Gospodine Glišiću, evo ja vas da prozovem po imenu. Nije moguće da sam se ja uplašio. Bez lažne skromnosti, ali hrabrost je reč koja me opisuje, to će vam reći svako ko me dobro poznaje.

Bio bih protiv ovog zakona da je on loš, ali ovaj zakon je dobar, zaista je dobar, jer ne možemo mi da izjednačimo apstinenta i onog ko aktivno učestvuje u odlučivanju. Evo, daću konkretan primer koji u ovom trenutku tišti javnost. „Rio Tinto“, kada bi bilo referendumsko pitanje, ja bih zaokružio – ne. Protiv sam dolaska „Rio Tinta“. Ali moje „ne“ ne može da bude isto kao i onaj što tvituje i pije espreso sa šlagom i dosadno mu je, tvituje protiv vlasti i ne zna ni zašto je protiv „Rio Tinta“ itd. Dakle, kada imate biračko pravo, treba da imate i obavezu, obavezu da odlučujete o svojoj sopstvenoj zemlji.

Jedina alternativa ovom zakonu za kojih bi ja rado glasao je kao, recimo, da uzmemo primer Kipra gde ćete ako ne izađete na referendum ili na birališta biti novčano kažnjeni ili će vam kao nekada u Grčkoj biti oduzet pasoš. Radujem se Srbiji u kojoj će 100% građana sa pravom glasa da izađe i da iskaže svoj stav o svim pitanjima. To je vrhunac demokratije. Pošto mi nećemo doneti takav zakon onda ne možemo da izjednačavamo apstinente sa građanima Republike Srbije, koji ne znaju samo za biračko pravo nego znaju i za obavezu. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani predstavnici Vlade Republike Srbije, braćo i sestre narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, poštovani pravoslavni hrišćani, pre nego što krenem na ovu temu dnevnog reda, želim da se zahvalim svima koji su govorili o ovom zakonu, a posebno želim da se zahvalim gospodinu Zukorliću i gospodinu Životi Starčeviću koji je zaista imao jedan sadržajan govor, koji je približio najveću srpsku svetinju građanima Republike Srbije i poslanicima u ovom parlamentu koji nikada nisu bili na Svetoj gori.

Zahvalan sam predsedniku, odnosno šefu poslaničke grupe koji mi je dao tu čast da u ime naše poslaničke grupe govorim o ovom zakonu i zahvalan sam igumanu manastira Hilandar, ocu Metodiju, koji me je blagoslovio da vam se obratim.

Hilandar se nalazi na Svetoj gori. Sveta gora je prostor koji je posvećen presvetoj Bogorodici. U manastiru Hilandar stoluje ikona presvete Bogorodice Trojeručice, a mi smo ovu tačku dnevnog reda izglasali na Malu Gospojinu, juče, kada proslavljamo rođenje presvete Bogorodice.

Patrijarh srpski, gospodin Pavle, blaženopočivši patrijarh srpski, gospodin Pavle, je rekao: „Budimo ljudi, a ne neljudi“. Šta to znači budimo ljudi? Budimo uz Boga, budimo verujući. Samo ljudi koji su uz Boga i koji su verujući, oni su ljudi, a ovi bezbožnici, oni su neljudi.

Moram da vam priznam da sam na ovu temu dugo razgovarao pripremajući se za današnji nastup sa uvaženim kolegom, Muamerom Zukorlićem, koji je druge vere i druge nacije, ali ću vas i podsetiti da je Hilandar dao 12 arhiepiskopa, od kojih je jedan bio rođeni brat Mehmet-paše Sokolovića. To je bio Makarije Sokolović. On je obnavljao Pećku patrijaršiju i on je uz pomoć svog brata, koji je bio u islamu Mehmeda-paše Sokolovića, obnovio Pećku patrijaršiju. Ovim vam želim reći da samo ako smo u veri, ako nismo bezbožnici, mi na ovim prostorima možemo da živimo u ljubavi, miru i slozi.

Od uvođenja višestranačkog sistema, od devedesetih godina pa na ovamo, od raspada SFRJ pa do ovog Saziva, u svim sazivima imali smo bezbožnike u parlamentu. Bilo ih je nekada nekoliko, bilo ih je nekada i nekoliko desetina. Uvek su bili u manjini, ali su postojali. Ovo je prvi saziv u kome nemamo ni jednog jedinog bezbožnika.

Dakle, primećujete li da je presveta Bogorodica uredila da ovaj zakon stavimo na dnevni red na Malu Gospojinu i da ovaj zakon izglasamo u onom sazivu u kome nema ni jednog jedinog bezbožnika.

Budite ponosni što smo upravo mi ta generacija. Govornici pre mene su rekli da je Hilandar jedina institucija u Srba koja nema prekid. Dakle, već stotinama i stotinama godina monasi na Hilandaru se mole za narod srpski i za vaskrsenje i spasenje naroda srpskog, za sve pravoslavne. Mole se za mir, ljubav i slogu, jer nam je Sveti Sava poručio da samo sloga Srbina spasava.

Dakle, mi danas u nekim eparhijama imamo po tri-četiri monaha, a na Hilandaru imamo bratstvo, trenutno bratstvo Hilandara broji skoro 50 monaha i to je zaista veliko bratstvo.

Gde god se čuju zvona Srpske pravoslavne crkve odatle nam dolaze monasi, pa nam otac Hariton dolazi iz Mostara, otac Milutin nam dolazi iz Crne Gore, otac Teodor nam dolazi i Slavonije, otac Nikolaj nam dolazi iz Valjeva, a iguman nam je iz srca Srbije, iz Čačka, otac Metodije. Zbog toga sam ja kao Čačanin naravno najviše ponosan.

Vi se sećate pogroma 2004. godine. To je bilo 17. marta 2004. godine na našoj svetoj zemlji KiM. Pogromu je prethodio požar u manastiru Hilandar u noći između 3. i 4. marta 2004. godine. Kad god je bila nevolja na Hilandaru bila je i nevolja u Srbiji. Kad god se Hilandar obnavljao i Srbija se obnavljala. Pogledajte, posle tog požara zaista bilo je pomoći u vreme manjinske vlade Vojislava Koštunice. Bilo je pomoći, ali to su bila privremena rešenja. Manastir su pomagali i drugi srpski vladari, i Obrenovići i Karađorđevići, ali sve to su bila privremena rešenja.

Obnova manastira posle požara je intenzivirana, kako je to kolega Starčević rekao, novcem Srba a ne novcem EU. Da li su to bili privrednici, među kojima je i ministar Popović, da li su to bili neki poslanici, ovde među nama ih ima, da li to bili obični vernici. Uglavnom, to su bile, što bismo rekli, srpske pare srpskim znojem zarađene.

