| 21.10.2020. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, Predlog zakona o biocidnim proizvodima i izmene Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine imaju prvenstveno za cilj unapređenje stanja u oblasti zaštite životne sredine, ali isto tako i smanjenje negativnih mogućih uticaja na ljudsko zdravlje.
Svi smo svesni i široke primene biocidnih proizvoda kako u Srbiji, tako i u celom svetu, široke primene u industriji, u poljoprivredi, ali isto tako i u domaćinstvima, ali ono što je bitno istaći, pre svega, je da mi upravo zbog te široke primene biocidnih proizvoda moramo obratiti najveću pažnju na životni ciklus ovih proizvoda, od proizvodnje, stavljanja u promet, skladištenja, ali na kraju i tretmana ovih proizvoda.
Međutim, imajući u vidu da nemaju samo biocidni proizvodi negativan uticaj na životnu sredinu, ja ću se u mom današnjem izlaganju osvrnuti na predstavnike bivšeg režima, koji takođe mogu da imaju negativan uticaj na životnu sredinu, jer su upravo oni ti koji kroz sakupljanje jeftinih političkih poena u ovoj oblasti pokušavaju da stupe na političku scenu, odnosno vrate se na vlast. Svakako da politika žutog tajkuna Dragana Đilasa, koji je danas samo spolja zelen, je ista ona politika žutih, pljačkaških privatizacija DS, kada su fabrike bile zatvarane širom Srbije, radnici ostajali bez posla, a ti isti žuti tajkuni su se pri tome sve više i više bogatili.
Inače, dolazim iz Novog Sada, kada je u periodu vladavine žutih tajkuna zatvoren veliki broj fabrika, pa je tako zatvoren i „Jugo alat“, „Jugodent“, „Hins“, „Albus“, „Agro Vojvodina“, da ne nabrajam dalje. Tada nije bilo ni reči o zaštiti životne sredine, jer svakako da zatvaranje fabrika nije dovelo do toga da smo imali čistiji vazduh ili zdraviju životnu sredinu. Dovelo je do toga, kao što sam upravo rekao, do toga da su radnici ostajali bez posla, a da su se ti isti tajkuni sve više i više bogatili.
Kada govorimo danas o situaciji u Novom Sadu, svako ko želi realno da sagleda sliku o tom gradu shvatiće da je ona drastično bolja, shvatiće da su otvorena nova radna mesta, da imamo nove fabrike, da je tu otvoren jedan "Lir", "Aptiv", nemački "Kontinental", fabrika "Boš" turbo sistema, fabrika čokolade "Barry Callebaut", tu je japanski "Nidek" i to su sve rezultati vođenja jedne odgovorne politike, rezultati jednog temeljnog, ozbiljnog i posvećenog rada SNS na čelu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Kada govorimo o stanju u oblasti zaštite životne sredine, samo u periodu od 2014. godine do danas u izgradnju postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u termoelektranama uloženo je 600 miliona evra. Da li je moguće da postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova i filteri za prečišćavanje vazduha u fabrikama nisu bili potrebni pre 2012. godine? Možda je i moguće, zato što su ti žuti tajkuni tada vodili se takvim razmišljanjem da ukoliko imaš fabriku, imaš problem, nemaš fabriku - nemaš problem. I to je bila njihova zelena politika.
Isto tako, i danas, kada čujemo o protestima protiv projekta "Jadar", svima nama je jasno da su to politički, nikako ekološki protesti, jer, studija o proceni uticaja za projekat "Jadar" na životnu sredinu još uvek nije završena. Kada bude bila završena studija o proceni uticaja na životnu sredinu, biće organizovan javni uvid, javna rasprava, građani će moći da daju svoje primedbe, sugestije, iznesu svoje mišljenje kada je u pitanju ovaj projekat i bez obzira na najavu kompanije "Rio Tinto" da će uložiti 2,4 milijarde evra u ovaj projekat, ukoliko studija o proceni uticaja i projekat "Jadar" na životnu sredinu pokaže da će biti značajnih negativnih uticaja na životnu sredinu, projekat se neće realizovati.
