GOJKO PALALIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1988. godine. Živi u Novom Sadu.

Završio je osnovne i master akademske studije na Fakultetu tehničkih nauka, na odseku za Inžnjerstvo zaštite životne sredine.

Polaznik je obrazovnog programa Beogradske otvorene škole "PolitiKAS".

Dugogodišnji je i aktivan član Srpske napredne stranke.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 02.11.2020, 09:30

Osnovne informacije

Statistika

  • 7
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.10.2021.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažena ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, nadležni odbor je na sednici održanoj 4. oktobra razmotrio Predlog zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini koji je podnela Vlada Republike Srbije u načelu.

Predlog zakona je na sednici Odbora predstavila pomoćnik ministra Aleksandra Imširagić Đurić, koja je na zaista jedan sveobuhvatan i detaljan način predstavila ovaj Predlog zakona član po član.

Ovaj Predlog zakona je u suštini još jedan od pokazatelja da je zaštita životne sredine jedan od ključnih prioriteta u radu Vlade Republike Srbije.

Imajući u vidu da je prvi Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini prvi put usvojen 2009. godine, nedugo zatim usvojene su prve izmene i dopune ovog zakona 2010. godine, složićemo se svi da je taj zakon na neki način uredio ovu oblast, međutim, predložio je neka rešenja koja jesu bila u skladu sa setom zakona iz oblasti zaštite životne sredine ali, moram da kažem, nažalost, da je usklađenost sa Direktivom EU od tog zakona bila na svega 44%, što je zaista niska usklađenost, nizak procenat usklađenosti.

Osnovni cilj novog Predloga zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini je upravo usklađivanje u potpunosti novog Predloga zakona sa Direktivom EU iz 2002. godine, gde ćemo, između ostalog, izmeniti nadležne organe koji su zaduženi za donošenje akcionih karata, odnosno strateških karata buke akcionih planova, a naravno sve to uz jasno definisane i precizno definisane rokove izrade.

Primera radi, po sadašnjem Zakonu, ukoliko bi građanin prijavio buku u ugostiteljskom objektu, na teren bi, po pravilu, izašla inspekcija. Ta inspekcija, da bi konstatovala nivo buke, morala bi da pozove kompaniju koja se bavi merenjem buke, naravno, sve to uz prethodno dogovoreno vreme i mesto izlaska te kompanije na lice mesta.

Novim Predlogom zakona predviđa se zaista jedno po meni dobro rešenje kada je u pitanju buka iz ugostiteljskih objekata, a to je da će svaki komunalni milicionar biti ovlašćen da reaguje na licu mesta, jer će imati taj uređaj za merenje nivoa buke, tzv. fonometar i moći će, kao što sam rekao, da reaguje na licu mesta najpre upozorenjem lica odnosno vlasnika ugostiteljskog objekta da nivo buke prilagodi zakonski propisanim granicama, a ukoliko vlasnik to ne bude učinio, komunalni milicionar je ovlašćen takođe da privremeno oduzme sredstva koja emituju muziku, ali isto tako i da zabrani rad ugostiteljskog objekta.

Ovaj Predlog zakona predstavlja ujedno i poziv vlasnicima ugostiteljskih objekata da ulože novac u mere zvučne zaštite, kako bi na prvom mestu osigurali i obezbedili sebi neometan rad, a sa druge strane kako ne bi ometali svoje komšije.

U skladu sa iznetim, Odbor za zaštitu životne sredine je odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini, a ja ujedno pozivam i sve narodne poslanike da u danu za glasanje podrže ovaj predlog zakona, jer ćemo jedino na taj način značajno unaprediti stanje u oblasti zaštite od buke, a i generalno gledajući u oblasti zaštite životne sredine. Hvala.

Osmo vanredno zasedanje , 13.07.2021.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas na dnevnom redu imamo, između ostalog, i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode, čime se preciznije definiše sam postupak ocene ekološke prihvatljivosti za ekološku mrežu i odredbe o ekološkoj mreži, naravno, sve to u skladu sa Direktivom o očuvanju divljih ptica i Direktivom o očuvanju prirodnih staništa divljih životinjskih i biljnih vrsta.