Najintenzivnija obnova je poslednjih nekoliko godina i pogledajte Srbiju poslednjih nekoliko godina kako se obnavlja, kako je jača i snažnija, kako je ponosnija. Zato smo mi, braćo i sestre, ta ponosna generacija koja će izglasati ovaj zakon.

Kada smo već kod tog požara, podsetiću vas da je Čarls, princ od Velsa, u svom pismu koji je uputio manastiru Hilandar, taj razorni požar ocenio kao, citiram – tragediju za svetsku kulturnu baštinu i ocenio je da svaki čovek od estetskog senzibiliteta i duhovne osetljivosti ima obavezu da doprinese njegovoj obnovi. Ovo je rekao jedan predstavnik moćne zemlje i sile druge vere i druge nacije. To vam govori koliko je naša najveća svetinja veliko kulturno dobro.

Ko je bio na Hilandaru 10 puta, taj će učiniti da za života bude 100 puta i kada ga pitate – zašto će da ideš baš 100 puta, zašto ćeš se potruditi da ideš 100 puta, a on će vam reći – da popijem čašu vode iz Savinog bunara, iz bunara koji je iskopao Sveti Sava, da se divim čudotvornoj lozi Svetog Simeona, koja i dan danas posle toliko vekova rađa i pomoću koje parovi koji ne mogu da imaju dece ipak uspeju da osnuju porodicu, odnosno da se slože i razmnože, da se divim maslini koja i dan danas rađa, a koju je posadio car Dušan, da vidiš vinograde na Savinom polju, da pogledaš u more sa pirga kralja Milutina, da osetiš Srbiju, da osetiš pravoslavlje.

Vidite kako su čudni putevi gospodnji. Naša najveća svetinja nije pod jurisdikcijom SPC. Ona je pod jurisdikcijom Patrijaršije carigradske. Tako je Sveti Sava hteo i ne nalazi se u našoj zemlji, već se nalazi u državi monaha.

Tačno je da Francuska ima Zakon o Notr Damu. Tačno je da Rumuni imaju samo skit na Svetoj Gori, ne manastir, ali imaju zakon o tom skitu i odvajaju 900.000 evra na godišnjem nivou. Koliko je moralo da prođe, koliko je bilo vlada iza nas, koliko je kraljeva stolovalo, a tek sad donosimo ovaj zakon?

Još jednom vam ponavljam budite ponosni što pripadate toj generaciji, blagosloveni smo zbog toga.

Kada dođete u manastir, to je nije kao u bilo kojoj drugoj crkvi. Osim što je tu ikona Presvete Bogorodice Trojeručice, treba da znate da u manastiru Hilandar je jedina ikona Miloša Obilića gde on predstavljen kao svetac. Kada uđete u crkvu ne postoji mogućnost da spustite negde novac, da li na ikonu, da li, kakva inače u crkvama je praksa. Niko vas za novac ne pita, prosto morate sami da gledate neki da kažete, neke čudne kanale da se raspitate gde možete da ostavite prilog za manastir, a dobijete dva obroka, dobijete krevet, neko vam promeni posteljinu i 17 hiljada noćenja 2019. godine. Ugostiti samo 17 hiljada ljudi, znate koliki je to novac, da vas prevezu sa pristaništa Jovanica do manastira, što traje otprilike 40 minuta, i nazad, da prespavate i da dobijete iskrenu, to već košta, a niko vas za novac ne pita.

Struju koju trošimo, ne trošimo je tako što postoji trafostanica, nego postoji agregat na naftu. Zar ovakva Srbija koja se obnavlja i koja postaje ekonomski moćna da dozvoli da njena najveća svetinja troši struju na naftu? Pa, upravo ovakav zakon donosimo da bismo tamo napravili energanu na solarni pogon, odnosno na solarnu energiju, da bismo proširili kapacitete konaka da može da bude više od 17 hiljada ljudi da bismo ispunili zavet Svetog Save da svaki Srbin za života poseti najveću srpsku svetinju manastir Hilandar.

Moram da pomenem i ljude koje mi ovde nismo spomenuli, a oni su obični ljudi, svetovni ljudi. Manastir ima svoju zadužbinu i direktor te zadužbine je moj Čačanin, Milivoje Ranđić koji je učestvovao u pisanju ovog zakona, ugledni advokat Dušan Stojković takođe je učestvovao u pisanju ovog zakona, i mladi docent za Pravnom fakultetu Dalibor Đukić koji je, verovali ili ne, rođen 25. jula na Trojeručicu, koji je manastirsko dete u smislu da ga je Hilandar stipendirao kada se školovao. Takođe je tvorac ovog zakona. Po blagoslovu igumana i teolog Miloš Stojković svakog dana nema svoje radno vreme nego ima radni zadatak i oni su posvećeni manastiru. Oni zapravo posreduju između običnih ljudi koji žele da posete manastir i da pomognu najveću srpsku svetinju i monaštvo koje je u neprekidnoj molitvi već stotinama i stotinama godina.

Braćo i sestre, pominjali ste ovde da manastir ima ogromno imanje na Kakovu, to je u neposrednoj blizini Svete Gore gde sam krstio svoju ćerku Iskru i moram da vam kažem da kad god sam u nekim iskušenjima i dilemama uvek sebi kažem – sve će to Presveta Bogorodica da uredi. Tako i vama pošto nam predstoje velika iskušenja kažem, pošto niko od nas nije bezbožnik, svi smo uz Boga, da uz Boga ostanemo u slozi, a sve će Presveta Bogorodica da uredi. Živela Srbija.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici VSS, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije.

Naša lista se zove Aleksandar Vučić – Za našu decu, pa ću i ja ovo svoje kratko izlaganje da krenem od svog deteta. Još dok je moje dete, odnosno moja kćerka bila u vrtiću, pitala me je, šta su to tata levičari, a šta su to desničari?

Pošto je dete bilo u vrtiću, previše malo, morao sam taj odgovor da uprostim, pa sam joj rekao, levičari su oni političari koji se zalažu da učitelji, doktori imaju bolje plate, da budu bolji i lepši vrtići, a desničari su oni političari koji se trude da imamo veću i snažniju vojsku i da imamo brojniju policiju.

Tako u tim uprošćenim objašnjenjima, u našem društvu, imamo svih tih segmenata koja lako možemo da prezentujemo deci, ali nemamo reč „pravda“.

Pravda, ne postoji, ni u jednom tom objašnjenju, a ona je neprocenljiva i ona se podrazumeva.

