| 21.10.2020. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Hvala.
Uvaženi predsedavajući, gospodine Tvrdišiću, cenjene kolege i koleginice narodni poslanici, predstavnici Vlade, dragi građani Srbije, kao što je svima poznato, Republika Srbija uređuje i obezbeđuje jedinstveno tržište, stara se o pravnom položaju privrednih subjekata i sistemu obavljanja pojedinih privrednih delatnosti na teritoriji Republike Srbije.
U tom smislu, izmene i dopune Zakona o privrednim društvima, koje su danas na dnevnom redu, su od naročitog značaja za stvaranje povoljnog poslovnog okruženja, za razvoj privrednih aktivnosti i poslovanje svih privrednih subjekata na teritoriji Republike Srbije.
Mi smo, podsetiću, 2017. godine, usvojili pregovaračku poziciju za Poglavlje 6 - Pravo privrednih društava, gde se Srbija obavezala da će svoj pravni sistem usaglasiti sa pravnim tekovinama EU iz oblasti korporativnog prava. Da smo uspešni u ovom poslu potvrđuje i poslednji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u oblasti ekonomije, gde je posebno istaknuto da smo zahvaljujući izuzetnom rastu u periodu pre krize izazvane kovid virusom uspeli upravo da ublažimo ove posledice.
Izmene o kojima danas govorimo poboljšaće pravni položaj i zaštitu manjinskih akcionara, članova privrednog društva, ali svakako će uticati i na unapređenje pozicije Srbije na "Duing" biznis listi.
Ono što je pored svih ostalih novina koje donosi ovaj Predlog izmene i dopune Zakona o privrednim društvima, a posebno bitna je novina da se uvodi sudska zaštita onih lica čije su adrese stanovanja bez njihovog znanja i saglasnosti prijavljene u registru privrednih subjekata, gde su registrovane kao adrese privrednih društava i preduzetnika. Naime, postupak registracije u Agenciji za privredne registre odvija se po načelu formalnosti, u kojem registrator nije ovlašćen da ispituje da li u momentu podnošenja registracione isprave postoji osnov za korišćenje prostora u kome je sedište privrednog subjekta.
Svedoci smo da je povećan broj predstavki građana koje ukazuju na probleme koje ovi građani čije su zapravo adrese stanovanja zloupotrebljene, oni imaju probleme sa javnim izvršiteljima i javnim preduzećima i njihove adrese stanovanja su iskorišćene kao fiktivna poslovna sedišta, tako da ovo predloženo rešenje smatram jako značajnim i ispravnim, kao što smatram ispravnim i da postupak po tužbi za brisanje registrovane adrese bude hitan.
Pored ovakvih zakonodavnih rešenja kojima Narodna skupština i mi kao narodni poslanici dajemo pun doprinos razvoju poslovnog ambijenta u Srbiji, mislim da je od naročitog značaja takođe što je Vlada Republike Srbije usvojila Strategiju tržišta kapitala za period od 2021. godine do 2026. godine. Takav jedan dokument je prvi put donet u Srbiji.
Ono što me takođe posebno raduje a tiče se privrednih društava je što će Srbija jako brzo usvojiti i strategiju razvoja start-ap eko sistema za period od 2021. do 2026. godine, koja, između ostalog, treba da doprinese privrednom rastu zasnovanom na ekonomiji znanja, povećanju izvoza i rastu BDP. Start-ap su takođe privredni subjekti, bilo da posluju u formi privrednog društva ili da posluju kao preduzetnici i kao takvi, s obzirom da ih najčešće formiraju mladi ljudi koji imaju poslovnu ideju, mislim da su i odlično sredstvo u borbi protiv sive ekonomije, jer uče početnike u biznisu poreskim obavezama ali i poreskim olakšicama koje im njihova zemlja pruža.
U tom smislu, vrlo je bitno što je Srbija u poslednjih nekoliko godina uložila veliki napor da osnuje i osnaži naučno-tehnološke parkove i start-ap centre, kao institucije koje olakšavaju start-apima početne godine poslovanja. Ove dve institucije, i naučno-tehnološki parkovi i start-api jesu jedan mehanizam borbe Srbije da uhvati korak sa Četvrtom industrijskom revolucijom. Ovo je oblast u kojoj Srbija, da bi uspela da isprati svetske tokove, mora da trči maraton, a s tim što od samog početka trči sprint i onda nastavlja dalje.
