MILICA DAČIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1988. godine. Živi u Čačku.

Završila je osnovnu školu u Mrčajevcima i Gimnaziju u Čačku.
Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu završila je 2012. godine.
Upisala je doktorske studije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu.

U oktobru mesecu 2012. godine stupila je u radni odnos na određeno vreme kao saradnik u nastavi na predmetima Rimsko pravo i Veliki pravni sistemi na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, na kom je ostala do oktobra meseca 2014. godine.
Od marta 2015. godine je radila kao javnobeležnički pripravnik u kancelariji Javnog beležnika u Čačku.

Bila je odbornik u Skupštini grada Čačka od jula 2016. godine. Bila je član Saveta za mlade, član Saveta za Statut, druge propise i organizaciju, član Komisije za dodelu sredstava udruženjima i član Radnog tima za osnivanje slobodne zone grada Čačka. Od oktobra 2017. godine izabrana je na funkciju zamenika gradonačelnika grada Čačka.

Stipendista je Fonda za mlade talente Republike Srbije - Dositeja i stipendista grada Čačka. Objavila je dve zbirke pesama. Član je Udruženja književnika Srbije i član Pravnog saveta istog udruženja.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodna poslanica. Izabrana je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".

Govori engleski jezik.
Poslednji put ažurirano: 02.11.2020, 12:33

Osnovne informacije

Statistika

  • 7
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.04.2021.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću, kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi ministre i poštovani građani Srbije, juče se u ovom visokom domu diskutovalo o Predlogu zakona o izmenama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu, čiji se razlog izmena može podeliti u tri krucijalna segmenta, a to su donošenje novog paketa mera podrške privredi i građanima, ulaganja u kapitalne projekte koji znače sprovođenje plana „Srbija 2025“ i potreba za daljim snažnim odgovorom na posledice pandemije.

Ova tri segmenta u ovim turbulentnim vremenima predstavljaju okosnicu politike SNS u čijem je centru interesovanja uvek bio i ostaće bolji život svih građana Srbije.

Danas govorimo o izuzetno važnom setu zakonskih akata koji se svi zajedno imaju za cilj sprovođenje trećeg paketa mera podrške privredi i stanovništvu. Pandemija korona virusa postavila je pred ekonomsku politiku zemlje ogromne izazove u cilju očuvanja ekonomske aktivnosti, očuvanja radnih mesta i standarda stanovništva.

Država je zapravo preuzimajući na sebe najviši teret pandemije, odlučila je da produži postojeću garantnu šemu, kao i da uspostavi novu garantnu šemu za podršku najugroženijim preduzećima.

Što se tiče prve postojeće šeme, izmenama zakona je obezbeđeno dodatnih 500 miliona evra za privrednike i produžen je period raspoloživosti za godinu dana, a kroz drugu garantnu šemu obezbeđeno je dodatnih 500 miliona evra za najugroženije sektore i kompaniju u zemlji i tu sve, pre svega, mislim na delatnosti poput ugostiteljstva, putničkog transporta, hotelijerstva i turističkih agencija kao najugroženijih kompanija koje su zabeležile pad poslovnih prihoda iznad 20% u 2020. godini.

Međutim, moram podsetiti da je osnov i za prvi i za drugi i za ovaj treći paket mera postavila odgovorna ekonomska politika i mere fiskalne konsolidacije koje su preduzete posle 2014. godine. Recimo, kada govorimo o Čačku i čačanskoj privredi, čačanski privrednici uprkos pandemiji i dalje planiraju proširenje svojih proizvoljnih kapaciteta i otvaranje novih radnih mesta, jer im je to omogućila odgovorna politika svih državnih organa, baš kao što je tome doprinela izgradnja deonice auto-puta „Miloš Veliki“ od Beograda do Preljine.

Moram da pomenem i otvaranje Aerodroma „Morava“. Mi stalno zaboravljamo da je ovaj aerodrom otvoren, jer njegovo oživljavanje je u određenoj meri zaustavila korona, ali ja sam uverena da će jednog dana turisti iz sveta upravo sletati na ovaj aerodrom da bi posetili i Ovčarsko-kablarsku klisuru i Kopaonik i Vrnjačku Banju i druge prirodne lepote moravičkog, rasinskog, raškog i šumadijskog okruga, a da će proizvodi i roba iz njih putovati u svet isplaniranog kargo-centra upravo sa Aerodroma u Lađevcima.

