Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, Predlog zakona o biocidnim proizvodima i izmene Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine imaju prvenstveno za cilj unapređenje stanja u oblasti zaštite životne sredine, ali isto tako i smanjenje negativnih mogućih uticaja na ljudsko zdravlje.

Svi smo svesni i široke primene biocidnih proizvoda kako u Srbiji, tako i u celom svetu, široke primene u industriji, u poljoprivredi, ali isto tako i u domaćinstvima, ali ono što je bitno istaći, pre svega, je da mi upravo zbog te široke primene biocidnih proizvoda moramo obratiti najveću pažnju na životni ciklus ovih proizvoda, od proizvodnje, stavljanja u promet, skladištenja, ali na kraju i tretmana ovih proizvoda.

Međutim, imajući u vidu da nemaju samo biocidni proizvodi negativan uticaj na životnu sredinu, ja ću se u mom današnjem izlaganju osvrnuti na predstavnike bivšeg režima, koji takođe mogu da imaju negativan uticaj na životnu sredinu, jer su upravo oni ti koji kroz sakupljanje jeftinih političkih poena u ovoj oblasti pokušavaju da stupe na političku scenu, odnosno vrate se na vlast. Svakako da politika žutog tajkuna Dragana Đilasa, koji je danas samo spolja zelen, je ista ona politika žutih, pljačkaških privatizacija DS, kada su fabrike bile zatvarane širom Srbije, radnici ostajali bez posla, a ti isti žuti tajkuni su se pri tome sve više i više bogatili.

Inače, dolazim iz Novog Sada, kada je u periodu vladavine žutih tajkuna zatvoren veliki broj fabrika, pa je tako zatvoren i „Jugo alat“, „Jugodent“, „Hins“, „Albus“, „Agro Vojvodina“, da ne nabrajam dalje. Tada nije bilo ni reči o zaštiti životne sredine, jer svakako da zatvaranje fabrika nije dovelo do toga da smo imali čistiji vazduh ili zdraviju životnu sredinu. Dovelo je do toga, kao što sam upravo rekao, do toga da su radnici ostajali bez posla, a da su se ti isti tajkuni sve više i više bogatili.

Kada govorimo danas o situaciji u Novom Sadu, svako ko želi realno da sagleda sliku o tom gradu shvatiće da je ona drastično bolja, shvatiće da su otvorena nova radna mesta, da imamo nove fabrike, da je tu otvoren jedan "Lir", "Aptiv", nemački "Kontinental", fabrika "Boš" turbo sistema, fabrika čokolade "Barry Callebaut", tu je japanski "Nidek" i to su sve rezultati vođenja jedne odgovorne politike, rezultati jednog temeljnog, ozbiljnog i posvećenog rada SNS na čelu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Kada govorimo o stanju u oblasti zaštite životne sredine, samo u periodu od 2014. godine do danas u izgradnju postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u termoelektranama uloženo je 600 miliona evra. Da li je moguće da postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova i filteri za prečišćavanje vazduha u fabrikama nisu bili potrebni pre 2012. godine? Možda je i moguće, zato što su ti žuti tajkuni tada vodili se takvim razmišljanjem da ukoliko imaš fabriku, imaš problem, nemaš fabriku - nemaš problem. I to je bila njihova zelena politika.

Isto tako, i danas, kada čujemo o protestima protiv projekta "Jadar", svima nama je jasno da su to politički, nikako ekološki protesti, jer, studija o proceni uticaja za projekat "Jadar" na životnu sredinu još uvek nije završena. Kada bude bila završena studija o proceni uticaja na životnu sredinu, biće organizovan javni uvid, javna rasprava, građani će moći da daju svoje primedbe, sugestije, iznesu svoje mišljenje kada je u pitanju ovaj projekat i bez obzira na najavu kompanije "Rio Tinto" da će uložiti 2,4 milijarde evra u ovaj projekat, ukoliko studija o proceni uticaja i projekat "Jadar" na životnu sredinu pokaže da će biti značajnih negativnih uticaja na životnu sredinu, projekat se neće realizovati.

Lično smatram da svako može da ima svoje mišljenje. Ja verujem da je projekat "Jadar" jedna velika razvojna šansa za Srbiju, velika razvojna šansa za našu privredu, jer mi ovde govorimo o potencijalnom uticaju na BDP od 17 milijardi evra, jer želimo u potpunosti da zaokružimo kompletan lanac proizvodnje, od iskopavanja rude jadarit, izdvajanja litijuma iz te rude, proizvodnje litijumskih baterija, pa na kraju, što da ne, i do proizvodnje električnih automobila. A sve što govore tzv. ekološki pokreti, kvazi-eksperti da je država već potpisala neki ugovor sa "Rio Tintom" da će reka Drina presušiti, da će reka Jadar nestati, da će kuće u tom kraju propadati, to su apsolutno sve neistine.

Mi ovde govorimo o podzemnom iskopavanju litijuma. Imajući u vidu da litijum predstavlja naftu i zlato 21. veka, ja zaista ne smem ni da pomislim šta bi bilo da smo mi umesto tog litijuma otkrili tolike rezerve zlata ili zlatnu žilu? U razgovoru sa ljudima koji se zaista bave rudarstvom, odnosno geologijom, došao sam do tog saznanja da je vama za, primera radi, iskopavanje jednog grama zlata potrebno da iskopate negde oko hiljadu kilograma, odnosno jednu tonu rude, dok vam je sa druge strane za iskopavanje jednog grama litijuma potrebno da iskopate svega 4,5 grama rude. Zaista ne smem ni da pomislim šta bi se desilo da smo, opet ponavljam, pronašli tolike rezerve odnosno količine zlata umesto litijuma.

Dok sa jedne strane pojedini "žuti mediji" predvođeni tim kvazi-ekspertima predstavljaju taj litijum i iskopavanje litijuma u Srbiji kao nešto što je najštetnije po životnu sredinu, sa druge strane možemo da vidimo koliko je to apsurdno i licemerno kada ti isti mediji taj isti litijum u nekoj drugoj zemlji predstavljaju kao nešto što je ekološki besprekorno. Primera radi, ovde imam jednu od takvih vesti, gde kaže: "Rekordna koncentracija litijuma otkrivena u Engleskoj. Kompanija "Geotermal inženjering" dokazuje da je do litijuma moguće doći bez ekoloških posledica. U Engleskoj su nedavno otkrivene rekordne količine litijuma". Još jedna slična vest, gde se kaže: "Litijum iz Nemačke ekološki besprekoran i jeftin. Nemačka raspolaže najvećim rezervama litijuma u Evropi i sprema se za kompletnu ekološku eksploataciju".