Ono što je bitno istaći na samom početku je to da ćemo mi kroz usaglašavanje sa propisima Evropske unije uspeti da formiramo savet korisnika zaštićenih područja, što predstavlja jedno od zaista sjajno predviđenih zakonskih rešenja.

Ekološka mreža „Natura 2000“ predstavlja, inače, najveću mrežu zaštićenih područja na teritoriji čitave Evrope i broji negde oko 27.000 zaštićenih područja. Kada govorimo o Srbiji, Srbija ima 101 zaštićeno područje i ono zauzima negde oko 7% naše celokupne teritorije. Mene zaista raduje što ćemo mi u narednom periodu povećati ovaj procenat na oko 10%, što će biti moguće uz usklađivanje sa Strategijom za biodiverzitet Evropske unije.

Zakon o klimatskim promenama, Uredba o oceni prihvatljivosti, ali isto tako i ove današnje predložene izmene i dopune Zakona o zaštiti prirode govore nam da Ministarstvo za zaštitu životne sredine zaista predano radi na usaglašavanju svih zakonskih propisa naše zemlje sa propisima Evropske unije, jer Srbija se danas nalazi zaista na dobrom putu ka Evropskoj uniji, odnosno na dobrom putu ka članstvu u Evropskoj uniji, a Ekološka mreža „Natura 2000“ predstavlja jedan nezaobilazan element u tom procesu.

Ministarka je na samom početku izlaganja danas istakla jedan detalj iz istorije, koji niko od nas ne bi trebalo da zaboravi, u pitanju je zabrana seče šuma u 14. veku u okviru Dušanovog zakonika, a ja bih podsetio isto sve građane Republike Srbije i na 1863. godinu, kada je doneta naredba kneza Mihajla Obrenovića o rasađivanju drveća. Kao što sam to u nekom od mojih ranijih izlaganja istakao, naredba koja je tada imala za cilj ulepšavanje beogradske varoši kroz ozelenjavanje i pošumljavanje, gde je svaki građanin bio dužan da ispred svog lokala, odnosno tada dućana ili placa zasadi drvo koje je bio dužan da održava, odnosno zaliva, održava ogradu oko tog stabala, a ukoliko stablo to bude uginulo, bio je dužan da plati globu, odnosno kaznu.

Kasnije nakon toga 1891. godine, donosi se jedan Zakon o šumama, zakon koji je u to vreme, govorim o 1891. godini, bio je jedan primer zaista modernog zakona u Evropi. Zakon o šumama, a ja ću ovde pročitati jednu od odredbi tog zakona, koji glasi – šume niti su igde, niti mogu biti svojine jednog naraštaja, one su opšte blago koje svaki naraštaj dužan da sačuvano i neokrnjeno, onako kako ga je nasledio, preda pokolenju koje za njim dolazi. Ono može uživati samo kamatu, ali glavnicu ne sme krnjiti.

I ako je put Srbije ka članstvu EU danas jasno definiše, mi opet, ponavljam ne možemo zaboraviti, ne smemo zaboraviti borbu srpskog naroda kroz istoriju za zdraviju životnu sredinu. Ja opet kažem, naredba kneza Mihajla bi imala za cilj ulepšavanje beogradske varoši, možemo zaključiti da je pored tog ulepšavanja danas u globalnom smislu kada postoji borba protiv klimatskih promena, ova naredba imala mnogo viši cilj, mnogo višu cilj u vreme kada je EU nije ni postojala, ali opet ponavljam, usaglašavanje sa propisima EU mogu da donesu Srbiji samo dobro.