Podrazumeva se da i svako domaćinstvo ima vodu, i zaista bi bilo skandalozno da u 21. veku imamo domaćinstvo koje nema vodu, a kao što se podrazumeva da svaki građanin Republike Srbije može da konzumira pravdu. Činjenica je da u 21. veku ne konzumira svaki građanin Srbije, pravdu.

Kada sam već kod ovih banalnih objašnjenja o levičarima i desničarima, evo moj uvaženi kolega Marijan Rističević, da se našao u društvu moje kćerke i mene, on bi rekao mojoj kćerki, levičari su, sine ovi koji se krste levom rukom, ali i ako se meni objašnjenje gospodina Rističevića ne bi dopalo, on ima pravo da konzumira pravdu. On, kao narodni poslanik koji bira ovde sudije, nije konzumirao pravdu.

Zašto mi ne možemo da konzumiramo pravdu? To više nije pitanje za decu u vrtiću, to je pitanje za sve nas ovde. Zato što je sudija jeftin. Zato što sudija prima platu od hiljadu evra. Pravda je neprocenljiva, a sudija ima malu platu.

Pravda je neprocenljiva, a delilac pravde ima malu platu. Delilac pravde, na Vračaru, ne može da kupi pristojan stan na Vračaru, taman da tu svoju platu odvaja ceo svoj radni vek.

Pošto je cena kvadrata preko dve hiljade evra, dakle on jedan kvadrat može da kupi za dva meseca ili ti šest kvadrata za godinu dana. Dakle, on bi negde odprilike, 15 godina trebalo da odvaja celu platu, pa da ne plaća ni onu vodu o kojoj smo malo pre govorili, da bi otplatio taj stan, da bi imao pristojan život.

Dalje sam se udubio u ovu temu, pa sam radio jednu analizu. Razgovarao sam sa deset uglednih advokata, imao sam dva kriterijuma. Prvi je kriterijum, da pola od tih deset advokata ne podržava ovu vlast i da druga polovina podržava ovu vlast.

I drugi, veoma važan kriterijum je, da na godišnjem novu zarađuju više od 30 hiljada evra, dakle da imaju dobra primanja. Postavio sam im pitanje, da li bi pristali da budu sudije? Svi do jednog su rekli ne.

Išao sam dalje u analizu, pitao sam ih, a zašto ne, sudija, pa to je vlast, to je ugled, delilac pravde, valjda svaki student pravnog fakulteta poželi da sutra bude sudija, a oni kažu, pa sudija ima malu platu.

Sada, ja treba da glasam za vaš predlog, ja ću i da glasam za vaš predlog, zato što želim da verujem da su to najbolja moguća rešenja, a to ne znači da vam baš apsolutno verujem. Samo želim da vam verujem.

Zašto želim da vam verujem? Pa, dakle, ako su ti ljudi, koje vi danas predlažete, pristali da za ovu platu obavljaju jednu tako važnu funkciju, da podsetim građane, ta plata jeste sjajna za običnog građanina, ali ovde se radi o nekome ko obavlja veoma važnu ulogu u društvu, dakle on deli nešto što je neprocenljivo i što svi treba da konzumiramo, bez izuzetka.

Nikada nisam čuo, ni vas iz VSS, ni vašu branšu da ste se pobunili, što znači da je nekima i dobro sa tom platom, a onda dolazimo do zaključka, možda su sudije i korumpirane.

Ja opet želim da verujem da nisu, ali dovoljno da ih je 5% ili 10% korumpiranih, pa onda već imamo problem, imamo tu rak ranu u pravosuđu.

Kada sam već kod ovih advokata, postoji jedan čovek u pravosuđu, Mladen Nenadić, u kojeg se danas svi mi kunemo, kada govorimo o borbi protiv kriminala i korupcije, on je Čačanin, moj Čačanin i radi u tužilaštvu. I proteran je iz tužilaštva, zato što je časno i pošteno radio svoj posao. Otišao je u advokaturu, gde je zarađivao ove novce o kojima sam ja govorio da ugledni i dobri advokati zarađuju. Vratio se u tužilaštvo, ne zbog novca, nego iz ljubavi prema Srbiji, iz potrebe da od Srbije napravimo uređenu zemlju, zemlju u kojoj ne cveta kriminal i korupcija.

Ja, sa ove govornice želim da se zahvalim na dosadašnjim rezultatima protiv kriminala i protiv kriminalnih klanova, koji haraju Balkanom, odnosno su harali Balkanom, ne haraju više, pa koji čak imaju i u pojedinim medijima svoje uporište.

Da budem precizan, u medijima bliskim tajkunu Draganu Đilasu i tajkunu Draganu Šolaku, nekako taj kriminal uvek ide i uz tajkune i izgleda da samo oni su u nekim vremenima imali pravo da konzumiraju pravdu. Dakle, nemojte dozvoliti da se advokatura bori za standard sudije, nego i vi sudije prvi treba u tome da učestvujete.

Nemojte dozvoliti da profesor fizičkog vaspitanja, a ja sam profesor fizičkog vaspitanja, se bori za status sudije, jer ako nemamo pravo da konzumiramo pravdu, iako smo žedni pravde u 21. veku, onda ja neću znati svom detetu kada malo poraste, mogao sam da uprostim svoja objašnjenja, da objasnim podelu uloga u društvu. Živela Srbija.

Poštovana predsedavajuća, druže Vulin sa saradnicima, poštovane kolege, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, naravno da ćemo podržati predložene amandmane i ovaj zakon, ali postoji jedna nedoumica kod starijih sugrađana.

U razgovoru sa starijim sugrađanima koji planiraju da promene adresu prebivališta, ali ne planiraju da u narednom periodu, narednim godinama putuju izvan ove zemlje, kod njih je jedna dilema da li su u obavezi i da promene pasoš, obzirom da im, zapravo, i ne treba pasoš.

Dakle, građanin Čačka želi da se preseli u selo, ima 70 godina, ima važeći pasoš i zanima ga da li je u obavezi i da menja pasoš i da plati tu taksu od 3.600 dinara.

Kada smo već kod ličnih karata, želeo bih da izdvojim dve stavke iz lične karte druga Vulina, ali i iz lične karte drugih učesnika na političkoj sceni Srbije.

Drug Vulin je 2000. godine, nakon 5. oktobra, kada su mnogi napuštali SPS, nakon revolucije koja je pojela svoju decu, on se učlanio u SPS kada je bilo najteže, zapravo učlanio se u stranku Slobodana Miloševića. Napustio je SPS kada je ona mimo volje svojih birača i svog članstva ušla u savez, odnosno u saradnju sa DS koja je Slobodana Miloševića isporučila Haškom tribunalu.