Ja sada postavljam pitanje - da li je moguće da je jedino u Srbiji iskopavanje litijuma jednako kao iskopavanje uglja, odnosno lignita? Građani treba da budu svesni toga da se ovde ne radi samo o iskopavanju litijuma, da se ovde radi o sakupljanju jeftinih političkih poena u ovoj oblasti, kao što je slučaj i u oblasti obnovljivih izvora energije.

Takođe postavljam pitanje - da li je moguće da se jedino u Srbiji reke zacevljuju da bi se izgradile mini-hidroelektrane, dok sa druge strane u Austriji mini-hidroelektrane predstavljaju opet jedan ekološki besprekorno obnovljiv izvor energije? Da li je moguće da su ptice u Srbiji toliko zaostale i glupe u odnosu na ptice iz EU pa im vetroparkovi ugrožavaju život, dok sa druge strane pticama u Holandiji vetroparkovi uopšte ne smetaju?

Kao što sam jednom prilikom rekao, jedino što smeta Draganu Đilasu je Aleksandar Vučić. Jedino što Dragan Đilas može da ponudi to je politika mržnje prema Aleksandru Vučiću i ta mržnja kada bi bila pretvorena u električnu energiju, bila bi dovoljna svakako da osvetli nekoliko gradova u Srbiji.

Danas u našoj zemlji pored sveznajućih antivaksera mi imamo i te sveznajuće antirudare koji imaju jedan jedini cilj u suštini, a to je da se kroz manipulaciju određene grupe ljudi sakupe te jeftine političke poene u ovoj oblasti, zajedno sa predstavnicima bivšeg režima stupe na političku scenu, odnosno vrate na vlast.

Međutim, meni je zaista drago što je narod upravo taj koji svoj glas daje na izborima za onoga ko radi u interesima Republike Srbije, a to je svakako Aleksandar Vučić, a ne za strane ambasade i žute tajkune.

U danu za glasanje, zajedno sa mojim kolegama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržaću Predlog zakona o biocidnim proizvodima, ali isto tako i izmene Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, jer sam siguran da su pred nama teški izazovi, ali opet me raduje što ćemo vođenjem te odgovorne politike predsednika Srbije, pre svega Aleksandra Vučića, uspeti da na najbolji mogući način odgovorimo na te izazove i unapredimo stanje u svakoj oblasti, u svakoj sferi našeg društva, pa tako i u oblasti zaštite životne sredine. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažena ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, nadležni odbor je na sednici održanoj 4. oktobra razmotrio Predlog zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini koji je podnela Vlada Republike Srbije u načelu.

Predlog zakona je na sednici Odbora predstavila pomoćnik ministra Aleksandra Imširagić Đurić, koja je na zaista jedan sveobuhvatan i detaljan način predstavila ovaj Predlog zakona član po član.

Ovaj Predlog zakona je u suštini još jedan od pokazatelja da je zaštita životne sredine jedan od ključnih prioriteta u radu Vlade Republike Srbije.

Imajući u vidu da je prvi Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini prvi put usvojen 2009. godine, nedugo zatim usvojene su prve izmene i dopune ovog zakona 2010. godine, složićemo se svi da je taj zakon na neki način uredio ovu oblast, međutim, predložio je neka rešenja koja jesu bila u skladu sa setom zakona iz oblasti zaštite životne sredine ali, moram da kažem, nažalost, da je usklađenost sa Direktivom EU od tog zakona bila na svega 44%, što je zaista niska usklađenost, nizak procenat usklađenosti.

Osnovni cilj novog Predloga zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini je upravo usklađivanje u potpunosti novog Predloga zakona sa Direktivom EU iz 2002. godine, gde ćemo, između ostalog, izmeniti nadležne organe koji su zaduženi za donošenje akcionih karata, odnosno strateških karata buke akcionih planova, a naravno sve to uz jasno definisane i precizno definisane rokove izrade.

Primera radi, po sadašnjem Zakonu, ukoliko bi građanin prijavio buku u ugostiteljskom objektu, na teren bi, po pravilu, izašla inspekcija. Ta inspekcija, da bi konstatovala nivo buke, morala bi da pozove kompaniju koja se bavi merenjem buke, naravno, sve to uz prethodno dogovoreno vreme i mesto izlaska te kompanije na lice mesta.

Novim Predlogom zakona predviđa se zaista jedno po meni dobro rešenje kada je u pitanju buka iz ugostiteljskih objekata, a to je da će svaki komunalni milicionar biti ovlašćen da reaguje na licu mesta, jer će imati taj uređaj za merenje nivoa buke, tzv. fonometar i moći će, kao što sam rekao, da reaguje na licu mesta najpre upozorenjem lica odnosno vlasnika ugostiteljskog objekta da nivo buke prilagodi zakonski propisanim granicama, a ukoliko vlasnik to ne bude učinio, komunalni milicionar je ovlašćen takođe da privremeno oduzme sredstva koja emituju muziku, ali isto tako i da zabrani rad ugostiteljskog objekta.

Ovaj Predlog zakona predstavlja ujedno i poziv vlasnicima ugostiteljskih objekata da ulože novac u mere zvučne zaštite, kako bi na prvom mestu osigurali i obezbedili sebi neometan rad, a sa druge strane kako ne bi ometali svoje komšije.

U skladu sa iznetim, Odbor za zaštitu životne sredine je odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini, a ja ujedno pozivam i sve narodne poslanike da u danu za glasanje podrže ovaj predlog zakona, jer ćemo jedino na taj način značajno unaprediti stanje u oblasti zaštite od buke, a i generalno gledajući u oblasti zaštite životne sredine. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas na dnevnom redu imamo, između ostalog, i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode, čime se preciznije definiše sam postupak ocene ekološke prihvatljivosti za ekološku mrežu i odredbe o ekološkoj mreži, naravno, sve to u skladu sa Direktivom o očuvanju divljih ptica i Direktivom o očuvanju prirodnih staništa divljih životinjskih i biljnih vrsta.

