Hvala.

Uvaženi predsedavajući, gospodine Tvrdišiću, cenjene kolege i koleginice narodni poslanici, predstavnici Vlade, dragi građani Srbije, kao što je svima poznato, Republika Srbija uređuje i obezbeđuje jedinstveno tržište, stara se o pravnom položaju privrednih subjekata i sistemu obavljanja pojedinih privrednih delatnosti na teritoriji Republike Srbije.

U tom smislu, izmene i dopune Zakona o privrednim društvima, koje su danas na dnevnom redu, su od naročitog značaja za stvaranje povoljnog poslovnog okruženja, za razvoj privrednih aktivnosti i poslovanje svih privrednih subjekata na teritoriji Republike Srbije.

Mi smo, podsetiću, 2017. godine, usvojili pregovaračku poziciju za Poglavlje 6 - Pravo privrednih društava, gde se Srbija obavezala da će svoj pravni sistem usaglasiti sa pravnim tekovinama EU iz oblasti korporativnog prava. Da smo uspešni u ovom poslu potvrđuje i poslednji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u oblasti ekonomije, gde je posebno istaknuto da smo zahvaljujući izuzetnom rastu u periodu pre krize izazvane kovid virusom uspeli upravo da ublažimo ove posledice.

Izmene o kojima danas govorimo poboljšaće pravni položaj i zaštitu manjinskih akcionara, članova privrednog društva, ali svakako će uticati i na unapređenje pozicije Srbije na "Duing" biznis listi.

Ono što je pored svih ostalih novina koje donosi ovaj Predlog izmene i dopune Zakona o privrednim društvima, a posebno bitna je novina da se uvodi sudska zaštita onih lica čije su adrese stanovanja bez njihovog znanja i saglasnosti prijavljene u registru privrednih subjekata, gde su registrovane kao adrese privrednih društava i preduzetnika. Naime, postupak registracije u Agenciji za privredne registre odvija se po načelu formalnosti, u kojem registrator nije ovlašćen da ispituje da li u momentu podnošenja registracione isprave postoji osnov za korišćenje prostora u kome je sedište privrednog subjekta.

Svedoci smo da je povećan broj predstavki građana koje ukazuju na probleme koje ovi građani čije su zapravo adrese stanovanja zloupotrebljene, oni imaju probleme sa javnim izvršiteljima i javnim preduzećima i njihove adrese stanovanja su iskorišćene kao fiktivna poslovna sedišta, tako da ovo predloženo rešenje smatram jako značajnim i ispravnim, kao što smatram ispravnim i da postupak po tužbi za brisanje registrovane adrese bude hitan.

Pored ovakvih zakonodavnih rešenja kojima Narodna skupština i mi kao narodni poslanici dajemo pun doprinos razvoju poslovnog ambijenta u Srbiji, mislim da je od naročitog značaja takođe što je Vlada Republike Srbije usvojila Strategiju tržišta kapitala za period od 2021. godine do 2026. godine. Takav jedan dokument je prvi put donet u Srbiji.

Ono što me takođe posebno raduje a tiče se privrednih društava je što će Srbija jako brzo usvojiti i strategiju razvoja start-ap eko sistema za period od 2021. do 2026. godine, koja, između ostalog, treba da doprinese privrednom rastu zasnovanom na ekonomiji znanja, povećanju izvoza i rastu BDP. Start-ap su takođe privredni subjekti, bilo da posluju u formi privrednog društva ili da posluju kao preduzetnici i kao takvi, s obzirom da ih najčešće formiraju mladi ljudi koji imaju poslovnu ideju, mislim da su i odlično sredstvo u borbi protiv sive ekonomije, jer uče početnike u biznisu poreskim obavezama ali i poreskim olakšicama koje im njihova zemlja pruža.

U tom smislu, vrlo je bitno što je Srbija u poslednjih nekoliko godina uložila veliki napor da osnuje i osnaži naučno-tehnološke parkove i start-ap centre, kao institucije koje olakšavaju start-apima početne godine poslovanja. Ove dve institucije, i naučno-tehnološki parkovi i start-api jesu jedan mehanizam borbe Srbije da uhvati korak sa Četvrtom industrijskom revolucijom. Ovo je oblast u kojoj Srbija, da bi uspela da isprati svetske tokove, mora da trči maraton, a s tim što od samog početka trči sprint i onda nastavlja dalje.

Međutim, istakla bih da Srbija od 2012. godine trči maraton na gotovo svim poljima. Tako danas u Srbiji i nije vest kada se otvori nova fabrika, danas u Srbiji nije vest ni kada je ukupan priliv stranih investicija u periodu od januara do oktobra ove godine premašio iznos od tri milijarde i 140 miliona evra, jer su, čini mi se, Aleksandar Vučić i SNS navikli naše građane da budemo svake godine sve bolji u ovoj oblasti.

Danas u Srbiji odgovornom politikom možemo da kažemo građanima Srbije da imamo energetsku stabilnost i da nema straha od poskupljenja energenata na svetskom tržištu.

Što se tiče onih koji ne mogu da dobiju podršku građana Srbije, koji podršku za svoju borbu traže od stranaca i koji napadima na Aleksandra Vučića zapravo žele da oslabe Srbiju, poručujem da je Srbija zahvaljujući Aleksandru Vučiću povratila međunarodni ugled, da ne postoji političar u novijoj srpskoj istoriji koji je imao veći broj bilateralnih i multilateralnih kontakata i sastanaka sa svim svetskim liderima i da samo političar takvog kalibra može da vodi Srbiju u ovim tokovima istorije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi predstavnici Vlade i pre svega dragi građani Srbije, opet govorimo o jednom zakonskom aktu iz oblasti kulture, izmenama i dopunama Zakona o muzejskoj delatnosti koji smo, svi se sećamo, izglasali u aprilu mesecu ove godine. To je bio prvi specijalizovani zakon nakon 50 godina koji smo doneli u ovoj oblasti.

Saglasna sam, naravno, da je ova izmena neophodna kako bi se otklonile bilo kakve nedoumice po pitanju različitog tumačenja između Zakona o kulturi i Zakona o muzejskoj delatnosti i u danu za glasanje, naravno, daću podršku ovom predlogu.

Međutim, dozvolite mi da, kada govorimo o ovoj temi, temi kulture, napravim jedan osvrt na izvanrednu vest koja je za sve nas koji dolazimo iz Čačka pristigla juče iz Ministarstva kulture i informisanja.

Na konkursu koji je prvi put raspisan u ovoj godini, dakle, u godini kada je na čelu Ministarstva gospođa Maja Gojković, grad Čačak je proglašen za prvu nacionalnu prestonicu kulture za 2023. godinu. Time je grad iz koga dolazim, grad bogate istorije, kulture i umetnosti, grad sporta, grad Ovčarsko-kablarske klisure, Vladislava Petkovića Disa, majora Gavrilovića, Vojvode Stepe i moram da naglasim Nadežde Petrović, jer ona, pored toga što je bila čuvena slikarka, humanistički radnik, književnica, bila je i veliki borac za ženska prava, dobio potvrdu i blagoslov za svoja kulturna nastojanja i podvige, ali i ubrizgavanje u krvotok grada jedne nove vizije, jer će, pored programskog sadržaja, od države za ovu namenu biti opredeljena oko 300 miliona dinara, a sam grad će opredeliti preko 100 miliona.

Muzejski kompleks u srcu grada koji krasi konak Jovana Obrenovića će dobiti nove kapacitete za bezbednu postavku svog istorijskog blaga, a Čačak i Srbija će dobiti i prvi muzej košarke, jer to Čačak, a pogotovo Srbija sa svojim velikim košarkaškim imenima duguje herojima ovog sporta.

Naravno, ja ću ovde i čestitati kulturnim radnicima i rukovodstvu grada Čačka koje je i najviše zaslužno što je Čačak dobio ovako laskavu titulu, jer je mnogo toga učinjeno na polju kulture u prethodnim godinama.

Međutim, sve ovo što se dešava u Čačku i dešavaće se u narednim godinama, dešava se u čitavoj Srbiji.

