MILICA DAČIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1988. godine. Živi u Čačku.

Završila je osnovnu školu u Mrčajevcima i Gimnaziju u Čačku.
Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu završila je 2012. godine.
Upisala je doktorske studije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu.

U oktobru mesecu 2012. godine stupila je u radni odnos na određeno vreme kao saradnik u nastavi na predmetima Rimsko pravo i Veliki pravni sistemi na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, na kom je ostala do oktobra meseca 2014. godine.
Od marta 2015. godine je radila kao javnobeležnički pripravnik u kancelariji Javnog beležnika u Čačku.

Bila je odbornik u Skupštini grada Čačka od jula 2016. godine. Bila je član Saveta za mlade, član Saveta za Statut, druge propise i organizaciju, član Komisije za dodelu sredstava udruženjima i član Radnog tima za osnivanje slobodne zone grada Čačka. Od oktobra 2017. godine izabrana je na funkciju zamenika gradonačelnika grada Čačka.

Stipendista je Fonda za mlade talente Republike Srbije - Dositeja i stipendista grada Čačka. Objavila je dve zbirke pesama. Član je Udruženja književnika Srbije i član Pravnog saveta istog udruženja.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodna poslanica. Izabrana je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".

Govori engleski jezik.
Poslednji put ažurirano: 02.11.2020, 12:33

Osnovne informacije

Statistika

  • 3
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 02.03.2021.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Orliću, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi ministre, uvažene pomoćnice ministarke za kulturu i informisanje, a pre svih uvaženi građani Srbije, opšte je poznato da je svaka država izgrađena na temelju koji se zove kultura. Da se ne bismo pretvorili u masu bez identiteta, kolektivne svesti, tradicije i budućnosti, moramo na svaki način podržati i razvijati našu kulturu.

Danas govorimo o jednom ozbiljnom pravnom aktu čiji se glavni ciljevi, kako se ističe u ovom obrazloženju, odnose na renoviranje, obnovu i proširenje kapaciteta ustanova kulture, uključujući i muzeje, pozorišta, kulturne centre i slično.

Međutim, kada pogledamo listu objekata koji su predmet sporazuma, on se tiče i onoga što smo bili, što jesmo i što planiramo da budemo, zato što su sve ustanove na koje se ovaj sporazum odnosi podsetnik na našu tradiciju, istoriju i kulturu.

Svedoci smo da je u prethodnom periodu, dakle od 2012. godine, dosta sredstava ulagano u kulturu. Podsetiću, kao i danas brojne moje kolege, da je suštinska obnova Narodnog muzeja započela 2014. godine, dakle kada je Aleksandar Vučić postao premijer, i da je okončana na Vidovdan 2018. godine.

Muzej koji je 15 godina bio nedostupan za građane ko zna do kada bi čekao posetitelje da mi nismo završili ovaj projekat. Dakle, mi završavamo ono što su započeli drugi, a iz svog neznanja ili nehtenja nisu završili, ali završavamo i ono što smo mi započeli.

Pogledajte samo jedinstveni spomenik kulture od izuzetnog značaja Golubačku tvrđavu, čija rekonstrukcija je započeta 2014. godine, a koja je otvorena u martu 2019. godine, ili obnovljenu zgradu pozorišta u Vranju. U mom Čačku, kao što je istakao kolega Radojević, 2018. godine otvorena je nova zgrada biblioteke „Vladislav Petković Dis“. Izgrađena je sredstvima lokalne samouprave i predstavlja najveću biblioteku u Srbiji koja se nalazi pod jednim krovom.

Dakle, odnos vlasti, odnosno odnos SNS prema kulturi nije nikako guranje u zapećak ove izuzetne društvene oblasti, već upravo suprotno – sagledavanje problema u istoj i stavljanje na listu prioriteta. Za razliku od samozvane, a time i lažne kulturne elite koja se trudila u proteklom periodu, dakle u periodu pre 2012. godine, da zatvara bioskope, pozorišta, muzeje i biblioteke. Mi tako ne možemo i nećemo.

Zato smo povećali zarade za zaposlene u ustanovama kulture. Zato je budžet u 2021. godini za kulturu, uprkos pandemiji, veći nego što je to bio u 2020. godini. Tu tzv. elitu boli kada čuveni Gaga Antonijević izjavi povodom snimanja filma „Dara iz Jasenovca“: „Neki nisu mogli, drugi nisu smeli, Vučić je mogao i smeo“. Njih boli verovatno i kada se posle 30-ogodišnje internacionalne karijere Stefan Milenković vrati u Srbiju. Ali ono što ih posebno ljuti izgleda je postavljanje monumentalnog spomenika županu Nemanji. Naš glavni grad se na ovaj način povezao sa srednjovekovnom srpskom istorijom i onom ličnošću od koje je sve počelo. Drago mi je što ovim koracima ide i moj rodni grad. Dakle, naša želja je da u Čačku na gradskom trgu do kraja ove godine bude postavljen spomenik županu Stracimiru, bratu Stefana Nemanje, koji je osnivač tadašnjeg Gradca, a današnjeg Čačka.

