MILICA DAČIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1988. godine. Živi u Čačku.

Završila je osnovnu školu u Mrčajevcima i Gimnaziju u Čačku.
Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu završila je 2012. godine.
Upisala je doktorske studije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu.

U oktobru mesecu 2012. godine stupila je u radni odnos na određeno vreme kao saradnik u nastavi na predmetima Rimsko pravo i Veliki pravni sistemi na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, na kom je ostala do oktobra meseca 2014. godine.
Od marta 2015. godine je radila kao javnobeležnički pripravnik u kancelariji Javnog beležnika u Čačku.

Bila je odbornik u Skupštini grada Čačka od jula 2016. godine. Bila je član Saveta za mlade, član Saveta za Statut, druge propise i organizaciju, član Komisije za dodelu sredstava udruženjima i član Radnog tima za osnivanje slobodne zone grada Čačka. Od oktobra 2017. godine izabrana je na funkciju zamenika gradonačelnika grada Čačka.

Stipendista je Fonda za mlade talente Republike Srbije - Dositeja i stipendista grada Čačka. Objavila je dve zbirke pesama. Član je Udruženja književnika Srbije i član Pravnog saveta istog udruženja.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodna poslanica. Izabrana je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".

Govori engleski jezik.
Poslednji put ažurirano: 02.11.2020, 12:33

Osnovne informacije

Statistika

  • 10
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Osmo vanredno zasedanje , 13.07.2021.

Zahvaljujem cenjeni gospodine Orliću.

Poštovani građani i građanke Srbije, pre nešto manje od četiri meseca mi smo usvojili jedan strateški važan akt za našu zemlju iz oblasti zaštite životne sredine, Zakon o klimatskim promenama kojim se Srbija potvrdila dalji ekonomski rast na bazi smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Istovremeno donošenje ovog zakona Srbija je potvrdila i da se nalazi na evropskom putu, putu integracija i da će slediti evropske vrednosti i standarde i u ovoj oblasti.

Danas kada govorimo o predlogu važnih izmena i dopuna Zakona o zaštiti prirode, još jednog važnog zakona iz oblasti zaštite životne sredine, treba istaći da je razlog donošenja ovih izmena i dopuna usklađivanje samog teksta zakona sa drugim propisima u pravnom sistemu Republike Srbije, otklanjanje nedostataka u njegovoj primeni i naravno usklađivanje propisa sa propisima EU, pri čemu ne smemo izgubiti iz vida i onaj glavni primarni cilj, a to je očuvanje i unapređenje zaštite životne sredine, zaštite prirode, jer kako kaže poslovica zemlju nismo dobili od svojih predaka, nego pozajmili od svojih potomaka.

Naravno nismo sumnjali da će Ministarstvo u skladu sa procedurom sprovesti javnu raspravu i obavestiti javnost o predlogu izmena i dopuna Zakona o zaštiti prirode, ali mislim da je zarad šire javnosti bitno naglasiti da je celokupna procedura javne rasprave sprovedena blagovremeno, na transparentan i svima dostupan način i da je zainteresovana javnost, a pre svega zainteresovano civilno društvo da im je bio produžen rok za dostavljanje primedbi, sugestija i predloga i to samo Ministarstvo nije bilo obavezno da to učini.

Predlogom izmena i dopuna se detaljnije razrađuje proces uspostavljanja ekološke mreže Srbije na način da se propisuje uspostavljanje ekološke mreže kao koherentne funkcionalno i prostorno povezane celine radi očuvanja tipova staništa od posebnog značaja. Ono što je jako bitno je da se u članu 108. izmena i dopuna određuje da će Vlada izaći u susret lokalnim samoupravama na čijim teritorijama se nalaze zaštićena područja i da će obezbediti u budžetu Republike Srbije podsticajna sredstva kako bi se uskladilo u cilju razvoja onih delatnosti koje pogoduju očuvanju zaštićenog područja.

Obzirom da u zaštićena područja spada i Ovčarko-kablarska klisura kao predeo izuzetnih odlika, koji se nalazi većinski na teritoriji grada Čačka, manjim delom na teritoriji opštine Lučani, a kojim upravlja turistička Čačka, skrenula bih pažnju na ovo izuzetno područje Srbije u koje Vlada Srbije, a i vaše Ministarstvo ulaže velika sredstva kako bi podstaklo usklađivanje turizma i rekreacije sa odlikama samog područja, ali i pospešilo naučnu i obrazovnu aktivnost.

