sa saradnicom, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, amandman koji se odnosi na Zakon o finansijskom podršci porodicama sa decom na član 26. ima za cilj definisanje i proširivanje liste lica koja ostvaruju pravo na dečiji dodatak.

Svakako i nacionalnim projektom „Srbija 2025“ predviđen je rad iz oblasti demografije i populacione politike, kao i izmena u oblasti ovog zakona. Finansijska podrška države porodicama sa decom i za novorođenu decu svakako nisu od presudnog značaja kada se mladi parovi uopšte odlučuju za zasnivanje svoje porodice, ali nisu mala i nisu beznačajna.

Podsetiću građane na ono što su već i kolege pre mene govorili, da je prethodna Vlada na inicijativu predsednika države Aleksandra Vučića omogućila veliku finansijsku podršku za novorođenu decu u iznosu od 100.000 dinara za prvo rođeno dete, koja se isplaćuje jednokratno, za drugo rođeno dete 10.000 dinara koji se isplaćuju mesečno u periodu od dve godine, za treće dete 12.000 dinara u periodu od 10 godina, koja se takođe isplaćuje jednom mesečno, i za četvrto dete 18.000 dinara mesečno u periodu od 10 godina.

Sva ta finansijska izdvajanja nisu mala i nisu beznačajna i to je upravo pokazatelj da naša država vodi odgovornu, stratešku politiku kada je u pitanju stopa nataliteta u našoj državi. Takođe, i ministarka, odnosno predsednica Vlade Ana Brnabić je u svom ekspozeu istakla da će jedan od prioriteta Vlade biti upravo pitanja demografije i populacione politike, upravo i izmene zakona koje se danas nalaze pred nama. Sve ove izmene koje se danas nalaze pred nama i amandmani su, naravno, pozitivni i odnose se na pozitivne promene u oblasti prava porodilja. To se odnosi na dva perioda, na period za vreme porodiljskog odsustva i na period nakon porođaja, odnosno za vreme nege deteta.

Samo ću pročitati neke od najznačajnijih izmena koje su jako bitne i značajne. Prva izmena se odnosi na to da svaka zaposlena žena za vreme porodiljskog odsustva koje traje od dana njegovog počinjanja obavezno 28 dana, izuzetno po nalogu lekara 45 dana pre termina za porođaj do tri meseca života deteta ostvariće naknadu zarade za vreme porodiljskog koja ne može biti manja od minimalne zarade, a to iznosi oko 37.000 dinara. Za ovu izmenu potrebno je čak 300 miliona na godišnjem nivou. Ova izmena će započeti odmah nakon usvajanja ovog zakona, dakle od 1. jula.

Druga bitna izmena odnosi se na kumulativne isplate, majke koje imaju decu sa invaliditetom nisu ostvarivale pravo po ovom zakonu i pravo na tuđu negu i pomoć, sada će to pravo moći da ostvare i te isplate će se vršiti do pet godina starosti deteta ukoliko za tim ima potrebe i isplata počinje retroaktivno od 8. maja.

Takođe, žene poljoprivredni osiguranici su sada u istom položaju kao i sve ostale žene, ranije je njihov obračunski period bio 24 meseca, sada će biti 18 meseci, što takođe je slučaj kod drugih žena. Još jedna veoma velika i važna izmena jeste, koja zahteva zapravo ogromna sredstva jeste izmena maksimalni iznos naknade, do sada je bilo tri prosečne zarade, sada će biti pet prosečnih zarada, što jeste pravedno, obzirom da se plaća doprinos na pet zarada i majke koje su imala visoka primanja po ovom su bile oštećene. Ovaj deo će započeti od 1. januara 2022. godine.

Meni je jako drago što su i predsednica Vlade i predsednik države i Ministarstvo finansija i Ministarstvo za brigu o porodici i demografiji prepoznali sve ove probleme i što su izdvojili ogromna sredstva za sve ove izmene u iznosu od 65 milijardi na godišnjem nivou, što je jako pohvalno s obzirom da se mi nalazimo u godini korona virusa, odnosno jako kriznoj godini.