Drago mi je što ovim koracima ide i moj rodni grad. Dakle, naša želja je da u Čačku na gradskom trgu do kraja ove godine bude postavljen spomenik županu Stracimiru, bratu Stefana Nemanje koji je osnivač tadašnjeg Graca a današnjeg Čačka.

Ovim sporazumom osim što će se sačuvati istorijska i arhitektonska vrednost ustanova kulture koja se uglavnom nalazi u zaštićenim istorijskim zgradama obnoviti njihova funkcionalnost i povećati kapaciteti, odnosno projekat će doprineti razvoju kulturnih inicijativa, privrednoj aktivnosti, zapošljavanju i turizmu.

Kada govorimo o turizmu, posebno sam ponosna i zahvalna što je naša država, predsednik Vlada Republike Srbije odlučila da uloži velika sredstva u Ovčarsko-kablarsku klisuru, tzv. srpsku Svetu Goru, koja nije samo biser prirode, već sadrži u sebi i izrazite kulturno-istorijske vrednosti sa svojih 11 manastira.

Na samom kraju zahvaliću se poštovanoj potpredsednici Vlade, gospođi Gojković i poželeti joj uspeh i sreću u realizaciji svih ovih projekata. Zahvaljujem.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 15.12.2020.

Poštovani predsedniče Skupštine, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi ministre, a pre svih, uvaženi građani Srbije, Predlogom zakona o digitalnoj imovini, mi uređujemo oblast koja do sada nije bila predmet pravnog regulisanja i kojim digitalna imovina postaje zakonska kategorija.

Time stajemo u red ne tako velikog broja država koje su shvatile važnost pravne sigurnosti u ovoj oblasti i prvi smo u regionu koji smo pristupili i mirenju i usvajanju ovakvog jednog akta u Narodnoj skupštini.

Mnogo toga je urađeno na unapređenju poslovnog okruženja i stvaranju povoljnog privrednog ambijenta u prethodnih osam godina. Iz tog razloga danas imamo investitore koji ne odustaju od investicionog ulaganja u Srbiju uprkos pandemiji.

Situacija sa korona virusom je samo ubrzala proces digitalizacije društva i poslovanja, a digitalna imovina zauzima važno mesto u tom procesu. Mi ovim zakonom koji treba da bude temelj investicione sigurnosti i poverenja unapređujemo naše poslovno okruženje, unapređujemo tržište kapitala, pospešujemo razvoj privredne grane. Stvaramo i mogućnost za olakšano finansiranje inovativnih start-ap kompanija i malih i srednjih preduzeća.

Ono što je takođe veoma značajno sa gledišta pravnog sistema je da je ovo prvi korak ka usklađivanju faktičkog sa pravnim stanjem. Investicioni tokeni ili kripto-valute već dugi niz godina predstavljaju finansijski instrumente koji su pogodni za investicije. Iz tog razloga poseban institut, Predlogom ovog zakona, koji je unet u zakon, je institut belog papira koji svoju funkciju ostvaruje kroz postupak izdavanja imovine i ima karakteristike tačnosti, sveobuhvatnosti i istinitosti podataka o koji će se nalaziti u njemu.

Upravo te karakteristike mogu da ukažu da će u budućnosti ovaj institut zapravo predstavljati jednu formalnu ispravu. Mi na ovaj način blagovremeno povezujemo nove tehnologije i finansijske usluge. Posebno kada govorimo o sektoru informaciono komunikacionih tehnologija, tehnološkom razvoju stvorena je, pogotovo prethodnih godina, određena infrastruktura koja može da pomogne pre svega mladim firmama tzv. start-apovima u njihovim prvim početnim koracima. Pri tom mislim na one projekte koji su završeni i u ovoj godini uprkos pandemiji, kao što je otvaranje Naučno tehnološkog parka u Nišu, kao što je otvaranje Naučno tehnološkog parka u Novom Sadu.

Ono što želim posebno da istaknem i da se zahvalim, a to je poštovani ministre, odluka iz decembra meseca prošle godine, dakle 2019. godine o kupovini zgrade za potrebe Naučno tehnološkog parka u Čačku koji im je, dakle i moj grad, dobio jedan prostor kakav zaslužuje jedna ovakva investicija. Taj prostor smo otvorili u junu mesecu, u prisustvu Aleksandra Vučića i Ane Brnabić i moram da kažem da sam se osećala ponosno na činjenicu da su se prvi put u istoriji moga grada na istom mestu u isto vreme pojavili i predsednik moje zemlje i premijer moje zemlje.

