GOJKO PALALIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1988. godine. Živi u Novom Sadu.

Završio je osnovne i master akademske studije na Fakultetu tehničkih nauka, na odseku za Inžnjerstvo zaštite životne sredine.

Polaznik je obrazovnog programa Beogradske otvorene škole "PolitiKAS".

Dugogodišnji je i aktivan član Srpske napredne stranke.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 02.11.2020, 09:30

Osnovne informacije

Statistika

  • 6
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Osmo vanredno zasedanje , 13.07.2021.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas na dnevnom redu imamo, između ostalog, i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode, čime se preciznije definiše sam postupak ocene ekološke prihvatljivosti za ekološku mrežu i odredbe o ekološkoj mreži, naravno, sve to u skladu sa Direktivom o očuvanju divljih ptica i Direktivom o očuvanju prirodnih staništa divljih životinjskih i biljnih vrsta.

Ono što je bitno istaći na samom početku je to da ćemo mi kroz usaglašavanje sa propisima Evropske unije uspeti da formiramo savet korisnika zaštićenih područja, što predstavlja jedno od zaista sjajno predviđenih zakonskih rešenja.

Ekološka mreža „Natura 2000“ predstavlja, inače, najveću mrežu zaštićenih područja na teritoriji čitave Evrope i broji negde oko 27.000 zaštićenih područja. Kada govorimo o Srbiji, Srbija ima 101 zaštićeno područje i ono zauzima negde oko 7% naše celokupne teritorije. Mene zaista raduje što ćemo mi u narednom periodu povećati ovaj procenat na oko 10%, što će biti moguće uz usklađivanje sa Strategijom za biodiverzitet Evropske unije.

Zakon o klimatskim promenama, Uredba o oceni prihvatljivosti, ali isto tako i ove današnje predložene izmene i dopune Zakona o zaštiti prirode govore nam da Ministarstvo za zaštitu životne sredine zaista predano radi na usaglašavanju svih zakonskih propisa naše zemlje sa propisima Evropske unije, jer Srbija se danas nalazi zaista na dobrom putu ka Evropskoj uniji, odnosno na dobrom putu ka članstvu u Evropskoj uniji, a Ekološka mreža „Natura 2000“ predstavlja jedan nezaobilazan element u tom procesu.

Ministarka je na samom početku izlaganja danas istakla jedan detalj iz istorije, koji niko od nas ne bi trebalo da zaboravi, u pitanju je zabrana seče šuma u 14. veku u okviru Dušanovog zakonika, a ja bih podsetio isto sve građane Republike Srbije i na 1863. godinu, kada je doneta naredba kneza Mihajla Obrenovića o rasađivanju drveća. Kao što sam to u nekom od mojih ranijih izlaganja istakao, naredba koja je tada imala za cilj ulepšavanje beogradske varoši kroz ozelenjavanje i pošumljavanje, gde je svaki građanin bio dužan da ispred svog lokala, odnosno tada dućana ili placa zasadi drvo koje je bio dužan da održava, odnosno zaliva, održava ogradu oko tog stabala, a ukoliko stablo to bude uginulo, bio je dužan da plati globu, odnosno kaznu.

Kasnije nakon toga 1891. godine, donosi se jedan Zakon o šumama, zakon koji je u to vreme, govorim o 1891. godini, bio je jedan primer zaista modernog zakona u Evropi. Zakon o šumama, a ja ću ovde pročitati jednu od odredbi tog zakona, koji glasi – šume niti su igde, niti mogu biti svojine jednog naraštaja, one su opšte blago koje svaki naraštaj dužan da sačuvano i neokrnjeno, onako kako ga je nasledio, preda pokolenju koje za njim dolazi. Ono može uživati samo kamatu, ali glavnicu ne sme krnjiti.

I ako je put Srbije ka članstvu EU danas jasno definiše, mi opet, ponavljam ne možemo zaboraviti, ne smemo zaboraviti borbu srpskog naroda kroz istoriju za zdraviju životnu sredinu. Ja opet kažem, naredba kneza Mihajla bi imala za cilj ulepšavanje beogradske varoši, možemo zaključiti da je pored tog ulepšavanja danas u globalnom smislu kada postoji borba protiv klimatskih promena, ova naredba imala mnogo viši cilj, mnogo višu cilj u vreme kada je EU nije ni postojala, ali opet ponavljam, usaglašavanje sa propisima EU mogu da donesu Srbiji samo dobro.