Srpska napredna stranka, čije pripadnike, kada hoće da ih omalovaže, nazivaju krezubima, sendvičarima i ostalim vređajućim terminima, jako je dobro razumela onu čuvenu Čerčilovu opservaciju na situaciju pred napad Hitlera na Britaniju, kada su ministri većali sa kog će izvora prebaciti sredstva za odbranu i kada su neki predložili da to učine sa pozicije kulture, na šta je ovaj čuveni političar rekao – a šta ćemo onda da branimo. Zato je jako bitno što je ovaj skupštinski saziv doneo i Zakon o očuvanju ćiriličkog pisma i zato što smo doneli zakon o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar. Zato je bitan i ovaj projekat koji je u ovoj godini pokrenulo Ministarstvo kulture i informisanja, jer država na taj način pomaže kulturu, ali pomaže i kulturne radnike koji na ovaj način mogu da ostvare svoje zamisli.

Istovremeno, time inkorporiramo i produžavamo duh evropskih vrednosti koji donosi Novi Sad kao evropska prestonica kulture za 2022. godinu, s obzirom da će, baš kao i Novi Sad, koji će biti u duhu ovog projekta, u 2022. godini i grad Čačak biti u duhu projekta nacionalne prestonice kulture u 2023. godini.

Sada bih naglasila i povezala privredu i kulturu, jer za ovakva ulaganja je potrebna jaka privredna aktivnost i verovatno da većina nas nije primetila istraživanje Ministarstva privrede, koje je pokazalo da su mala i srednja preduzeća u 2020. godini, godini krize, pokazala trend rasta, ali i povećala procenat izvoza, što je jako bitno i za zaposlenost i za rast BDP-a i pokazuje stabilnost srpske ekonomije.

S druge strane, dovoljno smo stabilni da možemo i da vraćamo dugove bivše vlasti, jer samo pre nekoliko dana je iz Ministarstva finansija stigla vest da je vraćen dug bivše vlasti od 700 miliona dolara. Svega toga, naravno, ne bi bilo da u prethodnim godinama nismo sproveli snažne ekonomske reforme i da sada možemo da kažemo sa ponosom da nismo zavisni od drugih.

S druge strane, na taj način i predsednik Vučić može da izgovori da će se Srbija dobro nositi i sa energetskom krizom koja preti velikim ekonomijama, zbog rasta cene energenata i da će domovi u Srbiji biti topli, što je za naše građane najbitnije. Zato na ovoj temi upravo govorim o privredi, zato što kultura jeste temelj na kome je izgrađena država, ali da bismo sve ove namere ostvarili, potrebna je jaka privreda. Zato je, takođe, bitno što danas u Novom Sadu otvaramo još jednu fabriku, fabriku čokolade.

Naravno, najbitnije od svega je da građani Srbije znaju da ono što obećamo, mi to i uradimo, da završavamo ono što su drugi započeli, ali da završavamo i ono što mi započnemo. U tom smislu, ponekad čini mi se da je potrebno podsetiti na onu čuvenu latinsku sentencu –res non verba, odnosno dela, ne reči. Zahvaljujem.

Zahvaljujem cenjeni gospodine Orliću.

Poštovani građani i građanke Srbije, pre nešto manje od četiri meseca mi smo usvojili jedan strateški važan akt za našu zemlju iz oblasti zaštite životne sredine, Zakon o klimatskim promenama kojim se Srbija potvrdila dalji ekonomski rast na bazi smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Istovremeno donošenje ovog zakona Srbija je potvrdila i da se nalazi na evropskom putu, putu integracija i da će slediti evropske vrednosti i standarde i u ovoj oblasti.

Danas kada govorimo o predlogu važnih izmena i dopuna Zakona o zaštiti prirode, još jednog važnog zakona iz oblasti zaštite životne sredine, treba istaći da je razlog donošenja ovih izmena i dopuna usklađivanje samog teksta zakona sa drugim propisima u pravnom sistemu Republike Srbije, otklanjanje nedostataka u njegovoj primeni i naravno usklađivanje propisa sa propisima EU, pri čemu ne smemo izgubiti iz vida i onaj glavni primarni cilj, a to je očuvanje i unapređenje zaštite životne sredine, zaštite prirode, jer kako kaže poslovica zemlju nismo dobili od svojih predaka, nego pozajmili od svojih potomaka.

Naravno nismo sumnjali da će Ministarstvo u skladu sa procedurom sprovesti javnu raspravu i obavestiti javnost o predlogu izmena i dopuna Zakona o zaštiti prirode, ali mislim da je zarad šire javnosti bitno naglasiti da je celokupna procedura javne rasprave sprovedena blagovremeno, na transparentan i svima dostupan način i da je zainteresovana javnost, a pre svega zainteresovano civilno društvo da im je bio produžen rok za dostavljanje primedbi, sugestija i predloga i to samo Ministarstvo nije bilo obavezno da to učini.

Predlogom izmena i dopuna se detaljnije razrađuje proces uspostavljanja ekološke mreže Srbije na način da se propisuje uspostavljanje ekološke mreže kao koherentne funkcionalno i prostorno povezane celine radi očuvanja tipova staništa od posebnog značaja. Ono što je jako bitno je da se u članu 108. izmena i dopuna određuje da će Vlada izaći u susret lokalnim samoupravama na čijim teritorijama se nalaze zaštićena područja i da će obezbediti u budžetu Republike Srbije podsticajna sredstva kako bi se uskladilo u cilju razvoja onih delatnosti koje pogoduju očuvanju zaštićenog područja.

Obzirom da u zaštićena područja spada i Ovčarko-kablarska klisura kao predeo izuzetnih odlika, koji se nalazi većinski na teritoriji grada Čačka, manjim delom na teritoriji opštine Lučani, a kojim upravlja turistička Čačka, skrenula bih pažnju na ovo izuzetno područje Srbije u koje Vlada Srbije, a i vaše Ministarstvo ulaže velika sredstva kako bi podstaklo usklađivanje turizma i rekreacije sa odlikama samog područja, ali i pospešilo naučnu i obrazovnu aktivnost.

Ovčarsko-kablarska klisura nije značajna samo zbog svoje geološko-morfološke izvrsnosti, čemu poseban utisak daju meandri, nego i zbog raznovrsne flore i faune, a i ovde se istovremeno nalazi i međunarodno značajno područje za ptice. Tamo su u tom smislu već počeli radovi na uređenju izgradnji same Ovčar banje, uređenju njenih površina, parkova, mostova, ali jedan od dogovorenih segmenata za koje je sredstva opredelilo i vaše ministarstvo je upravo izgradnja Prirodnjačkog muzeja koji će dati sigurna sam značajan doprinos naučnoj javnosti ali i školskim ekskurzijama i dolasku obrazovnim aktivnostima, jer naša deca na taj način treba da zavole i svoju zemlju.

Predloženim izmenama tretira se jedna jako diskutabilna oblast izgradnji mini hidroelektrana, tako što se zakonski tekst usaglašava sa već donetim Zakonom o obnovljivim izvorima energije, kojim je zabranjena izgradnja malih hidroelektrana u zaštićenim područjima.

Ja ću podsetiti da je Zakon o zaštiti prirode donet 2009. godine i ono što proizilazi iz teksta izmena i dopuna zakona je da on prednost nedvosmisleno daje zaštiti životne sredine, a da gradnja malih hidroelektrana narušava taj koncept i da je namera predlagača da posebno zabrani gradnju ovih objekata u zaštićenim područjima, ali i da preispita već izdate akte za gradnju novih.

U tom smislu, sigurna sam da će poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu, dati podršku ovom aktu, posebno stoga što nas jako često politički protivnici predstavljaju kao mrzitelje prirode, uništitelje reka i šuma i ovaj zakon je dokaz suprotnom. Srpskoj naprednoj stranci je samo dato da rešava probleme koji su se decenijama gomilali i ona, kao što je taj zadatak obavljala odgovorno i savesno do sada, tako će nastaviti u ovim izazovnim vremenima koja su pred nama, noseći teret odgovornosti dostojanstveno, a na način da ne šteti građanima svoje zemlje koji su joj poklonili poverenje. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani Srbije, uvaženi predstavnici Vlade, posvetiti pažnju obrazovanju uopšte, a u kontekstu teme o kojoj danas raspravljamo o visokom obrazovanju je maksimalni prioritet SNS, a nadam se i svih dobronamernih ljudi u Srbiji.