Kada bismo po ovom osnovu posmatrali ličnu kartu Dragana Đilasa, videli bismo da je on DS napustio nakon što mu je DS omogućila da stekne nepristojno bogatstvo, koje se meri stotinama miliona evra. Dakle, DS je učestvovala u pljačkaškim privatizacijama, pljačkala je Srbiju da bi se Dragan Đilas obogatio i on je onda napustio stranku koja mu je omogućila da se nepristojno obogati. Tu je razlika između njih i nas.

Takođe, kada bismo pričali o ličnoj karti Aleksandra Vučića, ima tu mnogo toga da se kaže, ali ja ću reći samo jednu stvar, da skoro 10 godina preko 50% građana Republike Srbije podržava Aleksandra Vučića, uprkos nezapamćenoj kampanji laži o njemu i članovima njegove porodice. Srbija zna zašto je to tako i građani znaju zašto ga glasaju i zašto ima tako veliku podršku. Živela Srbija!

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, mislim da je ispravna odluka da se popis odloži za oktobar 2022. godine i to su brojni govornici objasnili zašto je to tako, zašto je dobro da to tako bude.

Voleo bih da znam da li e-Uprava može biti iskorišćena u ovom procesu popisivanja stanovništva. Preko e-Uprave smo se prijavljivali za vakcine, vrlo efikasno, vrlo brzo, sve funkcioniše besprekorno. Kao građanin Republike Srbije, kao korisnik interneta, želeo bih da znam da li bi e-Uprava mogla da učestvuje u ovom procesu, u ovom veoma važnom procesu koji je za Srbiju samo statističko pitanje, a za zemlje u regionu, gde buja fašizam, to je političko pitanje.

Poštovani kolega Uglješa Mrdić je rekao da ne bi bilo zgoreg da uradimo i popis imovine pojedinih lopova na političkoj sceni. Kada ovo kažem mislim na Dragana Đilasa, da vidimo koliko njegov brat Gojko i on imaju nekretnina na elitnim lokacijama, koliko računa po belom svetu, koliko silnih miliona, koliko su nepristojno bogati, koliko su stekli poštenim radom, a koliko pljačkom građana Republike Srbije.

Dodao bih na to što je rekao uvaženi kolega Uglješa Mrdić da nije zgoreg da prebrojimo koliko je stranaka promenila Marinika Tepić, političarka u vlasništvu tajkuna Dragana Đilasa, da prebrojimo koliko je političara na sceni koji su u vlasništvu tajkuna Dragana Đilasa. Tako imamo Boška Obradovića, političara iz Čačka koji je u vlasništvu tajkuna Dragana Đilasa. Imamo Borislava Stefanovića, koji je u međuvremenu promenio svoje ime, dakle, čovek se odrekao svog identiteta, svog krštenog imena, i sada je Borko Stefanović i on je političar u vlasništvu tajkuna Dragana Đilasa. Videćete da je to samo jedna obična klika koja ne želi da učestvuje u popisu, da tu ne postoji nikakva snaga.

Moram da kažem da Vuk Jeremić nije političar u vlasništvu tajkuna Dragana Đilasa. On je političar u vlasništvu međunarodne bande lopova.

Nije loše ni da prebrojimo koliko je laži o predsedniku Aleksandru Vučiću i članovima njegove porodice izgovorila Marinika Tepić i ostali političari u vlasništvu tajkuna Dragana Đilasa.

Nije isto na odmet da prebrojimo koliko su fabrika zatvorili dok su bili na vlasti, koliko je ljudi ostalo bez posla, koliko je obespravljenih radnika. Sve je to korisno da prebrojimo, ali najvažnije je da prebrojimo koliko je fabrika otvorio Aleksandar Vučić od kada je na vlasti, koliko se otvorilo novih radnih mesta, koliko su se povećale plate, koliko su se povećale penzije, koliko kilometara autoputa. Samo od Čačka do Beograda… Mi smo Čačani jako ponosni zato što konačno u 21. veku dolazimo autoputem u Beograd i sada mi smatramo da je Beograd predgrađe Čačka, da je Čačak zapravo glavni grad u Srbiji, a to nam je Aleksandar Vučić omogućio. Hvala mu na tome.

Nažalost, postoje neki političari u vladajućoj većini u Čačku koji su učinili sve da Aleksandar Vučić ne bude počasni građanin Čačka, ali on je za mene počasni građanin Čačka. On je to zaslužio.

Sve je ovo važno da prebrojimo zbog Srbije, zbog naše dece. E to je, vidite, pored popisa stanovništva važno da prebrojimo i ko je šta uradio za Srbiju i zbog čega se neko bavi politikom. Na kraju, važno je da prebrojimo koliko imamo mangupa u našim redovima. Ne smemo ništa da ostanemo dužni ni generacijama koje dolaze, a ni sami sebi.

Živela Srbija.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre gospođo Gojković, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, usvajanjem ovog zakona i Predlogom ovog zakona mi po stoti put od 2012. godine pa na ovamo dokazujemo da ovu zemlju volimo lepim vaspitanjem, ulaganjem u oblast kulture, obrazovanja.

Kada smo već kod kulture, ja nisam bio lenj pa sam izvršio jednu anketu kod građana Republike Srbije sa područja Šumadije i zapadne Srbije. Anketirao sam 240 građana i postavio sam im sledeće pitanje – koji od navedenih pojmova je najbliži pojmu kulture? Pod 1. – pojam građani, pod 2. – krezuba Srbija, pod 3. – elita, pod 4. – sendvičari. Od 63% ispitanih izjasnilo se da je pojam – građani, najbliži pojmu kulture, za krezubu Srbiju – 0%, za elitu – 37% i za sendvičare 0%.

Postavio sam sledeće pitanje – ko je po vašem mišljenju dao veći doprinos u oblasti kulture? Vlast koju personifikuje Aleksandar Vučić, bivši režim Dragana Đilasa, Borisa Tadića i Bojana Pajtića? To je onaj što je glasao iz Bodruma. Vrlo pristojno, vrlo kulturno i onako kao bismo rekli dolikuje profesoru univerziteta da u Skupštini glasa iz Bodruma. I dakle, pod 3. – Vlada Vojislava Koštunice 2004. do 2007. godine. Građani su se izjasnili na sledeći način – 78% je reklo da vlast koju personifikuje Aleksandar Vučić je najveći doprinos dala u oblasti kulture, za Đilasa i njegovu kliku je glasalo svega 9%, a za Vladu Vojislava Koštunice izjasnilo se 13% anketiranih građana.