U mom današnjem izlaganju vratiću se još jednom u istoriju u period 80-ih godina, kada je nastala jedna od zelenih stranaka u Evropi, u pitanju je Zelena stranka u Nemačkoj, koja je imala svoje predstavnike od 1983. i 1987. godine, u Bundestagu, predvođene Petrom Keli, kada su oni okarakterisani bili, kao jedna proruska opcija zbog njihovog nekog pacifističkog stava u to vreme, 80-te godine su u pitanju. Kada su se zalagali protiv izgradnje američkih vojnih baza na teritoriji Evrope, da bi kasnije mi u Srbiji najbolje osetili tu njihovu pacifističku politiku 1999. godine, kada je ministar bio upravo iz redova zelenih, ministar u Nemačkoj vladi, Joška Fišer. Tako da nama je tad bila jasna njihova pacifistička politika, ali opet te 80-te godine, bile su za njih, tj. oni su okarakterisani kao lubenica. Govorili su da je Zelena stranka u Nemačkoj, kao lubenica zato što njihovu politiku sprovode samo spolja, zeleni su samo spolja, a iznutra su crveni, opet aludirajući na tu povezanost sa Sovjetskim savezom.

Danas kada pogledamo predstavnike bivšeg režima u Srbiji predvođene Draganom Đilasom i raznim kvazi ekspertima koje se bave ovom oblašću, pokušavaju da se bave tačnije, možemo da kažemo, da su oni jedna specifična sorta isto lubenice koja je spolja zelena, a iznutra je žuta. Žuta, jer to je ista ona žuta tajkunska politika od pre 2012. godine, koja nema veze sa zaštitom životne sredine. To je ona ista žuta tajkunska politika, koja je dovela do toga da smo mi u Srbiji pre 2012. godine, imali stopu nezaposlenosti oko 26%, a da su mladi bukvalno bežali iz Srbije. Danas ta ista stopa nezaposlenosti iznosi ispod 10%, imao stabilan budžet, veći životni standard građana i mi zaista možemo da se posvetimo rešavanju brojnih nagomilanih problema u ovoj oblasti.

Kada govorimo o još nekim žutim sledbenicima Dragana Đilasa, smatram da je tu bitno istaći i Mariniku Tepić. Mariniku Tepićku, koja se jedno vreme bavila pitanjem postojanja farme kokošaka u okviru vojne ustanove da bi se kasnije bavila procesom opadanja lišća, primera radi, u Novom Sadu.

Ovde imam jednu njenu izjavu gde ona između ostalog kaže za Novi Sad – jutros smrad, svi se žale, onda bukvalno odjednom opalo svo lišće, zeleno, ljudi snimaju, nikad videli. Ovo epohalno otkriće Marinike Tepić da lišće može da pada je zaista neverovatno. Jedan potpuno prirodan proces opadanja lišća Marinika Tepić koristi za njenu politiku bezumlja i svakom smislu sakupljanja jeftinih političkih poena.

Možda je najbolje opisao tu povezanost Marinike Tepić sa zaštitom životne sredine njen saboraca Nikola Jovanović koji je bukvalno u jednoj rečenici predstavio povezanost između Marinike Tepić i jednog alternativnog vida, zelenog vida prevoza, a u pitanju je bicikl. Kasnije je jedan od opozicionih lidera, gospodin Vojislav Šešelj u svojoj knjizi takođe predstavio tu povezanost između Marinike Tepić i bicikla. Ja iz poštovanja prema ovom viskom domu neću citirati ni Nikolu Jovanovića niti naslov knjige gospodina Vojislava Šešelja, a Marinika ukoliko želil da se bavi zaštitom životne sredine smatram da bi trebalo možda da krene upravo od kupovine tog bicikla.

Imajući u vidu da Marinika Tepić dolazi iz Novog Sada, trebalo bi da zna da smo mi u Novom Sadu opredelili iz budžeta grada Novog Sada sredstava u iznosu od osam miliona dinara u prvom krugu, sada smo opredelili novih dodatnih deset miliona dinara za subvencionisanje kupovine bicikala kao alternativnog vida prevoza i na taj način mi ćemo povećati broj biciklista na teritoriji našeg grada, ali isto tako i unaprediti stanje u oblasti zaštite životne sredine kroz poboljšanje kvaliteta vazduha u našem gradu.