Mudri ljudi kažu da je znanje moć. Znanje je osnovni resurs privrednog i svakog drugog razvoja, a obrazovanje sa kojim je nerazdvojno povezano znanje najmoćnije oružje, koje može upotrebiti da promenite svet na bolje.

Danas u okviru rasprave o jednom potpuno novom zakonskom aktu, Predlogu zakona o studentskom organizovanju, definisani su, dakle, oblici studentskog organizovanja, u smislu predstavničkih tela u koje spadaju studentske konferencije i studentski parlamenti, ali i studentske organizacije.

Kao dobro rešenje iz ovih predloga zakona, odnosno Predloga zakona o studentskom organizovanju, izdvojila bih ovlašćenje studentskih konferencija da mogu inicirati donošenje i izmenu propisa koji se tiču unapređenja visokog obrazovanja u Srbiji, ali i davanje mišljenja o odredbama nacrta zakona i drugih propisa koji se tiču visokog obrazovanja što je još jedan vid učešća mladih ljudi u donošenju odluka koje se tiču upravo njih.

Kvalitetno i dostupno obrazovanje je cilj kome teži Vlada Republike Srbije i zato mi je drago što ovaj zakon, takođe prepoznaje studentske organizacije osoba sa invaliditetom.

Pored donošenja ovakvih zakonskih akata koji treba da unaprede naše obrazovanje jako je važno da će se u narednom periodu raditi i na izgradnji i rekonstrukciji oko 15 fakulteta u Srbiji, što će sveukupno doprineti poboljšanju uslova studiranja.

Meni kao osobi koja dolazi iz unutrašnjosti je jako drago što se nastavlja trende sagledavanja stanja visokog obrazovanja i u onim centrima koji nisu univerzitetski, odnosno koji ne pripadaju samo Beogradu.

U tom smislu drago mi je što u ovaj projekat ulazi nekoliko zgrada fakulteta, koje se nalaze u unutrašnjosti koje će ili dobiti novu zgradu ili će se njihove zgrade rekonstruisati ili dograditi.

Savremeno obrazovanje ne podrazumeva samo funkcionalnu pismenost ili enciklopedijsko znanje. Ono podrazumeva i razvoj kreativnih potencijala pojedinaca, sticanje praktičnih i primenjivih znanja.

U tom smislu mnogo je bitno da je Srbija prepoznala značaj dualnog obrazovanja, uključila ga prvo u svoj sistem srednjeg obrazovanja, a od oktobra ove godine dualno obrazovanje će zaživeti i na visokoškolskim ustanovama.

I meni kao nekome ko dolazi iz Čačka, meni je drago što će pored srednjih škola u kojima se ovaj model već primenjuje, i naš Fakultet tehničkih nauka početi da primenjuje model dualnog obrazovanja, kroz obrazovni profil, odevno inženjerstvo i dizajn, i IT program studija.

Dakle, ono što je još 2015. godine, najavio predsednik Vučić, tada kao premijer da ćemo pokušati da uradimo, danas je u velikoj meri zaživelo i 900 kompanija u Srbiji je uključeno u sistem dualnog obrazovanja, a 6000 srednjoškolaca je već prošlo kroz ovaj sistem.

Nove tehnologije svakako pomeraju granice u obrazovanju i one su uključene na svim nivoima obrazovanja, a posebno su se pokazale potrebnim u vreme pandemije, kada je digitalizacija omogućila sprovođenje nastave osnovcima i srednjoškolcima, od kojih se u datoj situaciji pokazalo kao jedino moguće i treba podsetiti da je naravno ovaj saziv Skupštine usvojio sporazum kojim je omogućeno uvođenje široko pojasnog interneta u preko 600 naselja za oko 90 000 hiljada domaćinstava, ali najveću korist od ove odluke će imati upravo studenti i đaci.

To je upravo ona paradigma uspeha, koju smo imali priliku da čujemo juče u istorijskom obraćanju predsednika Aleksandra Vučića, u ovom visokom domu, a tiče se uspeha Srbije u prilivu stranih investicija, ekonomskih reformi i zbog činjenice da u poslednje dve godine mi nemamo odliv ljudi, kakav je bio prethodnih 30 godina.

Sa druge strane, jučerašnja tema, izveštaj o toku dijaloga između Beograda i Prištine i stanja na KiM, još jednom je pokazala koliko je važna inicijativa da udžbenike iz istorije, geografije, i srpskog jezika, štampa država, jer zamagljivanjem istorije i činjenica, mi samo ostavljamo put budućim generacijama da čine iste greške.

Dakle, Srbija nastavlja da krupnim koracima hrli ka društvu zasnovanom na znanju inovacijama, osnivanjem naučno-tehnoloških parkova, izgradnjom Instituta za veštačku inteligenciju, razvoju visokih tehnologija i posebno ulaganje u mlade kadrove stipendijama i stvaranjem uslova da mladi ljudi u našoj zemlji ostanu.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću.

Poštovani građani Srbije, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, uvažena ministarka.

Danas u plenumu govorimo o zaštiti poslovne tajne. Smisao donošenja ovog zakona je pravno sankcionisanje svakog akta neovlašćenog otkrivanja, umnožavanja, sticanja ili korišćenja od strane trećih lica poverljivih informacija koje zakonito kontroliše držalac poslovne tajne, čime se sledstveno regulišu situacije kada se pribavljanje poslovne tajne smatra zakonitim, a u kojim slučajevima je to nezakonito, takođe nam ovaj zakon definiše.

S obzirom da se Srbija nalazi na evropskom putu, Predlog zakona je i rezultat usklađivanja sistema zaštite poslovne tajne sa relevantnim propisima EU. Promena Zakona o zaštiti poslovne tajne i donošenje novog zakonskog akta je neophodno jer bez izmene postojećeg režima zaštite poslovne tajne neće biti adekvatno zaštićene investicije privrednih subjekata uz sticanje, razvoj i primenu znanja i iskustva i drugih informacija kojim obezbeđuju prednost nad konkurencijom.

Takođe, nedonošenje jednog ovakvog zakonskog akta moglo bi da predstavlja prepreku za učešće u zajedničkim istraživačkim projektima sa institucijama zemalja članica EU. Mnogo toga je urađeno na polju unapređenja poslovnog okruženja i stvaranja povoljnog privrednog ambijenta u Srbiji u poslednjih osam godina, zbog čega danas imamo investitore koji ne odustaju od investicionih ulaganja u Srbiju uprkos pandemiji. Ovo je način da u većoj meri doprinesemo pravnoj sigurnosti i vladavini prava u Srbiji i pokažemo da je Srbija spremna da se svakodnevno menja, u čemu doprinos pruža i ovaj saziv parlamenta donoseći jasne, precizne, sistemske zakonske akte kao što je i ovaj.

Kako je Srbija u periodu od 2014. godine privukla brojne strane investicije, ali i stvorila uslove da domaće privredne subjekte podstakne na veće ulaganje u nove procese proizvodnje i različita ispitivanja, razvoj i primenu znanja i iskustva, to je ovaj zakon utoliko značajniji. Investitori koji dolaze u Srbiju donose nova znanja, nove tehnologije, drugačije modele i procese proizvodnje, a još jedan doprinos ovih investicija da stvaraju domaćoj industriji nove poslove, podstiču je na inovativnost, preuzimanje inicijative i stvaranje zdrave konkurencije i pospešuju spoljno-trgovinsku razmenu.