Dolazimo do sledećeg zaključka – mi nismo krezuba Srbija i mi nismo sendvičari, mi smo sledbenici politike Aleksandra Vučića i mi smo pristojni građani Republike Srbije. Ulaganjem u oblast kulture mi po stoti put dokazujemo, od 2012. godine do dana današnjeg, da smo pristojni građani Srbije i ocenu nam daju isti ti građani Srbije na biračkim mestima i svaki put nam daju veću ocenu nego na prethodnim izborima.

Kad smo već kod pojma građanin, za Đilasa i njegovo kliku, građanin je osoba koja u svom vlasništvu na elitnim lokacijama ima najmanje dvocifren broj nekretnina. Dakle, nepristojan građanin, nepristojno bogat građanin, to je za Đilasovu kliku građanin, a za nas građani su pristojni ljudi koji vole svoju zemlju.

I na treće pitanje, koje sam postavio, pitao sam građane iz Šumadije, iz zapadne Srbije - Novi Sad je grada na Dunavu? Grad u Vojvodini? Grad kulture? Ubedljivo u najvećem procentu rekli su mi to je grad kulture. A podsetiću javnost, da je aktuelna ministarka kulture u Novom Sadu na neposrednim izborima, dakle, građani Novog Sada su neposredno kada je to bilo po zakonu, kada je taj zakon postojao, i taj izborni sistem, dakle, građani Novog Sada su je birali za gradonačelnicu, odnosno za gradonačelnika. Zbog toga treba da nas raduje činjenica što je ona danas ministar kulture i ja joj čestitam na postignutim rezultatima za ovako mali broj meseci. Očekujem da nastavite tim tempom i podsetiću da ova skupštinska većina će se zalagati da u udžbeniku istorije nema svega nekoliko rečenica o srpskom stradanju u Jasenovcu, već nekoliko strana. Živela Srbija.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pre nego što prodiskutujem nešto o ovom amandmanu, želeo bih, kao građanin Republike Srbije najpre, da se zahvalim predsedniku Aleksandru Vučiću što je založio svoj međunarodni ugled i u Evropi i u svetu, a pogotovo u svetu, kod naših partnera, a to su Republika Kina i Ruska Federacija, i ja sam kao građanin u mogućnosti da danas primim vakcinu.

Prijavio sam se preko e-uprave u februaru i danas sam pozvan da se vakcinišem. Razgovarao sam sa prijateljima koji su otprilike moja generacija i u Grčkoj i u zemljama Evropske unije i oni mi zavide. Zavide mi što sam se prijavio u februaru, a mogu da se vakcinišem u martu, a oni su se prijavili u februaru i vakcinisaće se tek u oktobru, možda, ove godine, možda.

Tako da, eto, kao građanin Republike Srbije zahvalan sam predsedniku Aleksandru Vučiću i što su moji roditelji primili vakcinu i što će za Vaskrs moje dete konačno boraviti posle godinu dana u istoj prostoriji sa svojom bakom i dekom.

Dakle, da se vratim sad na ovaj zakon. Ovaj zakon ima za cilj da se stvori jedna dobra klima kako bismo mogli da realizujemo važne projekte u oblasti zaštite životne sredine. Bez novca to je nemoguće. Da budem precizan, bez ogromnog novca, to je nemoguće. Dakle, novac je za neke religija i oni za koje je novac religija, oni se večno kreću u spirali zla.

Za Dragana Đilasa novac je religija. Zbog toga on novac krije na tajnim računima Mauricijus, Hong Kong, Švajcarska, Holandija, ko zna gde sve. Samo ih ne krije u svojoj zemlji i ne investira ga u svojoj zemlji, gde bismo od poreza, doprinosa, raznih taksi, imali u budžetu više novca za ovako važne projekte u oblasti zaštite životne sredine. Dakle, on je novac otimao, pljačkao je građane Srbije, otimao novac iz ove zemlje i sakriva ga svuda po belom svetu.

Za nas novac nije religija, on je samo sredstvo plaćanja, sredstvo kojim ćemo da, sasvim sam siguran u mandatu ministarke Vujović, da realizujemo važne projekte u oblasti zaštite životne sredine.

Baš ta činjenica da je mlada ministarka i tako sposobna i pokazala se i kao predsednik jedne značajne opštine u Beogradu, kao jedan uspešan mladi političar, energičan, to me ohrabruje, ne samo što nam je i budžet veliki i da ne kažem moćan i dovoljno snažan da sve te projekte možemo da iznesemo do kraja, ohrabruje me i to što ste vi, zapravo, ministar za zaštitu životne sredine i sasvim sam siguran da ćete postići najbolje rezultate u toj oblasti u poslednjih 30 godina.

Želim da vam čestitam na vašim dosadašnjim uspesima. Imate jako dobar start. Baš ste dobro startovali. Imate jedan odličan ritam i apelujem samo da nastavite tako. Neumorni ste, to je sasvim sigurno.

Pa, eto, ja sam vam kao građanin Republike Srbije zahvalan, a posebno sam vam zahvalan kao Čačanin, zato što ste rešili da investirate i da jedan značajan projekat odradite i na teritoriji grada Čačka. U pitanju je Ovčar Banja.

Vidite, kad smo kod Čačka, mi imamo jednog političara u Čačku, Boška Obradovića, to je političar u vlasništvu tajkuna Dragana Đilasa, koji sada u nekom svom novom političkom programu promoviše zeleni patriotizam. Neko ko je srbovao da bi živeo od srbovanja, a ne za srpstvo, ko se zalagao za pravoslavne vrednosti da bi živeo od pravoslavlja, a ne za pravoslavlje, sasvim sigurno ne živi ni za zeleni patriotizam, jer da živi, njegova bi ideja bila, još dok je bio ovde u parlamentu, da se u najkraćem mogućem roku izvrši izmuljavanje jezera u slivu Zapadne Morave, u pitanju je jezero Međuvršje, odnosno u Međuvršju, a to je područje Ovčar Banje. To je jako skup projekat, potrebna su značajna sredstva.

Pazite, Boško Obradović je imao mogućnost dok je bio u parlamentu da podnese amandman na budžet da traži da se u budžetu opredele sredstva za tako važan projekat, ali, eto, sad se setio, zato što je video da je ova tema zgodna za privlačenje glasova. Dakle, neiskren je u svom zalaganju. A, mi imamo dela već sad na početku vašeg mandata i to govori da smo iskreni u svom zalaganju i da nam novac nije religija, nego da on služi za opšte dobro, odnosno za građane Republike Srbije.