Ono što je bitno istaći na samom početku je to da ćemo mi kroz usaglašavanje sa propisima Evropske unije uspeti da formiramo savet korisnika zaštićenih područja, što predstavlja jedno od zaista sjajno predviđenih zakonskih rešenja.

Ekološka mreža „Natura 2000“ predstavlja, inače, najveću mrežu zaštićenih područja na teritoriji čitave Evrope i broji negde oko 27.000 zaštićenih područja. Kada govorimo o Srbiji, Srbija ima 101 zaštićeno područje i ono zauzima negde oko 7% naše celokupne teritorije. Mene zaista raduje što ćemo mi u narednom periodu povećati ovaj procenat na oko 10%, što će biti moguće uz usklađivanje sa Strategijom za biodiverzitet Evropske unije.

Zakon o klimatskim promenama, Uredba o oceni prihvatljivosti, ali isto tako i ove današnje predložene izmene i dopune Zakona o zaštiti prirode govore nam da Ministarstvo za zaštitu životne sredine zaista predano radi na usaglašavanju svih zakonskih propisa naše zemlje sa propisima Evropske unije, jer Srbija se danas nalazi zaista na dobrom putu ka Evropskoj uniji, odnosno na dobrom putu ka članstvu u Evropskoj uniji, a Ekološka mreža „Natura 2000“ predstavlja jedan nezaobilazan element u tom procesu.

Ministarka je na samom početku izlaganja danas istakla jedan detalj iz istorije, koji niko od nas ne bi trebalo da zaboravi, u pitanju je zabrana seče šuma u 14. veku u okviru Dušanovog zakonika, a ja bih podsetio isto sve građane Republike Srbije i na 1863. godinu, kada je doneta naredba kneza Mihajla Obrenovića o rasađivanju drveća. Kao što sam to u nekom od mojih ranijih izlaganja istakao, naredba koja je tada imala za cilj ulepšavanje beogradske varoši kroz ozelenjavanje i pošumljavanje, gde je svaki građanin bio dužan da ispred svog lokala, odnosno tada dućana ili placa zasadi drvo koje je bio dužan da održava, odnosno zaliva, održava ogradu oko tog stabala, a ukoliko stablo to bude uginulo, bio je dužan da plati globu, odnosno kaznu.

Kasnije nakon toga 1891. godine, donosi se jedan Zakon o šumama, zakon koji je u to vreme, govorim o 1891. godini, bio je jedan primer zaista modernog zakona u Evropi. Zakon o šumama, a ja ću ovde pročitati jednu od odredbi tog zakona, koji glasi – šume niti su igde, niti mogu biti svojine jednog naraštaja, one su opšte blago koje svaki naraštaj dužan da sačuvano i neokrnjeno, onako kako ga je nasledio, preda pokolenju koje za njim dolazi. Ono može uživati samo kamatu, ali glavnicu ne sme krnjiti.

I ako je put Srbije ka članstvu EU danas jasno definiše, mi opet, ponavljam ne možemo zaboraviti, ne smemo zaboraviti borbu srpskog naroda kroz istoriju za zdraviju životnu sredinu. Ja opet kažem, naredba kneza Mihajla bi imala za cilj ulepšavanje beogradske varoši, možemo zaključiti da je pored tog ulepšavanja danas u globalnom smislu kada postoji borba protiv klimatskih promena, ova naredba imala mnogo viši cilj, mnogo višu cilj u vreme kada je EU nije ni postojala, ali opet ponavljam, usaglašavanje sa propisima EU mogu da donesu Srbiji samo dobro.

U mom današnjem izlaganju vratiću se još jednom u istoriju u period 80-ih godina, kada je nastala jedna od zelenih stranaka u Evropi, u pitanju je Zelena stranka u Nemačkoj, koja je imala svoje predstavnike od 1983. i 1987. godine, u Bundestagu, predvođene Petrom Keli, kada su oni okarakterisani bili, kao jedna proruska opcija zbog njihovog nekog pacifističkog stava u to vreme, 80-te godine su u pitanju. Kada su se zalagali protiv izgradnje američkih vojnih baza na teritoriji Evrope, da bi kasnije mi u Srbiji najbolje osetili tu njihovu pacifističku politiku 1999. godine, kada je ministar bio upravo iz redova zelenih, ministar u Nemačkoj vladi, Joška Fišer. Tako da nama je tad bila jasna njihova pacifistička politika, ali opet te 80-te godine, bile su za njih, tj. oni su okarakterisani kao lubenica. Govorili su da je Zelena stranka u Nemačkoj, kao lubenica zato što njihovu politiku sprovode samo spolja, zeleni su samo spolja, a iznutra su crveni, opet aludirajući na tu povezanost sa Sovjetskim savezom.

Danas kada pogledamo predstavnike bivšeg režima u Srbiji predvođene Draganom Đilasom i raznim kvazi ekspertima koje se bave ovom oblašću, pokušavaju da se bave tačnije, možemo da kažemo, da su oni jedna specifična sorta isto lubenice koja je spolja zelena, a iznutra je žuta. Žuta, jer to je ista ona žuta tajkunska politika od pre 2012. godine, koja nema veze sa zaštitom životne sredine. To je ona ista žuta tajkunska politika, koja je dovela do toga da smo mi u Srbiji pre 2012. godine, imali stopu nezaposlenosti oko 26%, a da su mladi bukvalno bežali iz Srbije. Danas ta ista stopa nezaposlenosti iznosi ispod 10%, imao stabilan budžet, veći životni standard građana i mi zaista možemo da se posvetimo rešavanju brojnih nagomilanih problema u ovoj oblasti.

Kada govorimo o još nekim žutim sledbenicima Dragana Đilasa, smatram da je tu bitno istaći i Mariniku Tepić. Mariniku Tepićku, koja se jedno vreme bavila pitanjem postojanja farme kokošaka u okviru vojne ustanove da bi se kasnije bavila procesom opadanja lišća, primera radi, u Novom Sadu.

Ovde imam jednu njenu izjavu gde ona između ostalog kaže za Novi Sad – jutros smrad, svi se žale, onda bukvalno odjednom opalo svo lišće, zeleno, ljudi snimaju, nikad videli. Ovo epohalno otkriće Marinike Tepić da lišće može da pada je zaista neverovatno. Jedan potpuno prirodan proces opadanja lišća Marinika Tepić koristi za njenu politiku bezumlja i svakom smislu sakupljanja jeftinih političkih poena.