Lično smatram da svako može da ima svoje mišljenje. Ja verujem da je projekat "Jadar" jedna velika razvojna šansa za Srbiju, velika razvojna šansa za našu privredu, jer mi ovde govorimo o potencijalnom uticaju na BDP od 17 milijardi evra, jer želimo u potpunosti da zaokružimo kompletan lanac proizvodnje, od iskopavanja rude jadarit, izdvajanja litijuma iz te rude, proizvodnje litijumskih baterija, pa na kraju, što da ne, i do proizvodnje električnih automobila. A sve što govore tzv. ekološki pokreti, kvazi-eksperti da je država već potpisala neki ugovor sa "Rio Tintom" da će reka Drina presušiti, da će reka Jadar nestati, da će kuće u tom kraju propadati, to su apsolutno sve neistine.
Mi ovde govorimo o podzemnom iskopavanju litijuma. Imajući u vidu da litijum predstavlja naftu i zlato 21. veka, ja zaista ne smem ni da pomislim šta bi bilo da smo mi umesto tog litijuma otkrili tolike rezerve zlata ili zlatnu žilu? U razgovoru sa ljudima koji se zaista bave rudarstvom, odnosno geologijom, došao sam do tog saznanja da je vama za, primera radi, iskopavanje jednog grama zlata potrebno da iskopate negde oko hiljadu kilograma, odnosno jednu tonu rude, dok vam je sa druge strane za iskopavanje jednog grama litijuma potrebno da iskopate svega 4,5 grama rude. Zaista ne smem ni da pomislim šta bi se desilo da smo, opet ponavljam, pronašli tolike rezerve odnosno količine zlata umesto litijuma.
Dok sa jedne strane pojedini "žuti mediji" predvođeni tim kvazi-ekspertima predstavljaju taj litijum i iskopavanje litijuma u Srbiji kao nešto što je najštetnije po životnu sredinu, sa druge strane možemo da vidimo koliko je to apsurdno i licemerno kada ti isti mediji taj isti litijum u nekoj drugoj zemlji predstavljaju kao nešto što je ekološki besprekorno. Primera radi, ovde imam jednu od takvih vesti, gde kaže: "Rekordna koncentracija litijuma otkrivena u Engleskoj. Kompanija "Geotermal inženjering" dokazuje da je do litijuma moguće doći bez ekoloških posledica. U Engleskoj su nedavno otkrivene rekordne količine litijuma". Još jedna slična vest, gde se kaže: "Litijum iz Nemačke ekološki besprekoran i jeftin. Nemačka raspolaže najvećim rezervama litijuma u Evropi i sprema se za kompletnu ekološku eksploataciju".
Ja sada postavljam pitanje - da li je moguće da je jedino u Srbiji iskopavanje litijuma jednako kao iskopavanje uglja, odnosno lignita? Građani treba da budu svesni toga da se ovde ne radi samo o iskopavanju litijuma, da se ovde radi o sakupljanju jeftinih političkih poena u ovoj oblasti, kao što je slučaj i u oblasti obnovljivih izvora energije.
Takođe postavljam pitanje - da li je moguće da se jedino u Srbiji reke zacevljuju da bi se izgradile mini-hidroelektrane, dok sa druge strane u Austriji mini-hidroelektrane predstavljaju opet jedan ekološki besprekorno obnovljiv izvor energije? Da li je moguće da su ptice u Srbiji toliko zaostale i glupe u odnosu na ptice iz EU pa im vetroparkovi ugrožavaju život, dok sa druge strane pticama u Holandiji vetroparkovi uopšte ne smetaju?
Kao što sam jednom prilikom rekao, jedino što smeta Draganu Đilasu je Aleksandar Vučić. Jedino što Dragan Đilas može da ponudi to je politika mržnje prema Aleksandru Vučiću i ta mržnja kada bi bila pretvorena u električnu energiju, bila bi dovoljna svakako da osvetli nekoliko gradova u Srbiji.
Danas u našoj zemlji pored sveznajućih antivaksera mi imamo i te sveznajuće antirudare koji imaju jedan jedini cilj u suštini, a to je da se kroz manipulaciju određene grupe ljudi sakupe te jeftine političke poene u ovoj oblasti, zajedno sa predstavnicima bivšeg režima stupe na političku scenu, odnosno vrate na vlast.
Međutim, meni je zaista drago što je narod upravo taj koji svoj glas daje na izborima za onoga ko radi u interesima Republike Srbije, a to je svakako Aleksandar Vučić, a ne za strane ambasade i žute tajkune.
