Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, Predlog zakona o biocidnim proizvodima i izmene Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine imaju prvenstveno za cilj unapređenje stanja u oblasti zaštite životne sredine, ali isto tako i smanjenje negativnih mogućih uticaja na ljudsko zdravlje.
Svi smo svesni i široke primene biocidnih proizvoda kako u Srbiji, tako i u celom svetu, široke primene u industriji, u poljoprivredi, ali isto tako i u domaćinstvima, ali ono što je bitno istaći, pre svega, je da mi upravo zbog te široke primene biocidnih proizvoda moramo obratiti najveću pažnju na životni ciklus ovih proizvoda, od proizvodnje, stavljanja u promet, skladištenja, ali na kraju i tretmana ovih proizvoda.
Međutim, imajući u vidu da nemaju samo biocidni proizvodi negativan uticaj na životnu sredinu, ja ću se u mom današnjem izlaganju osvrnuti na predstavnike bivšeg režima, koji takođe mogu da imaju negativan uticaj na životnu sredinu, jer su upravo oni ti koji kroz sakupljanje jeftinih političkih poena u ovoj oblasti pokušavaju da stupe na političku scenu, odnosno vrate se na vlast. Svakako da politika žutog tajkuna Dragana Đilasa, koji je danas samo spolja zelen, je ista ona politika žutih, pljačkaških privatizacija DS, kada su fabrike bile zatvarane širom Srbije, radnici ostajali bez posla, a ti isti žuti tajkuni su se pri tome sve više i više bogatili.
Inače, dolazim iz Novog Sada, kada je u periodu vladavine žutih tajkuna zatvoren veliki broj fabrika, pa je tako zatvoren i „Jugo alat“, „Jugodent“, „Hins“, „Albus“, „Agro Vojvodina“, da ne nabrajam dalje. Tada nije bilo ni reči o zaštiti životne sredine, jer svakako da zatvaranje fabrika nije dovelo do toga da smo imali čistiji vazduh ili zdraviju životnu sredinu. Dovelo je do toga, kao što sam upravo rekao, do toga da su radnici ostajali bez posla, a da su se ti isti tajkuni sve više i više bogatili.
Kada govorimo danas o situaciji u Novom Sadu, svako ko želi realno da sagleda sliku o tom gradu shvatiće da je ona drastično bolja, shvatiće da su otvorena nova radna mesta, da imamo nove fabrike, da je tu otvoren jedan "Lir", "Aptiv", nemački "Kontinental", fabrika "Boš" turbo sistema, fabrika čokolade "Barry Callebaut", tu je japanski "Nidek" i to su sve rezultati vođenja jedne odgovorne politike, rezultati jednog temeljnog, ozbiljnog i posvećenog rada SNS na čelu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Kada govorimo o stanju u oblasti zaštite životne sredine, samo u periodu od 2014. godine do danas u izgradnju postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u termoelektranama uloženo je 600 miliona evra. Da li je moguće da postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova i filteri za prečišćavanje vazduha u fabrikama nisu bili potrebni pre 2012. godine? Možda je i moguće, zato što su ti žuti tajkuni tada vodili se takvim razmišljanjem da ukoliko imaš fabriku, imaš problem, nemaš fabriku - nemaš problem. I to je bila njihova zelena politika.
Isto tako, i danas, kada čujemo o protestima protiv projekta "Jadar", svima nama je jasno da su to politički, nikako ekološki protesti, jer, studija o proceni uticaja za projekat "Jadar" na životnu sredinu još uvek nije završena. Kada bude bila završena studija o proceni uticaja na životnu sredinu, biće organizovan javni uvid, javna rasprava, građani će moći da daju svoje primedbe, sugestije, iznesu svoje mišljenje kada je u pitanju ovaj projekat i bez obzira na najavu kompanije "Rio Tinto" da će uložiti 2,4 milijarde evra u ovaj projekat, ukoliko studija o proceni uticaja i projekat "Jadar" na životnu sredinu pokaže da će biti značajnih negativnih uticaja na životnu sredinu, projekat se neće realizovati.
Lično smatram da svako može da ima svoje mišljenje. Ja verujem da je projekat "Jadar" jedna velika razvojna šansa za Srbiju, velika razvojna šansa za našu privredu, jer mi ovde govorimo o potencijalnom uticaju na BDP od 17 milijardi evra, jer želimo u potpunosti da zaokružimo kompletan lanac proizvodnje, od iskopavanja rude jadarit, izdvajanja litijuma iz te rude, proizvodnje litijumskih baterija, pa na kraju, što da ne, i do proizvodnje električnih automobila. A sve što govore tzv. ekološki pokreti, kvazi-eksperti da je država već potpisala neki ugovor sa "Rio Tintom" da će reka Drina presušiti, da će reka Jadar nestati, da će kuće u tom kraju propadati, to su apsolutno sve neistine.