Međutim, istakla bih da Srbija od 2012. godine trči maraton na gotovo svim poljima. Tako danas u Srbiji i nije vest kada se otvori nova fabrika, danas u Srbiji nije vest ni kada je ukupan priliv stranih investicija u periodu od januara do oktobra ove godine premašio iznos od tri milijarde i 140 miliona evra, jer su, čini mi se, Aleksandar Vučić i SNS navikli naše građane da budemo svake godine sve bolji u ovoj oblasti.
Danas u Srbiji odgovornom politikom možemo da kažemo građanima Srbije da imamo energetsku stabilnost i da nema straha od poskupljenja energenata na svetskom tržištu.
Što se tiče onih koji ne mogu da dobiju podršku građana Srbije, koji podršku za svoju borbu traže od stranaca i koji napadima na Aleksandra Vučića zapravo žele da oslabe Srbiju, poručujem da je Srbija zahvaljujući Aleksandru Vučiću povratila međunarodni ugled, da ne postoji političar u novijoj srpskoj istoriji koji je imao veći broj bilateralnih i multilateralnih kontakata i sastanaka sa svim svetskim liderima i da samo političar takvog kalibra može da vodi Srbiju u ovim tokovima istorije. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi predstavnici Vlade i pre svega dragi građani Srbije, opet govorimo o jednom zakonskom aktu iz oblasti kulture, izmenama i dopunama Zakona o muzejskoj delatnosti koji smo, svi se sećamo, izglasali u aprilu mesecu ove godine. To je bio prvi specijalizovani zakon nakon 50 godina koji smo doneli u ovoj oblasti.
Saglasna sam, naravno, da je ova izmena neophodna kako bi se otklonile bilo kakve nedoumice po pitanju različitog tumačenja između Zakona o kulturi i Zakona o muzejskoj delatnosti i u danu za glasanje, naravno, daću podršku ovom predlogu.
Međutim, dozvolite mi da, kada govorimo o ovoj temi, temi kulture, napravim jedan osvrt na izvanrednu vest koja je za sve nas koji dolazimo iz Čačka pristigla juče iz Ministarstva kulture i informisanja.
Na konkursu koji je prvi put raspisan u ovoj godini, dakle, u godini kada je na čelu Ministarstva gospođa Maja Gojković, grad Čačak je proglašen za prvu nacionalnu prestonicu kulture za 2023. godinu. Time je grad iz koga dolazim, grad bogate istorije, kulture i umetnosti, grad sporta, grad Ovčarsko-kablarske klisure, Vladislava Petkovića Disa, majora Gavrilovića, Vojvode Stepe i moram da naglasim Nadežde Petrović, jer ona, pored toga što je bila čuvena slikarka, humanistički radnik, književnica, bila je i veliki borac za ženska prava, dobio potvrdu i blagoslov za svoja kulturna nastojanja i podvige, ali i ubrizgavanje u krvotok grada jedne nove vizije, jer će, pored programskog sadržaja, od države za ovu namenu biti opredeljena oko 300 miliona dinara, a sam grad će opredeliti preko 100 miliona.
Muzejski kompleks u srcu grada koji krasi konak Jovana Obrenovića će dobiti nove kapacitete za bezbednu postavku svog istorijskog blaga, a Čačak i Srbija će dobiti i prvi muzej košarke, jer to Čačak, a pogotovo Srbija sa svojim velikim košarkaškim imenima duguje herojima ovog sporta.
Naravno, ja ću ovde i čestitati kulturnim radnicima i rukovodstvu grada Čačka koje je i najviše zaslužno što je Čačak dobio ovako laskavu titulu, jer je mnogo toga učinjeno na polju kulture u prethodnim godinama.
Međutim, sve ovo što se dešava u Čačku i dešavaće se u narednim godinama, dešava se u čitavoj Srbiji.