Sa druge strane, u Čačku imamo prvog velikog nemačkog investitora „Forverk autotek“ i „Aldizi“, koji je u Preljini otvorio svoje proizvodno postrojenje na 45 hiljada metara kvadratnih. Taj nemački investitor je prema ugovornoj obavezi u 2021. godini imao obavezu da zaposli 545 radnika. U ovom trenutku, dakle u aprilu mesecu 2021. godine on ima zaposlenih 575 radnika. Do kraja 2021. godine planira da zaposli još 100 novih zaposlenih.

Ovakvog investitora u Čačak nije doveo ni Boško Obradović, ni Vuk Jeremić koji se naprasno setio Čačka nakon svog stolovanja u UN u Njujorku, a ni Dragan Đilas, on otvara, čujemo, neke druge firme po poreskim rajevima, već upravo predsednik Aleksandar Vučić koji je širom Srbije dovodio upravo ovakve sigurne investitore, koji će zapošljavati veliki broj radnika koji će plaćati porez ovog zemlji, kao što su to „Leoni“ u Kraljevu, „Nidek“ u Novom Sadu, CF u Pančevu i drugi širom naše zemlje.

Upravo je ovakva odgovorna politika doprinela da mi u prošloj godini imamo istorijski minimum kada pričamo o stopi nezaposlenosti o 7,3%. Zašto je bitno da smo se približili stopi od 7% nezaposlenosti? Zato što ukoliko je ova stopa niža od 7% dolazimo u onu situaciju da radnici više ne traže poslodavce, nego poslodavci traže radnike i to je, priznaćemo svi, ogroman napredak za Srbiju.

Dakle, govorimo o jednoj zakonomernosti sa tržišta radne snage. To pogotovo ako imamo u vidu da je Srbija 2012. godine imala miliona i 850 hiljada radnih mesta, a da danas imamo blizu dva miliona i 200 hiljada radnih mesta. Nema sumnje da je jedan od najvećih zajedničkih uspeha Vlade Republike Srbije i Narodne banke Srbije u periodu ovako velike neizvesnosti izazvane pandemijom upravo očuvanje radnih mesta.

Očekivano je da će stopa nezaposlenosti ostati na približnom isto nivou i ove godine, uz povećanje stope aktivnosti stanovništva sa poboljšanjem epidemiološke situacije, a do povećanja tih aktivnosti može doći samo sa dobrom epidemiološkom situacijom.

Mi možemo biti ponosni na činjenicu da je Srbija na vreme nabavila neophodnu medicinsku opremu, izgradila Kovid bolnice kao što je i ova koju smo danas spomenuli, a koja će biti izgrađena u Novom Sadu, ali pre svega shvatila da je pitanje nabavke vakcine pitanje privrednog opstanka. Uz sve ove mere i ubrzanu vakcinaciju, nastavljamo borbu za bolju, lepšu i napredniju Srbiju. Zahvaljujem.

Sedma sednica Prvog redovnog zasedanja , 13.04.2021.

Uvaženi gospodine Dačiću, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, uvaženi gospodine Pantiću.

Dozvolićete mi da prvo čestitam gospođi Jasmini Vasović, izbor za predsednika Vrhovnog kasacionog suda, i da joj poželim istrajnost i doslednost i ne pristrasnost u donošenju pravnih i ispravnih odluka za naš pravosudni sistem.

Vrhovni kasacioni sud odlučuje o vanrednim pravnim sredstvima, obezbeđuje jednakost stranaka u postupku, ali i jedinstvenu primenu prava u svim sudovima širom naše zemlje.

Zato je na gospođi Vasović, ne tako mali teret, kao prvoj među jednakima, a svakako da imamo u vidu i doprinos koji od nje očekujemo u borbi protiv korupcije i naravno da u skladu sa danas položenom zakletvom, služi isključivo istini i pravdi.

Kada govorimo o današnjoj tački dnevnog reda, o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i njih, baš kao i moje kolege u Narodnoj Skupštini, mislim da ne treba podsećati na onu čuvenu pravnu normu iz Dušanovog zakonika – sve sudije da sude po Zakonu, a ne po strahu, od carstva mi. U koju je na jezgrovit i nedvosmislen način definisana nezavisnost pravosuđa u Srba u 14. veku, dakle 1349. godine.

Šesto šezdeset godina kasnije, tačnije 2009. godine, u srpskom pravosuđu dogodila se katastrofalna reforma koja je građane Srbije koštala 44 miliona evra, a u koju je 836 sudija i 75 zamenika tužilaca, preko noći ostalo bez posla.

