GOJKO PALALIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1988. godine. Živi u Novom Sadu.

Završio je osnovne i master akademske studije na Fakultetu tehničkih nauka, na odseku za Inžnjerstvo zaštite životne sredine.

Polaznik je obrazovnog programa Beogradske otvorene škole "PolitiKAS".

Dugogodišnji je i aktivan član Srpske napredne stranke.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 02.11.2020, 09:30

Osnovne informacije

Statistika

  • 5
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.04.2021.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvažena ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas na dnevnom redu imamo podnete amandmane na izuzetno važan set zakona iz oblasti energetike i rudarstva, koji je u potpunosti usklađen sa najvišim evropskim standardima, direktivama EU, odnosno preporukama Energetske zajednice.

Nikola Tesla je govorio - energija, to je ključni problem budućnosti, pitanja života ili smrti. Sadašnji izvori energije su nepouzdani i truju našu planetu. Možda preživimo to trovanje, ali doći će dan kada će ti izvori energije presušiti.

Upravo usvajanjem i sprovođenjem ovih zakona mi prelazimo sa reči na dela, krećemo snažnim koracima napred u proces energetske tranzicije, a sve to u skladu sa zaštitom životne sredine koja predstavlja suštinu donošenja svih ovih zakona.

Srbija danas mora da bude što je moguće više energetski efikasna. Predlogom zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, predviđa se, između ostalog i osnivanje uprave za energetsku efikasnost, gde će građani putem subvencija moći da se prijave za zamenu stolarije, prozora, vrata, krovnog pokrivača ili izolacione fasade, a sve je to u cilju povećanja energetske efikasnosti samog domaćinstva.

Predlogom zakona o obnovljivim izvorima energije Srbija nastavlja put ka ostvarenju cilja da do 2050. godine, postane klimatski neutralna zemlja.

Ono što je posebno bitno istaći je da smo mi u Srbiji izgradili u prethodnom periodu nekoliko vetroparkova koji, takođe utiču na povećanje udela proizvodnje energije iz obnovljivih izvora.

Primera radi, vetropark u Kovinu koji je pušten u rad 2019. godine sa 57 vertroturbina predstavlja najveći vetropark na Zapadnom Balkanu.

Ovaj vetropark obezbeđuje električnu energiju za 113 hiljada domaćinstava, a pri tome smanjuje emisiju ugljen-dioksida na godišnjem nivou za 370.000 tona. Investicija je bila vredna negde oko 300 miliona evra.

Vetropark u Kovačici koji je pušten u rad takođe 2019. godine, obezbeđuje električnu energiju za 60.000 domaćinstava.

Vetropark u Alibunaru, pušten u rad 2018. godine, obezbeđuje električnu energiju za 38.000 domaćinstava.

Ovo su samo neke od razglednica sa vetroparkovima iz Banata, na koje svi mi danas treba da budemo ponosni, jer nijedan od ovih vetroparkova danas ne bi postojao da nije bilo vođenje odgovorne politike predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, da se Dragan Đilas i predstavnici bivšeg režima danas nešto pitaju, oni bi verovatno ove razlgednice iz Banata zamenili sa razglednicama iz Hong Konga, Švajcarske, Mauricijusa ili nekih drugih egzotičnih zemalja gde Dragan Đilas ima otvorene račune.

Meni je zaista drago što mi danas možemo da govorimo i o vetroparkovima, i o energetskoj efikasnosti, jer nam upravo ove teme govore koliko se Srbija promenila, naravno na bolje, jer nije više problem broj jedan u Srbiji visoka stopa nezaposlenosti, kao što je to bilo u periodu pre 2012. godine, kada je iznosilo oko 27%, danas je ta stopa nezaposlenosti ispod 10%.

Mi i dalje nastavljamo sa otvaranjem novih radnih mesta, završavamo puteve koji su godinama bili nezavršeni, a gradimo one o kojima smo do juče mogli samo da sanjamo, rastu plate i penzije.

Od 2014. godine do danas uloženo je više od 600 miliona evra u izgradnju postrojenja za osumporavanje dimnih gasova u termoelektranama, a do kraja ove godine krećemo sa izgradnjom postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u 27 lokalnih samouprava u Srbiji.