Na kraju samo želim, u ime Čačana, da vas pitam koji je jedan optimalan rok da se tako skup projekat, a to je izmuljavanje jezera Međuvršje privede kraju? Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, poštovana ministarka, poštovani građani Republike Srbije, pre nego što vrlo kratko prokomentarišem nešto vezano za ovaj amandman, želim javno da se zahvalim narodnom poslaniku Aleksandru Martinoviću na današnjem nastupu i izlaganju. Apelujem na studente Fakulteta političkih nauka, na sve koji žele da se bave politikom, na građane Srbije, da na internet stranici parlamenta pronađu taj njegov nastup i taj govor, taj čas istorije i da uče od najboljih. On je svakako jedan od najboljih u ovom parlamentu, ne samo u ovom sazivu, nego i u prethodnim sazivima.

Što se tiče ovog amandmana koji je podneo poslanik, uvaženi poslanik Vladimir Đukanović, sa zadovoljstvom ću glasati i svi mi ćemo to naravno iz skupštinske većine izglasati i time šaljemo signal građanima Srbije da nam je jako stalo da se sa primenom ovog zakona krene u roku od odmah, odnosno u najkraćem mogućem roku.

Podsetio bih da je gospodin Mika Jokić, narodni poslanik iz Valjeva, pre dva dana diskutujući o ovom zakonu napomenuo da smo mi u decembru 2019. godine izglasali ovaj zakon i da do dana današnjeg nije bilo primene. Dakle, neodoljivo ćemo podsećati svi na Boška Obradovića koji se formalno zalagao godinama da se donese ovaj zakon, a nikada nije javno postavio pitanje - odakle ti silni milioni gazda Đilase?

Dakle, time hoću da kažem da je važnije od izglasavanja ovog zakona primena ovog zakona. Predsednik Aleksandar Vučić je rekao da se prvo krene od njega. I mi ovde insistiramo, prvo ministri u Vladi Republike Srbije, prvo svi mi ovde iz parlamenta, prvo lokalni funkcioneri SNS, pa onda ovi žuti lopovi.

Siguran sam, SNS ima 500-600 hiljada članova, nemoguće da među 600 hiljada članova ne postoji niko ko se nije ogrešio, nisu svi baš tako časni i pošteni, potkrao nam se neko ko je u politiku ušao zarad sopstvenog interesa, ko je zloupotrebljavao budžet Republike Srbije ili budžet opština i gradova i stekao imovinu, da kažem veliku imovinu, neko nepristojno bogatstvo.

Najviše ću se radovati kada se dokaže da je neko zapravo zloupotrebio uporište Aleksandra Vučića kod građana Republike Srbije, došao je na funkciju i krao je. Najpre volim da takvi budu obuhvaćeni ovim zakonom. Ne želim da Aleksandar Vučić plaća cehove nekih koji su nepošteni u SNS. Ali, istini za volju, takvih je veoma, veoma malo. Za nas ovde koji smo u skupštinskoj većini, i to malo je mnogo.

Znate, došao sam na ideju da danas dođem u radničkom odelu sa šlemom i sa onim alatom za čišćenje prozora. Prosto me toliko vređa Dragan Đilas kada kaže da je zaradio 619 miliona tako što je čistio prozore. On se ismeva građanima Republike Srbije. Za nas su birači koji su glasali predsednik Aleksandra Vučića kapital, to je za nas neprocenjivo bogatstvo, a za njih to je samo nepotreban terete.

Ovim zakonom će se očistiti politička scena u Republici Srbiji. Naravno, voleli bismo da na opozicionoj strani scene dođu neki časni i pošteni ljudi koji će biti alternativa ovoj vlasti. Mi se tome radujemo, zato što će tako Srbija da ide napred brže nego što ide, a već ide neuporedivo brže nego zemlje u regionu i za to, istini za volju, najveću zahvalnost dugujemo Aleksandru Vučiću. Možete da vidite današnja istraživanja koja su objavljena u dnevnom listu „Blic“ gde građani najviše veruju, odnosno smatraju da to što imamo ovoliki broj vakcina, 60% od građana koji su se izjašnjavali veruje da je to zbog ugleda koji Aleksandar Vučić ima u međunarodnoj politici.

Dakle, da završim, možda sam i preterao preko pet minuta, treba i druge kolege nešto da kažu, primena ovog zakona je prioritet i tačka. Hvala na pažnji.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva, poštovani građani Republike Srbije, odnosno građanke i građani Republike Srbije, iskoristio bih priliku da srpskom rodu u zemlji i rasejanju, čestitam školsku slavu Svetog Savu i to što danas na Svetog Savu biramo sudije i to je neka simbolika. Međutim, da li mi zapravo biramo sudije, formalno mi ih biramo, ali ja mislim da mi samo potvrđujemo odluku Visokog saveta sudstva.

Uvaženi kolega narodni poslanik Vladimir Đukanović, advokat po profesiji, vrstan pravnik, predsednik Odbora za pravosuđe, izvršio je jednu anketu na društvenoj mreži Telegram i ja imam rezultate te ankete. Od 206 anketiranih, većina su bili poslanici, poslanici su predstavnici naroda, čisto da podsetim javnost, presude se donose u ime naroda, pa ću vam reći rezultate te ankete. Na pitanje - imate li poverenje u pravosuđe, delimično imam poverenje 44% ispitanih. Ponavljam, većina njih su narodni poslanici. Prvo ide: nemam poverenje 33%, delimično ima poverenje 44% i imam poverenje, najgori rezultat, 23%. Dakle, građani i građanke Republike Srbije, kao i narodni poslanici koji žive sa tim građanima, ovo je saziv gde narodni poslanici dolaze iz naroda, a ne iz nekih tajkunskih kabineta, pre svega, mi znamo kako diše narod, nemaju poverenje u pravosuđe. Za taj rezultat možemo da zahvalimo Snežani Malović, Đilasovoj i Tadićevoj ministarki.

Kolega prethodni govornik je sve to lepo objasnio. On je i pravnik. On je to onako taksativno sve obrazložio šta se zapravo dešavalo.

Iako mi imamo volju i želju da sve to ispravimo, da ovi rezultati budu drugačiji, da zapravo građani imaju poverenje u pravosuđe, takva šteta je naneta srpskom pravosuđu da se ponekad pitam da li mi to možemo da ispravimo, ali svako pravilo ima izuzetak. Ja mislim da je ova skupštinska većina izuzetak po mnogo čemu, pa ćemo mi to vremenom ispraviti, ali red je da podsetimo kakva je zaista situacija.

Druga stvar, mi biramo sudije. Koleginica iz SPS Dubravka Kralj je rekla, čini mi se, da nemamo uvid u biografije. Ko treba da bude sudija? Ja mislim da sudija treba da bude neko ko je ugledan advokat, sa 20 godina karijere i da su to ljudi od iskustva koji mogu da odgovore ovim izazovima, jer je pravosuđe stub jednog uređenog društva, jedan od stubova države.