Možda je najbolje opisao tu povezanost Marinike Tepić sa zaštitom životne sredine njen saboraca Nikola Jovanović koji je bukvalno u jednoj rečenici predstavio povezanost između Marinike Tepić i jednog alternativnog vida, zelenog vida prevoza, a u pitanju je bicikl. Kasnije je jedan od opozicionih lidera, gospodin Vojislav Šešelj u svojoj knjizi takođe predstavio tu povezanost između Marinike Tepić i bicikla. Ja iz poštovanja prema ovom viskom domu neću citirati ni Nikolu Jovanovića niti naslov knjige gospodina Vojislava Šešelja, a Marinika ukoliko želil da se bavi zaštitom životne sredine smatram da bi trebalo možda da krene upravo od kupovine tog bicikla.

Imajući u vidu da Marinika Tepić dolazi iz Novog Sada, trebalo bi da zna da smo mi u Novom Sadu opredelili iz budžeta grada Novog Sada sredstava u iznosu od osam miliona dinara u prvom krugu, sada smo opredelili novih dodatnih deset miliona dinara za subvencionisanje kupovine bicikala kao alternativnog vida prevoza i na taj način mi ćemo povećati broj biciklista na teritoriji našeg grada, ali isto tako i unaprediti stanje u oblasti zaštite životne sredine kroz poboljšanje kvaliteta vazduha u našem gradu.

Mada imajući u vidu da je opet šef Marinike Tepić, Dragan Đilas, smatram da on može da joj da još neki žuti bonus na platu da bi ona kupila taj bicikl, ali opet imajući u vidu i to da Marinika Tepić vozi taj neki luksuzni Porše od 155 hiljada evra, sumnjam da bi ona sa Poršea prešla na bicikl, jer vrednost njenog automobila jednaka je ukupnoj vrednosti sredstava grada Novog Sada. Znači, koliko je opredeljeno u sredstvima iz budžeta grada Novog Sada za subvencionisanje kupovine otprilike 1800 bicikala.

Svesni smo toga da ni Mariniku Tepić, ni Dragana Đilasa ne zanima ni Srbija, a kamoli teme koje će doprineti unapređenju stanja u oblasti zaštite životne sredine, jer se oni vode jednom politikom opet kažem, bezumlja, izmišljanja afera, politikom nasilja, politikom agresije. Ono što je ključno za Dragana Đilasa je upravo mržnja prema Aleksandru Vučiću i ta mržnja ukoliko bi bila pretvorena u električnu energiju bila bi dovoljna da osvetli nekoliko gradova u našoj zemlji.

Tako da je u danu za glasanje pozivam sve narodne poslanike da podrže sve predložene izmene i dopune ovog Zakona o zaštiti prirode, jer ćemo samo na taj način uspeti da unapredimo stanje u ovoj oblasti, ali isto tako i da poboljšamo kvalitet života naših građana i očuvamo zdravlje svih nas. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvažena ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas na dnevnom redu imamo podnete amandmane na izuzetno važan set zakona iz oblasti energetike i rudarstva, koji je u potpunosti usklađen sa najvišim evropskim standardima, direktivama EU, odnosno preporukama Energetske zajednice.

Nikola Tesla je govorio - energija, to je ključni problem budućnosti, pitanja života ili smrti. Sadašnji izvori energije su nepouzdani i truju našu planetu. Možda preživimo to trovanje, ali doći će dan kada će ti izvori energije presušiti.

Upravo usvajanjem i sprovođenjem ovih zakona mi prelazimo sa reči na dela, krećemo snažnim koracima napred u proces energetske tranzicije, a sve to u skladu sa zaštitom životne sredine koja predstavlja suštinu donošenja svih ovih zakona.

Srbija danas mora da bude što je moguće više energetski efikasna. Predlogom zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, predviđa se, između ostalog i osnivanje uprave za energetsku efikasnost, gde će građani putem subvencija moći da se prijave za zamenu stolarije, prozora, vrata, krovnog pokrivača ili izolacione fasade, a sve je to u cilju povećanja energetske efikasnosti samog domaćinstva.

Predlogom zakona o obnovljivim izvorima energije Srbija nastavlja put ka ostvarenju cilja da do 2050. godine, postane klimatski neutralna zemlja.

Ono što je posebno bitno istaći je da smo mi u Srbiji izgradili u prethodnom periodu nekoliko vetroparkova koji, takođe utiču na povećanje udela proizvodnje energije iz obnovljivih izvora.

Primera radi, vetropark u Kovinu koji je pušten u rad 2019. godine sa 57 vertroturbina predstavlja najveći vetropark na Zapadnom Balkanu.

Ovaj vetropark obezbeđuje električnu energiju za 113 hiljada domaćinstava, a pri tome smanjuje emisiju ugljen-dioksida na godišnjem nivou za 370.000 tona. Investicija je bila vredna negde oko 300 miliona evra.

Vetropark u Kovačici koji je pušten u rad takođe 2019. godine, obezbeđuje električnu energiju za 60.000 domaćinstava.

Vetropark u Alibunaru, pušten u rad 2018. godine, obezbeđuje električnu energiju za 38.000 domaćinstava.

Ovo su samo neke od razglednica sa vetroparkovima iz Banata, na koje svi mi danas treba da budemo ponosni, jer nijedan od ovih vetroparkova danas ne bi postojao da nije bilo vođenje odgovorne politike predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, da se Dragan Đilas i predstavnici bivšeg režima danas nešto pitaju, oni bi verovatno ove razlgednice iz Banata zamenili sa razglednicama iz Hong Konga, Švajcarske, Mauricijusa ili nekih drugih egzotičnih zemalja gde Dragan Đilas ima otvorene račune.

Meni je zaista drago što mi danas možemo da govorimo i o vetroparkovima, i o energetskoj efikasnosti, jer nam upravo ove teme govore koliko se Srbija promenila, naravno na bolje, jer nije više problem broj jedan u Srbiji visoka stopa nezaposlenosti, kao što je to bilo u periodu pre 2012. godine, kada je iznosilo oko 27%, danas je ta stopa nezaposlenosti ispod 10%.

Mi i dalje nastavljamo sa otvaranjem novih radnih mesta, završavamo puteve koji su godinama bili nezavršeni, a gradimo one o kojima smo do juče mogli samo da sanjamo, rastu plate i penzije.