U mom današnjem izlaganju vratiću se još jednom u istoriju u period 80-ih godina, kada je nastala jedna od zelenih stranaka u Evropi, u pitanju je Zelena stranka u Nemačkoj, koja je imala svoje predstavnike od 1983. i 1987. godine, u Bundestagu, predvođene Petrom Keli, kada su oni okarakterisani bili, kao jedna proruska opcija zbog njihovog nekog pacifističkog stava u to vreme, 80-te godine su u pitanju. Kada su se zalagali protiv izgradnje američkih vojnih baza na teritoriji Evrope, da bi kasnije mi u Srbiji najbolje osetili tu njihovu pacifističku politiku 1999. godine, kada je ministar bio upravo iz redova zelenih, ministar u Nemačkoj vladi, Joška Fišer. Tako da nama je tad bila jasna njihova pacifistička politika, ali opet te 80-te godine, bile su za njih, tj. oni su okarakterisani kao lubenica. Govorili su da je Zelena stranka u Nemačkoj, kao lubenica zato što njihovu politiku sprovode samo spolja, zeleni su samo spolja, a iznutra su crveni, opet aludirajući na tu povezanost sa Sovjetskim savezom.

Danas kada pogledamo predstavnike bivšeg režima u Srbiji predvođene Draganom Đilasom i raznim kvazi ekspertima koje se bave ovom oblašću, pokušavaju da se bave tačnije, možemo da kažemo, da su oni jedna specifična sorta isto lubenice koja je spolja zelena, a iznutra je žuta. Žuta, jer to je ista ona žuta tajkunska politika od pre 2012. godine, koja nema veze sa zaštitom životne sredine. To je ona ista žuta tajkunska politika, koja je dovela do toga da smo mi u Srbiji pre 2012. godine, imali stopu nezaposlenosti oko 26%, a da su mladi bukvalno bežali iz Srbije. Danas ta ista stopa nezaposlenosti iznosi ispod 10%, imao stabilan budžet, veći životni standard građana i mi zaista možemo da se posvetimo rešavanju brojnih nagomilanih problema u ovoj oblasti.

Kada govorimo o još nekim žutim sledbenicima Dragana Đilasa, smatram da je tu bitno istaći i Mariniku Tepić. Mariniku Tepićku, koja se jedno vreme bavila pitanjem postojanja farme kokošaka u okviru vojne ustanove da bi se kasnije bavila procesom opadanja lišća, primera radi, u Novom Sadu.

Ovde imam jednu njenu izjavu gde ona između ostalog kaže za Novi Sad – jutros smrad, svi se žale, onda bukvalno odjednom opalo svo lišće, zeleno, ljudi snimaju, nikad videli. Ovo epohalno otkriće Marinike Tepić da lišće može da pada je zaista neverovatno. Jedan potpuno prirodan proces opadanja lišća Marinika Tepić koristi za njenu politiku bezumlja i svakom smislu sakupljanja jeftinih političkih poena.

Možda je najbolje opisao tu povezanost Marinike Tepić sa zaštitom životne sredine njen saboraca Nikola Jovanović koji je bukvalno u jednoj rečenici predstavio povezanost između Marinike Tepić i jednog alternativnog vida, zelenog vida prevoza, a u pitanju je bicikl. Kasnije je jedan od opozicionih lidera, gospodin Vojislav Šešelj u svojoj knjizi takođe predstavio tu povezanost između Marinike Tepić i bicikla. Ja iz poštovanja prema ovom viskom domu neću citirati ni Nikolu Jovanovića niti naslov knjige gospodina Vojislava Šešelja, a Marinika ukoliko želil da se bavi zaštitom životne sredine smatram da bi trebalo možda da krene upravo od kupovine tog bicikla.

Imajući u vidu da Marinika Tepić dolazi iz Novog Sada, trebalo bi da zna da smo mi u Novom Sadu opredelili iz budžeta grada Novog Sada sredstava u iznosu od osam miliona dinara u prvom krugu, sada smo opredelili novih dodatnih deset miliona dinara za subvencionisanje kupovine bicikala kao alternativnog vida prevoza i na taj način mi ćemo povećati broj biciklista na teritoriji našeg grada, ali isto tako i unaprediti stanje u oblasti zaštite životne sredine kroz poboljšanje kvaliteta vazduha u našem gradu.

