Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Tihomir Petković

Tihomir Petković

Srpska napredna stranka

Govori

Uvažena predsedavajuća, uvaženi predsedniče i saradnici Agencije za energetiku, Agencija za energetiku Republike Srbije za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini Republike Srbije i jednom godišnje najmanje joj podnosi izveštaj o radu i finansijskom poslovanju.

Ovaj dokument sadrži i izveštaj o stanju u energetskom sektoru Republike Srbije koje su u okviru nadležnosti ove agencije. Ovaj izveštaj o energetskom sektoru obuhvata prikaz stanja u domenu tržišta električne energije, prirodnog gasa i delom nafte i naftnih derivata, kao i sigurnosti njihovog snabdevanja.

Iz ovog izveštaja za 2019. godinu vidimo da je Agencija za energetiku uspešno obavila u toj godini poslove iz svoje nadležnosti a to su: sertifikacija i licenciranje, regulacija cena, nadzor nad tržištem energije, rešavanje žalbi i zaštita kupaca i međunarodna saradnja kao najbitnije.

Agencija je sve činila da obezbedi nediskriminacijski pristup sistemima, kao i efektivnu konkurenciju i efikasno funkcionisanje tržišta električne energije i prirodnog gasa.

Vidimo iz ovog izveštaja da ono što je najvažnije, a to je da su energenti jesu pod punom kontrolom i Agencije i naše države. Energenti sveukupno su ključ snažnog razvoja celokupnog čovečanstva u poslednja dva veka, kao i ključan preduslov i opstanka i razvoja svake zemlje danas, više nego ikada ranije.

Zato je važan deo u ovom izveštaju Agencije njena ocena da je sigurnost snabdevanja električnom energijom, prirodnim gasom i derivatima nafte u 2019. godini bila stabilna i zadovoljavajuća a mi možemo iskazati posebno zadovoljstvo da je to važilo i za prošlu, 2020. godinu koja je bila znatno izazovnija zbog posledica Kovid pandemije. Iz izveštaja vidimo da ukupna potrošnja električne energije u 2019. godini je bila otprilike na nivou 2018. godine. Za pro

Za proizvodnju električne energije u Srbiji, čuli smo od više kolega, karakterističan je visok udeo uglja i to nisko kalorničnog lignita, oko 49%. Ovo sa jedne strane omogućava relativno visoku energetsku nezavisnost zemlje i proizvodnju električne energije uz relativno niže i stabilne troškove, ali sa druge strane i to će sve više iz godine u godinu biti značajnije, veoma negativno utiče na životnu sredinu, kroz veliku koncentraciju sumbor dioksida, ali i kroz veliku koncentraciju emitovanog ugljen dioksida i uticaja na negativan efekat staklene bašte.

Razdvajanje operatora, prenosnog i distributivnog sistema, kao prirodnih monopola od subjekata koji obavljaju tržišne delatnosti proizvodnje i snabdevanja je jedan od najvažnijih zadataka u tržišnoj reformi ovog sektora. Zbog toga je prethodnih godina izvršena reorganizacija i reforma Javnog preduzeća EPS i završeni su ili su pri kraju složeni organizacioni poslovi vezani za formiranje dva posebna preduzeća. Jedno je EMS a.d. za prenos električne energije i upravljanje prenosnim sistemima koje je 100% u vlasništvu države. Drugo je Javno preduzeće EPS distribucija d.o.o. koju je kao zavisno društvo osnovalo Javno preduzeće EPS. Za distribuciju električne energije i upravljanje distributivnim sistemom.

Naravno, najveći proizvođač u Srbiji električne energije, 93,5% ukupne instalisane snage je Javno preduzeće EPS, ali je sve više malih elektrana i vidimo iz ovog izveštaja, zaključno sa 2019. godinom da ih je bilo 311 priključenih na distributivni sistem. Od toga je 18 u vlasništvu EPS.

Svesno većih potreba stanovništva, posebno privrede zbog snažnog planiranog razvoja Srbije u narednom bliskom periodu, ali i ispunjenja preuzetih obaveza prema EU u zaštiti životne sredine, državno rukovodstvo je uložilo značajan novac u energosektor. Započeo je sa realizacijom najznačajnijih projekata, izgradnja Trećeg bloka TE Kostolac B, kao i izgradnja TE toplane Pančevo. Nacionalnim planom 2020-2025 velike investicije su planirane u energetski sektor.

Takođe izveštaj Agencije potvrđuje da je u 2019. godini, a to možemo sa zadovoljstvom opet potvrditi i za 2020. godinu, snabdevanje prirodnim gasom je bilo redovno i zadovoljavajuće. Proizvodnjom prirodnog gasa u Srbiji, tačnije na teritoriji Vojvodine bavi se samo naftna industrija NIS a.d.