Ono što posebno želim da istaknem kada govorimo o energetskoj efikasnosti, smatram da je to jedan primer dobre prakse, to je upravo Novi Sad, gde Novosadska toplana, pored toga što proizvodi toplotnu, proizvodi električnu energiju i Novosadska toplana spada u rang toplana u nekim skandinavskim zemljama. Ništa ni od ovoga ne bi bilo moguće da nije bilo pametnog ulaganja u modernizaciju efikasnosti sistema daljinskog grejanja, jer je upravo ta efikasnost sistema daljinskog grejanja danas u Novom Sadu na oko 89%, dok je prosek u zemljama EU oko 78%.

Imajući u vidu da je 75% teritorije grada Novog Sada pokriveno ovim sistemom daljinskog grejanja, upravo taj stepen pokrivenosti prema podacima Svetske banka izdvaja Novi Sad među gradove koje imaju najveći koeficijent toplifikacije u Evropi.

Tako da, Novi Sad, takođe snažnim koracima napred kreće u osvajanje te treće prestižne evropske titule, titule Zelene prestonice Evrope i postaje pravi zeleni grad, u pravom smislu te reči.

Međutim, ja danas želim da se osvrnem na kratko i na ekološki skup, ekološki protest, ne znam više ni kako ga nazivaju, koji je održan nedavno, koji je po meni potpuno besmislen i apsurdan, imajući u vidu da smo mi upravo u ovom skupštinskom sazivu usvojili i Zakon o klimatskim promenama, gde je završena rasprava o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode i da se uskoro očekuje ulazak i tog zakona u skupštinsku proceduru.

Na skupu govore o izgradnji mini hidroelektrana o zaštićenim područjima, pa upravo Zakonom o obnovljivim izvorima energije zabranjuje se izgradnja mini hidroelektrana u zaštićenim područjima.

Tako da, svima je nama ovde i više nego jasno da je taj skup bio politički inspirisan od strane predstavnika bivšeg režima, na čijem čeku se nalazi Dragan Đilas, čija mržnja prema Aleksandru Vučiću kada bi bila pretvorena u električnu energiju mogla bi da osvetli, sigurno nekoliko gradova.

Zahvaljujući vođenju odgovorne politike predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, mi danas možemo da krenemo u realizaciju mnogih projekata i da izdvajamo značajno veća sredstva u povećanje udela proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, a sve to u cilju povećanja, odnosno poboljšanja kvaliteta života građana, unapređenja stanja u oblasti zaštite životne sredine, otvaranja novih zelenih radnih mesta, ali i usmeravanje Srbije ka zelenoj energetici i zelenoj ekonomiji.

Tako da, ja ću u danu za glasanje, zajedno sa mojim kolegama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržati ovaj važan set zakona iz oblasti energetike i rudarstva, a pozivam i ostale narodne poslanike da to isto učine, jer ćemo samo usvajanjem i sprovođenjem ovih zakona mi uspeti da unapredimo stanje u ovoj oblasti, a sve to u skladu sa zaštitom životne sredine koja predstavlja suštinu donošenja svih ovih zakona.

Hvala.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 16.03.2021.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažena ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, Ustavom Republike Srbije utvrđeno je da svaki građanin ima pravo na zdravu životnu sredinu, ali isto tako da je svako od nas dužan da tu istu životnu sredinu čuva i poboljšava.

Međutim, kada govorimo o zaštiti životne sredine ne mogu a da se ne dotaknem doba kneza Mihaila Obrenovića, jer zauvek će u istoriji ostati zapisano kako su prava i obaveze građana upravo u ovoj oblasti utvrđene kroz naredbu kneza Mihaila o rasađivanju drveća 1863. godine, objavljenu u listu „Vidovdan“, koji između ostalog glasi: „Svako je dužan ispred svog lokala, dućana i placa drva zalivati i u dobrom stanju ogradu oko njih održavati, a ko naredbu ne bude poslušao kazniće se po zakonu i platiće globu ako drvo bude uginulo“.

Upravo je ova naredba dokaz da se tada u još uvek neoslobođenoj Srbiji vodila borba kroz pošumljavanje i ozelenjavanje, borba protiv klimatskih promena. Iako je cilj ove naredbe tada bio ulepšavanje beogradske varoši, mi danas možemo slobodno da zaključimo da je ova naredba ipak imala mnogo viši cilj.