Mada imajući u vidu da je opet šef Marinike Tepić, Dragan Đilas, smatram da on može da joj da još neki žuti bonus na platu da bi ona kupila taj bicikl, ali opet imajući u vidu i to da Marinika Tepić vozi taj neki luksuzni Porše od 155 hiljada evra, sumnjam da bi ona sa Poršea prešla na bicikl, jer vrednost njenog automobila jednaka je ukupnoj vrednosti sredstava grada Novog Sada. Znači, koliko je opredeljeno u sredstvima iz budžeta grada Novog Sada za subvencionisanje kupovine otprilike 1800 bicikala.

Svesni smo toga da ni Mariniku Tepić, ni Dragana Đilasa ne zanima ni Srbija, a kamoli teme koje će doprineti unapređenju stanja u oblasti zaštite životne sredine, jer se oni vode jednom politikom opet kažem, bezumlja, izmišljanja afera, politikom nasilja, politikom agresije. Ono što je ključno za Dragana Đilasa je upravo mržnja prema Aleksandru Vučiću i ta mržnja ukoliko bi bila pretvorena u električnu energiju bila bi dovoljna da osvetli nekoliko gradova u našoj zemlji.

Tako da je u danu za glasanje pozivam sve narodne poslanike da podrže sve predložene izmene i dopune ovog Zakona o zaštiti prirode, jer ćemo samo na taj način uspeti da unapredimo stanje u ovoj oblasti, ali isto tako i da poboljšamo kvalitet života naših građana i očuvamo zdravlje svih nas. Hvala vam.

Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.04.2021.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvažena ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas na dnevnom redu imamo podnete amandmane na izuzetno važan set zakona iz oblasti energetike i rudarstva, koji je u potpunosti usklađen sa najvišim evropskim standardima, direktivama EU, odnosno preporukama Energetske zajednice.

Nikola Tesla je govorio - energija, to je ključni problem budućnosti, pitanja života ili smrti. Sadašnji izvori energije su nepouzdani i truju našu planetu. Možda preživimo to trovanje, ali doći će dan kada će ti izvori energije presušiti.

Upravo usvajanjem i sprovođenjem ovih zakona mi prelazimo sa reči na dela, krećemo snažnim koracima napred u proces energetske tranzicije, a sve to u skladu sa zaštitom životne sredine koja predstavlja suštinu donošenja svih ovih zakona.

Srbija danas mora da bude što je moguće više energetski efikasna. Predlogom zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, predviđa se, između ostalog i osnivanje uprave za energetsku efikasnost, gde će građani putem subvencija moći da se prijave za zamenu stolarije, prozora, vrata, krovnog pokrivača ili izolacione fasade, a sve je to u cilju povećanja energetske efikasnosti samog domaćinstva.

Predlogom zakona o obnovljivim izvorima energije Srbija nastavlja put ka ostvarenju cilja da do 2050. godine, postane klimatski neutralna zemlja.

Ono što je posebno bitno istaći je da smo mi u Srbiji izgradili u prethodnom periodu nekoliko vetroparkova koji, takođe utiču na povećanje udela proizvodnje energije iz obnovljivih izvora.

Primera radi, vetropark u Kovinu koji je pušten u rad 2019. godine sa 57 vertroturbina predstavlja najveći vetropark na Zapadnom Balkanu.

Ovaj vetropark obezbeđuje električnu energiju za 113 hiljada domaćinstava, a pri tome smanjuje emisiju ugljen-dioksida na godišnjem nivou za 370.000 tona. Investicija je bila vredna negde oko 300 miliona evra.

Vetropark u Kovačici koji je pušten u rad takođe 2019. godine, obezbeđuje električnu energiju za 60.000 domaćinstava.

Vetropark u Alibunaru, pušten u rad 2018. godine, obezbeđuje električnu energiju za 38.000 domaćinstava.