Posebno je bitno što smo na prethodnoj sednici videli da je budžetom za 2021. godinu, da su opredeljena sredstva za finansiranje ovih institucija. Razvoj ovih institucija je izuzetno bitan za privredu, za nauku, za tehnološki razvoj, ali i po mom mišljenju za jednu jako bitnu i značajnu temu, a to je zadržavanje mladih i visokoobrazovanih kadrova u našoj zemlji koji je upravo ovakvim ulaganjima i omogućen.

To je tema koja je bila aktuelna i nekih prethodnih nedelja s obzirom da imamo i onu stranu koja taj odlazak podstiče. Smatram da je mnogo toga urađeno za mlade ljude u Srbiji odgovornom i državničkom politikom Aleksandra Vučića, što se vidi i po procentu zastupljenosti mlađe populacije u parlamentu.

Krug ovakvih velikih ulaganja završavamo u ovoj godini, 18. decembra otvaranjem Data centra u Kragujevcu i pokazatelj koliko je ta ustanova takođe značajna je dolazak američke tehnološke kompanije u Kragujevac „ABM“ koja će ovim postati, dakle prvi komercijalni korisnik ovog centra.

Slažem se da je ponekad nemoguće objasniti o ljudima koji u 21. veku imaju probleme i sa kanalizacijom i sa vodosnabdevanjem, potrebu da se uloži u društvo zasnovano na znanju, inovacijama i tehnološkom razvoju, ali isto tako sam mišljenja da treba na vreme krenuti sa ovim ulaganjima kako ne bismo jednog dana došli u situaciju da nas naša deca pominju po tome da nismo na vreme započeli ovakve stvari.

Sa druge strane investicionim planom „Srbija 2020-2025“ predviđena su sredstva i za rešavanje ovih problema. Osvrnula bih se još na izmene i dopune Zakona o javnoj svojini. Prva izmena u ovom zakonu tiče se ograničenja važenja procene tržišne vrednosti nepokretnosti na dve godine, zato što je inače uočeno da se poslednjih godina ubrzano menjaju tržišne vrednosti nepokretnosti. Primećeno je dakle, da cene kvadrata posebno u velikim gradovima rastu.

To je još jedan pokazatelj ekonomskog napretka Srbije. Druga izmena tiče se produženja roka kako bi autonomne pokrajine lokalne samouprave i javna preduzeća mogle produžiti rok za upis prava javne svojine na nepokretnostima do 2021. godine.

Nemam informaciju za celu državu, ali ako je pokazatelj primer moje lokalne samouprave, dakle grada Čačka, ovaj posao je završen otprilike u nekom procentu od 90% i vrlo brzo će, sigurna sam, biti završen i u svim lokalnim samoupravama s obzirom da trpi usled posledica pandemije.

Za kraj, drago mi je i što sam i kroz ove dve teme dobila priliku da još jednom ukažem na stvaralačku i odgovornu politiku Aleksandra Vučića. Naime, lokacija na kojoj se nalazi, sada nalazi Naučno tehnološki park Čačak je lokacije bivše fabrike "CER", čuvene čačanske firme koja je privatizovana 2009. godine. Dakle, koliko se situacija u zemlji promenila, vidi se po tome što je država deset godina kasnije pronašla sredstva i opravdani interes da deo ove lokacije vrati u državnu, odnosno javnu svojinu o kojoj upravo sada i govorim i da oživi ovu staru industrijsku zonu, baš kao što se to čini u svim krajevima Srbije.

Iz svih ovih razloga pozivam sve da u danu za glasanje glasaju za ovaj set zakona. Zahvaljujem.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.11.2020.

Poštovani predsedavajući, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi ministre, a pre svih uvaženi građani Srbije, ne umanjujući značaj ni jednog segmenta na koji se odnosi ovaj set zakona, osvrnula bih se na deo koji se odnosi na Sporazum sa Bankom za razvoj Saveta Evrope, a koji se tiče vodosnabdevanja i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Naime, kao što je pre nešto više od godinu dana najavio predsednik Aleksandar Vučić na predstavljanju investicionog plana „Srbija 2025“, dokazavši još jednom da političar misli i na sledeće izbore a državnik misli na sledeće generacije, krećemo sa ulaganjem u vodovodnu i kanalizacionu mrežu, ali i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, što podrazumeva povećanje standarda zaštite životne sredine, odnosno humaniju, bezbedniju i zdravu životnu sredinu za sve građane.