Ovčarsko-kablarska klisura nije značajna samo zbog svoje geološko-morfološke izvrsnosti, čemu poseban utisak daju meandri, nego i zbog raznovrsne flore i faune, a i ovde se istovremeno nalazi i međunarodno značajno područje za ptice. Tamo su u tom smislu već počeli radovi na uređenju izgradnji same Ovčar banje, uređenju njenih površina, parkova, mostova, ali jedan od dogovorenih segmenata za koje je sredstva opredelilo i vaše ministarstvo je upravo izgradnja Prirodnjačkog muzeja koji će dati sigurna sam značajan doprinos naučnoj javnosti ali i školskim ekskurzijama i dolasku obrazovnim aktivnostima, jer naša deca na taj način treba da zavole i svoju zemlju.

Predloženim izmenama tretira se jedna jako diskutabilna oblast izgradnji mini hidroelektrana, tako što se zakonski tekst usaglašava sa već donetim Zakonom o obnovljivim izvorima energije, kojim je zabranjena izgradnja malih hidroelektrana u zaštićenim područjima.

Ja ću podsetiti da je Zakon o zaštiti prirode donet 2009. godine i ono što proizilazi iz teksta izmena i dopuna zakona je da on prednost nedvosmisleno daje zaštiti životne sredine, a da gradnja malih hidroelektrana narušava taj koncept i da je namera predlagača da posebno zabrani gradnju ovih objekata u zaštićenim područjima, ali i da preispita već izdate akte za gradnju novih.

U tom smislu, sigurna sam da će poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu, dati podršku ovom aktu, posebno stoga što nas jako često politički protivnici predstavljaju kao mrzitelje prirode, uništitelje reka i šuma i ovaj zakon je dokaz suprotnom. Srpskoj naprednoj stranci je samo dato da rešava probleme koji su se decenijama gomilali i ona, kao što je taj zadatak obavljala odgovorno i savesno do sada, tako će nastaviti u ovim izazovnim vremenima koja su pred nama, noseći teret odgovornosti dostojanstveno, a na način da ne šteti građanima svoje zemlje koji su joj poklonili poverenje. Zahvaljujem na pažnji.

Šesto vanredno zasedanje , 23.06.2021.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani Srbije, uvaženi predstavnici Vlade, posvetiti pažnju obrazovanju uopšte, a u kontekstu teme o kojoj danas raspravljamo o visokom obrazovanju je maksimalni prioritet SNS, a nadam se i svih dobronamernih ljudi u Srbiji.

Mudri ljudi kažu da je znanje moć. Znanje je osnovni resurs privrednog i svakog drugog razvoja, a obrazovanje sa kojim je nerazdvojno povezano znanje najmoćnije oružje, koje može upotrebiti da promenite svet na bolje.

Danas u okviru rasprave o jednom potpuno novom zakonskom aktu, Predlogu zakona o studentskom organizovanju, definisani su, dakle, oblici studentskog organizovanja, u smislu predstavničkih tela u koje spadaju studentske konferencije i studentski parlamenti, ali i studentske organizacije.

Kao dobro rešenje iz ovih predloga zakona, odnosno Predloga zakona o studentskom organizovanju, izdvojila bih ovlašćenje studentskih konferencija da mogu inicirati donošenje i izmenu propisa koji se tiču unapređenja visokog obrazovanja u Srbiji, ali i davanje mišljenja o odredbama nacrta zakona i drugih propisa koji se tiču visokog obrazovanja što je još jedan vid učešća mladih ljudi u donošenju odluka koje se tiču upravo njih.

Kvalitetno i dostupno obrazovanje je cilj kome teži Vlada Republike Srbije i zato mi je drago što ovaj zakon, takođe prepoznaje studentske organizacije osoba sa invaliditetom.

Pored donošenja ovakvih zakonskih akata koji treba da unaprede naše obrazovanje jako je važno da će se u narednom periodu raditi i na izgradnji i rekonstrukciji oko 15 fakulteta u Srbiji, što će sveukupno doprineti poboljšanju uslova studiranja.

Meni kao osobi koja dolazi iz unutrašnjosti je jako drago što se nastavlja trende sagledavanja stanja visokog obrazovanja i u onim centrima koji nisu univerzitetski, odnosno koji ne pripadaju samo Beogradu.