Kada govorimo o spoljno-trgovinskoj razmeni, recimo privreda grada Čačka. Čačanska privreda u 2020. godini ostvarila je rast izvoza od 5,4%, pri čemu je suficit u spoljno-trgovinskom poslovanju ostvarila upravo sa Nemačkom, kao i sa zemljama iz okruženja. Podsetiću da u Srbiji posluje oko 400 nemačkih kompanija koje zapošljavaju oko 67.000 naših radnika. Zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću u Čačak je, baš kao i u mnoge druge delove zemlje stigla investicija nemačkog „Forverka“ koji već sada zapošljava oko 600 radnika, a plan je da ih bude 1.000. Podsetiću, naravno, da od pre dva sata imamo joj jednu nemačku kompaniju koja će poslovati u Srbiji, a to je u Valjevu, kompanija „Bizerba“.

Klauzula koja reguliše zaštitu poslovne tajne postala je skoro neizostavni deo ugovora o radu koji se u savremenu trenutku zaključuju. Ono što je još jedan pozitivan efekat ovog Predloga zakona je da predložena rešenja neće uticati na stečena prava, obaveze i odgovornosti radnika. Da se podsetimo, Srbija je 2012. godine imala 1.850.000 radnih mesta. Danas zahvaljujući odgovornoj politici SNS taj broj je veći za oko 400.000 novih. I mnoga od tih radnih mesta pripadaju delatnostima u kojima privredni subjekti jako vode računa o svojoj konkurentnosti i uspešnosti na tržištu putem zaštite poslovne tajne.

Takođe, ono što je bitno i treba da znaju poštovani građani Srbije je Zakon o zaštiti poslovne tajne, pozitivno utiče na pravednu raspodelu društvenog bogatstva. Međutim, postoje i neke tajne koje to ne čine. Postoje tajni računi po egzotičnim destinacijama na kojima se nalazi novac građana Srbije, upravo iznesen iz Srbije. Mi smo nedavno zahvaljujući istraživačkom novinarstvu bili obavešteni o njima, saznavši da oni pripadaju određenom bivšem političaru koji, zaista treba da postane politička prošlost jer su mu takvu poruku u mnogim situacijama uputili građani Srbije.

Ali, da se vratimo savremenom trenutku. Srbija je u 2020. godini imala 3,015 milijardi evra stranih investicija, a Crna Gora, BiH, Makedonija i Albanija su u istom periodu zajedno imale 1,7 milijardi evra. Setimo se da je minimalna plata pre osam godina iznosila 15.000 dinara, danas ona iznosi 32.000 dinara. Prosečna plata 2014. godini iznosila je 330 evra, danas ona iznosi 560 evra, a nadamo se i čvrsto verujemo, do kraja godine uspeti da dostignemo cifru od 600 evra, baš kao što verujem da će građani Srbije moći da do 2025. godine da računaju na platu, prosečnu platu 900 evra.

Mi nastavljamo da se borimo za budućnost Srbije i da čvrstim korakom grabimo napred predvođenim liderom kakav je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću, kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi ministre i poštovani građani Srbije, juče se u ovom visokom domu diskutovalo o Predlogu zakona o izmenama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu, čiji se razlog izmena može podeliti u tri krucijalna segmenta, a to su donošenje novog paketa mera podrške privredi i građanima, ulaganja u kapitalne projekte koji znače sprovođenje plana „Srbija 2025“ i potreba za daljim snažnim odgovorom na posledice pandemije.

Ova tri segmenta u ovim turbulentnim vremenima predstavljaju okosnicu politike SNS u čijem je centru interesovanja uvek bio i ostaće bolji život svih građana Srbije.

Danas govorimo o izuzetno važnom setu zakonskih akata koji se svi zajedno imaju za cilj sprovođenje trećeg paketa mera podrške privredi i stanovništvu. Pandemija korona virusa postavila je pred ekonomsku politiku zemlje ogromne izazove u cilju očuvanja ekonomske aktivnosti, očuvanja radnih mesta i standarda stanovništva.

Država je zapravo preuzimajući na sebe najviši teret pandemije, odlučila je da produži postojeću garantnu šemu, kao i da uspostavi novu garantnu šemu za podršku najugroženijim preduzećima.

Što se tiče prve postojeće šeme, izmenama zakona je obezbeđeno dodatnih 500 miliona evra za privrednike i produžen je period raspoloživosti za godinu dana, a kroz drugu garantnu šemu obezbeđeno je dodatnih 500 miliona evra za najugroženije sektore i kompaniju u zemlji i tu sve, pre svega, mislim na delatnosti poput ugostiteljstva, putničkog transporta, hotelijerstva i turističkih agencija kao najugroženijih kompanija koje su zabeležile pad poslovnih prihoda iznad 20% u 2020. godini.

Međutim, moram podsetiti da je osnov i za prvi i za drugi i za ovaj treći paket mera postavila odgovorna ekonomska politika i mere fiskalne konsolidacije koje su preduzete posle 2014. godine. Recimo, kada govorimo o Čačku i čačanskoj privredi, čačanski privrednici uprkos pandemiji i dalje planiraju proširenje svojih proizvoljnih kapaciteta i otvaranje novih radnih mesta, jer im je to omogućila odgovorna politika svih državnih organa, baš kao što je tome doprinela izgradnja deonice auto-puta „Miloš Veliki“ od Beograda do Preljine.

Moram da pomenem i otvaranje Aerodroma „Morava“. Mi stalno zaboravljamo da je ovaj aerodrom otvoren, jer njegovo oživljavanje je u određenoj meri zaustavila korona, ali ja sam uverena da će jednog dana turisti iz sveta upravo sletati na ovaj aerodrom da bi posetili i Ovčarsko-kablarsku klisuru i Kopaonik i Vrnjačku Banju i druge prirodne lepote moravičkog, rasinskog, raškog i šumadijskog okruga, a da će proizvodi i roba iz njih putovati u svet isplaniranog kargo-centra upravo sa Aerodroma u Lađevcima.

Sa druge strane, u Čačku imamo prvog velikog nemačkog investitora „Forverk autotek“ i „Aldizi“, koji je u Preljini otvorio svoje proizvodno postrojenje na 45 hiljada metara kvadratnih. Taj nemački investitor je prema ugovornoj obavezi u 2021. godini imao obavezu da zaposli 545 radnika. U ovom trenutku, dakle u aprilu mesecu 2021. godine on ima zaposlenih 575 radnika. Do kraja 2021. godine planira da zaposli još 100 novih zaposlenih.

Ovakvog investitora u Čačak nije doveo ni Boško Obradović, ni Vuk Jeremić koji se naprasno setio Čačka nakon svog stolovanja u UN u Njujorku, a ni Dragan Đilas, on otvara, čujemo, neke druge firme po poreskim rajevima, već upravo predsednik Aleksandar Vučić koji je širom Srbije dovodio upravo ovakve sigurne investitore, koji će zapošljavati veliki broj radnika koji će plaćati porez ovog zemlji, kao što su to „Leoni“ u Kraljevu, „Nidek“ u Novom Sadu, CF u Pančevu i drugi širom naše zemlje.

Upravo je ovakva odgovorna politika doprinela da mi u prošloj godini imamo istorijski minimum kada pričamo o stopi nezaposlenosti o 7,3%. Zašto je bitno da smo se približili stopi od 7% nezaposlenosti? Zato što ukoliko je ova stopa niža od 7% dolazimo u onu situaciju da radnici više ne traže poslodavce, nego poslodavci traže radnike i to je, priznaćemo svi, ogroman napredak za Srbiju.

Dakle, govorimo o jednoj zakonomernosti sa tržišta radne snage. To pogotovo ako imamo u vidu da je Srbija 2012. godine imala miliona i 850 hiljada radnih mesta, a da danas imamo blizu dva miliona i 200 hiljada radnih mesta. Nema sumnje da je jedan od najvećih zajedničkih uspeha Vlade Republike Srbije i Narodne banke Srbije u periodu ovako velike neizvesnosti izazvane pandemijom upravo očuvanje radnih mesta.

Očekivano je da će stopa nezaposlenosti ostati na približnom isto nivou i ove godine, uz povećanje stope aktivnosti stanovništva sa poboljšanjem epidemiološke situacije, a do povećanja tih aktivnosti može doći samo sa dobrom epidemiološkom situacijom.