Prisetimo se samo da su oni 18. decembra 2009. godine, saznali da nisu na spiskovima u novoj mreži sudova iako im je Ustav garantovao stalnost sudijske funkcije.

Podsetimo se takođe da je u to vreme na vlasti bila DS, a da je predsednik Srbije bio Boris Tadić.

Danas u Srbiji se presude donose bez upliva i uticaja vladajuće većine i svakako je zato pokazatelj nedavna sudska presuda, doneta na štetu predsednika Aleksandra Vučića.

Dakle o stručnosti i osposobljenosti i dostojnosti kolega čije smo biografije mogli pročitati iz dostavljenog materijala, vodio je računa VSS i mi ovde svakako nećemo ulaziti u sadržinu istih.

Treba još jednom naglasiti da sudije presude donose u ime naroda. Da podsetim sve one koji su završili Pravni fakultet, da mi na prvoj godini fakulteta svakako učimo o Monteskjevom duhu zakona u kome je utemeljeno načelo podele vlasti.

Dodala bih da ozbiljna diskusija koju vodimo u ovom parlamentu, mehanizmi parlamentarizma koji se primenjuju, kao što je institut poslaničkih pitanja, nedavno primenjeni i institut autentičnog tumačenja, sve su to pokazatelji da ovaj saziv parlamenta ozbiljno i odgovorno radi svoj posao.

Ozbiljan posao obavljaju svi državni organi na čelu sa predsednikom, Aleksandrom Vučićem. To je posebno vidljivo na polju borbe sa kriminalom i korupcijom, ali i borbe sa korona virusom.

Dok se u svetu vodi pravi rat između velikih sila za nabavku vakcina, Srbija u vakcinaciji i imunizaciji svog stanovništva prednjači. Zato se moramo posebno zahvaliti našim prijateljima iz sveta, posebno Kini sa kojim je prijateljstvo poslednjih godina čvrsto gradio Aleksandar Vučić.

Bili smo svi svedoci da su sva tri prethodna meseca konstantno o uspešnoj vakcinaciji, revakcinaciji pisali i izveštavali i evropski i svetski mediji, a da su uspeh Srbije pohvalili i o njemu govorili i pojedini svetski lideri.

Srbija je na vreme shvatila da je pitanje vakcinacije pitanje privrednog opstanka i prilagodila svoje delovanje takvim okolnostima. Do sada je u Srbiji vakcinisano 2,9 miliona građana, od kojih 1.170.000 je revakcinisano.

Moje mišljenje je da je sticanje kolektivnog imuniteta jedini ispravan odgovor na pandemiju. Zato apelujem na sve građane da se vakcinišu, jer time spašavamo naše živote i našu budućnost.

S druge strane, nisu samo ulaganja u zdravstveni sistem doprinela bržem spasavanju ljudskih života. Kolima hitne pomoći se nekada iz Čačka, iz koga ja dolazim, do Beograda u ustanove tercijarne zdravstvene zaštite stizalo za dva, dva i po sata. Danas auto-putem „Miloš Veliki“ to vreme je smanjeno na nešto manje od jednog časa, što je još jedan benefit, blagosloveni benefit izgradnje i stavljanja u funkciju auto-puta, i to ne samo za moj grad, nego za sve gradove i lokalne samouprave duž auto-puta „Miloš Veliki“.

Dakle, da zaključim, jedinstvena primena prava i jednak zakon za sve na koje se odnosi su jedan od postulata politike Srpske napredne stranke, a tom postulatu doprinos treba da daju i sudije koje danas biramo.

U danu za glasanje, ja ću svakako podržati ovaj Predlog.

Zahvaljujem.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 31.03.2021.

Zahvaljujem gospodine Orliću.

Uvaženi predsedavajući, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani Srbije, poštovana potpredsednice Vlade Republike Srbije, danas govorimo o dva važna akta iz oblasti kulture o muzejskoj delatnosti, odnosno delatnosti zaštite pokretnih kulturnih dobara, muzejske građe i nematerijalnog kulturnog nasleđa koji je od opšte interesa za Republiku Srbiju. Takođe, pred nama je i Predlog odluke o proglašenju stare i retke bibliotečke građe za kulturno dobro od izuzetnog značaja prema kome će se 720 starih i retkih rukopisnih i štampanih knjiga nastalih u periodu od 15. do 19. veka na srpskom jeziku dobiti posebnu zaštitu ako usvojimo ovu odluku.