U danu za glasanje, zajedno sa mojim kolegama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržaću Predlog zakona o biocidnim proizvodima, ali isto tako i izmene Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, jer sam siguran da su pred nama teški izazovi, ali opet me raduje što ćemo vođenjem te odgovorne politike predsednika Srbije, pre svega Aleksandra Vučića, uspeti da na najbolji mogući način odgovorimo na te izazove i unapredimo stanje u svakoj oblasti, u svakoj sferi našeg društva, pa tako i u oblasti zaštite životne sredine. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajući.
Uvažena ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, nadležni odbor je na sednici održanoj 4. oktobra razmotrio Predlog zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini koji je podnela Vlada Republike Srbije u načelu.
Predlog zakona je na sednici Odbora predstavila pomoćnik ministra Aleksandra Imširagić Đurić, koja je na zaista jedan sveobuhvatan i detaljan način predstavila ovaj Predlog zakona član po član.
Ovaj Predlog zakona je u suštini još jedan od pokazatelja da je zaštita životne sredine jedan od ključnih prioriteta u radu Vlade Republike Srbije.
Imajući u vidu da je prvi Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini prvi put usvojen 2009. godine, nedugo zatim usvojene su prve izmene i dopune ovog zakona 2010. godine, složićemo se svi da je taj zakon na neki način uredio ovu oblast, međutim, predložio je neka rešenja koja jesu bila u skladu sa setom zakona iz oblasti zaštite životne sredine ali, moram da kažem, nažalost, da je usklađenost sa Direktivom EU od tog zakona bila na svega 44%, što je zaista niska usklađenost, nizak procenat usklađenosti.
Osnovni cilj novog Predloga zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini je upravo usklađivanje u potpunosti novog Predloga zakona sa Direktivom EU iz 2002. godine, gde ćemo, između ostalog, izmeniti nadležne organe koji su zaduženi za donošenje akcionih karata, odnosno strateških karata buke akcionih planova, a naravno sve to uz jasno definisane i precizno definisane rokove izrade.
Primera radi, po sadašnjem Zakonu, ukoliko bi građanin prijavio buku u ugostiteljskom objektu, na teren bi, po pravilu, izašla inspekcija. Ta inspekcija, da bi konstatovala nivo buke, morala bi da pozove kompaniju koja se bavi merenjem buke, naravno, sve to uz prethodno dogovoreno vreme i mesto izlaska te kompanije na lice mesta.
Novim Predlogom zakona predviđa se zaista jedno po meni dobro rešenje kada je u pitanju buka iz ugostiteljskih objekata, a to je da će svaki komunalni milicionar biti ovlašćen da reaguje na licu mesta, jer će imati taj uređaj za merenje nivoa buke, tzv. fonometar i moći će, kao što sam rekao, da reaguje na licu mesta najpre upozorenjem lica odnosno vlasnika ugostiteljskog objekta da nivo buke prilagodi zakonski propisanim granicama, a ukoliko vlasnik to ne bude učinio, komunalni milicionar je ovlašćen takođe da privremeno oduzme sredstva koja emituju muziku, ali isto tako i da zabrani rad ugostiteljskog objekta.
Ovaj Predlog zakona predstavlja ujedno i poziv vlasnicima ugostiteljskih objekata da ulože novac u mere zvučne zaštite, kako bi na prvom mestu osigurali i obezbedili sebi neometan rad, a sa druge strane kako ne bi ometali svoje komšije.
U skladu sa iznetim, Odbor za zaštitu životne sredine je odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini, a ja ujedno pozivam i sve narodne poslanike da u danu za glasanje podrže ovaj predlog zakona, jer ćemo jedino na taj način značajno unaprediti stanje u oblasti zaštite od buke, a i generalno gledajući u oblasti zaštite životne sredine. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvažena ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas na dnevnom redu imamo, između ostalog, i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode, čime se preciznije definiše sam postupak ocene ekološke prihvatljivosti za ekološku mrežu i odredbe o ekološkoj mreži, naravno, sve to u skladu sa Direktivom o očuvanju divljih ptica i Direktivom o očuvanju prirodnih staništa divljih životinjskih i biljnih vrsta.
Ono što je bitno istaći na samom početku je to da ćemo mi kroz usaglašavanje sa propisima Evropske unije uspeti da formiramo savet korisnika zaštićenih područja, što predstavlja jedno od zaista sjajno predviđenih zakonskih rešenja.
Ekološka mreža „Natura 2000“ predstavlja, inače, najveću mrežu zaštićenih područja na teritoriji čitave Evrope i broji negde oko 27.000 zaštićenih područja. Kada govorimo o Srbiji, Srbija ima 101 zaštićeno područje i ono zauzima negde oko 7% naše celokupne teritorije. Mene zaista raduje što ćemo mi u narednom periodu povećati ovaj procenat na oko 10%, što će biti moguće uz usklađivanje sa Strategijom za biodiverzitet Evropske unije.