Mi možemo biti ponosni na činjenicu da je Srbija na vreme nabavila neophodnu medicinsku opremu, izgradila Kovid bolnice kao što je i ova koju smo danas spomenuli, a koja će biti izgrađena u Novom Sadu, ali pre svega shvatila da je pitanje nabavke vakcine pitanje privrednog opstanka. Uz sve ove mere i ubrzanu vakcinaciju, nastavljamo borbu za bolju, lepšu i napredniju Srbiju. Zahvaljujem.

Uvaženi gospodine Dačiću, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, uvaženi gospodine Pantiću.

Dozvolićete mi da prvo čestitam gospođi Jasmini Vasović, izbor za predsednika Vrhovnog kasacionog suda, i da joj poželim istrajnost i doslednost i ne pristrasnost u donošenju pravnih i ispravnih odluka za naš pravosudni sistem.

Vrhovni kasacioni sud odlučuje o vanrednim pravnim sredstvima, obezbeđuje jednakost stranaka u postupku, ali i jedinstvenu primenu prava u svim sudovima širom naše zemlje.

Zato je na gospođi Vasović, ne tako mali teret, kao prvoj među jednakima, a svakako da imamo u vidu i doprinos koji od nje očekujemo u borbi protiv korupcije i naravno da u skladu sa danas položenom zakletvom, služi isključivo istini i pravdi.

Kada govorimo o današnjoj tački dnevnog reda, o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i njih, baš kao i moje kolege u Narodnoj Skupštini, mislim da ne treba podsećati na onu čuvenu pravnu normu iz Dušanovog zakonika – sve sudije da sude po Zakonu, a ne po strahu, od carstva mi. U koju je na jezgrovit i nedvosmislen način definisana nezavisnost pravosuđa u Srba u 14. veku, dakle 1349. godine.

Šesto šezdeset godina kasnije, tačnije 2009. godine, u srpskom pravosuđu dogodila se katastrofalna reforma koja je građane Srbije koštala 44 miliona evra, a u koju je 836 sudija i 75 zamenika tužilaca, preko noći ostalo bez posla.

Prisetimo se samo da su oni 18. decembra 2009. godine, saznali da nisu na spiskovima u novoj mreži sudova iako im je Ustav garantovao stalnost sudijske funkcije.

Podsetimo se takođe da je u to vreme na vlasti bila DS, a da je predsednik Srbije bio Boris Tadić.

Danas u Srbiji se presude donose bez upliva i uticaja vladajuće većine i svakako je zato pokazatelj nedavna sudska presuda, doneta na štetu predsednika Aleksandra Vučića.

Dakle o stručnosti i osposobljenosti i dostojnosti kolega čije smo biografije mogli pročitati iz dostavljenog materijala, vodio je računa VSS i mi ovde svakako nećemo ulaziti u sadržinu istih.

Treba još jednom naglasiti da sudije presude donose u ime naroda. Da podsetim sve one koji su završili Pravni fakultet, da mi na prvoj godini fakulteta svakako učimo o Monteskjevom duhu zakona u kome je utemeljeno načelo podele vlasti.

Dodala bih da ozbiljna diskusija koju vodimo u ovom parlamentu, mehanizmi parlamentarizma koji se primenjuju, kao što je institut poslaničkih pitanja, nedavno primenjeni i institut autentičnog tumačenja, sve su to pokazatelji da ovaj saziv parlamenta ozbiljno i odgovorno radi svoj posao.

Ozbiljan posao obavljaju svi državni organi na čelu sa predsednikom, Aleksandrom Vučićem. To je posebno vidljivo na polju borbe sa kriminalom i korupcijom, ali i borbe sa korona virusom.

Dok se u svetu vodi pravi rat između velikih sila za nabavku vakcina, Srbija u vakcinaciji i imunizaciji svog stanovništva prednjači. Zato se moramo posebno zahvaliti našim prijateljima iz sveta, posebno Kini sa kojim je prijateljstvo poslednjih godina čvrsto gradio Aleksandar Vučić.

Bili smo svi svedoci da su sva tri prethodna meseca konstantno o uspešnoj vakcinaciji, revakcinaciji pisali i izveštavali i evropski i svetski mediji, a da su uspeh Srbije pohvalili i o njemu govorili i pojedini svetski lideri.

Srbija je na vreme shvatila da je pitanje vakcinacije pitanje privrednog opstanka i prilagodila svoje delovanje takvim okolnostima. Do sada je u Srbiji vakcinisano 2,9 miliona građana, od kojih 1.170.000 je revakcinisano.

Moje mišljenje je da je sticanje kolektivnog imuniteta jedini ispravan odgovor na pandemiju. Zato apelujem na sve građane da se vakcinišu, jer time spašavamo naše živote i našu budućnost.

S druge strane, nisu samo ulaganja u zdravstveni sistem doprinela bržem spasavanju ljudskih života. Kolima hitne pomoći se nekada iz Čačka, iz koga ja dolazim, do Beograda u ustanove tercijarne zdravstvene zaštite stizalo za dva, dva i po sata. Danas auto-putem „Miloš Veliki“ to vreme je smanjeno na nešto manje od jednog časa, što je još jedan benefit, blagosloveni benefit izgradnje i stavljanja u funkciju auto-puta, i to ne samo za moj grad, nego za sve gradove i lokalne samouprave duž auto-puta „Miloš Veliki“.

Dakle, da zaključim, jedinstvena primena prava i jednak zakon za sve na koje se odnosi su jedan od postulata politike Srpske napredne stranke, a tom postulatu doprinos treba da daju i sudije koje danas biramo.

U danu za glasanje, ja ću svakako podržati ovaj Predlog.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Orliću.

Uvaženi predsedavajući, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani Srbije, poštovana potpredsednice Vlade Republike Srbije, danas govorimo o dva važna akta iz oblasti kulture o muzejskoj delatnosti, odnosno delatnosti zaštite pokretnih kulturnih dobara, muzejske građe i nematerijalnog kulturnog nasleđa koji je od opšte interesa za Republiku Srbiju. Takođe, pred nama je i Predlog odluke o proglašenju stare i retke bibliotečke građe za kulturno dobro od izuzetnog značaja prema kome će se 720 starih i retkih rukopisnih i štampanih knjiga nastalih u periodu od 15. do 19. veka na srpskom jeziku dobiti posebnu zaštitu ako usvojimo ovu odluku.

Kulturno nasleđe i uopšte kulturna dobra, bilo pokretna, bilo nepokretna su jedan od bitnih pokretača privrednog rasta i bitan uslov za razumevanje prošlosti i sadašnjosti jedne zemlje.

Kada govorimo o tome uređivanjem ove materije svakako utičemo na razvoj svesti o važnosti očuvanja muzejske građe kao pokretnih, kulturnih dobara za naše buduće generacije.

Negde u delu obrazloženja ovog zakonskog akta kaže se da je nedostatak prostora za smeštaj kulturnih dobara među vodećim problemima koji direktno utiču na njihovu zaštitu i mislim da je s toga potrebno podsetiti da smo u prethodnom periodu nešto više od tri nedelje usvojili Sporazum koji se tiče finansiranja infrastrukture u kulturi, a gde će pored drugih kulturnih ustanova i nekoliko muzeja biti obnovljeno. Raduje me što ste sada upravo objasniti da će pored Muzeja u Beogradu na listi se prema želji predsednika naći i nekoliko muzeja u unutrašnjosti Srbije.

Ovim aktom takođe Narodni muzej je definisan kao centralna ustanova zaštite muzejske građe, koji će, između ostalog voditi Centralni registar i registre pokretnih kulturnih dobara od izuzetnog i posebnog značaja u Republici Srbiji.

Mislim da nije potrebno podsećati naše građane da je suštinska obnova narodnog muzeja počela tek 2014. godine, dakle, godine kada je premijer postao Aleksandar Vučić, a da je okončana na Vidovdan 2018. godine.

S toga, odnos Srpske napredne stranke prema kulturi nije nikako stavljanje pod tepih i marginalizovanje ove izuzetno važne društvene oblasti, već upravo suprotno, sagledavanje iste i rešavanje problema u njoj.

