BILJANA JAKOVLJEVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1988. godine. Živi u Čačku.

Po obrazovanju je master pedagog.

Predsednica je Mesnog odbora Ostra.

Vršila je funkciju odbornice u Skupštini grada Čačka od 2019. godine.

Polaznica je Akademije mladih lidera Srpske napredne stranke.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora odražnih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Izabrana je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 30.10.2020, 16:35

Osnovne informacije

Statistika

  • 4
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 02.03.2021.

Uvaženi potpredsedniče, gospodine Orliću, uvaženi ministre sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projekat „Kulturne infrastrukture“ označava da naša država vodi odgovornu politiku prema našim kulturnim tekovinama i prema našem srpskom identitetu.

Naš identitet čini pismo, jezik, pravoslavlje, naši običaji, naša tradicija. Ukoliko se ne budemo odgovorno ponašali prema našim ustanovama kulture, ne možemo očekivati ni da sačuvamo naše kulturne tekovine.

U proteklih osam godina naša država na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem odgovorno se ponašala prema našim ustanovama kulture. Obnovljen je veliki broj muzeja, galerija, domova kulture, kako na gradskom, tako i na seoskom području, podizan je veliki broj spomenika, svedoci smo novootkrivenog spomenika Stefanu Nemanji, koji je simbol naše istorije, naše religije i našeg daljeg napretka.

U ovom Sporazumu videli smo i projekat za pretvaranje naše stare železničke stanice u muzej i na taj način ćemo upotpuniti Kraljev trg sadržajem za naše turističke posetioce.

Takođe, ovim Sporazumom potvrđuju se dalja infrastrukturna ulaganja. Glavni ciljevi projekta obuhvataju renoviranje, obnavljanje i proširivanje ustanova kulture, uključujući muzeje, pozorišta, kulturne centre i druge ustanove.

Predviđeno je i ulaganje u digitalizaciju u 11 gradova širom naše zemlje i smatram da je to jako pohvalno, obzirom da se nalazimo u epohi modernizacije i digitalizacije. Kada digitalizacija ulazi u sve sektore, pohvalno je da digitalizacija ulazi i u sektor kulture.

Mi Čačani volimo da istaknemo kada govorimo o kulturi sve značajne ličnosti koje su na neki način obeležile i ostavile svoj pečat iz oblasti kulture, a da su živele ili da su rođene u našem gradu Čačku, kao što su Nadežda Petrović, Vladislav Petković Dis, Branko V. Radičević, vrsni umetnici rokenrola Bora Đorđević i Točak, zatim braća Teofilović, operska diva Radmila Bakočević, narodni pevač Miroslav Ilić, glumica Sonja Savić i mnogi drugi. Smatram da je jako važno na ovom mestu i svuda da pominjemo imena koja su ostavila svoj pečat u našoj kulturi.

Ja ću se samo još kratko osvrnuti na doprinos kulturnom razvoju kod nas u Čačku. Zahvaljujući Fondu Republike, ali takođe i sredstvima lokalne samouprave uspeli smo u proteklih šest godina da uradimo dosta krupnih projekata iz oblasti kulture.

Godine 2018. otvorili smo jednu od najmodernijih i najvećih biblioteka pod jednim krovom – Biblioteku „Vladislav Petković Dis“, rimske terme, odnosno Trg rimske terme, a u toku je i restauracija rimskih termi i to predstavlja jedno od važnih lokaliteta za naše turističke posetioce.

Takođe, pre tri godine postavili smo i spomenik Tanasku Rajiću na sam ulazak u naš grad, na početku Bulevara Tanaska Rajića i u toku je projekat za postavljenje Spomenika knezu Stracimiru, bratu Stefana Nemanje, za koga se vezuje i osnivanje našeg grada.

Kao i u drugim gradovima, i u našem gradu osnovano je Gradsko pozorište i na taj način smo upotpunili sadržaj za ljubitelje glume i pozorišne scene.

Više nego ikada se uložilo u kulturnu infrastrukturu i sa time nastavljamo i u narednom periodu. Svake godine se uvećavaju sredstva za sektor kulture, što nije bilo svojstveno u periodu pre 2012. godine.

U Srbiji postoji veliki broj kulturnih umetničkih društava i udruženja i organizacija koje se bave amaterizmom, koje broje više stotina hiljada članova koje se bave kulturnim amaterizmom i ja se nadam da će i oni pronaći negde prostora da konkurišu za svoju infrastrukturu.

Sa velikim zadovoljstvom na samom kraju podržaću u danu za glasanje ovaj predlog, sa željom da se što više bavimo očuvanjem naše srpske tradicije i naše srpske kulture. Hvala.