Ne treba da budemo eksperti za klimatologiju kako bi uočili ekstremne promene klime u odnosu na prirodno očekivane. Dovoljno je da otvorimo prozor i videćemo klimatske promene na delu. Pred svima nama je težak zadatak ukoliko želimo da evropski kontinent do kraja 2050. godine postane ugljenično neutralan, a zagrevanje se zadrži na temperaturi od 1,5 stepen. To je moguće jedino kroz smanjenje emisije gasova sa efektom „staklene bašte“, što je jedan i od ciljeva ovog Predloga zakona, naravno uz prilagođavanje neizmenjene klimatske uslove.

Republika Srbija se u prethodnom periodu suočila sa brojnim klimatskim nepogodama počev od poplava, suša, visokih temperatura koje su za posledicu imale ne samo finansijske i materijalne gubitke, nego i gubitke ljudskih života. Međutim, usvajanjem i sprovođenjem ovog zakona mi pre svega ispunjavamo sve naše obaveze prema međunarodnoj zajednici, ali isto tako je bitno napomenuti da je ovaj Predlog zakona u potpunosti u skladu sa Okvirnom konvencijom UN o klimatskim promenama, Pariskim sporazumom, ali i pravnim tekovinama EU.

Međutim, danas želim posebno da istaknem i pohvalim rad Ministarstva za zaštitu životne sredine, jer svedoci smo sve učestalijih napada, upravo na ministarku Vujović, zbog nekakvog lapsusa napravljenog prilikom predstavljanja rezultata rada Ministarstva u prethodnom periodu. Ponoviću još jednom - prilikom predstavljanja rezultata rada Ministarstva u prethodnom periodu.

Pre 2012. godine nismo mogli da čujemo lapsuse, jer rezultati u ovoj oblasti nisu ni postojali. Meni je zaista drago što se danas na čelu Ministarstva za zaštitu životne sredine ne nalaze ljudi poput Olivera Dulića koji je, dok je bio na čelu Ministarstva, u okviru akcije „Očistimo Srbiju“ uspeo da očisti jedino državni budžet Republike Srbije.

U okviru te iste akcije za reklamiranje na bilbordima u okviru teniskog turnira potrošeno je 500.000 evra, a za izradu veb-sajta potrošeno je 25.000 evra, 25 puta više od realne vrednosti. Podsećanja radi, taj veb-sajt je imao jednu veb stranicu i šest linkova koji nisu uopšte funkcionisali.

Meni je zaista drago što se na čelu Ministarstva ne nalaze ljudi poput ortopeda Dulića, jer narod je upravo taj koji je dao ocenu jednoj takvoj politici na izborima i narod je upravo taj koji je očistio Srbiju upravo od ovakvih „žutih lopova“.

Bitno je kada pričamo danas o radu Ministarstva za zaštitu životne sredine istaći jednu akciju koja je po meni izuzetno značajna, to je akcija koja je sprovedena u periodu od 11. januara do 3. februara. U pitanju je akcija čišćenja Potpećkog jezera. Ovde na slici možemo da vidimo sliku jezera pre i posle čišćenja. Ovo je po meni jedan od ključnih dokaza rada ovog ministarstva.

Akciju je sprovelo, inače, Javno vodoprivredno preduzeće „Srbijavode“ u saradnji sa EPS i prilikom ove akcije uklonjeno je 10.000 kubika plivajućeg otpada. Ovo je upravo jedan od ključnih, opet ponavljam, dokaza rada ovog ministarstva. Međutim, iako gasovi, odnosno zagađujuće materije koji uzrokuju zagađenje vazduha počev od ugljen-monoksida, sumpor-dioksida, suspendovanih čestica u vidu PN10 i PN2,5 ne spadaju u gasove koji izazivaju efekat „staklene bašte“. Smatram da je ipak bitno istaći i borbu protiv aero zagađenja u prethodnom periodu, koje se prvenstveno ogledala kroz modernizaciju elektroenergetskih postrojenja i prelazak na čistije energente, unapređenje energetske efikasnosti, ali isto tako i modernizaciju saobraćaja.