Sudija je veća vlast, dragi građani Republike Srbije, od bilo kog narodnog poslanika. Sudija je nesmenljiv.

Zašto neće advokati sa 20 godina karijere da konkurišu da budu sudije? Možda bismo mi njih i izabrali, da li je tako? Ja bih se ovde bunio i tražio da takvi budu sudije, glasao bih protiv vaših predloga da imate takve predloge, ali vi ih nemate, gospodo, zato što je plata sudije u osnovnom sudu 1.000 evra, a u nerazvijenijim zemljama u okruženju plata sudije u osnovnom sudu je 1.700 evra. To je demagogija kada mi govorimo da sudije imaju neke pristojne plate. Pristojne za obične građane, to je tačno, ali ako hoćemo da imamo efikasno pravosuđe, sudije ne mogu da imaju platu 1.000 evra.

Takođe, i ministri, hajde neću da pričam o nama narodnim poslanicima, to neka govore drugi, ali i ministri, predsednik, šef države nemaju plate koje su adekvatne zadatku koji treba da obave. S tim što predstavnici naroda, ministri, pa i šef države ako negde malo pogreše, oni doživljavaju veliku osudu naroda, oni na izborima plaćaju skupu cenu, a sudija ako pogreši, to plate građani Republike Srbije.

O ovome možemo da pričamo koliko god hoćete i mogu ja ovde i da mudrujem, ali nije to moja uloga.

Međutim, ne postoji niko ko je pristojan čovek a da neće da se složi sa mnom da su plate u pravosuđu jako male i da zapravo konkurišu ljudi koji u advokaturi ne mogu da zarade ta primanja, a svi znamo da advokati zarađuju više od 1.000 evra mesečno. Nama su za sudije i u pravosuđu potrebni najbolji, ne samo sa znanjem, nego najbolji i po moralu i karakteru.

Dakle, ja sam vam pročitao ove rezultate. Nadam se da će se oni popraviti. Na vama je iz VSS da se borite za status sudije u finansijskom smislu da bi konkurencija onih koji se kandiduju bila jača i da bismo mi birali najbolje.

Zahvalio bih se poslaniku Vladimiru Đukanoviću što je uradio ovu anketu. On je ovo uradio na društvenoj mreži „Telegram“ i što mi zapravo imamo uvid, to do sada ni jedan poslanik nije uradio. Znate zašto nije uradio? Pa, zato što poslanici iz prethodnih saziva, odnosno prethodnih vlasti, ne iz prethodnih saziva izvinjavam se, iz prethodnih vlasti, su poslanici koji su predstavljali tajkune, a ne narod.

Dakle, ja ću glasati za ovaj predlog VSS zato što verujem da su oni izabrali najbolje od onih koji su konkurisali, ali da bismo imali na tom konkursu što bolje kandidate, sudije moraju imati neuporedivo veće plate. Hvala puno. Živela Srbija.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, sa velikom pažnjom sa pročitao ovaj tekst kodeksa ponašanja narodnih poslanika koji je zapravo predlog predsednika Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, gospodina Aleksandra Martinovića.

Sa velikim zadovoljstvom ću da glasam za ovaj predloženi tekst. Osvrnuću se na nekoliko stavova, pošto su kolege poslanici puno toga rekli. U članu 8. se kaže, odnosno u članu 8. stoji – narodni poslanik je dužan da se pristojno i da dužnom pažnjom i poštovanjem odnosi prema građanima Srbije.

Onako kako se odnosite prema imovini građana Republike Srbije, tako se odnosite i prema građanima Republike Srbije. Narodni poslanik iz prethodnog saziva, političar u vlasništvu tajkuna Dragana Đilasa, političar iz Čačka, Boško Obradović rušio je imovinu RTS, a onaj ko je rušio imovinu RTS rušio je imovinu građana Republike Srbije i to je njegov odnos prema građanima Republike Srbije. Takvima nema mesta u ovom parlamentu zato što, u Skupštini Republike Srbije, izglasavanjem ovog kodeksa, ovaj kodeks će biti u političkom smislu sveto pismo za svakog poslanika, za svakog pristojnog političara, za svakoga ko hoće da traje na političkoj sceni Srbije. Onaj ko ne bude poštovao ovaj kodeks on će vrlo brzo nestati sa političke scene Srbije ne zato što mi tako hoćemo koji ćemo izglasati ovaj kodeks, nego zato što građani Republike Srbije tako hoće.

Narodni poslanik iz Čačka iz prethodnog saziva koji je u vlasništvu Dragana Đilasa, Boško Obradović je motornom testerom zastrašivao novinare RTS, a novinari RTS su takođe građani Republike Srbije i zbog toga su mu njegovi Čačani dali crveni karton. On više ni u Čačku ne može da dobaci cenzus od 3%.

Reći ću vam jednu činjenicu, 2016. godine, narodni poslanik iz prethodnog saziva Boško Obradović, političar u vlasništvu Dragana Đilasa, tajkuna Dragana Đilasa, je bio političar koji nije pristajao te 2016. godine da bude u vlasništvu tajkuna, imao je jedan pristojan odnos prema političkim protivnicima, imao jedne kreativne nastupe kojima je promovisao svoju politiku, ponašao se kao jedan talentovani književnik, imao 22% osvojenih glasova na biralištima u Čačku. Te 2016. godine ušao u ovu Skupštinu, nije se ponašao u skladu sa ovim kodeksom, naprotiv, divljanje i nasilje su bile reči koje ga opisuju i već 2017, u istom tom Čačku, građani su ga kaznili da je dobio svega nekoliko procenata na predsedničkim izborima.

Podsetiću svoje Čačane, moram da iznesem jednu činjenicu, da su Čačani velike lokal patriote i uvek su za to da glasaju za čoveka iz svoje sredine, i u selu u kome je rođen Boško Obradović, selu Vranići, gde je imao više od 50% osvojenih birača 2016. godine, kada je pristojnost bila mera njegove politike, već 2017. godine kada su divljanje i nasilje bili mera njegove politike on je dobio svega nekoliko glasova, a njegovi rođaci, njegova svojta koji žive u tom selu, glasala je za pristojnog političara i velikog državnika predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Osvrnuo bih se ovde na jednu stavku na koju se kolege nisu uglavnom nisu o tome diskutovale, a mislim da je to važno, u članu 19. stoji – narodni poslanik odgovaraće na zahteve predstavnika sredstava javnog informisanja za davanje informacija u vezi sa obavljanjem poslaničke funkcije. Ukratko, mi smo u obavezi da svim novinarima odgovaramo na njihova pitanja, pa kada su i ona zlonamerna.