Drugo vanredno zasedanje , 09.02.2021.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, uvaženi predstavnici ministarstva, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, pred nama je Predlog zakona o socijalnoj karti, koji je podnela Vlada Republike Srbije i ovo je jedna od prioritetnih reformi u pogledu bolje usmerenih socijalnih davanja, o čemu je i govorila premijerka u svom Ekspozeu.

Upravo ovim zakonom unapredićemo sistem socijalne zaštite i omogućićemo našim građanima brže i dostupnije ostvarivanje svojih prava iz domena socijalne zaštite.

Socijalna karta predstavlja objedinjeni uvid u podatke o trenutnim i potencijalnim korisnicima usluga socijalne zaštite. Na ovaj način se omogućava da građani koji su najteži, odnosno koji su u najtežem ekonomskom položaju budu vidljivi u sistemu kako bi blagovremeno i efikasno ostvarili pravo na svoju potrebu.

Kreiranjem registra socijalnih osiguranika i socijalnih karata država će imati uvid u ekonomski položaj svakog pojedinca, ali i mogućnost da finansijsku pomoć pravednije raspoređuje onima koji na to pravo imaju.

Za građane bi to značilo da svaka promena u njihovom socijalnom, finansijskom i imovinskom statusu automatski se registruje i da više neće morati da obilaze 15 šaltera kako bi ostvarili neko pravo iz domena socijalne zaštite. Drugim rečima, funkcija ovog zakona jeste da spreči zloupotrebu i da država urgentno pruži pomoć tamo gde je potrebna.

Inače, Zakon o socijalnim kartama biće i zeleno svetlo za ukrštanje baza podataka ministarstva i drugih institucija što će omogućiti olakšan i tačan protok informacija za zaposlene, a za građane brže ostvarenje svojih prava.

Dobro vođena socijalna politika i socijalna zaštita podrazumeva da svi oni koji se nađu u stanju socijalne potrebe država treba da odgovori merama, odnosno pravima. Obaveza države je da omogući socijalnu pomoć i zaštitu onima kojima je to potrebno, a to su osetljive grupe, to su stari ljudi, osobe sa invaliditetom, osobe sa posebnim potrebama. Međutim, kada govorimo o radno sposobnim kategorijama ljudi država radi na tome da omogući zaposlenje. Trenutno je u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u pripremi strategija zapošljavanje za period od 2021. do 2025. godine, strategija u kojoj su upravo sve ove osetljive grupe u prioritetu pri zapošljavanju, dakle osobe sa invaliditetom, Romi, korisnici prava socijalne pomoći, kao i mladi do 30 godina.

Kada smo kod mera za zapošljavanje, odnosno zahtev i mera za zapošljavanje i ove godine izdvojila Republika Srbija novac u iznosu od 5,5 milijardi dinara i 550 miliona dinara za osobe sa invaliditetom.

Ako uzmemo samo jedan primer, videćemo koliko je urađeno u proteklom periodu. Mi smo 2012. godine imali stopu nezaposlenosti 27%. Danas je taj procenat 9%. Upravo to je pokazatelj koliko je našoj zemlji prioritet zaposlenje. Ovog trenutka naša država izdvaja za sva socijalna davanja 106 milijardi dinara i ovim zakonom namera je da se postigne pravedna raspodela novca za sve građane.

Nakon usvajanja ovog zakona slede faze usvajanja podzakonskih akata, zatim sprovođenje kompletne tehničke dokumentacije, umrežavanje sistema i spajanje sa svim relevantnim institucijama, sa ministarstvom i prema informacijama nadležnih iz ministarstva očekuje se 1. marta 2022. godine kompletna primena ovog zakona. Tada ćemo znati tačan broj koliko se građana nalazi u bazi i to će biti isključivo građani koji trenutno ostvaruju svoje pravo iz domena socijalne politike i svi građani koji su aplicirali ili su aplicirali po službenoj dužnosti. Kroz ove izveštaje imaćemo tačnu sliku na osnovu koje ćemo moći da radimo na unapređenju socijalne politike.

Takođe, ovo će biti jedna moderna elektronska uprava koja će biti efektnija i kvalitetnija. Upravo ovo je stepen koji će zaokružiti digitalizaciju javne uprave i administracije. Imali smo priliku da vidimo dobar primer u praksi, digitalizacija sistema prilikom prijavljivanja za vakcinaciju brže, jednostavnije i efikasniji i dostupniji za sve građane, ali i naravno za ceo sistem.

Usvajanjem ovog zakona o socijalnoj karti mi nastavljamo brigu o najugroženijim građanima, ali takođe i borbu protiv siromaštva. Zahvaljujem.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 15.12.2020.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, prošle nedelje smo usvojili Predlog zakona o budžetu za 2021. godinu i time smo omogućili nastavak krupnih kapitalnih projekata, ali takođe i početak novih, kao i nastavak borbe sa pandemijom korona virusa.