Zakon o klimatskim promenama, Uredba o oceni prihvatljivosti, ali isto tako i ove današnje predložene izmene i dopune Zakona o zaštiti prirode govore nam da Ministarstvo za zaštitu životne sredine zaista predano radi na usaglašavanju svih zakonskih propisa naše zemlje sa propisima Evropske unije, jer Srbija se danas nalazi zaista na dobrom putu ka Evropskoj uniji, odnosno na dobrom putu ka članstvu u Evropskoj uniji, a Ekološka mreža „Natura 2000“ predstavlja jedan nezaobilazan element u tom procesu.
Ministarka je na samom početku izlaganja danas istakla jedan detalj iz istorije, koji niko od nas ne bi trebalo da zaboravi, u pitanju je zabrana seče šuma u 14. veku u okviru Dušanovog zakonika, a ja bih podsetio isto sve građane Republike Srbije i na 1863. godinu, kada je doneta naredba kneza Mihajla Obrenovića o rasađivanju drveća. Kao što sam to u nekom od mojih ranijih izlaganja istakao, naredba koja je tada imala za cilj ulepšavanje beogradske varoši kroz ozelenjavanje i pošumljavanje, gde je svaki građanin bio dužan da ispred svog lokala, odnosno tada dućana ili placa zasadi drvo koje je bio dužan da održava, odnosno zaliva, održava ogradu oko tog stabala, a ukoliko stablo to bude uginulo, bio je dužan da plati globu, odnosno kaznu.
Kasnije nakon toga 1891. godine, donosi se jedan Zakon o šumama, zakon koji je u to vreme, govorim o 1891. godini, bio je jedan primer zaista modernog zakona u Evropi. Zakon o šumama, a ja ću ovde pročitati jednu od odredbi tog zakona, koji glasi – šume niti su igde, niti mogu biti svojine jednog naraštaja, one su opšte blago koje svaki naraštaj dužan da sačuvano i neokrnjeno, onako kako ga je nasledio, preda pokolenju koje za njim dolazi. Ono može uživati samo kamatu, ali glavnicu ne sme krnjiti.
I ako je put Srbije ka članstvu EU danas jasno definiše, mi opet, ponavljam ne možemo zaboraviti, ne smemo zaboraviti borbu srpskog naroda kroz istoriju za zdraviju životnu sredinu. Ja opet kažem, naredba kneza Mihajla bi imala za cilj ulepšavanje beogradske varoši, možemo zaključiti da je pored tog ulepšavanja danas u globalnom smislu kada postoji borba protiv klimatskih promena, ova naredba imala mnogo viši cilj, mnogo višu cilj u vreme kada je EU nije ni postojala, ali opet ponavljam, usaglašavanje sa propisima EU mogu da donesu Srbiji samo dobro.
U mom današnjem izlaganju vratiću se još jednom u istoriju u period 80-ih godina, kada je nastala jedna od zelenih stranaka u Evropi, u pitanju je Zelena stranka u Nemačkoj, koja je imala svoje predstavnike od 1983. i 1987. godine, u Bundestagu, predvođene Petrom Keli, kada su oni okarakterisani bili, kao jedna proruska opcija zbog njihovog nekog pacifističkog stava u to vreme, 80-te godine su u pitanju. Kada su se zalagali protiv izgradnje američkih vojnih baza na teritoriji Evrope, da bi kasnije mi u Srbiji najbolje osetili tu njihovu pacifističku politiku 1999. godine, kada je ministar bio upravo iz redova zelenih, ministar u Nemačkoj vladi, Joška Fišer. Tako da nama je tad bila jasna njihova pacifistička politika, ali opet te 80-te godine, bile su za njih, tj. oni su okarakterisani kao lubenica. Govorili su da je Zelena stranka u Nemačkoj, kao lubenica zato što njihovu politiku sprovode samo spolja, zeleni su samo spolja, a iznutra su crveni, opet aludirajući na tu povezanost sa Sovjetskim savezom.