Ovo su samo neke od razglednica sa vetroparkovima iz Banata, na koje svi mi danas treba da budemo ponosni, jer nijedan od ovih vetroparkova danas ne bi postojao da nije bilo vođenje odgovorne politike predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, da se Dragan Đilas i predstavnici bivšeg režima danas nešto pitaju, oni bi verovatno ove razlgednice iz Banata zamenili sa razglednicama iz Hong Konga, Švajcarske, Mauricijusa ili nekih drugih egzotičnih zemalja gde Dragan Đilas ima otvorene račune.

Meni je zaista drago što mi danas možemo da govorimo i o vetroparkovima, i o energetskoj efikasnosti, jer nam upravo ove teme govore koliko se Srbija promenila, naravno na bolje, jer nije više problem broj jedan u Srbiji visoka stopa nezaposlenosti, kao što je to bilo u periodu pre 2012. godine, kada je iznosilo oko 27%, danas je ta stopa nezaposlenosti ispod 10%.

Mi i dalje nastavljamo sa otvaranjem novih radnih mesta, završavamo puteve koji su godinama bili nezavršeni, a gradimo one o kojima smo do juče mogli samo da sanjamo, rastu plate i penzije.

Od 2014. godine do danas uloženo je više od 600 miliona evra u izgradnju postrojenja za osumporavanje dimnih gasova u termoelektranama, a do kraja ove godine krećemo sa izgradnjom postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u 27 lokalnih samouprava u Srbiji.

Ono što posebno želim da istaknem kada govorimo o energetskoj efikasnosti, smatram da je to jedan primer dobre prakse, to je upravo Novi Sad, gde Novosadska toplana, pored toga što proizvodi toplotnu, proizvodi električnu energiju i Novosadska toplana spada u rang toplana u nekim skandinavskim zemljama. Ništa ni od ovoga ne bi bilo moguće da nije bilo pametnog ulaganja u modernizaciju efikasnosti sistema daljinskog grejanja, jer je upravo ta efikasnost sistema daljinskog grejanja danas u Novom Sadu na oko 89%, dok je prosek u zemljama EU oko 78%.

Imajući u vidu da je 75% teritorije grada Novog Sada pokriveno ovim sistemom daljinskog grejanja, upravo taj stepen pokrivenosti prema podacima Svetske banka izdvaja Novi Sad među gradove koje imaju najveći koeficijent toplifikacije u Evropi.

Tako da, Novi Sad, takođe snažnim koracima napred kreće u osvajanje te treće prestižne evropske titule, titule Zelene prestonice Evrope i postaje pravi zeleni grad, u pravom smislu te reči.

Međutim, ja danas želim da se osvrnem na kratko i na ekološki skup, ekološki protest, ne znam više ni kako ga nazivaju, koji je održan nedavno, koji je po meni potpuno besmislen i apsurdan, imajući u vidu da smo mi upravo u ovom skupštinskom sazivu usvojili i Zakon o klimatskim promenama, gde je završena rasprava o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode i da se uskoro očekuje ulazak i tog zakona u skupštinsku proceduru.

Na skupu govore o izgradnji mini hidroelektrana o zaštićenim područjima, pa upravo Zakonom o obnovljivim izvorima energije zabranjuje se izgradnja mini hidroelektrana u zaštićenim područjima.

Tako da, svima je nama ovde i više nego jasno da je taj skup bio politički inspirisan od strane predstavnika bivšeg režima, na čijem čeku se nalazi Dragan Đilas, čija mržnja prema Aleksandru Vučiću kada bi bila pretvorena u električnu energiju mogla bi da osvetli, sigurno nekoliko gradova.

Zahvaljujući vođenju odgovorne politike predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, mi danas možemo da krenemo u realizaciju mnogih projekata i da izdvajamo značajno veća sredstva u povećanje udela proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, a sve to u cilju povećanja, odnosno poboljšanja kvaliteta života građana, unapređenja stanja u oblasti zaštite životne sredine, otvaranja novih zelenih radnih mesta, ali i usmeravanje Srbije ka zelenoj energetici i zelenoj ekonomiji.

Tako da, ja ću u danu za glasanje, zajedno sa mojim kolegama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržati ovaj važan set zakona iz oblasti energetike i rudarstva, a pozivam i ostale narodne poslanike da to isto učine, jer ćemo samo usvajanjem i sprovođenjem ovih zakona mi uspeti da unapredimo stanje u ovoj oblasti, a sve to u skladu sa zaštitom životne sredine koja predstavlja suštinu donošenja svih ovih zakona.