Od 2014. godine do danas uloženo je više od 600 miliona evra u izgradnju postrojenja za osumporavanje dimnih gasova u termoelektranama, a do kraja ove godine krećemo sa izgradnjom postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u 27 lokalnih samouprava u Srbiji.

Ono što posebno želim da istaknem kada govorimo o energetskoj efikasnosti, smatram da je to jedan primer dobre prakse, to je upravo Novi Sad, gde Novosadska toplana, pored toga što proizvodi toplotnu, proizvodi električnu energiju i Novosadska toplana spada u rang toplana u nekim skandinavskim zemljama. Ništa ni od ovoga ne bi bilo moguće da nije bilo pametnog ulaganja u modernizaciju efikasnosti sistema daljinskog grejanja, jer je upravo ta efikasnost sistema daljinskog grejanja danas u Novom Sadu na oko 89%, dok je prosek u zemljama EU oko 78%.

Imajući u vidu da je 75% teritorije grada Novog Sada pokriveno ovim sistemom daljinskog grejanja, upravo taj stepen pokrivenosti prema podacima Svetske banka izdvaja Novi Sad među gradove koje imaju najveći koeficijent toplifikacije u Evropi.

Tako da, Novi Sad, takođe snažnim koracima napred kreće u osvajanje te treće prestižne evropske titule, titule Zelene prestonice Evrope i postaje pravi zeleni grad, u pravom smislu te reči.

Međutim, ja danas želim da se osvrnem na kratko i na ekološki skup, ekološki protest, ne znam više ni kako ga nazivaju, koji je održan nedavno, koji je po meni potpuno besmislen i apsurdan, imajući u vidu da smo mi upravo u ovom skupštinskom sazivu usvojili i Zakon o klimatskim promenama, gde je završena rasprava o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode i da se uskoro očekuje ulazak i tog zakona u skupštinsku proceduru.

Na skupu govore o izgradnji mini hidroelektrana o zaštićenim područjima, pa upravo Zakonom o obnovljivim izvorima energije zabranjuje se izgradnja mini hidroelektrana u zaštićenim područjima.

Tako da, svima je nama ovde i više nego jasno da je taj skup bio politički inspirisan od strane predstavnika bivšeg režima, na čijem čeku se nalazi Dragan Đilas, čija mržnja prema Aleksandru Vučiću kada bi bila pretvorena u električnu energiju mogla bi da osvetli, sigurno nekoliko gradova.

Zahvaljujući vođenju odgovorne politike predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, mi danas možemo da krenemo u realizaciju mnogih projekata i da izdvajamo značajno veća sredstva u povećanje udela proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, a sve to u cilju povećanja, odnosno poboljšanja kvaliteta života građana, unapređenja stanja u oblasti zaštite životne sredine, otvaranja novih zelenih radnih mesta, ali i usmeravanje Srbije ka zelenoj energetici i zelenoj ekonomiji.

Tako da, ja ću u danu za glasanje, zajedno sa mojim kolegama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržati ovaj važan set zakona iz oblasti energetike i rudarstva, a pozivam i ostale narodne poslanike da to isto učine, jer ćemo samo usvajanjem i sprovođenjem ovih zakona mi uspeti da unapredimo stanje u ovoj oblasti, a sve to u skladu sa zaštitom životne sredine koja predstavlja suštinu donošenja svih ovih zakona.

Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažena ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, Ustavom Republike Srbije utvrđeno je da svaki građanin ima pravo na zdravu životnu sredinu, ali isto tako da je svako od nas dužan da tu istu životnu sredinu čuva i poboljšava.

Međutim, kada govorimo o zaštiti životne sredine ne mogu a da se ne dotaknem doba kneza Mihaila Obrenovića, jer zauvek će u istoriji ostati zapisano kako su prava i obaveze građana upravo u ovoj oblasti utvrđene kroz naredbu kneza Mihaila o rasađivanju drveća 1863. godine, objavljenu u listu „Vidovdan“, koji između ostalog glasi: „Svako je dužan ispred svog lokala, dućana i placa drva zalivati i u dobrom stanju ogradu oko njih održavati, a ko naredbu ne bude poslušao kazniće se po zakonu i platiće globu ako drvo bude uginulo“.

Upravo je ova naredba dokaz da se tada u još uvek neoslobođenoj Srbiji vodila borba kroz pošumljavanje i ozelenjavanje, borba protiv klimatskih promena. Iako je cilj ove naredbe tada bio ulepšavanje beogradske varoši, mi danas možemo slobodno da zaključimo da je ova naredba ipak imala mnogo viši cilj.

Ne treba da budemo eksperti za klimatologiju kako bi uočili ekstremne promene klime u odnosu na prirodno očekivane. Dovoljno je da otvorimo prozor i videćemo klimatske promene na delu. Pred svima nama je težak zadatak ukoliko želimo da evropski kontinent do kraja 2050. godine postane ugljenično neutralan, a zagrevanje se zadrži na temperaturi od 1,5 stepen. To je moguće jedino kroz smanjenje emisije gasova sa efektom „staklene bašte“, što je jedan i od ciljeva ovog Predloga zakona, naravno uz prilagođavanje neizmenjene klimatske uslove.

Republika Srbija se u prethodnom periodu suočila sa brojnim klimatskim nepogodama počev od poplava, suša, visokih temperatura koje su za posledicu imale ne samo finansijske i materijalne gubitke, nego i gubitke ljudskih života. Međutim, usvajanjem i sprovođenjem ovog zakona mi pre svega ispunjavamo sve naše obaveze prema međunarodnoj zajednici, ali isto tako je bitno napomenuti da je ovaj Predlog zakona u potpunosti u skladu sa Okvirnom konvencijom UN o klimatskim promenama, Pariskim sporazumom, ali i pravnim tekovinama EU.

Međutim, danas želim posebno da istaknem i pohvalim rad Ministarstva za zaštitu životne sredine, jer svedoci smo sve učestalijih napada, upravo na ministarku Vujović, zbog nekakvog lapsusa napravljenog prilikom predstavljanja rezultata rada Ministarstva u prethodnom periodu. Ponoviću još jednom - prilikom predstavljanja rezultata rada Ministarstva u prethodnom periodu.

Pre 2012. godine nismo mogli da čujemo lapsuse, jer rezultati u ovoj oblasti nisu ni postojali. Meni je zaista drago što se danas na čelu Ministarstva za zaštitu životne sredine ne nalaze ljudi poput Olivera Dulića koji je, dok je bio na čelu Ministarstva, u okviru akcije „Očistimo Srbiju“ uspeo da očisti jedino državni budžet Republike Srbije.