Posle značajnog rasta, vidimo iz ovog izveštaja u 2011, 2012. godini proizvodnja gasa stalno opada, pa je u 2019. godini bilo za 12.5% procenata ta proizvodnja manja nego u 2018. godini. Transport prirodnog gasa u Srbiji obavljaju dva operatora, Javno preduzeće "Srbijagas" 95% ukupne transportne gasovodne mreže njima pripada i "Jugorozgas transport" Niš 5%.

Zbog ove težnje da se uvede konkurencija u distribuciji prirodnog gasa Javno preduzeće „Srbijagas“ donelo je odluku o osnivanju zavisnog društva za obavljanje delatnosti distribucije prirodnog gasa, distribucija „Gas Srbija“ d.o. Novi Sad, ali još nije krenulo sa radom.

Korišćenje prirodnog gasa kao najpoželjnijeg sa ekološke tačke gledišta energenta, ima realnu perspektivu jer je već u Srbiji izgrađena transportna mreža u oblastima u kojima živi pet milion, oko 70% građana. Posebno što su zahvaljujući velikom naporu državnog rukovodstva na čelu sa predsednikom Vučićem završeni radovi na gasovodu tzv. Turskog toka dela koji prolazi kroz Srbiju od bugarsko-srpske do srpsko-mađarske granice, blizine Zaječara, do blizine Horgoša, dužine 402 km. Time smo obezbedili alternativni pravac snabdevanja, kao i snažnu i sigurnu osnovu za snažan razvoj naše zemlje.

Mi Užičani možemo biti posebno zadovoljni podatkom iz ovog izveštaja koji ukazuje da je u 2019. godini najveće procentualno povećanje dužine distributivne mreže u Srbiji, posle „Srbijagasa“ koji je uvećao za 8,58% ostvareno kod operatora distributivne mreže „Užice gas“ a.d. Užice 7,39%. Više od 20 godina Užičani izdvajaju u evrima milionske iznose za gasifikaciju grada. Uspeli su dobrim projektima da dobiju donaciju od oko pet miliona evra od EU i višemilionsku, opet u evrima, pomoć Vlade Republike Srbije u prethodnom periodu.

Ova gasifikacija jeste jedan od osnovnih uslova za dolazak stranih investitora uz ono što je zahvaljujući predsedniku Vučiću ključ, a to je dolazak autoputa u blizinu Užica. Znamo, do kraja ove godine da će doći do Požege, a tada nastavlja i teritorijom grada Užica do Višegrada.

Srbija je, čuli smo to pre svega od mog uvaženog kolege Veroljuba Arsića, predsednika Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, koji je veoma stručno i činjenično govorio o tome. Srbija je članica Energetske zajednice sa još sedam zemalja iz regiona jugoistočne Evrope i Crnog mora. Ova zajednica je potpisala ugovore sa EU. Sadašnji, ovaj drugi, važi do jula 2026. godine, kojim su se preuzele obaveze za implementaciju prava EU iz oblasti energetike, zaštite životne sredine, konkurencije zaštite potrošača itd.

Za Srbiju je važno da je deo ove energetske zajednice, jer je to način da se u energetskoj oblasti pripremi za ulazak u EU. Objektivno EU zahteva ogromne napore od Srbije, pre svega ogromna finansijska ulaganja. Ugovorom se traži od Srbije i trebali smo već da postignemo učešće obnovljivih izvora energije od 27% u iznosu u ukupnoj proizvodnji energije je sada na oko 21%, da se ulože ogromne pare u milijardama evra u rekonstrukciju postojećeg i izgradnju novih termoelektrana koje bi ispunjavale zahtevne ekološke standarde, da se izvrši reforma sektora distribucije električne energije prirodnog gasa u cilju povećanja tržišne konkurentnosti itd.

Videli smo, pre svega, u ovom iscrpnom izlaganju kolege Veroljuba Arsića, da postoji realna opasnost po naš energetski sistem, a time i celu zemlju od pokušaja velikih svetskih kompanija da nametnu svoje prirodne i razumljive interese, ali koji idu na štetu Srbije i njenih javnih preduzeća u oblasti energetike. Sa druge strane, da postoje obaveze Srbije da se prilagodi pravilima koja važe u EU.

No, nema sumnje da će naše državno rukovodstvo, da će predsednik Aleksandar Vučić, pre svega, umeti da nađe najbolji način zaštite interesa građana Srbije u energetskom sektoru, kao što se izborio i pored snažnog pritiska pojedinih velikih svetskih igrača za učešće Srbije u deonici tzv. Turskog toka od Bugarske do Mađarske. Hvala.
Hvala puno.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarka, uvaženi ministre, drage koleginice, poštovane kolege narodni poslanici građani Srbije su dugo čekali Zakon o utvrđivanju porekla imovine. Posebno dugo o njemu se priča u političkim krugovima, najčešće od onih koji su u opoziciji, još od devedesetih godina prošlog veka.