To se vidi i na centralnom i na lokalnom nivou. Konkretno kod nas u Čačku, u poslednjih četiri i po godine dosta je urađeno na polju kulture, počev od najvrednije investicije izgradnje zgrade Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis“ preko obnove Galerije „Risim“, ulaganja u Umetničku galeriju „Nadežda Petrović“, otvaranja Gradskog pozorišta „Čačak“, odnosno, osnivanje upravo ove ustanove i početka konverzacije rimskih termi, koje radimo u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja. U sve to ste se mogli uveriti prilikom vaše poslednje posete Čačku.

Moram istaći ovom prilikom da mi Čačani jesmo zaista ponosni i na Nadeždu Petrović, i na Rastka Petrovića i na Vladislava Petkovića Disa, na Boru Đorđevića i mnoge druge, ali ima i onih naših sugrađana na koje nismo baš ponosni, kao što je recimo Boško Obradović.

Svi se sećamo svega onoga što je činio ovde u parlamentu, na neki način blateći i sve nas Čačane. Budite uvereni da smo svi mi Čačani osudili takvo njegovo ponašanje, a najveću osudu, svakako se dobija na izborima, s obzirom na procente koje su građani Čačka dali pobedi Srpske napredne stranke i u Čačku, i širom Srbije.

Kada govorimo o kulturnim dobrima koja obogaćuju turističku ponudu, izuzetno sam ponosna na to što je naša država, predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije odlučila da uloži velika sredstva u Ovčarsko-kablarsku klisuru koja nije samo biser prirode, već i mesto od velike kulturnoistorijske vrednosti.

Krajem godine svi oni koji budu putovali auto-putem „Miloš Veliki“ od Čačka do Požege moći će da svrate u Ovčar Banju i Međuvršje i vide šta je tamo urađeno za vrlo kratko vreme. U planu su veliki infrastrukturni projekti kao deo Projekta „Srbija 2025“.

Uvažena gospođo Gojković, za vrlo kratko vreme vašeg mandata pred nama je jedan ozbiljan akt kojim se na detaljan način prevazilazi zastareli zakonodavni okvir u oblasti kulture.

Sigurna sam da je namera Vlade Republike Srbije i vaša da ovu oblast uredite do kraja osnažujući institucije kulture. S toga vam želim dobre saradnike i dobre okolnosti u ovom procesu. Volje, posvećenosti i znanja znam da imate.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Uvaženi građani Srbije, uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana gospođo Vujović sa saradnicama, donošenje jednog ovakvog strateški važnog akta je značajno iz više razloga, ali pre svega, jer je i njegov cilj uspostavljanje sistema kojim bi se smanjile emisije gasova sa efektom staklene bašte, a kako bi se izbegle opasne promene klime na globalnom nivou i nepovoljni uticaji ove promene.

Zato je možda ovo najkompleksniji i najbitniji akt koji se našao u skupštinskom plenumu do sada, jer se tiče i sadašnjih i budućih generacija za koje svi mi ovde radimo.

Ono što nas očekuje u naredne dve godine su usvajanje i sprovođenje dokumenata javnih politika, usklađivanje domaćeg pravnog normativa sa pravnim tekovinama EU i put ka otvaranju Poglavlja 27.

Međutim, ono što je bitnije, pre svega, Srbija se od 2000. do 2020. godine, suočila sa nekoliko značajnih ekstremnih klimatskih i vremenskih događaja koji su prouzrokovali velike materijalne i finansijske gubitke, ali i gubitke ljudskih života.

Gruba procena je da šteta od poplava, suša, šumskih požara i toplotnih talasa iznosi oko sedam milijardi evra za ovaj vremenski period, više od 70% gubitaka su povezani sa sušom i visokim temperaturama, dok su drugi glavni uzrok značajnih gubitaka zapravo bile poplave.

Istovremeno, ovaj zakon daje smernice za ekonomski rast i razvoj, praćen smanjenjem emisije gasova sa efektom staklene bašte što će jako brzo postati jedan od zahteva međunarodnog tržišta, odnosno uslov plasiranja proizvoda i konkurentnosti privrede i u tom smislu on je bitan za razvoj energetike, industrije i poljoprivrede, ali sa njim stvaramo i uslov za tzv. zelena radna mesta.

Između ostalih rešenja zakon predviđa obavezu privrednih subjekata u čijim se postrojenjima obavljaju određene vrste aktivnosti ako je dovode do pojačanje emisije GHG da pre početka rada pribave dozvolu, čime će se uspostaviti kontrola i ono što smatram dobrim rešenjem Zakona o klimatskim promenama je institut periodične revizije ovih dozvola.

Takođe, putnička vozila koja su značajan izvor emisija ugljen-dioksida, ovim zakonom predviđa se obaveza prodavaca novih putničkih automobila da kroz kruženje tačnih, pouzdanih informacija o specifičnoj potrošnji goriva mogu uticati na izbor potrošača da kupuju putnička vozila koja troše manje goriva i time emituju manje ugljen-dioksida. Time se, istovremeno podstiče i proizvodnja takvih vozila.

Ono što je bitno za naše građane je da znaju da je Vlada Republike Srbije kroz konkurse je subvencionisala kupovinu električnih i hibridnih vozila i da time podstiče građane na prelazak na ekološki čistija vozila.

Ne treba, naravno zaboraviti da su u Srbiju zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću došle investicije velikih svetskih kompanija koje se upravo bave proizvodnjom delova i komponenti za električna vozila.

Uvažena gospođo Vujović, jako poštujem to što ste se od početka svog mandata uhvatili u koštac sa problemima koji postoje u oblasti zaštite životne sredine. Problemi u ovoj oblasti ne postoje od kad ste vi ministarka ili od kada je na vlasti SNS, oni su višedecenijski.

Zahvaljujući svemu što je učinjeno od 2014. godine, mi smo danas došli u fazu razvoja kada se okrećemo temi životne sredine i ekološki održivosti našeg razvoja, jer smo se izborili da nam nezaposlenost bude niska, a da plate kontinuirano rastu.

Ali, svedoci smo da izgleda onima kojima je, recimo, Moravski koridor nepotreban, ali su im zato potrebni računi na Mauricijusu, ili kojima smeta izgradnja i otvaranje novih fabrika u Srbiji koriste svaku priliku da ovu temu što više ispolitizuju i iskoriste za sticanje jeftinih političkih poena.

U Srbiji se, pa i u Čačku u poslednje vreme se puno priča o zagađenju vazduha i njegovim posledicama, ali se jako perfidno zaobilaze uzroci i niko od nas ne spori, baš kao i vi, da o ovoj temi treba što više govoriti, međutim, ovo pitanje, složićemo se svi, nekako je najaktuelnije tokom zimskih meseci kada se o standardnim zagađivačima vazduha pridruže individualna ložišta čiji broj nije utvrđen.

Zato ja neću dalje nabrajati sve ono što su prethodno moje kolege rekle, a što je učinjeno za vrlo kratko vreme iz delokruga resora koji vi predvodite, ali ću reći da ću u danu za glasanje svakako dati podršku ovom Zakonu, a sigurna sam da će svi poslanici iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu pomoći na širenju svesti o značaju ove teme.

Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Orliću, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi ministre, uvažene pomoćnice ministarke za kulturu i informisanje, a pre svih uvaženi građani Srbije, opšte je poznato da je svaka država izgrađena na temelju koji se zove kultura. Da se ne bismo pretvorili u masu bez identiteta, kolektivne svesti, tradicije i budućnosti, moramo na svaki način podržati i razvijati našu kulturu.

Danas govorimo o jednom ozbiljnom pravnom aktu čiji se glavni ciljevi, kako se ističe u ovom obrazloženju, odnose na renoviranje, obnovu i proširenje kapaciteta ustanova kulture, uključujući i muzeje, pozorišta, kulturne centre i slično.