U okviru te iste akcije za reklamiranje na bilbordima u okviru teniskog turnira potrošeno je 500.000 evra, a za izradu veb-sajta potrošeno je 25.000 evra, 25 puta više od realne vrednosti. Podsećanja radi, taj veb-sajt je imao jednu veb stranicu i šest linkova koji nisu uopšte funkcionisali.

Meni je zaista drago što se na čelu Ministarstva ne nalaze ljudi poput ortopeda Dulića, jer narod je upravo taj koji je dao ocenu jednoj takvoj politici na izborima i narod je upravo taj koji je očistio Srbiju upravo od ovakvih „žutih lopova“.

Bitno je kada pričamo danas o radu Ministarstva za zaštitu životne sredine istaći jednu akciju koja je po meni izuzetno značajna, to je akcija koja je sprovedena u periodu od 11. januara do 3. februara. U pitanju je akcija čišćenja Potpećkog jezera. Ovde na slici možemo da vidimo sliku jezera pre i posle čišćenja. Ovo je po meni jedan od ključnih dokaza rada ovog ministarstva.

Akciju je sprovelo, inače, Javno vodoprivredno preduzeće „Srbijavode“ u saradnji sa EPS i prilikom ove akcije uklonjeno je 10.000 kubika plivajućeg otpada. Ovo je upravo jedan od ključnih, opet ponavljam, dokaza rada ovog ministarstva. Međutim, iako gasovi, odnosno zagađujuće materije koji uzrokuju zagađenje vazduha počev od ugljen-monoksida, sumpor-dioksida, suspendovanih čestica u vidu PN10 i PN2,5 ne spadaju u gasove koji izazivaju efekat „staklene bašte“. Smatram da je ipak bitno istaći i borbu protiv aero zagađenja u prethodnom periodu, koje se prvenstveno ogledala kroz modernizaciju elektroenergetskih postrojenja i prelazak na čistije energente, unapređenje energetske efikasnosti, ali isto tako i modernizaciju saobraćaja.

Kada govorimo o modernizaciji elektroenergetskih postrojenja, važno je istaći izgradnju postrojenja za odsumporavanje u okviru termoelektrane „Nikola Tesla B“.

Ministarka je imala priliku prošle godine, čini mi se, u decembru mesecu, da prisustvuje polaganju kamena temeljca za izgradnju ovog postrojenja za odsumporavanje. Investicija je vredna 210 miliona evra, a cilj upravo izgradnje ovog postrojenja je smanjenje koncentracije, odnosno koncentracionih nivoa sumpor-dioksida sa 80 hiljada tona godišnje na četiri i po hiljade tona, što je smanjenje za skoro 20 puta na godišnjem nivou.

Uredbom koja je usvojena u prethodnom periodu kada je u pitanju subvencionisanje kupovine novih vozila na električni i hibridni pogon, doprinosimo tome da povećavamo broj ekoloških vozila na našim putevima, ali isto tako i modernizaciju saobraćaja.

Ja inače dolazim iz Novog Sada i sa ponosom mogu da kažem da je grad Novi Sad putem resorne Uprave za zaštitu životne sredine opredelio sredstva u iznosu od osam miliona dinara za subvencionisanje kupovine bicikala. Ovim potezom je grad Novi Sad postao prvi grad u Srbiji koji subvencioniše kupovinu bicikala kao ekološki prihvatljivog vida transporta.

Ministarka je imala priliku da zajedno sa gradonačelnikom Novog Sada, Milošem Vučevićem, obiđe i novoizgrađenu glavnu crpnu stanicu u našem gradu, koja je jedan od ključnih preduslova za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u narednom periodu, postrojenje koje će biti izgrađeno zajedno sa izgradnjom 80 do 90 kilometara vodovodne i kanalizacione mreže, a vrednost ove investicije je 140 miliona evra.

Danas zahvaljujući vođenju odgovorne politike predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, mi smo u mogućnosti da realizujemo sve ove projekte koji će svakako imati za cilj unapređenje stanja u oblasti zaštite životne sredine, ali isto tako i poboljšanja kvaliteta života građana.

S obzirom da smo i dalje suočeni sa pandemijom korona virusa koja je zahvatila ceo svet, Srbija upravo vođenjem jedne takve odgovorne politike našeg predsednika može da se pohvali time da smo lideri u regionu, jedna od vodećih zemalja u svetu kada je u pitanju broj vakcinisanih građana.

Međutim, vakcina protiv klimatskih promena ne postoji, tako da pozivam sve narodne poslanike da u Danu za glasanje svi podržimo ovaj Predlog zakona o klimatskim promenama, jer je to jedini način da mi smanjimo emisiju gasova sa efektom „staklene bašte“, unapredimo stanje u oblasti zaštite životne sredine, jer sve ovo radimo ne samo zbog naših građana danas, već i zbog generacija koje će doći iza nas. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, u prethodnom periodu kada je u pitanju energetska efikasnost, usvojili smo ključne zakonske akte koji prvenstveno imaju za cilj uspostavljanje ravnoteže između poboljšanja uštede i potrošnje energije, i to je svakako bitno istaći usvajanje Zakona o efikasnijem korišćenju energije, ali i pokretanja Trećeg Nacionalnog akcionog plana za energetsku efikasnost koji takođe ima za cilj smanjenje finalne potrošnje energije.

Danas na dnevnom redu imamo i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Nemačke razvojne banke i Republike Srbije za projekat energetske efikasnost u zgradama javne namene i obnovljivih izvora energije u sektoru daljinskog grejanja, odnosno ozelenjavanje javnog sektora.

Projekat prvenstveno ima za cilj da Vojnomedicinska akademija, koja je najveća bolnica u Srbiji, ali predstavlja i jednu od najvećih bolnica u Evropi i konačno posle 38 godina rada unapredi svoju tehničku i finansijsku održivost, jer su njene tehničke instalacije i distributivni sistemi pri kraju životnog veka. Kroz projekat glavni fokus biće na obnovi neefikasnih kotlova, distributivnih sistema za grejanje i hlađenje, ali zastarelih sistema automatizacije čitave zgrade.