U tom smislu drago mi je što u ovaj projekat ulazi nekoliko zgrada fakulteta, koje se nalaze u unutrašnjosti koje će ili dobiti novu zgradu ili će se njihove zgrade rekonstruisati ili dograditi.

Savremeno obrazovanje ne podrazumeva samo funkcionalnu pismenost ili enciklopedijsko znanje. Ono podrazumeva i razvoj kreativnih potencijala pojedinaca, sticanje praktičnih i primenjivih znanja.

U tom smislu mnogo je bitno da je Srbija prepoznala značaj dualnog obrazovanja, uključila ga prvo u svoj sistem srednjeg obrazovanja, a od oktobra ove godine dualno obrazovanje će zaživeti i na visokoškolskim ustanovama.

I meni kao nekome ko dolazi iz Čačka, meni je drago što će pored srednjih škola u kojima se ovaj model već primenjuje, i naš Fakultet tehničkih nauka početi da primenjuje model dualnog obrazovanja, kroz obrazovni profil, odevno inženjerstvo i dizajn, i IT program studija.

Dakle, ono što je još 2015. godine, najavio predsednik Vučić, tada kao premijer da ćemo pokušati da uradimo, danas je u velikoj meri zaživelo i 900 kompanija u Srbiji je uključeno u sistem dualnog obrazovanja, a 6000 srednjoškolaca je već prošlo kroz ovaj sistem.

Nove tehnologije svakako pomeraju granice u obrazovanju i one su uključene na svim nivoima obrazovanja, a posebno su se pokazale potrebnim u vreme pandemije, kada je digitalizacija omogućila sprovođenje nastave osnovcima i srednjoškolcima, od kojih se u datoj situaciji pokazalo kao jedino moguće i treba podsetiti da je naravno ovaj saziv Skupštine usvojio sporazum kojim je omogućeno uvođenje široko pojasnog interneta u preko 600 naselja za oko 90 000 hiljada domaćinstava, ali najveću korist od ove odluke će imati upravo studenti i đaci.

To je upravo ona paradigma uspeha, koju smo imali priliku da čujemo juče u istorijskom obraćanju predsednika Aleksandra Vučića, u ovom visokom domu, a tiče se uspeha Srbije u prilivu stranih investicija, ekonomskih reformi i zbog činjenice da u poslednje dve godine mi nemamo odliv ljudi, kakav je bio prethodnih 30 godina.

Sa druge strane, jučerašnja tema, izveštaj o toku dijaloga između Beograda i Prištine i stanja na KiM, još jednom je pokazala koliko je važna inicijativa da udžbenike iz istorije, geografije, i srpskog jezika, štampa država, jer zamagljivanjem istorije i činjenica, mi samo ostavljamo put budućim generacijama da čine iste greške.

Dakle, Srbija nastavlja da krupnim koracima hrli ka društvu zasnovanom na znanju inovacijama, osnivanjem naučno-tehnoloških parkova, izgradnjom Instituta za veštačku inteligenciju, razvoju visokih tehnologija i posebno ulaganje u mlade kadrove stipendijama i stvaranjem uslova da mladi ljudi u našoj zemlji ostanu.

Zahvaljujem.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 26.05.2021.

Zahvaljujem poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću.

Poštovani građani Srbije, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, uvažena ministarka.

Danas u plenumu govorimo o zaštiti poslovne tajne. Smisao donošenja ovog zakona je pravno sankcionisanje svakog akta neovlašćenog otkrivanja, umnožavanja, sticanja ili korišćenja od strane trećih lica poverljivih informacija koje zakonito kontroliše držalac poslovne tajne, čime se sledstveno regulišu situacije kada se pribavljanje poslovne tajne smatra zakonitim, a u kojim slučajevima je to nezakonito, takođe nam ovaj zakon definiše.

S obzirom da se Srbija nalazi na evropskom putu, Predlog zakona je i rezultat usklađivanja sistema zaštite poslovne tajne sa relevantnim propisima EU. Promena Zakona o zaštiti poslovne tajne i donošenje novog zakonskog akta je neophodno jer bez izmene postojećeg režima zaštite poslovne tajne neće biti adekvatno zaštićene investicije privrednih subjekata uz sticanje, razvoj i primenu znanja i iskustva i drugih informacija kojim obezbeđuju prednost nad konkurencijom.