Zapravo u okviru daljih prioriteta delovanja i unapređenja u ovoj oblasti predviđen je rad rešavanja stambenih pitanja za mlade bračne parove kao i subvencionisanje vrtića, izdvajanje daljih sredstava za biomedicijsku potpomognutu oplodnju. Ovim sektorom se u Vladi bavi jedna čitav resor i zaista dosta vremena, dosta truda, dosta energije je uloženo da se u našoj državi stopa nataliteta poveća. Iskoristiću priliku da predložim svim lokalnim samoupravama da u okviru svojih centara za socijalni rad, kancelarija za mlade osnuje neke kancelarije, odnosno savetovališta za bračne parove koji se odlučuju za biomedicinski potpomognutu oplodnju u vidu stimulacije, odnosno pomoći, kao i za davanje svih relevantnih informacija koje su im neophodne za ovaj potez.

Na samom kraju, ja ću podržati ovaj amandman kao i sve predložene izmene. Zahvaljujem.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 06.05.2021.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovani članovi Vlade sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, Zakon o kulturi je na snazi od septembra 2009. godine, a sa primenom je počeo u martu 2010. godine.

Nakon usvajanja Zakona o kulturi usledilo je usvajanje podzakonskih akata koji su unapredili kompletan Zakon o kulturi, odnosno kompletan kulturni sistem. Mi smo prošle nedelje ovde govorili o ciljevima koje treba postići kako bi ovaj akt, odnosno ovaj zakon bio još bolji i još kvalitetniji, a danas govorimo o amandmanima koji takođe imaju za cilj da unaprede ovaj zakon i uopšte kompletan kulturni sistem.

Kada govorimo o kulturi ne mogu da ne istaknem da od 2012. godine je kulturni sistem zaista doživeo procvat. U svim mestima ne teritoriji Srbije se radilo i gradilo iz oblasti kulture, počevši od velelepnog spomenika Stefanu Nemanji koji je danas jedna od najatraktivnijih turističkih destinacija za naše turističke posetioce, zatim je otvoren i Narodni muzej koji je dugo godina renoviran, ali i na čitavoj teritoriji Srbije se radilo i gradilo.

Takođe, kada govorimo o kulturi kao predstavnica naroda i naravno vladajuće stranke ne mogu da ne govorim i o kulturnoj ponudi koja je zaista dosta bolja u odnosu na prethodne godine i naravno da je bolja za sve generacije, naročito za mlade. Imala sam priliku da razgovaram sa mladima u mom gradu Čačku, sa mladima iz Kancelarije za mlade i da čujem njihove utiske da je zaista kulturni sadržaj u našem gradu dosta bogatiji i dosta oplemenjen.

Takođe ta saradnja između Kancelarije za mlade i udruženja mladih i lokalne samouprave u našem gradu je dosta bolja u odnosu na prethodne neke godine pre 2012. godine. Sve njihove ideje uspevaju da se generišu kroz podršku naše lokalne samouprave.

Mi smo svesni da još dosta toga imamo da činimo za naše mlade kako bi ih očuvali ne samo u našem gradu, već i u našoj državi i smatram da je najbolji način da očuvamo naše mlade razgovor sa mladima i interakcija sa mladima kako bi čuli njihove ideje i njihove potrebe i pomogli im da iste realizuju.

Kada govorimo o kulturnoj ponudi ne mogu da ne pomenem da će naš grad Čačak posetiti ovoga leta čuveni violinista Stefan Milenković koji će u dvonedeljnom boravku održati master klas za sve polaznike škole violine kako svetske tako i naše domaće i imaćemo priliku, ako Bog da, da na novom amfiteatru, trgu u Ovčar banji da čujemo i koncert Stefana Milenkovića i sada kada već pominjem Ovčar banju ne mogu takođe da ne istaknem kulturnu ponudu, odnosno bogatu kulturu i istoriju naše Ovčar banje i Ovčarsko-kablarske klisure koja je bogata ne samo svojim prirodnim lepotama, meandrima, lekovitom vodom, poznatom kao Srpska sveta gora sa 11 manastira, takođe Ovčar banja je bogata svojim istorijskim i kulturnim nasleđem i zahvaljujući Vladi Republike Srbije mi ćemo konačno dobiti izgubljeni sjaj naše Ovčar banje.

Obzirom da je kultura naše obeležje i naš identitet mi smo svi u obavezi da negujemo naša kulturna dobra, tako da ću ja u danu za glasanje sa velikim zadovoljstvom da podržim kako Zakon o kulturi tako i navedene amandmane. Hvala.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 16.03.2021.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka sa saradnicama, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, borba protiv klimatskih promena danas predstavlja jedan od prioriteta u politici međunarodne zajednice.