Međutim, danas želim da odgovorim i na sve učestalije napade opozicije upravo kada je u pitanju ulaganje u energetski sektor, odnosno unapređenje energetske efikasnosti, jer u poslednje vreme sam čuo dosta proizvoljnih i netačnih informacija. Sada ne znam da li je u pitanju s njihove strane neznanje ili neinformisanost, ali izjave pojedinih opozicionih predstavnika su besmislene, licemerne i građani treba da znaju da takve izjave služe jedino za sakupljanje jeftinih političkih poena.

Ti napadi, kada govorimo, primera radi, o Novom Sadu, se ogledaju kroz napade na rekonstrukcije SPENS-a, odnosno Sportskog i poslovnog centra „Vojvodina“ koji, kao i „Sava centar“ u Beogradu, ali i kao Vojnomedicinska akademija o kojoj danas i govorimo, predstavlja objekat koji je u pogledu energetske efikasnosti davno prevaziđen, jer se decenijama nije ulagalo u njega.

Tako imamo izjavu predsednika Gradskog odbora DS u Novom Sadu, Veljka Krstonošića, koji kaže, citiram: „Sada zatvoreni bazen u Sportskom poslovnom centru Vojvodina je posle skupo plaćene rekonstrukcije toliko oštećen da će morati ponovo da se pravi, a gradska vlast to pokušava da sakrije od građana Novog Sada i čitave javnosti.“

Pre svega, gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević nema šta da krije, jer iza gradonačelnika i vođenja odgovorne politike SNS najbolje govore rezultati. Zašto bismo mi krili u Novom Sadu osvajanje dve prestižne evropske titule – titule omladinske prestonice Evrope i evropske prestonice kulture? Zašto bismo krili otvaranje novih fabrika, nove investicije, rekordan broj dece u vrtićima ili naučno-tehnološki park u našem gradu? Mi smo ponosni što je Novi Sad ušao u Zajednicu zelenih gradova gde je zajedno sa našim gradom još svega 30 gradova na svetu koji čine deo te zajednice.

Kada je u pitanju rekonstrukcija SPENS-a, odnosno obnova bazena, građani treba da znaju da će izvođači radova otkloniti sve nedostatke kada je u pitanju obnova bazena, a da će se isto tako utvrditi i odgovornost svih ljudi koji su bili uključeni u ovaj projekat.

Veljko Krstonošić očigledno ima problema sa pamćenjem kada je u stanju da na takav način govori o SPENS-u, jer ne tako davno, kada je DS bila na vlasti, a gradonačelnik Novog Sada bio Igor Pavličić, upravo po pitanju rekonstrukcije SPENS-a urađeno je jedno veliko ništa, čak ni sijalicu nisu bili u stanju da zamene. Bolje građanima da odgovore šta se desilo sa solarnim panelima za SPENS.

Ovde imam vest od 25. maja 2011. godine, a naslov glasi „Ulaganje u zaštitu životne sredine“. Na slici možemo videti bivšeg gradonačelnika Novog Sada Igora Pavličića kako zajedno sa bivšim ministrom zaštite životne sredine Oliverom Dulićem potpisuje neke ugovore i tu, između ostalog, piše – danas smo postigli dogovor da će resorno ministarstvo obezbediti 30 miliona dinara za pokrivanje zgrade SPENS-a solarnim panelima, a ostatak novca će obezbediti grad. Gde je nestalo tih 30 miliona dinara za solarne panele koje je obećao ortoped Dulić?

Narod je taj koji nikada neće zaboraviti kako je bilo dok je DS bila na vlasti, a upravo odgovorna politika koju vodi predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokazala je da su građani uvek na prvom mestu i u fokusu svih aktivnosti koje sprovodimo. Građani takođe treba da znaju da se ulažu veliki napori kako bismo rešili sve probleme u oblasti energetike, odnosno unapređenja energetske efikasnosti, tako da ću ja u danu za glasanje, zajedno sa mojim kolegama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržati Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu, jer sam siguran da ćemo realizacijom konkretno ovog projekta značajno unaprediti energetsku efikasnost Vojnomedicinske akademije, a isto tako sam siguran da ćemo realizacijom sličnih projekata u budućnosti unaprediti energetsku efikasnost mnogih objekata širom Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvažena ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, u cilju efikasnijeg ostvarivanja prava i usluga socijalne zaštite danas na dnevnom redu imamo Predlog zakona o socijalnoj karti, koji će svakako u velikoj meri doprineti unapređenju stanja u oblasti socijalne zaštite. Država će kreiranjem socijalnih karata imati bolji uvid u prihode građana i na taj način raspodela sredstava biće dosta pravednija. Građani samim tim neće morati da obilaze deset šaltera kako bi ostvarili pravo na, primera radi, dečji dodatak ili neko drugo pravo iz oblasti socijalne zaštite, jer će se svaka promena u imovinskom i socijalnom statusu automatski ažurirati.

S obzirom da dolazim iz Novog Sada, s ponosom mogu da kažem da grad Novi Sad, imajući u vidu ekonomsko jačanje grada, izdvaja značajna sredstva iz budžeta za unapređenje usluga za ugrožene i osetljive kategorije stanovništva, samim tim pružajući pomoć, ali i podršku onima kojima je to zaista najpotrebnije.

Ministarka je imala priliku da prošle godine zajedno sa gradonačelnikom Novog Sada Milošem Vučevićem obiđe gerontološki centar u Futogu, centar u koji smo u prethodne četiri godine investirali 90 miliona dinara za koji su izdvojena dodatna sredstva i za ovu godinu u cilju izgradnje prihvatilišta. Tako da, to je samo još jedan od pokazatelja da vodimo računa i o starijim sugrađanima kako bi imali najbolju moguću socijalnu zaštitu.

Međutim, pojedini predstavnici opozicionih stranaka, često vođeni politikom bezumlja, čak i kada su u pitanju novorođene bebe u Novom Sadu, često prevazilaze svaku meru. Pa tako na vest da u Novom Sadu svaka beba rođena na Dan grada Novog Sada dobija na poklon od grada 200.000 dinara žuti Balša Božović kaže, citiram sad: „A ostale bebe da se zamisle sledeći put da li će se roditi na Dan Novog Sada ili će izabrati neki drugi datum“. Smatram da su ovakve izjave sramotne, pogotovo jer dolaze od Balše Božovića čiji je šef Dragan Đilas, dok je bio na funkciji gradonačelnika Beograda, upravo porodiljama ostao dužan 400 miliona dinara na ime neisplaćenih naknada. Dok je njegov šef bio gradonačelnik Beograda roditelji su boravak dece u vrtićima plaćali 9.500 dinara. Danas boravak dece u vrtićima iznosi 5.600 dinara. Dok je njegov šef bio gradonačelnik Beograda u vrtiće u Beogradu je išlo 47.500 mališana. Danas u vrtiće u Beogradu ide 77.000 mališana.