Danas kada pogledamo predstavnike bivšeg režima u Srbiji predvođene Draganom Đilasom i raznim kvazi ekspertima koje se bave ovom oblašću, pokušavaju da se bave tačnije, možemo da kažemo, da su oni jedna specifična sorta isto lubenice koja je spolja zelena, a iznutra je žuta. Žuta, jer to je ista ona žuta tajkunska politika od pre 2012. godine, koja nema veze sa zaštitom životne sredine. To je ona ista žuta tajkunska politika, koja je dovela do toga da smo mi u Srbiji pre 2012. godine, imali stopu nezaposlenosti oko 26%, a da su mladi bukvalno bežali iz Srbije. Danas ta ista stopa nezaposlenosti iznosi ispod 10%, imao stabilan budžet, veći životni standard građana i mi zaista možemo da se posvetimo rešavanju brojnih nagomilanih problema u ovoj oblasti.
Kada govorimo o još nekim žutim sledbenicima Dragana Đilasa, smatram da je tu bitno istaći i Mariniku Tepić. Mariniku Tepićku, koja se jedno vreme bavila pitanjem postojanja farme kokošaka u okviru vojne ustanove da bi se kasnije bavila procesom opadanja lišća, primera radi, u Novom Sadu.
Ovde imam jednu njenu izjavu gde ona između ostalog kaže za Novi Sad – jutros smrad, svi se žale, onda bukvalno odjednom opalo svo lišće, zeleno, ljudi snimaju, nikad videli. Ovo epohalno otkriće Marinike Tepić da lišće može da pada je zaista neverovatno. Jedan potpuno prirodan proces opadanja lišća Marinika Tepić koristi za njenu politiku bezumlja i svakom smislu sakupljanja jeftinih političkih poena.
Možda je najbolje opisao tu povezanost Marinike Tepić sa zaštitom životne sredine njen saboraca Nikola Jovanović koji je bukvalno u jednoj rečenici predstavio povezanost između Marinike Tepić i jednog alternativnog vida, zelenog vida prevoza, a u pitanju je bicikl. Kasnije je jedan od opozicionih lidera, gospodin Vojislav Šešelj u svojoj knjizi takođe predstavio tu povezanost između Marinike Tepić i bicikla. Ja iz poštovanja prema ovom viskom domu neću citirati ni Nikolu Jovanovića niti naslov knjige gospodina Vojislava Šešelja, a Marinika ukoliko želil da se bavi zaštitom životne sredine smatram da bi trebalo možda da krene upravo od kupovine tog bicikla.
Imajući u vidu da Marinika Tepić dolazi iz Novog Sada, trebalo bi da zna da smo mi u Novom Sadu opredelili iz budžeta grada Novog Sada sredstava u iznosu od osam miliona dinara u prvom krugu, sada smo opredelili novih dodatnih deset miliona dinara za subvencionisanje kupovine bicikala kao alternativnog vida prevoza i na taj način mi ćemo povećati broj biciklista na teritoriji našeg grada, ali isto tako i unaprediti stanje u oblasti zaštite životne sredine kroz poboljšanje kvaliteta vazduha u našem gradu.
Mada imajući u vidu da je opet šef Marinike Tepić, Dragan Đilas, smatram da on može da joj da još neki žuti bonus na platu da bi ona kupila taj bicikl, ali opet imajući u vidu i to da Marinika Tepić vozi taj neki luksuzni Porše od 155 hiljada evra, sumnjam da bi ona sa Poršea prešla na bicikl, jer vrednost njenog automobila jednaka je ukupnoj vrednosti sredstava grada Novog Sada. Znači, koliko je opredeljeno u sredstvima iz budžeta grada Novog Sada za subvencionisanje kupovine otprilike 1800 bicikala.
Svesni smo toga da ni Mariniku Tepić, ni Dragana Đilasa ne zanima ni Srbija, a kamoli teme koje će doprineti unapređenju stanja u oblasti zaštite životne sredine, jer se oni vode jednom politikom opet kažem, bezumlja, izmišljanja afera, politikom nasilja, politikom agresije. Ono što je ključno za Dragana Đilasa je upravo mržnja prema Aleksandru Vučiću i ta mržnja ukoliko bi bila pretvorena u električnu energiju bila bi dovoljna da osvetli nekoliko gradova u našoj zemlji.
Tako da je u danu za glasanje pozivam sve narodne poslanike da podrže sve predložene izmene i dopune ovog Zakona o zaštiti prirode, jer ćemo samo na taj način uspeti da unapredimo stanje u ovoj oblasti, ali isto tako i da poboljšamo kvalitet života naših građana i očuvamo zdravlje svih nas. Hvala vam.