Srpska napredna stranka, čije pripadnike, kada hoće da ih omalovaže, nazivaju krezubima, sendvičarima i ostalim vređajućim terminima, jako je dobro razumela onu čuvenu Čerčilovu opservaciju na situaciju pred napad Hitlera na Britaniju, kada su ministri većali sa kog će izvora prebaciti sredstva za odbranu i kada su neki predložili da to učine sa pozicije kulture, na šta je ovaj čuveni političar rekao – a šta ćemo onda da branimo. Zato je jako bitno što je ovaj skupštinski saziv doneo i Zakon o očuvanju ćiriličkog pisma i zato što smo doneli zakon o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar. Zato je bitan i ovaj projekat koji je u ovoj godini pokrenulo Ministarstvo kulture i informisanja, jer država na taj način pomaže kulturu, ali pomaže i kulturne radnike koji na ovaj način mogu da ostvare svoje zamisli.
Istovremeno, time inkorporiramo i produžavamo duh evropskih vrednosti koji donosi Novi Sad kao evropska prestonica kulture za 2022. godinu, s obzirom da će, baš kao i Novi Sad, koji će biti u duhu ovog projekta, u 2022. godini i grad Čačak biti u duhu projekta nacionalne prestonice kulture u 2023. godini.
Sada bih naglasila i povezala privredu i kulturu, jer za ovakva ulaganja je potrebna jaka privredna aktivnost i verovatno da većina nas nije primetila istraživanje Ministarstva privrede, koje je pokazalo da su mala i srednja preduzeća u 2020. godini, godini krize, pokazala trend rasta, ali i povećala procenat izvoza, što je jako bitno i za zaposlenost i za rast BDP-a i pokazuje stabilnost srpske ekonomije.
S druge strane, dovoljno smo stabilni da možemo i da vraćamo dugove bivše vlasti, jer samo pre nekoliko dana je iz Ministarstva finansija stigla vest da je vraćen dug bivše vlasti od 700 miliona dolara. Svega toga, naravno, ne bi bilo da u prethodnim godinama nismo sproveli snažne ekonomske reforme i da sada možemo da kažemo sa ponosom da nismo zavisni od drugih.
S druge strane, na taj način i predsednik Vučić može da izgovori da će se Srbija dobro nositi i sa energetskom krizom koja preti velikim ekonomijama, zbog rasta cene energenata i da će domovi u Srbiji biti topli, što je za naše građane najbitnije. Zato na ovoj temi upravo govorim o privredi, zato što kultura jeste temelj na kome je izgrađena država, ali da bismo sve ove namere ostvarili, potrebna je jaka privreda. Zato je, takođe, bitno što danas u Novom Sadu otvaramo još jednu fabriku, fabriku čokolade.
Naravno, najbitnije od svega je da građani Srbije znaju da ono što obećamo, mi to i uradimo, da završavamo ono što su drugi započeli, ali da završavamo i ono što mi započnemo. U tom smislu, ponekad čini mi se da je potrebno podsetiti na onu čuvenu latinsku sentencu –res non verba, odnosno dela, ne reči. Zahvaljujem.
Zahvaljujem cenjeni gospodine Orliću.
Poštovani građani i građanke Srbije, pre nešto manje od četiri meseca mi smo usvojili jedan strateški važan akt za našu zemlju iz oblasti zaštite životne sredine, Zakon o klimatskim promenama kojim se Srbija potvrdila dalji ekonomski rast na bazi smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Istovremeno donošenje ovog zakona Srbija je potvrdila i da se nalazi na evropskom putu, putu integracija i da će slediti evropske vrednosti i standarde i u ovoj oblasti.
Danas kada govorimo o predlogu važnih izmena i dopuna Zakona o zaštiti prirode, još jednog važnog zakona iz oblasti zaštite životne sredine, treba istaći da je razlog donošenja ovih izmena i dopuna usklađivanje samog teksta zakona sa drugim propisima u pravnom sistemu Republike Srbije, otklanjanje nedostataka u njegovoj primeni i naravno usklađivanje propisa sa propisima EU, pri čemu ne smemo izgubiti iz vida i onaj glavni primarni cilj, a to je očuvanje i unapređenje zaštite životne sredine, zaštite prirode, jer kako kaže poslovica zemlju nismo dobili od svojih predaka, nego pozajmili od svojih potomaka.