Kada govorimo o modernizaciji elektroenergetskih postrojenja, važno je istaći izgradnju postrojenja za odsumporavanje u okviru termoelektrane „Nikola Tesla B“.

Ministarka je imala priliku prošle godine, čini mi se, u decembru mesecu, da prisustvuje polaganju kamena temeljca za izgradnju ovog postrojenja za odsumporavanje. Investicija je vredna 210 miliona evra, a cilj upravo izgradnje ovog postrojenja je smanjenje koncentracije, odnosno koncentracionih nivoa sumpor-dioksida sa 80 hiljada tona godišnje na četiri i po hiljade tona, što je smanjenje za skoro 20 puta na godišnjem nivou.

Uredbom koja je usvojena u prethodnom periodu kada je u pitanju subvencionisanje kupovine novih vozila na električni i hibridni pogon, doprinosimo tome da povećavamo broj ekoloških vozila na našim putevima, ali isto tako i modernizaciju saobraćaja.

Ja inače dolazim iz Novog Sada i sa ponosom mogu da kažem da je grad Novi Sad putem resorne Uprave za zaštitu životne sredine opredelio sredstva u iznosu od osam miliona dinara za subvencionisanje kupovine bicikala. Ovim potezom je grad Novi Sad postao prvi grad u Srbiji koji subvencioniše kupovinu bicikala kao ekološki prihvatljivog vida transporta.

Ministarka je imala priliku da zajedno sa gradonačelnikom Novog Sada, Milošem Vučevićem, obiđe i novoizgrađenu glavnu crpnu stanicu u našem gradu, koja je jedan od ključnih preduslova za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u narednom periodu, postrojenje koje će biti izgrađeno zajedno sa izgradnjom 80 do 90 kilometara vodovodne i kanalizacione mreže, a vrednost ove investicije je 140 miliona evra.

Danas zahvaljujući vođenju odgovorne politike predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, mi smo u mogućnosti da realizujemo sve ove projekte koji će svakako imati za cilj unapređenje stanja u oblasti zaštite životne sredine, ali isto tako i poboljšanja kvaliteta života građana.

S obzirom da smo i dalje suočeni sa pandemijom korona virusa koja je zahvatila ceo svet, Srbija upravo vođenjem jedne takve odgovorne politike našeg predsednika može da se pohvali time da smo lideri u regionu, jedna od vodećih zemalja u svetu kada je u pitanju broj vakcinisanih građana.

Međutim, vakcina protiv klimatskih promena ne postoji, tako da pozivam sve narodne poslanike da u Danu za glasanje svi podržimo ovaj Predlog zakona o klimatskim promenama, jer je to jedini način da mi smanjimo emisiju gasova sa efektom „staklene bašte“, unapredimo stanje u oblasti zaštite životne sredine, jer sve ovo radimo ne samo zbog naših građana danas, već i zbog generacija koje će doći iza nas. Hvala.

Treće vanredno zasedanje , 23.02.2021.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, u prethodnom periodu kada je u pitanju energetska efikasnost, usvojili smo ključne zakonske akte koji prvenstveno imaju za cilj uspostavljanje ravnoteže između poboljšanja uštede i potrošnje energije, i to je svakako bitno istaći usvajanje Zakona o efikasnijem korišćenju energije, ali i pokretanja Trećeg Nacionalnog akcionog plana za energetsku efikasnost koji takođe ima za cilj smanjenje finalne potrošnje energije.

Danas na dnevnom redu imamo i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Nemačke razvojne banke i Republike Srbije za projekat energetske efikasnost u zgradama javne namene i obnovljivih izvora energije u sektoru daljinskog grejanja, odnosno ozelenjavanje javnog sektora.

Projekat prvenstveno ima za cilj da Vojnomedicinska akademija, koja je najveća bolnica u Srbiji, ali predstavlja i jednu od najvećih bolnica u Evropi i konačno posle 38 godina rada unapredi svoju tehničku i finansijsku održivost, jer su njene tehničke instalacije i distributivni sistemi pri kraju životnog veka. Kroz projekat glavni fokus biće na obnovi neefikasnih kotlova, distributivnih sistema za grejanje i hlađenje, ali zastarelih sistema automatizacije čitave zgrade.