Kao što ste videli, mi kao sledbenici predsednika Aleksandra Vučića, Aleksandar Vučić najviše odgovara na pitanje novinara N1 i Nove S, odnosno na pitanje novinara onih medija koji su pod kontrolom tajkuna Dragana Đilasa.

Međutim, vrlo je važno, to građani ne znaju, mi ovde znamo, pogotovo oni koji su iz medija, da smo mi u obavezi da odgovaramo onim novinarima koji su zaposleni kod pravnog lica, a koje je registrovano u centralnom registru medija APR-u.

Dakle, mediji koji nisu registrovani u Centralnom registru medija, u APR-u, mi nismo u obavezi da im odgovaramo na pitanja zato što su to fantomski portali i zato što su novinari koji rade za fantomske portale zapravo lažni novinari i mi nismo u obavezi njima da odgovaramo. Ali, u obavezi smo na primer da odgovaramo novinarima opozicionog medija lista „Blic“ zato što je dnevni list „Blic“ registrovan u Centralnom registru medija.

Na kraju, u članu 26. stoji – za nepoštovanje kodeksa mogu se izreći sledeće mere: opomena i javna opomena. Javna opomena se objavljuje na internet stranici Narodne skupštine u trajanju od 30 dana.

Bilo je kritika u pojedinim medijima proteklih dana kako je neophodno da postoji i novčana kazna. Međutim, ne slažem se sa tim zato što je jedna javna opomena žuti karton od građana Republike Srbije i svaki narodni poslanik koji želi da traje na političkoj sceni će se truditi da ne dođe u situaciju da dobije javnu opomenu. Dve javne opomene, to znači crveni karton od građana Republike Srbije i nestajete sa političke scene.

Tako da, svi ovi koji na narednim izborima žele da uđu u parlament, imaju šansu samo ako su pristojni, a svako ko je u vlasništvu nepristojno bogatog Dragana Đilasa i on je nepristojan i građani Srbije mu neće dati šansu da ovde predstavljaju građane u parlamentu Republike Srbije.

Kada smo već kod pristojnosti, ne postoji ništa pristojnije nego kada vladajuća većina izglasa da cenzus spustimo sa 5% na 3%. Živela Srbija.

Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministre, poštovani predsedniče Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, obzirom da sam pre nekoliko dana se istrgao iz surovih kandži virusa korona, nisam baš u najboljoj snazi i ne mogu baš tako dinamično da se obraćam kao što to inače radim i zato ću biti vrlo kratak.

Mi danas diskutujemo o završnom računu za 2019. godinu, a ministar Siniša Mali nam je lepo pojasnio da prethodne vlasti nisu ni podnosile nikakav završni račun predstavnicima naroda u parlamentu.

Dakle, Srbija u kojoj su gazdovali tajkuni nije podnosila nikakav račun narodu, Srbija u kojoj su gazdovali tajkuni, odnosno kojom su gazdovali tajkuni, imala je budžet koji je imao za cilj da bogati postanu nepristojno bogati, a da obični građani žive ispod dostojanstva.

Završni račun za 2019. godinu je pokazatelj da je odgovornost reč koja opisuje domaćinsku politiku Aleksandra Vučića.

Politika Dragana Đilasa i tajkuna koji su nekada gazdovala Srbijom i nikad više, ta politika se meri u hektarima, nekretninama i sopstvenim hektarima Dragana Đilasa i njemu najbližih saradnika, a politika Aleksandra Vučića se meri kilometrima kvadratnim fabričkim pogonima. Tu je razlika između njih i nas. Zato je odgovornost reč koja opisuje Vladu koju predvodi predsednica Vlade Ana Brnabić, a lopovluk je reč koja opisuje opoziciju kojom gazduje tajkun Dragan Đilas.

Ponosan sam što iz svog Čačka dolazim atuo-putem. Ponosan sam kao Čačanin što tokom pandemije sva ozbiljna privredna društva nisu otpustili nijednog radnika, nijednom radniku nije smanjena plata. Naprotiv, prva fabrika … koja je nedavno osnovana podsticajnim sredstvima, između ostalog, iz budžeta Republike Srbije, nije otpustila nijednog radnika. Naprotiv, zaposlili su još radnika. Povećali su plate. Prosečna plata je 80.000 dinara.

Isto to važi i za firmu „Staks“, koja je i ove godine, uprkos pandemiji, izvozila u sve kontinente sveta. Niko nije otpušten. Naprotiv, zaposleni su novi ljudi.

Fabrika „Forverk“ svakog dana traži nove radnike. Dakle, u ratu sa opakim virusom korona ceo svet će biti na gubitku. I mnogo razvijenije zemlje će biti u neuporedivo većim gubicima, nego naša zemlja. Naši gubici su minimalni samo zato što je odgovornost reč koja nas opisuje.

Želim da se zahvalim graditeljima bolnice u Batajnici. Podvig je da za četiri meseca napravite tako ogromnu bolnicu sa tako velikim kapacitetima, ali podvig je i što imamo budžet Republike Srbije tako stabilan da možemo da za četiri meseca isfinansiramo tako veliku bolnicu, a pritom finansiramo još dve bolnice na dve lokacije u Srbiji.

Mi ćemo za tri, četiri meseca, ceo svet pa i mi, izaći iz ove krize. Pobedićemo virus. Ali, ostaće ovi kapaciteti. Niko nije ulagao u zdravstvo kao ova vlast, bez lažne skromnosti. Još od vremena socijalizma, niko nije maltene ni okrečio ono što je sagrađeno u zdravstvu. Pa i te investicije u zdravstvu se mogu meriti kilometrima kvadratnim.

U jednoj neformalnoj diskusiji sa kolegom Uglješom Mrdićem primetili smo da, a i sa tim želim da završim, da prosto ostavim vreme ostalim kolegama, primetili smo kolega Uglješa Mrdić i ja da je iz budžeta puno proteklih godina uloženo u srpski film. U pitanju su velika filmska ostvarenja. Možemo da se pohvalimo sa tim filmskim ostvarenjima.

Verujte, reditelji, scenaristi, dramaturzi, naši proslavljeni glumci, oni su nam zahvalni na tome. Oni poštuju domaćinsku politiku Aleksandra Vučića, velika većina njih, samo, za razliku od one male manjine, oni su pristojni i ne galame.

Sa zadovoljstvom ću glasati za predloženi budžet i set pratećih zakona.

Hvala vam na pažnji.

Još jednom kažem, nisam baš u najjačoj snazi, ali imao sam potrebu da se obratim i da iskažem najpre zahvalnost graditeljima kada je u pitanju ova bolnica i da se zahvalim premijerki na jednoj veoma sadržajnoj diskusiji. Živela Srbija!