Naravno nismo sumnjali da će Ministarstvo u skladu sa procedurom sprovesti javnu raspravu i obavestiti javnost o predlogu izmena i dopuna Zakona o zaštiti prirode, ali mislim da je zarad šire javnosti bitno naglasiti da je celokupna procedura javne rasprave sprovedena blagovremeno, na transparentan i svima dostupan način i da je zainteresovana javnost, a pre svega zainteresovano civilno društvo da im je bio produžen rok za dostavljanje primedbi, sugestija i predloga i to samo Ministarstvo nije bilo obavezno da to učini.
Predlogom izmena i dopuna se detaljnije razrađuje proces uspostavljanja ekološke mreže Srbije na način da se propisuje uspostavljanje ekološke mreže kao koherentne funkcionalno i prostorno povezane celine radi očuvanja tipova staništa od posebnog značaja. Ono što je jako bitno je da se u članu 108. izmena i dopuna određuje da će Vlada izaći u susret lokalnim samoupravama na čijim teritorijama se nalaze zaštićena područja i da će obezbediti u budžetu Republike Srbije podsticajna sredstva kako bi se uskladilo u cilju razvoja onih delatnosti koje pogoduju očuvanju zaštićenog područja.
Obzirom da u zaštićena područja spada i Ovčarko-kablarska klisura kao predeo izuzetnih odlika, koji se nalazi većinski na teritoriji grada Čačka, manjim delom na teritoriji opštine Lučani, a kojim upravlja turistička Čačka, skrenula bih pažnju na ovo izuzetno područje Srbije u koje Vlada Srbije, a i vaše Ministarstvo ulaže velika sredstva kako bi podstaklo usklađivanje turizma i rekreacije sa odlikama samog područja, ali i pospešilo naučnu i obrazovnu aktivnost.
Ovčarsko-kablarska klisura nije značajna samo zbog svoje geološko-morfološke izvrsnosti, čemu poseban utisak daju meandri, nego i zbog raznovrsne flore i faune, a i ovde se istovremeno nalazi i međunarodno značajno područje za ptice. Tamo su u tom smislu već počeli radovi na uređenju izgradnji same Ovčar banje, uređenju njenih površina, parkova, mostova, ali jedan od dogovorenih segmenata za koje je sredstva opredelilo i vaše ministarstvo je upravo izgradnja Prirodnjačkog muzeja koji će dati sigurna sam značajan doprinos naučnoj javnosti ali i školskim ekskurzijama i dolasku obrazovnim aktivnostima, jer naša deca na taj način treba da zavole i svoju zemlju.
Predloženim izmenama tretira se jedna jako diskutabilna oblast izgradnji mini hidroelektrana, tako što se zakonski tekst usaglašava sa već donetim Zakonom o obnovljivim izvorima energije, kojim je zabranjena izgradnja malih hidroelektrana u zaštićenim područjima.
Ja ću podsetiti da je Zakon o zaštiti prirode donet 2009. godine i ono što proizilazi iz teksta izmena i dopuna zakona je da on prednost nedvosmisleno daje zaštiti životne sredine, a da gradnja malih hidroelektrana narušava taj koncept i da je namera predlagača da posebno zabrani gradnju ovih objekata u zaštićenim područjima, ali i da preispita već izdate akte za gradnju novih.
U tom smislu, sigurna sam da će poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu, dati podršku ovom aktu, posebno stoga što nas jako često politički protivnici predstavljaju kao mrzitelje prirode, uništitelje reka i šuma i ovaj zakon je dokaz suprotnom. Srpskoj naprednoj stranci je samo dato da rešava probleme koji su se decenijama gomilali i ona, kao što je taj zadatak obavljala odgovorno i savesno do sada, tako će nastaviti u ovim izazovnim vremenima koja su pred nama, noseći teret odgovornosti dostojanstveno, a na način da ne šteti građanima svoje zemlje koji su joj poklonili poverenje. Zahvaljujem na pažnji.
(Čačak, 10.11.2017.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Zamenica gradonačelnika | Grad Čačak | Grad | Mesečno | 77675.00 | RSD | 24.10.2017 - |