Međutim, kada pogledamo listu objekata koji su predmet sporazuma, on se tiče i onoga što smo bili, što jesmo i što planiramo da budemo, zato što su sve ustanove na koje se ovaj sporazum odnosi podsetnik na našu tradiciju, istoriju i kulturu.

Svedoci smo da je u prethodnom periodu, dakle od 2012. godine, dosta sredstava ulagano u kulturu. Podsetiću, kao i danas brojne moje kolege, da je suštinska obnova Narodnog muzeja započela 2014. godine, dakle kada je Aleksandar Vučić postao premijer, i da je okončana na Vidovdan 2018. godine.

Muzej koji je 15 godina bio nedostupan za građane ko zna do kada bi čekao posetitelje da mi nismo završili ovaj projekat. Dakle, mi završavamo ono što su započeli drugi, a iz svog neznanja ili nehtenja nisu završili, ali završavamo i ono što smo mi započeli.

Pogledajte samo jedinstveni spomenik kulture od izuzetnog značaja Golubačku tvrđavu, čija rekonstrukcija je započeta 2014. godine, a koja je otvorena u martu 2019. godine, ili obnovljenu zgradu pozorišta u Vranju. U mom Čačku, kao što je istakao kolega Radojević, 2018. godine otvorena je nova zgrada biblioteke „Vladislav Petković Dis“. Izgrađena je sredstvima lokalne samouprave i predstavlja najveću biblioteku u Srbiji koja se nalazi pod jednim krovom.

Dakle, odnos vlasti, odnosno odnos SNS prema kulturi nije nikako guranje u zapećak ove izuzetne društvene oblasti, već upravo suprotno – sagledavanje problema u istoj i stavljanje na listu prioriteta. Za razliku od samozvane, a time i lažne kulturne elite koja se trudila u proteklom periodu, dakle u periodu pre 2012. godine, da zatvara bioskope, pozorišta, muzeje i biblioteke. Mi tako ne možemo i nećemo.

Zato smo povećali zarade za zaposlene u ustanovama kulture. Zato je budžet u 2021. godini za kulturu, uprkos pandemiji, veći nego što je to bio u 2020. godini. Tu tzv. elitu boli kada čuveni Gaga Antonijević izjavi povodom snimanja filma „Dara iz Jasenovca“: „Neki nisu mogli, drugi nisu smeli, Vučić je mogao i smeo“. Njih boli verovatno i kada se posle 30-ogodišnje internacionalne karijere Stefan Milenković vrati u Srbiju. Ali ono što ih posebno ljuti izgleda je postavljanje monumentalnog spomenika županu Nemanji. Naš glavni grad se na ovaj način povezao sa srednjovekovnom srpskom istorijom i onom ličnošću od koje je sve počelo. Drago mi je što ovim koracima ide i moj rodni grad. Dakle, naša želja je da u Čačku na gradskom trgu do kraja ove godine bude postavljen spomenik županu Stracimiru, bratu Stefana Nemanje, koji je osnivač tadašnjeg Gradca, a današnjeg Čačka.

Drago mi je što ovim koracima ide i moj rodni grad. Dakle, naša želja je da u Čačku na gradskom trgu do kraja ove godine bude postavljen spomenik županu Stracimiru, bratu Stefana Nemanje koji je osnivač tadašnjeg Graca a današnjeg Čačka.

Ovim sporazumom osim što će se sačuvati istorijska i arhitektonska vrednost ustanova kulture koja se uglavnom nalazi u zaštićenim istorijskim zgradama obnoviti njihova funkcionalnost i povećati kapaciteti, odnosno projekat će doprineti razvoju kulturnih inicijativa, privrednoj aktivnosti, zapošljavanju i turizmu.

Kada govorimo o turizmu, posebno sam ponosna i zahvalna što je naša država, predsednik Vlada Republike Srbije odlučila da uloži velika sredstva u Ovčarsko-kablarsku klisuru, tzv. srpsku Svetu Goru, koja nije samo biser prirode, već sadrži u sebi i izrazite kulturno-istorijske vrednosti sa svojih 11 manastira.

Na samom kraju zahvaliću se poštovanoj potpredsednici Vlade, gospođi Gojković i poželeti joj uspeh i sreću u realizaciji svih ovih projekata. Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Skupštine, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi ministre, a pre svih, uvaženi građani Srbije, Predlogom zakona o digitalnoj imovini, mi uređujemo oblast koja do sada nije bila predmet pravnog regulisanja i kojim digitalna imovina postaje zakonska kategorija.

Time stajemo u red ne tako velikog broja država koje su shvatile važnost pravne sigurnosti u ovoj oblasti i prvi smo u regionu koji smo pristupili i mirenju i usvajanju ovakvog jednog akta u Narodnoj skupštini.

Mnogo toga je urađeno na unapređenju poslovnog okruženja i stvaranju povoljnog privrednog ambijenta u prethodnih osam godina. Iz tog razloga danas imamo investitore koji ne odustaju od investicionog ulaganja u Srbiju uprkos pandemiji.

Situacija sa korona virusom je samo ubrzala proces digitalizacije društva i poslovanja, a digitalna imovina zauzima važno mesto u tom procesu. Mi ovim zakonom koji treba da bude temelj investicione sigurnosti i poverenja unapređujemo naše poslovno okruženje, unapređujemo tržište kapitala, pospešujemo razvoj privredne grane. Stvaramo i mogućnost za olakšano finansiranje inovativnih start-ap kompanija i malih i srednjih preduzeća.

Ono što je takođe veoma značajno sa gledišta pravnog sistema je da je ovo prvi korak ka usklađivanju faktičkog sa pravnim stanjem. Investicioni tokeni ili kripto-valute već dugi niz godina predstavljaju finansijski instrumente koji su pogodni za investicije. Iz tog razloga poseban institut, Predlogom ovog zakona, koji je unet u zakon, je institut belog papira koji svoju funkciju ostvaruje kroz postupak izdavanja imovine i ima karakteristike tačnosti, sveobuhvatnosti i istinitosti podataka o koji će se nalaziti u njemu.

Upravo te karakteristike mogu da ukažu da će u budućnosti ovaj institut zapravo predstavljati jednu formalnu ispravu. Mi na ovaj način blagovremeno povezujemo nove tehnologije i finansijske usluge. Posebno kada govorimo o sektoru informaciono komunikacionih tehnologija, tehnološkom razvoju stvorena je, pogotovo prethodnih godina, određena infrastruktura koja može da pomogne pre svega mladim firmama tzv. start-apovima u njihovim prvim početnim koracima. Pri tom mislim na one projekte koji su završeni i u ovoj godini uprkos pandemiji, kao što je otvaranje Naučno tehnološkog parka u Nišu, kao što je otvaranje Naučno tehnološkog parka u Novom Sadu.

Ono što želim posebno da istaknem i da se zahvalim, a to je poštovani ministre, odluka iz decembra meseca prošle godine, dakle 2019. godine o kupovini zgrade za potrebe Naučno tehnološkog parka u Čačku koji im je, dakle i moj grad, dobio jedan prostor kakav zaslužuje jedna ovakva investicija. Taj prostor smo otvorili u junu mesecu, u prisustvu Aleksandra Vučića i Ane Brnabić i moram da kažem da sam se osećala ponosno na činjenicu da su se prvi put u istoriji moga grada na istom mestu u isto vreme pojavili i predsednik moje zemlje i premijer moje zemlje.

Posebno je bitno što smo na prethodnoj sednici videli da je budžetom za 2021. godinu, da su opredeljena sredstva za finansiranje ovih institucija. Razvoj ovih institucija je izuzetno bitan za privredu, za nauku, za tehnološki razvoj, ali i po mom mišljenju za jednu jako bitnu i značajnu temu, a to je zadržavanje mladih i visokoobrazovanih kadrova u našoj zemlji koji je upravo ovakvim ulaganjima i omogućen.

To je tema koja je bila aktuelna i nekih prethodnih nedelja s obzirom da imamo i onu stranu koja taj odlazak podstiče. Smatram da je mnogo toga urađeno za mlade ljude u Srbiji odgovornom i državničkom politikom Aleksandra Vučića, što se vidi i po procentu zastupljenosti mlađe populacije u parlamentu.