Hvala.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 16.03.2021.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažena ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, Ustavom Republike Srbije utvrđeno je da svaki građanin ima pravo na zdravu životnu sredinu, ali isto tako da je svako od nas dužan da tu istu životnu sredinu čuva i poboljšava.

Međutim, kada govorimo o zaštiti životne sredine ne mogu a da se ne dotaknem doba kneza Mihaila Obrenovića, jer zauvek će u istoriji ostati zapisano kako su prava i obaveze građana upravo u ovoj oblasti utvrđene kroz naredbu kneza Mihaila o rasađivanju drveća 1863. godine, objavljenu u listu „Vidovdan“, koji između ostalog glasi: „Svako je dužan ispred svog lokala, dućana i placa drva zalivati i u dobrom stanju ogradu oko njih održavati, a ko naredbu ne bude poslušao kazniće se po zakonu i platiće globu ako drvo bude uginulo“.

Upravo je ova naredba dokaz da se tada u još uvek neoslobođenoj Srbiji vodila borba kroz pošumljavanje i ozelenjavanje, borba protiv klimatskih promena. Iako je cilj ove naredbe tada bio ulepšavanje beogradske varoši, mi danas možemo slobodno da zaključimo da je ova naredba ipak imala mnogo viši cilj.

Ne treba da budemo eksperti za klimatologiju kako bi uočili ekstremne promene klime u odnosu na prirodno očekivane. Dovoljno je da otvorimo prozor i videćemo klimatske promene na delu. Pred svima nama je težak zadatak ukoliko želimo da evropski kontinent do kraja 2050. godine postane ugljenično neutralan, a zagrevanje se zadrži na temperaturi od 1,5 stepen. To je moguće jedino kroz smanjenje emisije gasova sa efektom „staklene bašte“, što je jedan i od ciljeva ovog Predloga zakona, naravno uz prilagođavanje neizmenjene klimatske uslove.

Republika Srbija se u prethodnom periodu suočila sa brojnim klimatskim nepogodama počev od poplava, suša, visokih temperatura koje su za posledicu imale ne samo finansijske i materijalne gubitke, nego i gubitke ljudskih života. Međutim, usvajanjem i sprovođenjem ovog zakona mi pre svega ispunjavamo sve naše obaveze prema međunarodnoj zajednici, ali isto tako je bitno napomenuti da je ovaj Predlog zakona u potpunosti u skladu sa Okvirnom konvencijom UN o klimatskim promenama, Pariskim sporazumom, ali i pravnim tekovinama EU.

Međutim, danas želim posebno da istaknem i pohvalim rad Ministarstva za zaštitu životne sredine, jer svedoci smo sve učestalijih napada, upravo na ministarku Vujović, zbog nekakvog lapsusa napravljenog prilikom predstavljanja rezultata rada Ministarstva u prethodnom periodu. Ponoviću još jednom - prilikom predstavljanja rezultata rada Ministarstva u prethodnom periodu.

Pre 2012. godine nismo mogli da čujemo lapsuse, jer rezultati u ovoj oblasti nisu ni postojali. Meni je zaista drago što se danas na čelu Ministarstva za zaštitu životne sredine ne nalaze ljudi poput Olivera Dulića koji je, dok je bio na čelu Ministarstva, u okviru akcije „Očistimo Srbiju“ uspeo da očisti jedino državni budžet Republike Srbije.

U okviru te iste akcije za reklamiranje na bilbordima u okviru teniskog turnira potrošeno je 500.000 evra, a za izradu veb-sajta potrošeno je 25.000 evra, 25 puta više od realne vrednosti. Podsećanja radi, taj veb-sajt je imao jednu veb stranicu i šest linkova koji nisu uopšte funkcionisali.

Meni je zaista drago što se na čelu Ministarstva ne nalaze ljudi poput ortopeda Dulića, jer narod je upravo taj koji je dao ocenu jednoj takvoj politici na izborima i narod je upravo taj koji je očistio Srbiju upravo od ovakvih „žutih lopova“.