Zakon o klimatskim promenama, koji se dugo najavljivao, danas se nalazi na dnevnom redu i važi za jedan od kompleksnijih i značajnih zakona za zaštitu zdravlja građana, za zaštitu životne sredine, poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva.

Primenom Zakona o klimatskim promenama uspostaviće se sistem za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i obezbediti prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove. Ovim predlogom zakona ispunjavaju se obaveze prema međunarodnoj zajednici, odnosno okvirnoj konvenciji UN o promeni klime i Pariskom sporazumu i usklađuje domaće zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU.

Predlog zakona predviđa donošenje strategija u razvoju Republike Srbije sa akcionim planom u roku od dve godine i važiće deset godina nakon usvajanja ovog zakona, odnosno nakon primene ovog zakona.

Zakon predstavlja krovni pravni okvir za dalje delovanje sa ciljem smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove, što je jedan od pet strateških ciljeva EU i osnova zelene ekonomije. Dakle, nezaobilazna oblast u pregovorima Srbije i EU u procesu postupanja jesu upravo klimatske promene.

Predloženim zakonom Srbija zadržava pravo da kreira zakonodavni okvir i postavlja ciljeve razvoja uzimajući u obzir sve specifičnosti privrednog i energetskog sektora, kao i druge nacionalne socio-ekonomske sektore.

Ovo je godina koja će obeležiti velike investicije iz oblasti zaštite životne sredine, jer će započeti izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda i kanalizacionih mreža u 28 lokalnih jedinica, odnosno jedinca lokalnih samouprava od kojih je jedna i kod nas u Čačku.

Za grad Čačak ovo je jedan od krupnih republičkih projekata za koje je opredeljeno 30 miliona evra i određeni radovi su već u toku, a odnose se na pripremu terena za izgradnju fabrike za prečišćavanje otpadnih voda čija vrednost iznosi 23 miliona evra i takođe su započeti radovi na rekonstrukciji kanala za vodosnabdevanje od mesta Parmenac do mesta Katrga, čija dužina iznosi 14 kilometara, a vrednost tih radova iznosi sedam i po miliona evra. Navedeni kanal je sagrađen šezdesetih godina prošlog veka i prethodna vlast se nije setila da reši taj gorući problem naših poljoprivrednika.

Problemi zaštite životne sredine datiraju dugo godina unazad. Za rešavanje problema potrebno je vreme, ali takođe i dosta ozbiljnih investicija koje će pospešiti, odnosno sprečiti zagađivanje vazduha u našoj sredini. Naša država je to prepoznala kao prioritetan problem, zbog toga smo započeli mnogobrojne projekte koji se bave aerozagađenjem u vidu zamene individualnih ložišta, kotlarnica, pošumljavanje i obnavljanja ekosistema koje predstavljaju prirodne prečišćavanje vazduha.

Zahvaljujući dobroj i dogovornoj politici našeg predsednika Aleksandra Vučića uspeli smo da obezbedimo povoljniju cenu gasa, kao i uticaj na lokalne samouprave da se smanji cena za ugradnju, odnosno za priključivanje na grejanje na gas.

Donošenjem ovog zakona značajno ćemo unaprediti i pospešiti ekonomski rast naše države, kao i životni standard naših građana, ali takođe smanjićemo i nivo zagađivanja vazduha, kao i ogromne materijalne štete na poljoprivredni sektor usled čestih elementarnih nepogoda.

Procenjena materijalna šteta usled klimatskih promena iznosi sedam milijardi evra i smanjenjem emisija GHG podstičemo ekonomski rast u Srbiji, jer otvaramo nova tzv. zelena radna mesta, otvaramo ekonomiju za nove investicije, jer svima je dobro poznato da svi investitori vole da ulažu u državu koja vodi računa o ekološkim standardima, ali takođe na ovaj način podstičemo i rast životnog standarda naših građana što nam je inače i glavni cilj.

Na samom kraju, u danu za glasanje ja ću, kao i ostale svoje kolege i koleginice narodni poslanici, iz grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržati ovaj predlog zakona. Zahvaljujem.

Whoops, looks like something went wrong.