Kulturno nasleđe i uopšte kulturna dobra, bilo pokretna, bilo nepokretna su jedan od bitnih pokretača privrednog rasta i bitan uslov za razumevanje prošlosti i sadašnjosti jedne zemlje.

Kada govorimo o tome uređivanjem ove materije svakako utičemo na razvoj svesti o važnosti očuvanja muzejske građe kao pokretnih, kulturnih dobara za naše buduće generacije.

Negde u delu obrazloženja ovog zakonskog akta kaže se da je nedostatak prostora za smeštaj kulturnih dobara među vodećim problemima koji direktno utiču na njihovu zaštitu i mislim da je s toga potrebno podsetiti da smo u prethodnom periodu nešto više od tri nedelje usvojili Sporazum koji se tiče finansiranja infrastrukture u kulturi, a gde će pored drugih kulturnih ustanova i nekoliko muzeja biti obnovljeno. Raduje me što ste sada upravo objasniti da će pored Muzeja u Beogradu na listi se prema želji predsednika naći i nekoliko muzeja u unutrašnjosti Srbije.

Ovim aktom takođe Narodni muzej je definisan kao centralna ustanova zaštite muzejske građe, koji će, između ostalog voditi Centralni registar i registre pokretnih kulturnih dobara od izuzetnog i posebnog značaja u Republici Srbiji.

Mislim da nije potrebno podsećati naše građane da je suštinska obnova narodnog muzeja počela tek 2014. godine, dakle, godine kada je premijer postao Aleksandar Vučić, a da je okončana na Vidovdan 2018. godine.

S toga, odnos Srpske napredne stranke prema kulturi nije nikako stavljanje pod tepih i marginalizovanje ove izuzetno važne društvene oblasti, već upravo suprotno, sagledavanje iste i rešavanje problema u njoj.

To se vidi i na centralnom i na lokalnom nivou. Konkretno kod nas u Čačku, u poslednjih četiri i po godine dosta je urađeno na polju kulture, počev od najvrednije investicije izgradnje zgrade Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis“ preko obnove Galerije „Risim“, ulaganja u Umetničku galeriju „Nadežda Petrović“, otvaranja Gradskog pozorišta „Čačak“, odnosno, osnivanje upravo ove ustanove i početka konverzacije rimskih termi, koje radimo u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja. U sve to ste se mogli uveriti prilikom vaše poslednje posete Čačku.

Moram istaći ovom prilikom da mi Čačani jesmo zaista ponosni i na Nadeždu Petrović, i na Rastka Petrovića i na Vladislava Petkovića Disa, na Boru Đorđevića i mnoge druge, ali ima i onih naših sugrađana na koje nismo baš ponosni, kao što je recimo Boško Obradović.

Svi se sećamo svega onoga što je činio ovde u parlamentu, na neki način blateći i sve nas Čačane. Budite uvereni da smo svi mi Čačani osudili takvo njegovo ponašanje, a najveću osudu, svakako se dobija na izborima, s obzirom na procente koje su građani Čačka dali pobedi Srpske napredne stranke i u Čačku, i širom Srbije.

Kada govorimo o kulturnim dobrima koja obogaćuju turističku ponudu, izuzetno sam ponosna na to što je naša država, predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije odlučila da uloži velika sredstva u Ovčarsko-kablarsku klisuru koja nije samo biser prirode, već i mesto od velike kulturnoistorijske vrednosti.

Krajem godine svi oni koji budu putovali auto-putem „Miloš Veliki“ od Čačka do Požege moći će da svrate u Ovčar Banju i Međuvršje i vide šta je tamo urađeno za vrlo kratko vreme. U planu su veliki infrastrukturni projekti kao deo Projekta „Srbija 2025“.

Uvažena gospođo Gojković, za vrlo kratko vreme vašeg mandata pred nama je jedan ozbiljan akt kojim se na detaljan način prevazilazi zastareli zakonodavni okvir u oblasti kulture.

Sigurna sam da je namera Vlade Republike Srbije i vaša da ovu oblast uredite do kraja osnažujući institucije kulture. S toga vam želim dobre saradnike i dobre okolnosti u ovom procesu. Volje, posvećenosti i znanja znam da imate.

Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Čačak, 10.11.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Zamenica gradonačelnika Grad Čačak Grad Mesečno 77675.00 RSD 24.10.2017 -