Ukoliko Balšu Božovića baš zanima Novi Sad, trebalo bi da zna da smo u Novom Sadu obezbedili besplatan boravak za svu decu u državnim vrtićima, da smo subvencionisali boravak dece u privatnim vrtićima, obezbedili besplatnu ishranu u osnovnim školama za socijalno ugroženu decu, decu sa smetnjama u razvoju, decu iz porodica sa troje i više dece, besplatne udžbenike za sve prvake. A kada pričamo o socijalnoj zaštiti starijih sugrađana, tu je bitno istaći neke od mera, poput povoljnosti u javnom prevozu, beneficija koje se ogledaju u pogledu rehabilitacije koju finansira grad Novi Sad putem resorne uprave, ali i plaćanje komunalnih usluga za određene kategorije stanovništva.

Međutim, ništa od ovoga ne bi bilo moguće da nismo započeli teške ekonomske reforme još 2014. godine, jer su upravo te reforme i vođenje odgovorne politike SNS na čelu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem dovele do toga da danas imamo stabilan budžet, veći životni standard građana, da jednostavno danas kroz diskusiju o predloženom zakonu o socijalnoj karti dodatno unapredimo stanje u ovoj oblasti, a ne poput Dragana Đilasa kojeg jedine karte koje su zanimale su Bus Plus karte i načini kako da uveća svoju i bratovu imovinsku kartu. Njega socijalne karte ne zanimaju.

U danu za glasanje svakako da ću podržati Predlog zakona o socijalnoj karti, imajući u vidu značaj ovog zakona za unapređenje stanja u oblasti socijalne zaštite, jer država je jaka onoliko koliko je spremna da pomogne najslabijima, a država Srbija je danas dovoljno jaka i rešena da obezbedi bolju budućnost za sve naše građane. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, s obzirom da smo u periodu od 2012. do 2014. godine imali visok fiskalni deficit, pre svega, nisku stopu rasta naše ekonomije, ali ubrzan rast javnog duga, odlučnim merama fiskalne konsolidacije uspeli smo da stabilizujemo naše javne finansije. Odlučne mere koje smo doneli svakako da su donele rezultate.

Međutim, posebno je bitno istaći stvaranje fiskalnog prostora koje je imalo za cilj povećanje plata, ali isto tako i finansiranje, odnosno realizaciju velikih infrastrukturnih i kapitalnih projekata.

Ono što bih posebno danas hteo da istaknem to je svakako ohrabrujuće izlaganje ministra finansija Siniše Malog, ohrabrujuće projekcije MMF-a i Evropske komisije koje nam navode to da će se Srbija u naredne tri godine nalaziti na prvom mestu kada je u pitanju upravo stopa rasta.

Podsećanja radi, 2013. godine stopa nezaposlenosti u Republici Srbiji iznosila je 25,9%, a danas na kraju drugog kvartala 2020. godine stopa nezaposlenosti iznosi 7,3%, što je istorijski minimum.

Dame i gospodo narodni poslanici, rezultati koje smo postigli u prethodnom periodu svakako da nam daju legitimitet da se i danas prilikom rasprave o izmenama i dopunama zakona predstavimo kao politička snaga koja je spremna, ali i sposobna da menja Srbiju na bolje. Sve što smo postigli u prethodnom periodu rezultat je temeljnog, ozbiljnog i posvećenog rada na svim poljima, a građani su upravo ti koji su 21. juna na izborima prepoznali naš rad i podržali SNS i listu Aleksandar Vučić – Za našu decu i samim tim izabrali rad i borbu za veće plate i penzije, nova radna mesta, nove i obnovljene škole i vrtiće, domove zdravlja i bolnice, ali i izgradnju većeg ugleda Srbije u svetu.

Uprkos tome što se nalazimo na udaru virusne infekcije Kovid-19, želimo da podignemo životni standard još više kako bi mladi ljudi ostali i ovde gradili svoju budućnost.

Što se tiče sve učestalijih napada pojedinih predstavnika opozicionih stranaka, svima nama je jasno da oni ne mogu da pređu ni taj spušteni cenzus od 3%. Svima nama je jasno da iz tog razloga oni pričaju o pitanju postojanja farme kokošaka u okviru vojne ustanove, pričaju o bojkotu, o izbornim uslovima. Međutim, podsetio bih vas da, kada su u pitanju izborni uslovi, u okviru međustranačkog dijaloga koji je vođen između vlasti i opozicije, svi zahtevi opozicije su ispunjeni i ti zahtevi, ako ćemo realno da pogledamo, nisu išli na ruku samo nama, samo SNS.

Kada je reč o bojkotu, imali smo prilike 2018. godine da vidimo kako opozicija bojkotuje, kada smo imali izbore u Kladovu, Kuli, Doljevcu, Lučanima. Opozicija je tada odlučila da bojkotuje sve izbore, jedino da izađe na izborima u Lučanima, jer su mislili tamo da mogu da ostvare neki rezultat. Međutim, ostvarili su katastrofalan poraz. Tako da, ta njihova politika bezumlja, izmišljanje afera, nasilja, politika agresije svakako da ne može da pobedi marljivosti i posvećenost SNS u ostvarivanju naših ciljeva, svakako da ne može da pobedi odgovornu politiku koju vodi naš predsednik Aleksandar Vučić.

Tako da u danu za glasanje svakako da ću podržati sve predložene izmene i dopune zakona, jer svestan sam toga da se nalazimo pred teškim izazovima. Ali, opet s druge strane, siguran sam da ćemo upravo vođeni tom odgovornom politikom predsednika Srbije Aleksandra Vučića, uspeti na najbolji mogući način da odgovorimo na sve te izazove i da na prvom mestu sačuvamo zdravlje naših građana, očuvamo mir i stabilnost, ali isto tako i ojačamo još više našu ekonomiju, kako bi obezbedili bolju budućnost za sve naše građane. Toliko, hvala.