Konačno, sredinom marta on stupa na snagu. Višestruko je važan. Najpre vodi ka pravednosti. Red je i treba da svi plate porez i druge dažbine u skladu sa pravim ostvarenim prihodima.

Drugo, značajno doprinosi uspešnoj borbi protiv korupcije i kriminala. I na kraju, ne manje važno, doprinosi ostvarenju optimalnih budžetskih prihoda Republike Srbije, a oni se koriste na sreću i korist svih njenih građana.

Ko će se najviše radovati kada se ovaj zakon, kada krene 12. marta, videćemo. Oni koji su sada u opoziciji do nedavno su bili na vlasti i biće kao i svi građani pod lupom ovog zakona. Verujem da mnogi od njih mirno ne spavaju i da će se pokajati što su ga javno tražili i što su mu se radovali. Ali, u svakom slučaju Srbija i ovim zakonom utvrđuje status demokratske, organizovane zemlje u kojoj zakoni važe za sve.

Kada su u pitanju ova dva sporazuma o Zajmu sa nemačkom KfW bankom, oni su veoma važni, jer su sastavni deo šire strategije državnog rukovodstva, o snažnom ulaganju u projekte vezane za zaštitu životne sredine.

Zahvaljujući politici državnog rukovodstva u prethodnih sedam godina na čelu sa predsednikom Republike, Aleksandrom Vučićem, ostvareni su značajni rezultati na svim poljima, ali posebno iznenađujuće za mnoge ekonomiste i domaće i svetske na ekonomskom polju. Sprovedene su teške, ali neophodne mere finansijske stabilizacije, sprovedena je reindustrijalizacija zemlje, otvaranje više od 100 novih fabrika, ostvaren visok rast zapošljavanja kroz desetine hiljada novih radnih mesta, ostvarene visoke stope rasta BDP-a.

Ono što je važno veoma u vreme ove pandemije, sproveden uspešan set mera podrške građanima i privredi kojima su sprečene ekonomske negativne, ekonomske posledice pandemije sa više od šest milijardi evra uloženih u tom pravcu. Tako da ovogodišnjim budžetom planiraju se najveća sredstva u novijoj istoriji za javna kapitalna ulaganja.

Znamo da mnogi su kritikovali poslednjih godina ove naše Vlade što nisu više ulagale novca u javne kapitalne investicije. Evo, ove godine će to biti oko 5% BDP-a na nivou centralnih evropskih zemalja.

Veliki deo ovih javnih kapitalnih investicija ide u projekte zaštite životne sredine. Deo tih projekata vezanih za zaštitu životne sredine jesu projekti za poboljšanje energetske efikasnosti.

Koliko je to važno, ja ću navesti, neću vam dugo oduzimati vremena, na primeru grada iz kojeg ja dolazim, a to je Užice. Užice ima veliki problem sa kvalitetom vazduha koje Užičani udišu. Pre svega to je problem samog Užica, znači, konfiguracije terena. Nije lako rešiv, ali Užice je i jedan lider, verovatno, ili jedan od nekoliko lidera gradova u Srbiji koji su najviše učinili na prevazilaženju tog problema.

Uložilo se dosta novca u gasifikaciju i najveći deo javnih institucija priključen je na gas kao izvor, energetski izvor koji najmanje šteti životnoj sredini. Ostalo je da se reši još jedan deo javnog sektora.

Užičani su se izborili za podršku Švajcarske Vlade i kreće realizacija projekta poboljšanja energetske efikasnosti, ukupne vrednosti milion i 600 hiljada evra u nekoliko osnovnih škola u Užicu i u jednom dečijem vrtiću. Ostale su individualna domaćinstva kojih u Užicu ima oko 15 hiljada. To jeste najveći problem i najveći izvor zagađenja vazduha u našem gradu.

Kako smo prišli tom problemu? Kada smo dobro prostudirali sve što se može učiniti, imamo formirano preduzeće „Užice – Gas“, smanjili smo iznos sredstava koji treba uložiti da se uđe u gasifikaciju, ali to i dalje skupo za individualna domaćinstva.

Mi smo to rešili, mislim da smo verovatno prvi u Srbiji koji smo izdvojili iz lokalnog užičkog budžeta značajna sredstva za programe energetske efikasnosti domaćinstava u našem gradu, tako da smo za četiri godine izdvojili za to oko sto miliona dinara. To je do 50% za izradu fasada, za ugradnju stolarije, za kupovinu kotlova na gas i na pelet. Drugu polovinu daju građani, tako da od 15.000 domaćinstava, preko 1.100 domaćinstava je rešilo problem poboljšanja energetske efikasnosti svojih objekata.