Takođe, nedonošenje jednog ovakvog zakonskog akta moglo bi da predstavlja prepreku za učešće u zajedničkim istraživačkim projektima sa institucijama zemalja članica EU. Mnogo toga je urađeno na polju unapređenja poslovnog okruženja i stvaranja povoljnog privrednog ambijenta u Srbiji u poslednjih osam godina, zbog čega danas imamo investitore koji ne odustaju od investicionih ulaganja u Srbiju uprkos pandemiji. Ovo je način da u većoj meri doprinesemo pravnoj sigurnosti i vladavini prava u Srbiji i pokažemo da je Srbija spremna da se svakodnevno menja, u čemu doprinos pruža i ovaj saziv parlamenta donoseći jasne, precizne, sistemske zakonske akte kao što je i ovaj.

Kako je Srbija u periodu od 2014. godine privukla brojne strane investicije, ali i stvorila uslove da domaće privredne subjekte podstakne na veće ulaganje u nove procese proizvodnje i različita ispitivanja, razvoj i primenu znanja i iskustva, to je ovaj zakon utoliko značajniji. Investitori koji dolaze u Srbiju donose nova znanja, nove tehnologije, drugačije modele i procese proizvodnje, a još jedan doprinos ovih investicija da stvaraju domaćoj industriji nove poslove, podstiču je na inovativnost, preuzimanje inicijative i stvaranje zdrave konkurencije i pospešuju spoljno-trgovinsku razmenu.

Kada govorimo o spoljno-trgovinskoj razmeni, recimo privreda grada Čačka. Čačanska privreda u 2020. godini ostvarila je rast izvoza od 5,4%, pri čemu je suficit u spoljno-trgovinskom poslovanju ostvarila upravo sa Nemačkom, kao i sa zemljama iz okruženja. Podsetiću da u Srbiji posluje oko 400 nemačkih kompanija koje zapošljavaju oko 67.000 naših radnika. Zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću u Čačak je, baš kao i u mnoge druge delove zemlje stigla investicija nemačkog „Forverka“ koji već sada zapošljava oko 600 radnika, a plan je da ih bude 1.000. Podsetiću, naravno, da od pre dva sata imamo joj jednu nemačku kompaniju koja će poslovati u Srbiji, a to je u Valjevu, kompanija „Bizerba“.

Klauzula koja reguliše zaštitu poslovne tajne postala je skoro neizostavni deo ugovora o radu koji se u savremenu trenutku zaključuju. Ono što je još jedan pozitivan efekat ovog Predloga zakona je da predložena rešenja neće uticati na stečena prava, obaveze i odgovornosti radnika. Da se podsetimo, Srbija je 2012. godine imala 1.850.000 radnih mesta. Danas zahvaljujući odgovornoj politici SNS taj broj je veći za oko 400.000 novih. I mnoga od tih radnih mesta pripadaju delatnostima u kojima privredni subjekti jako vode računa o svojoj konkurentnosti i uspešnosti na tržištu putem zaštite poslovne tajne.

Takođe, ono što je bitno i treba da znaju poštovani građani Srbije je Zakon o zaštiti poslovne tajne, pozitivno utiče na pravednu raspodelu društvenog bogatstva. Međutim, postoje i neke tajne koje to ne čine. Postoje tajni računi po egzotičnim destinacijama na kojima se nalazi novac građana Srbije, upravo iznesen iz Srbije. Mi smo nedavno zahvaljujući istraživačkom novinarstvu bili obavešteni o njima, saznavši da oni pripadaju određenom bivšem političaru koji, zaista treba da postane politička prošlost jer su mu takvu poruku u mnogim situacijama uputili građani Srbije.

Ali, da se vratimo savremenom trenutku. Srbija je u 2020. godini imala 3,015 milijardi evra stranih investicija, a Crna Gora, BiH, Makedonija i Albanija su u istom periodu zajedno imale 1,7 milijardi evra. Setimo se da je minimalna plata pre osam godina iznosila 15.000 dinara, danas ona iznosi 32.000 dinara. Prosečna plata 2014. godini iznosila je 330 evra, danas ona iznosi 560 evra, a nadamo se i čvrsto verujemo, do kraja godine uspeti da dostignemo cifru od 600 evra, baš kao što verujem da će građani Srbije moći da do 2025. godine da računaju na platu, prosečnu platu 900 evra.

Mi nastavljamo da se borimo za budućnost Srbije i da čvrstim korakom grabimo napred predvođenim liderom kakav je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Čačak, 10.11.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Zamenica gradonačelnika Grad Čačak Grad Mesečno 77675.00 RSD 24.10.2017 -