Mi ovde govorimo o podzemnom iskopavanju litijuma. Imajući u vidu da litijum predstavlja naftu i zlato 21. veka, ja zaista ne smem ni da pomislim šta bi bilo da smo mi umesto tog litijuma otkrili tolike rezerve zlata ili zlatnu žilu? U razgovoru sa ljudima koji se zaista bave rudarstvom, odnosno geologijom, došao sam do tog saznanja da je vama za, primera radi, iskopavanje jednog grama zlata potrebno da iskopate negde oko hiljadu kilograma, odnosno jednu tonu rude, dok vam je sa druge strane za iskopavanje jednog grama litijuma potrebno da iskopate svega 4,5 grama rude. Zaista ne smem ni da pomislim šta bi se desilo da smo, opet ponavljam, pronašli tolike rezerve odnosno količine zlata umesto litijuma.
Dok sa jedne strane pojedini "žuti mediji" predvođeni tim kvazi-ekspertima predstavljaju taj litijum i iskopavanje litijuma u Srbiji kao nešto što je najštetnije po životnu sredinu, sa druge strane možemo da vidimo koliko je to apsurdno i licemerno kada ti isti mediji taj isti litijum u nekoj drugoj zemlji predstavljaju kao nešto što je ekološki besprekorno. Primera radi, ovde imam jednu od takvih vesti, gde kaže: "Rekordna koncentracija litijuma otkrivena u Engleskoj. Kompanija "Geotermal inženjering" dokazuje da je do litijuma moguće doći bez ekoloških posledica. U Engleskoj su nedavno otkrivene rekordne količine litijuma". Još jedna slična vest, gde se kaže: "Litijum iz Nemačke ekološki besprekoran i jeftin. Nemačka raspolaže najvećim rezervama litijuma u Evropi i sprema se za kompletnu ekološku eksploataciju".
Ja sada postavljam pitanje - da li je moguće da je jedino u Srbiji iskopavanje litijuma jednako kao iskopavanje uglja, odnosno lignita? Građani treba da budu svesni toga da se ovde ne radi samo o iskopavanju litijuma, da se ovde radi o sakupljanju jeftinih političkih poena u ovoj oblasti, kao što je slučaj i u oblasti obnovljivih izvora energije.
Takođe postavljam pitanje - da li je moguće da se jedino u Srbiji reke zacevljuju da bi se izgradile mini-hidroelektrane, dok sa druge strane u Austriji mini-hidroelektrane predstavljaju opet jedan ekološki besprekorno obnovljiv izvor energije? Da li je moguće da su ptice u Srbiji toliko zaostale i glupe u odnosu na ptice iz EU pa im vetroparkovi ugrožavaju život, dok sa druge strane pticama u Holandiji vetroparkovi uopšte ne smetaju?
Kao što sam jednom prilikom rekao, jedino što smeta Draganu Đilasu je Aleksandar Vučić. Jedino što Dragan Đilas može da ponudi to je politika mržnje prema Aleksandru Vučiću i ta mržnja kada bi bila pretvorena u električnu energiju, bila bi dovoljna svakako da osvetli nekoliko gradova u Srbiji.
Danas u našoj zemlji pored sveznajućih antivaksera mi imamo i te sveznajuće antirudare koji imaju jedan jedini cilj u suštini, a to je da se kroz manipulaciju određene grupe ljudi sakupe te jeftine političke poene u ovoj oblasti, zajedno sa predstavnicima bivšeg režima stupe na političku scenu, odnosno vrate na vlast.
Međutim, meni je zaista drago što je narod upravo taj koji svoj glas daje na izborima za onoga ko radi u interesima Republike Srbije, a to je svakako Aleksandar Vučić, a ne za strane ambasade i žute tajkune.
U danu za glasanje, zajedno sa mojim kolegama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržaću Predlog zakona o biocidnim proizvodima, ali isto tako i izmene Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, jer sam siguran da su pred nama teški izazovi, ali opet me raduje što ćemo vođenjem te odgovorne politike predsednika Srbije, pre svega Aleksandra Vučića, uspeti da na najbolji mogući način odgovorimo na te izazove i unapredimo stanje u svakoj oblasti, u svakoj sferi našeg društva, pa tako i u oblasti zaštite životne sredine. Hvala.