Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi predstavnici Vlade i pre svega dragi građani Srbije, opet govorimo o jednom zakonskom aktu iz oblasti kulture, izmenama i dopunama Zakona o muzejskoj delatnosti koji smo, svi se sećamo, izglasali u aprilu mesecu ove godine. To je bio prvi specijalizovani zakon nakon 50 godina koji smo doneli u ovoj oblasti.
Saglasna sam, naravno, da je ova izmena neophodna kako bi se otklonile bilo kakve nedoumice po pitanju različitog tumačenja između Zakona o kulturi i Zakona o muzejskoj delatnosti i u danu za glasanje, naravno, daću podršku ovom predlogu.
Međutim, dozvolite mi da, kada govorimo o ovoj temi, temi kulture, napravim jedan osvrt na izvanrednu vest koja je za sve nas koji dolazimo iz Čačka pristigla juče iz Ministarstva kulture i informisanja.
Na konkursu koji je prvi put raspisan u ovoj godini, dakle, u godini kada je na čelu Ministarstva gospođa Maja Gojković, grad Čačak je proglašen za prvu nacionalnu prestonicu kulture za 2023. godinu. Time je grad iz koga dolazim, grad bogate istorije, kulture i umetnosti, grad sporta, grad Ovčarsko-kablarske klisure, Vladislava Petkovića Disa, majora Gavrilovića, Vojvode Stepe i moram da naglasim Nadežde Petrović, jer ona, pored toga što je bila čuvena slikarka, humanistički radnik, književnica, bila je i veliki borac za ženska prava, dobio potvrdu i blagoslov za svoja kulturna nastojanja i podvige, ali i ubrizgavanje u krvotok grada jedne nove vizije, jer će, pored programskog sadržaja, od države za ovu namenu biti opredeljena oko 300 miliona dinara, a sam grad će opredeliti preko 100 miliona.
Muzejski kompleks u srcu grada koji krasi konak Jovana Obrenovića će dobiti nove kapacitete za bezbednu postavku svog istorijskog blaga, a Čačak i Srbija će dobiti i prvi muzej košarke, jer to Čačak, a pogotovo Srbija sa svojim velikim košarkaškim imenima duguje herojima ovog sporta.
Naravno, ja ću ovde i čestitati kulturnim radnicima i rukovodstvu grada Čačka koje je i najviše zaslužno što je Čačak dobio ovako laskavu titulu, jer je mnogo toga učinjeno na polju kulture u prethodnim godinama.
Međutim, sve ovo što se dešava u Čačku i dešavaće se u narednim godinama, dešava se u čitavoj Srbiji.
Srpska napredna stranka, čije pripadnike, kada hoće da ih omalovaže, nazivaju krezubima, sendvičarima i ostalim vređajućim terminima, jako je dobro razumela onu čuvenu Čerčilovu opservaciju na situaciju pred napad Hitlera na Britaniju, kada su ministri većali sa kog će izvora prebaciti sredstva za odbranu i kada su neki predložili da to učine sa pozicije kulture, na šta je ovaj čuveni političar rekao – a šta ćemo onda da branimo. Zato je jako bitno što je ovaj skupštinski saziv doneo i Zakon o očuvanju ćiriličkog pisma i zato što smo doneli zakon o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar. Zato je bitan i ovaj projekat koji je u ovoj godini pokrenulo Ministarstvo kulture i informisanja, jer država na taj način pomaže kulturu, ali pomaže i kulturne radnike koji na ovaj način mogu da ostvare svoje zamisli.
Istovremeno, time inkorporiramo i produžavamo duh evropskih vrednosti koji donosi Novi Sad kao evropska prestonica kulture za 2022. godinu, s obzirom da će, baš kao i Novi Sad, koji će biti u duhu ovog projekta, u 2022. godini i grad Čačak biti u duhu projekta nacionalne prestonice kulture u 2023. godini.
Sada bih naglasila i povezala privredu i kulturu, jer za ovakva ulaganja je potrebna jaka privredna aktivnost i verovatno da većina nas nije primetila istraživanje Ministarstva privrede, koje je pokazalo da su mala i srednja preduzeća u 2020. godini, godini krize, pokazala trend rasta, ali i povećala procenat izvoza, što je jako bitno i za zaposlenost i za rast BDP-a i pokazuje stabilnost srpske ekonomije.
S druge strane, dovoljno smo stabilni da možemo i da vraćamo dugove bivše vlasti, jer samo pre nekoliko dana je iz Ministarstva finansija stigla vest da je vraćen dug bivše vlasti od 700 miliona dolara. Svega toga, naravno, ne bi bilo da u prethodnim godinama nismo sproveli snažne ekonomske reforme i da sada možemo da kažemo sa ponosom da nismo zavisni od drugih.
S druge strane, na taj način i predsednik Vučić može da izgovori da će se Srbija dobro nositi i sa energetskom krizom koja preti velikim ekonomijama, zbog rasta cene energenata i da će domovi u Srbiji biti topli, što je za naše građane najbitnije. Zato na ovoj temi upravo govorim o privredi, zato što kultura jeste temelj na kome je izgrađena država, ali da bismo sve ove namere ostvarili, potrebna je jaka privreda. Zato je, takođe, bitno što danas u Novom Sadu otvaramo još jednu fabriku, fabriku čokolade.
Naravno, najbitnije od svega je da građani Srbije znaju da ono što obećamo, mi to i uradimo, da završavamo ono što su drugi započeli, ali da završavamo i ono što mi započnemo. U tom smislu, ponekad čini mi se da je potrebno podsetiti na onu čuvenu latinsku sentencu –res non verba, odnosno dela, ne reči. Zahvaljujem.