Mada imajući u vidu da je opet šef Marinike Tepić, Dragan Đilas, smatram da on može da joj da još neki žuti bonus na platu da bi ona kupila taj bicikl, ali opet imajući u vidu i to da Marinika Tepić vozi taj neki luksuzni Porše od 155 hiljada evra, sumnjam da bi ona sa Poršea prešla na bicikl, jer vrednost njenog automobila jednaka je ukupnoj vrednosti sredstava grada Novog Sada. Znači, koliko je opredeljeno u sredstvima iz budžeta grada Novog Sada za subvencionisanje kupovine otprilike 1800 bicikala.

Svesni smo toga da ni Mariniku Tepić, ni Dragana Đilasa ne zanima ni Srbija, a kamoli teme koje će doprineti unapređenju stanja u oblasti zaštite životne sredine, jer se oni vode jednom politikom opet kažem, bezumlja, izmišljanja afera, politikom nasilja, politikom agresije. Ono što je ključno za Dragana Đilasa je upravo mržnja prema Aleksandru Vučiću i ta mržnja ukoliko bi bila pretvorena u električnu energiju bila bi dovoljna da osvetli nekoliko gradova u našoj zemlji.

Tako da je u danu za glasanje pozivam sve narodne poslanike da podrže sve predložene izmene i dopune ovog Zakona o zaštiti prirode, jer ćemo samo na taj način uspeti da unapredimo stanje u ovoj oblasti, ali isto tako i da poboljšamo kvalitet života naših građana i očuvamo zdravlje svih nas. Hvala vam.

Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.04.2021.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvažena ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas na dnevnom redu imamo podnete amandmane na izuzetno važan set zakona iz oblasti energetike i rudarstva, koji je u potpunosti usklađen sa najvišim evropskim standardima, direktivama EU, odnosno preporukama Energetske zajednice.

Nikola Tesla je govorio - energija, to je ključni problem budućnosti, pitanja života ili smrti. Sadašnji izvori energije su nepouzdani i truju našu planetu. Možda preživimo to trovanje, ali doći će dan kada će ti izvori energije presušiti.

Upravo usvajanjem i sprovođenjem ovih zakona mi prelazimo sa reči na dela, krećemo snažnim koracima napred u proces energetske tranzicije, a sve to u skladu sa zaštitom životne sredine koja predstavlja suštinu donošenja svih ovih zakona.

Srbija danas mora da bude što je moguće više energetski efikasna. Predlogom zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, predviđa se, između ostalog i osnivanje uprave za energetsku efikasnost, gde će građani putem subvencija moći da se prijave za zamenu stolarije, prozora, vrata, krovnog pokrivača ili izolacione fasade, a sve je to u cilju povećanja energetske efikasnosti samog domaćinstva.

Predlogom zakona o obnovljivim izvorima energije Srbija nastavlja put ka ostvarenju cilja da do 2050. godine, postane klimatski neutralna zemlja.

Ono što je posebno bitno istaći je da smo mi u Srbiji izgradili u prethodnom periodu nekoliko vetroparkova koji, takođe utiču na povećanje udela proizvodnje energije iz obnovljivih izvora.

Primera radi, vetropark u Kovinu koji je pušten u rad 2019. godine sa 57 vertroturbina predstavlja najveći vetropark na Zapadnom Balkanu.

Ovaj vetropark obezbeđuje električnu energiju za 113 hiljada domaćinstava, a pri tome smanjuje emisiju ugljen-dioksida na godišnjem nivou za 370.000 tona. Investicija je bila vredna negde oko 300 miliona evra.

Vetropark u Kovačici koji je pušten u rad takođe 2019. godine, obezbeđuje električnu energiju za 60.000 domaćinstava.

Vetropark u Alibunaru, pušten u rad 2018. godine, obezbeđuje električnu energiju za 38.000 domaćinstava.

Ovo su samo neke od razglednica sa vetroparkovima iz Banata, na koje svi mi danas treba da budemo ponosni, jer nijedan od ovih vetroparkova danas ne bi postojao da nije bilo vođenje odgovorne politike predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, da se Dragan Đilas i predstavnici bivšeg režima danas nešto pitaju, oni bi verovatno ove razlgednice iz Banata zamenili sa razglednicama iz Hong Konga, Švajcarske, Mauricijusa ili nekih drugih egzotičnih zemalja gde Dragan Đilas ima otvorene račune.