Upravo usvajanjem i ovih finansijskih zakona o kojima danas govorimo mi nastavljamo razvoj naše zemlje iz oblasti putne i železničke infrastrukture. Moram da pomenem da su za nas Čačane od izuzetnog značaja upravo radovi na Moravskom koridoru, specijalno deonica autoputa Preljina-Pojate, kao i nastavak autoputa Miloš Veliki, deonice autoputa Preljina-Požega. Veoma je pohvalno da su u ovim trenucima radovi na drugim saobraćajnicama na teritoriji naše zemlje.

Kada govorimo o drugim krupnim kapitalnim projektima, mi možemo da govorimo takođe i o unapređenju kanalizacione mreže i tretmana otpadnih voda, što je takođe jedan od veoma važnih republičkih projekata koji je značajan i za nas Čačane. Za tu investiciju je opredeljeno 30 miliona evra i određeni radovi su već u toku, a odnose se na pripremu terena za izgradnju fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, čija vrednost iznosi 23 miliona evra. Zatim, u toku je rekonstrukcija i kanala za vodosnabdevanje, čija vrednost iznosi 7,5 miliona evra, a dug je 24 kilometra. Time ćemo da unapredimo poljoprivredna dobra čačanskog kraja.

Takođe, u još 17 opština i gradova će se raditi na tim poljima. Zaista nas očekuje u narednoj godini veliki broj krupnih, lepih investicija o kojima ćemo ovde govoriti.

Sada bih se specijalno osvrnula na Predlog zakona o digitalnoj imovini, jer smatram da je ovo jedna od veoma značajnih tema za nas mlade prvenstveno, ali naravno i za svu populaciju. Smatram da u 21. veku verovatno ne postoji osoba koja nije makar elementarno digitalno pismena ili makar da poseduje taj uvid koliko je digitalizacija važna i tehnologija. Naročito smo se uverili u to tokom pandemije korona virusa, jer zahvaljujući digitalizaciji i tehnologiji uspeli smo da očuvamo kontakte sa prijateljima, sa rodbinom, uspeli smo da spasimo veliki broj sektora, kao što su, recimo, obrazovanje. Zahvaljujući onlajn nastavi, učesnici su uspeli da obavljaju svoje školske obaveze. Takođe, i u sektoru trgovine videli smo da je nesmetano funkcionisala komunikacija između proizvođača i potrošača.

Zaista smo uvideli sada više nego ikada značaj inovacije i tehnologije, koliko su određeni sektoru upravo zahvaljujući digitalizaciji nastavili sa funkcionisanjem uprkos pandemiji korona virusa.

S obzirom da se tehnologija pokazala kao pomoć čovečanstvu i da se tehnologija svakodnevno razvija, tako je naša država prepoznala tu potrebu još i pre pojave korona virusa. Samim dolaskom na vlast predsednik Aleksandar Vučić je želeo da Srbija ide u korak sa velikim evropskim državama u mnogim oblastima, pa i u pogledu digitalizacije i inovacija.

Podsetiću vas da su investicionim planom 2020/2025 opredeljena značajna sredstva za digitalizaciju i veštačku inteligenciju. Shodno tome, proteklih godina su u Srbiji otvorena četiri naučno-tehnološka parka, od kojih je jedan i kod nas u Čačku. Dakle, pored Beograda, Novog Sada i Niša, i Čačak je jedan od centara koji brine o mladim ljudima i svima onima koji žele da svoje ideje generišu upravo ovde u Srbiji.

Takođe je i premijerka Ana Brnabić u svom ekspozeu istakla da je jedan od prioriteta naše zemlje upravo ulaganje u digitalizaciju, jer želimo moderniju zemlju i efikasniju u svim oblastima u kojima uvođenje umrežavanja sistema može pospešiti rad.

Svrha digitalizacije ima široku namenu i kada je reč o uvođenju digitalizacije u sistem javnih uprava, u zdravstvo, lokalne samouprave, time ćemo da pospešimo i da postignemo efikasnije i kvalitetnije funkcionisanje, zapravo brži protok informacija i pomoći ćemo građanima da brže dođu do svojih ciljeva, da brže dođu do rešavanja svojih potreba i problema, a za zaposlene to označava jedan brži način rešavanja problema za koje se obraćaju građani.

Shodno svemu tome, ja ću svim srcem podržati predlog zakona koji je pred nama i to isto ću zamoliti i svoje kolege da učine, kako bi pomogli našoj državi da se razvija u jednom modernijem i svestranijem stilu. Zahvaljujem.