Bitno je kada pričamo danas o radu Ministarstva za zaštitu životne sredine istaći jednu akciju koja je po meni izuzetno značajna, to je akcija koja je sprovedena u periodu od 11. januara do 3. februara. U pitanju je akcija čišćenja Potpećkog jezera. Ovde na slici možemo da vidimo sliku jezera pre i posle čišćenja. Ovo je po meni jedan od ključnih dokaza rada ovog ministarstva.

Akciju je sprovelo, inače, Javno vodoprivredno preduzeće „Srbijavode“ u saradnji sa EPS i prilikom ove akcije uklonjeno je 10.000 kubika plivajućeg otpada. Ovo je upravo jedan od ključnih, opet ponavljam, dokaza rada ovog ministarstva. Međutim, iako gasovi, odnosno zagađujuće materije koji uzrokuju zagađenje vazduha počev od ugljen-monoksida, sumpor-dioksida, suspendovanih čestica u vidu PN10 i PN2,5 ne spadaju u gasove koji izazivaju efekat „staklene bašte“. Smatram da je ipak bitno istaći i borbu protiv aero zagađenja u prethodnom periodu, koje se prvenstveno ogledala kroz modernizaciju elektroenergetskih postrojenja i prelazak na čistije energente, unapređenje energetske efikasnosti, ali isto tako i modernizaciju saobraćaja.

Kada govorimo o modernizaciji elektroenergetskih postrojenja, važno je istaći izgradnju postrojenja za odsumporavanje u okviru termoelektrane „Nikola Tesla B“.

Ministarka je imala priliku prošle godine, čini mi se, u decembru mesecu, da prisustvuje polaganju kamena temeljca za izgradnju ovog postrojenja za odsumporavanje. Investicija je vredna 210 miliona evra, a cilj upravo izgradnje ovog postrojenja je smanjenje koncentracije, odnosno koncentracionih nivoa sumpor-dioksida sa 80 hiljada tona godišnje na četiri i po hiljade tona, što je smanjenje za skoro 20 puta na godišnjem nivou.

Uredbom koja je usvojena u prethodnom periodu kada je u pitanju subvencionisanje kupovine novih vozila na električni i hibridni pogon, doprinosimo tome da povećavamo broj ekoloških vozila na našim putevima, ali isto tako i modernizaciju saobraćaja.

Ja inače dolazim iz Novog Sada i sa ponosom mogu da kažem da je grad Novi Sad putem resorne Uprave za zaštitu životne sredine opredelio sredstva u iznosu od osam miliona dinara za subvencionisanje kupovine bicikala. Ovim potezom je grad Novi Sad postao prvi grad u Srbiji koji subvencioniše kupovinu bicikala kao ekološki prihvatljivog vida transporta.

Ministarka je imala priliku da zajedno sa gradonačelnikom Novog Sada, Milošem Vučevićem, obiđe i novoizgrađenu glavnu crpnu stanicu u našem gradu, koja je jedan od ključnih preduslova za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u narednom periodu, postrojenje koje će biti izgrađeno zajedno sa izgradnjom 80 do 90 kilometara vodovodne i kanalizacione mreže, a vrednost ove investicije je 140 miliona evra.

Danas zahvaljujući vođenju odgovorne politike predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, mi smo u mogućnosti da realizujemo sve ove projekte koji će svakako imati za cilj unapređenje stanja u oblasti zaštite životne sredine, ali isto tako i poboljšanja kvaliteta života građana.

S obzirom da smo i dalje suočeni sa pandemijom korona virusa koja je zahvatila ceo svet, Srbija upravo vođenjem jedne takve odgovorne politike našeg predsednika može da se pohvali time da smo lideri u regionu, jedna od vodećih zemalja u svetu kada je u pitanju broj vakcinisanih građana.

Međutim, vakcina protiv klimatskih promena ne postoji, tako da pozivam sve narodne poslanike da u Danu za glasanje svi podržimo ovaj Predlog zakona o klimatskim promenama, jer je to jedini način da mi smanjimo emisiju gasova sa efektom „staklene bašte“, unapredimo stanje u oblasti zaštite životne sredine, jer sve ovo radimo ne samo zbog naših građana danas, već i zbog generacija koje će doći iza nas. Hvala.