Meni je zaista drago što mi danas možemo da govorimo i o vetroparkovima, i o energetskoj efikasnosti, jer nam upravo ove teme govore koliko se Srbija promenila, naravno na bolje, jer nije više problem broj jedan u Srbiji visoka stopa nezaposlenosti, kao što je to bilo u periodu pre 2012. godine, kada je iznosilo oko 27%, danas je ta stopa nezaposlenosti ispod 10%.

Mi i dalje nastavljamo sa otvaranjem novih radnih mesta, završavamo puteve koji su godinama bili nezavršeni, a gradimo one o kojima smo do juče mogli samo da sanjamo, rastu plate i penzije.

Od 2014. godine do danas uloženo je više od 600 miliona evra u izgradnju postrojenja za osumporavanje dimnih gasova u termoelektranama, a do kraja ove godine krećemo sa izgradnjom postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u 27 lokalnih samouprava u Srbiji.

Ono što posebno želim da istaknem kada govorimo o energetskoj efikasnosti, smatram da je to jedan primer dobre prakse, to je upravo Novi Sad, gde Novosadska toplana, pored toga što proizvodi toplotnu, proizvodi električnu energiju i Novosadska toplana spada u rang toplana u nekim skandinavskim zemljama. Ništa ni od ovoga ne bi bilo moguće da nije bilo pametnog ulaganja u modernizaciju efikasnosti sistema daljinskog grejanja, jer je upravo ta efikasnost sistema daljinskog grejanja danas u Novom Sadu na oko 89%, dok je prosek u zemljama EU oko 78%.

Imajući u vidu da je 75% teritorije grada Novog Sada pokriveno ovim sistemom daljinskog grejanja, upravo taj stepen pokrivenosti prema podacima Svetske banka izdvaja Novi Sad među gradove koje imaju najveći koeficijent toplifikacije u Evropi.

Tako da, Novi Sad, takođe snažnim koracima napred kreće u osvajanje te treće prestižne evropske titule, titule Zelene prestonice Evrope i postaje pravi zeleni grad, u pravom smislu te reči.

Međutim, ja danas želim da se osvrnem na kratko i na ekološki skup, ekološki protest, ne znam više ni kako ga nazivaju, koji je održan nedavno, koji je po meni potpuno besmislen i apsurdan, imajući u vidu da smo mi upravo u ovom skupštinskom sazivu usvojili i Zakon o klimatskim promenama, gde je završena rasprava o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode i da se uskoro očekuje ulazak i tog zakona u skupštinsku proceduru.

Na skupu govore o izgradnji mini hidroelektrana o zaštićenim područjima, pa upravo Zakonom o obnovljivim izvorima energije zabranjuje se izgradnja mini hidroelektrana u zaštićenim područjima.

Tako da, svima je nama ovde i više nego jasno da je taj skup bio politički inspirisan od strane predstavnika bivšeg režima, na čijem čeku se nalazi Dragan Đilas, čija mržnja prema Aleksandru Vučiću kada bi bila pretvorena u električnu energiju mogla bi da osvetli, sigurno nekoliko gradova.

Zahvaljujući vođenju odgovorne politike predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, mi danas možemo da krenemo u realizaciju mnogih projekata i da izdvajamo značajno veća sredstva u povećanje udela proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, a sve to u cilju povećanja, odnosno poboljšanja kvaliteta života građana, unapređenja stanja u oblasti zaštite životne sredine, otvaranja novih zelenih radnih mesta, ali i usmeravanje Srbije ka zelenoj energetici i zelenoj ekonomiji.

Tako da, ja ću u danu za glasanje, zajedno sa mojim kolegama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržati ovaj važan set zakona iz oblasti energetike i rudarstva, a pozivam i ostale narodne poslanike da to isto učine, jer ćemo samo usvajanjem i sprovođenjem ovih zakona mi uspeti da unapredimo stanje u ovoj oblasti, a sve to u skladu sa zaštitom životne sredine koja predstavlja suštinu donošenja svih ovih zakona.

Hvala.