Krug ovakvih velikih ulaganja završavamo u ovoj godini, 18. decembra otvaranjem Data centra u Kragujevcu i pokazatelj koliko je ta ustanova takođe značajna je dolazak američke tehnološke kompanije u Kragujevac „ABM“ koja će ovim postati, dakle prvi komercijalni korisnik ovog centra.

Slažem se da je ponekad nemoguće objasniti o ljudima koji u 21. veku imaju probleme i sa kanalizacijom i sa vodosnabdevanjem, potrebu da se uloži u društvo zasnovano na znanju, inovacijama i tehnološkom razvoju, ali isto tako sam mišljenja da treba na vreme krenuti sa ovim ulaganjima kako ne bismo jednog dana došli u situaciju da nas naša deca pominju po tome da nismo na vreme započeli ovakve stvari.

Sa druge strane investicionim planom „Srbija 2020-2025“ predviđena su sredstva i za rešavanje ovih problema. Osvrnula bih se još na izmene i dopune Zakona o javnoj svojini. Prva izmena u ovom zakonu tiče se ograničenja važenja procene tržišne vrednosti nepokretnosti na dve godine, zato što je inače uočeno da se poslednjih godina ubrzano menjaju tržišne vrednosti nepokretnosti. Primećeno je dakle, da cene kvadrata posebno u velikim gradovima rastu.

To je još jedan pokazatelj ekonomskog napretka Srbije. Druga izmena tiče se produženja roka kako bi autonomne pokrajine lokalne samouprave i javna preduzeća mogle produžiti rok za upis prava javne svojine na nepokretnostima do 2021. godine.

Nemam informaciju za celu državu, ali ako je pokazatelj primer moje lokalne samouprave, dakle grada Čačka, ovaj posao je završen otprilike u nekom procentu od 90% i vrlo brzo će, sigurna sam, biti završen i u svim lokalnim samoupravama s obzirom da trpi usled posledica pandemije.

Za kraj, drago mi je i što sam i kroz ove dve teme dobila priliku da još jednom ukažem na stvaralačku i odgovornu politiku Aleksandra Vučića. Naime, lokacija na kojoj se nalazi, sada nalazi Naučno tehnološki park Čačak je lokacije bivše fabrike "CER", čuvene čačanske firme koja je privatizovana 2009. godine. Dakle, koliko se situacija u zemlji promenila, vidi se po tome što je država deset godina kasnije pronašla sredstva i opravdani interes da deo ove lokacije vrati u državnu, odnosno javnu svojinu o kojoj upravo sada i govorim i da oživi ovu staru industrijsku zonu, baš kao što se to čini u svim krajevima Srbije.

Iz svih ovih razloga pozivam sve da u danu za glasanje glasaju za ovaj set zakona. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi ministre, a pre svih uvaženi građani Srbije, ne umanjujući značaj ni jednog segmenta na koji se odnosi ovaj set zakona, osvrnula bih se na deo koji se odnosi na Sporazum sa Bankom za razvoj Saveta Evrope, a koji se tiče vodosnabdevanja i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Naime, kao što je pre nešto više od godinu dana najavio predsednik Aleksandar Vučić na predstavljanju investicionog plana „Srbija 2025“, dokazavši još jednom da političar misli i na sledeće izbore a državnik misli na sledeće generacije, krećemo sa ulaganjem u vodovodnu i kanalizacionu mrežu, ali i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, što podrazumeva povećanje standarda zaštite životne sredine, odnosno humaniju, bezbedniju i zdravu životnu sredinu za sve građane.

Prvom komponentom ovog programa finansiraju se prioritetne mere za obnovu i unapređenje vodovodne mreže u 60 lokalnih samouprava u Srbiji. Gubici u vodovodnoj mreži u pojedinim lokalnim samoupravama iznose i do 70%, a za celu Srbiju taj podatak iznosi 70%. Dakle, u 60 gradova i opština Srbije na koje se ovaj program odnosi živi blizu dva miliona ljudi. Dva miliona ljudi će kroz ovaj program dobiti poboljšan kvalitet vode za piće, smanjiće se gubici vode u lokalnim sistemima i povećaće se efikasnost u distribuciji voda.

Druga komponenta obuhvaćena ovim programom je rekonstrukcija postojećih i izgradnja novih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, ali i proširenje pripadajuće kanalizacione mreže u velikom broju lokalnih samouprava.

Više od 50% industrijskih postrojenja u Srbiji ne prečišćava otpadne vode, jer nisu u funkciji, a kao što je koleginica malo pre istakla, u Srbiji postoji oko 40-ak ovakvih postrojenja koja su zastarela i da bismo postigli bilo kakav napredak u ovoj oblasti, potrebna je višegodišnja, pa i višedecenijska posvećenost, s obzirom da bi ovakvih postrojenja trebalo da bude 320 u narednih 15 godina.

Podsetiću da prema Direktivi o prečišćavanju komunalnih otpadnih voda, Direktivi EU, sva naselja sa više od 2.000 stanovnika moraju da imaju ovakva postrojenja što nam je, na kraju krajeva, jako bitno i za otvaranje Poglavlja 27.

Naravno, neko može da se zapita zašto pre nismo počeli sa ovako velikim ulaganjima? Međutim, morali smo da radimo na tome da smanjimo nezaposlenost, da otvorimo nova radna mesta, dostignemo taj nivo i da u Srbiji danas imamo stopu nezaposlenosti od 7,3%, da imamo kontinuiran rast plata, da bismo počeli da radimo i na ovakvim stvarima.

Naravno, u prethodnom periodu svima nam je poznato da su odrađeni ovakvi projekti u Raškoj, Kruševcu, Vranju, Leskovcu, Kuli, Vrbasu i u nekim drugim gradovima u Srbiji.

Svako ko je pročitao, a bio je pred nama ovde program Vlade, nove Vlade koju smo izabrali pre nešto više od mesec dana, video je takođe da tamo nema tog termina – najverovatnije, nego da je taksativno rečeno u kojim će se gradovima raditi ovakva postrojenja. Zato je meni jako bitno da je i moj Čačak na mapi onih lokalnih samouprava u kojima će se raditi jedno ovakvo postrojenje gde je vrednost investicije oko 23 miliona evra sa izgradnjom samog postrojenja, pripadajućim saobraćajnicama i izgradnjom pripadajuće kanalizacione mreže. To je najveća kapitalna investicija koja se direktno odnosi na moj grad u narednom periodu i meni je zadovoljstvo da kažem da je taj projekat spreman i u završnoj fazi baš kao što znam i da za neke druge gradove, lokalne samouprave kontinuirano rade već duži niz godina da obezbede kompletan projekat kako bismo mogli aplicirati za sredstva od države. To znači da će kvalitet života za preko 110 hiljada stanovnika u mom gradu biti poboljšan, da ćemo nakon izgradnje imati zdraviju i čistiju Moravu. To je kapital za zdrav život budućih generacija jer se izgradnjom ovakvog postrojenja stvara čistiji ekosistem, a privredi se značajno smanjuju troškovi.

Da zaključim, ova tema se izuzetno održava i na prvi i na šesti poslednji cilj Vlade Republike Srbije i svih drugih državnih organa. Ovim ulaganjima doprinosimo boljoj zdravstvenoj slici naših građana, opštem kvalitetu života sa jedne strane, a sa druge strane, gradovi koji imaju ovakva postrojenja mnogo su privlačniji investitorima, što će, sigurna sam, uticati na dalje ekonomsko jačanje Srbije.

Konačno, u svom prvom obraćaju, poštovane kolege narodni poslanici, istakla bih da mi je zadovoljstvo što ću zajedno sa vama raditi na jačanju jedne ovakve političke institucije bitne za svako demokratsko društvo i što se nalazim na listi koju vodi naš predsednik Aleksandar Vučić, koji i kroz ovaj program i kroz sve ove današnje zakone vodi računa o svakom selu, svakom naselju, svakoj opštini, svakoj lokalnoj samoupravi u Republici Srbiji, u našoj lepoj Srbiji. Hvala.