Međutim, danas želim da odgovorim i na sve učestalije napade opozicije upravo kada je u pitanju ulaganje u energetski sektor, odnosno unapređenje energetske efikasnosti, jer u poslednje vreme sam čuo dosta proizvoljnih i netačnih informacija. Sada ne znam da li je u pitanju s njihove strane neznanje ili neinformisanost, ali izjave pojedinih opozicionih predstavnika su besmislene, licemerne i građani treba da znaju da takve izjave služe jedino za sakupljanje jeftinih političkih poena.

Ti napadi, kada govorimo, primera radi, o Novom Sadu, se ogledaju kroz napade na rekonstrukcije SPENS-a, odnosno Sportskog i poslovnog centra „Vojvodina“ koji, kao i „Sava centar“ u Beogradu, ali i kao Vojnomedicinska akademija o kojoj danas i govorimo, predstavlja objekat koji je u pogledu energetske efikasnosti davno prevaziđen, jer se decenijama nije ulagalo u njega.

Tako imamo izjavu predsednika Gradskog odbora DS u Novom Sadu, Veljka Krstonošića, koji kaže, citiram: „Sada zatvoreni bazen u Sportskom poslovnom centru Vojvodina je posle skupo plaćene rekonstrukcije toliko oštećen da će morati ponovo da se pravi, a gradska vlast to pokušava da sakrije od građana Novog Sada i čitave javnosti.“

Pre svega, gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević nema šta da krije, jer iza gradonačelnika i vođenja odgovorne politike SNS najbolje govore rezultati. Zašto bismo mi krili u Novom Sadu osvajanje dve prestižne evropske titule – titule omladinske prestonice Evrope i evropske prestonice kulture? Zašto bismo krili otvaranje novih fabrika, nove investicije, rekordan broj dece u vrtićima ili naučno-tehnološki park u našem gradu? Mi smo ponosni što je Novi Sad ušao u Zajednicu zelenih gradova gde je zajedno sa našim gradom još svega 30 gradova na svetu koji čine deo te zajednice.

Kada je u pitanju rekonstrukcija SPENS-a, odnosno obnova bazena, građani treba da znaju da će izvođači radova otkloniti sve nedostatke kada je u pitanju obnova bazena, a da će se isto tako utvrditi i odgovornost svih ljudi koji su bili uključeni u ovaj projekat.

Veljko Krstonošić očigledno ima problema sa pamćenjem kada je u stanju da na takav način govori o SPENS-u, jer ne tako davno, kada je DS bila na vlasti, a gradonačelnik Novog Sada bio Igor Pavličić, upravo po pitanju rekonstrukcije SPENS-a urađeno je jedno veliko ništa, čak ni sijalicu nisu bili u stanju da zamene. Bolje građanima da odgovore šta se desilo sa solarnim panelima za SPENS.

Ovde imam vest od 25. maja 2011. godine, a naslov glasi „Ulaganje u zaštitu životne sredine“. Na slici možemo videti bivšeg gradonačelnika Novog Sada Igora Pavličića kako zajedno sa bivšim ministrom zaštite životne sredine Oliverom Dulićem potpisuje neke ugovore i tu, između ostalog, piše – danas smo postigli dogovor da će resorno ministarstvo obezbediti 30 miliona dinara za pokrivanje zgrade SPENS-a solarnim panelima, a ostatak novca će obezbediti grad. Gde je nestalo tih 30 miliona dinara za solarne panele koje je obećao ortoped Dulić?

Narod je taj koji nikada neće zaboraviti kako je bilo dok je DS bila na vlasti, a upravo odgovorna politika koju vodi predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokazala je da su građani uvek na prvom mestu i u fokusu svih aktivnosti koje sprovodimo. Građani takođe treba da znaju da se ulažu veliki napori kako bismo rešili sve probleme u oblasti energetike, odnosno unapređenja energetske efikasnosti, tako da ću ja u danu za glasanje, zajedno sa mojim kolegama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržati Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu, jer sam siguran da ćemo realizacijom konkretno ovog projekta značajno unaprediti energetsku efikasnost Vojnomedicinske akademije, a isto tako sam siguran da ćemo realizacijom sličnih projekata u budućnosti unaprediti energetsku efikasnost mnogih objekata širom Republike Srbije. Hvala.