Prvom komponentom ovog programa finansiraju se prioritetne mere za obnovu i unapređenje vodovodne mreže u 60 lokalnih samouprava u Srbiji. Gubici u vodovodnoj mreži u pojedinim lokalnim samoupravama iznose i do 70%, a za celu Srbiju taj podatak iznosi 70%. Dakle, u 60 gradova i opština Srbije na koje se ovaj program odnosi živi blizu dva miliona ljudi. Dva miliona ljudi će kroz ovaj program dobiti poboljšan kvalitet vode za piće, smanjiće se gubici vode u lokalnim sistemima i povećaće se efikasnost u distribuciji voda.

Druga komponenta obuhvaćena ovim programom je rekonstrukcija postojećih i izgradnja novih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, ali i proširenje pripadajuće kanalizacione mreže u velikom broju lokalnih samouprava.

Više od 50% industrijskih postrojenja u Srbiji ne prečišćava otpadne vode, jer nisu u funkciji, a kao što je koleginica malo pre istakla, u Srbiji postoji oko 40-ak ovakvih postrojenja koja su zastarela i da bismo postigli bilo kakav napredak u ovoj oblasti, potrebna je višegodišnja, pa i višedecenijska posvećenost, s obzirom da bi ovakvih postrojenja trebalo da bude 320 u narednih 15 godina.

Podsetiću da prema Direktivi o prečišćavanju komunalnih otpadnih voda, Direktivi EU, sva naselja sa više od 2.000 stanovnika moraju da imaju ovakva postrojenja što nam je, na kraju krajeva, jako bitno i za otvaranje Poglavlja 27.

Naravno, neko može da se zapita zašto pre nismo počeli sa ovako velikim ulaganjima? Međutim, morali smo da radimo na tome da smanjimo nezaposlenost, da otvorimo nova radna mesta, dostignemo taj nivo i da u Srbiji danas imamo stopu nezaposlenosti od 7,3%, da imamo kontinuiran rast plata, da bismo počeli da radimo i na ovakvim stvarima.

Naravno, u prethodnom periodu svima nam je poznato da su odrađeni ovakvi projekti u Raškoj, Kruševcu, Vranju, Leskovcu, Kuli, Vrbasu i u nekim drugim gradovima u Srbiji.

Svako ko je pročitao, a bio je pred nama ovde program Vlade, nove Vlade koju smo izabrali pre nešto više od mesec dana, video je takođe da tamo nema tog termina – najverovatnije, nego da je taksativno rečeno u kojim će se gradovima raditi ovakva postrojenja. Zato je meni jako bitno da je i moj Čačak na mapi onih lokalnih samouprava u kojima će se raditi jedno ovakvo postrojenje gde je vrednost investicije oko 23 miliona evra sa izgradnjom samog postrojenja, pripadajućim saobraćajnicama i izgradnjom pripadajuće kanalizacione mreže. To je najveća kapitalna investicija koja se direktno odnosi na moj grad u narednom periodu i meni je zadovoljstvo da kažem da je taj projekat spreman i u završnoj fazi baš kao što znam i da za neke druge gradove, lokalne samouprave kontinuirano rade već duži niz godina da obezbede kompletan projekat kako bismo mogli aplicirati za sredstva od države. To znači da će kvalitet života za preko 110 hiljada stanovnika u mom gradu biti poboljšan, da ćemo nakon izgradnje imati zdraviju i čistiju Moravu. To je kapital za zdrav život budućih generacija jer se izgradnjom ovakvog postrojenja stvara čistiji ekosistem, a privredi se značajno smanjuju troškovi.

Da zaključim, ova tema se izuzetno održava i na prvi i na šesti poslednji cilj Vlade Republike Srbije i svih drugih državnih organa. Ovim ulaganjima doprinosimo boljoj zdravstvenoj slici naših građana, opštem kvalitetu života sa jedne strane, a sa druge strane, gradovi koji imaju ovakva postrojenja mnogo su privlačniji investitorima, što će, sigurna sam, uticati na dalje ekonomsko jačanje Srbije.

Konačno, u svom prvom obraćaju, poštovane kolege narodni poslanici, istakla bih da mi je zadovoljstvo što ću zajedno sa vama raditi na jačanju jedne ovakve političke institucije bitne za svako demokratsko društvo i što se nalazim na listi koju vodi naš predsednik Aleksandar Vučić, koji i kroz ovaj program i kroz sve ove današnje zakone vodi računa o svakom selu, svakom naselju, svakoj opštini, svakoj lokalnoj samoupravi u Republici Srbiji, u našoj lepoj Srbiji. Hvala.

Imovinska karta

(Čačak, 10.11.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Zamenica gradonačelnika Grad Čačak Grad Mesečno 77675.00 RSD 24.10.2017 -