To je bitno zbog toga što kada imate energetski efikasne objekte, manje se greje i manje se pravi problema kada je zaštita životne sredine, odnosno kvalitet vazduha.

Pošto su moje kolege pre mene dosta pričale o svemu ovome, ima još zainteresovanih da nastave priču, ja vam se zahvaljujem što ste me saslušali.
Uvažena predsednice Vlade, uvaženi ministre, uvaženi potpredsedniče i predsedniče Skupštine, drage koleginice i kolege narodni poslanici, želim najpre da izrazim zadovoljstvo, koje verujem da osećamo svi mi u ovoj sali, što smo danas u prilici da podržimo izmenu Finansijskog plana Republičkog fonda PIO, izmenu kojom će se omogućiti da 1.717.000 penzionera neposredno pred ovogodišnji Nikoljdan, za desetak dana, dobije jednokratnu pomoć od 5.000 dinara.

Drage koleginice i kolege, siguran sam da se svi slažemo da je određeno društvo zdravo i uspešno kada oni članovi društva, građani jedne zemlje, koji su u najsnažnijim godinama, životnom ali i radnom veku, razmišljaju i o onima kojima treba pomoći. Naravno, razmišljaju i o onima, a to su naši penzioneri koji su zaslužili svim onim što su učinili u svom radnom veku da se dovoljno i sve vreme razmišlja o njima. Evo, mi to činimo ovom odlukom i ne samo ovom, Vlada i nadležna ministarstva su donela još važniju odluku koja se sadrži u budžetu za 2021. godinu a to je da se penzije uvećaju za 5,9% u skladu sa švajcarskom formulom.

Čovek koji najviše razmišlja o penzionerima i koji im se u prethodnih nekoliko godina više desetina puta u svom javnom obraćanju zahvaljivao jeste predsednik Aleksandar Vučić. On je više puta naglasio da zahvaljujući razumevanju penzionera za one teške i bolne i naravno nepopularne mere koje su morale biti donete 2014. godine, sastavni deo su mera finansijske konsolidacije, nekoliko godina smanjenja penzija jesu bile neophodne.

Zahvaljujući tim merama, zahvaljujući spremnosti penzionera, zahvaljujući viziji Aleksandra Vučića i podršci toj viziji od strane, na kraju svih građana Srbije, mi smo u poziciji da danas, posle samo nekoliko godina, razmišljamo na sasvim drugačiji način, da budemo optimisti, da zaboravimo onaj period od pre samo nekoliko godina kada je Srbija bila na korak od bankrota.

Mi smo zahvaljujući toj spremnosti građana, toj spremnosti penzionera u prilici da danas razgovaramo i o završnom računu budžeta za 2019. godinu na način na koji govorimo kao optimisti, odnosno optimisti za sve ono što je doprinos takve 2019. godine za godine koje dolaze.

Završni račun budžeta iako deluje nezanimljivo, nemaštovito kao nešto o čemu treba pričati, jeste važna tema zbog činjenice da taj završni račun pokazuje na koji način je Vlada, odnosno Ministarstvo finansija planiralo budžet konkretno za 2019. godinu da li na odgovoran i realan način.

Vidimo iz ovog završnog računa da je budžet za 2019. godinu planiran realno i odgovorno, da su budžetski prihodi bili za 2,8% ostvareni u višem iznosu nego što su planirani, a budžetski rashodi za nešto malo nisu bili realizovani, nekih 0,1% i da umesto planiranog budžetskog deficita od šest zarez nešto milijardi, imamo budžetski suficit od dvadeset dve, tri milijarde.

Zašto je ovo bitno? Bitno je zato što to pokazuje da, ovakav završni račun pokazuje da je 2019. godina bila jedna od niza uspešnih godina, da je bila četvrta godina po redu u kojem je ostvaren budžetski suficit, u kojem je snižen javni dug države na 52% sa 53,7% BDP koliko je bio krajem 2018. godine i da je ta 2019. godina bila značajna za ono što dolazi, da proizvod uspešne 2019. godine jeste najveći rast BDP 5,1% u prvom kvartalu 2020. godine i da proizvodi te 2019. i prethodnih nekoliko uspešnih godina jeste da smo ovo što nas je sve snašlo u svetu epidemija, Kovid epidemija, mogli da dočekamo na nogama i potpuno spremni.

Vlada i Narodna banka Srbije su mogli da izađu sa setom snažnih mera ukupne vrednosti oko šest milijardi evra i da doprinesu na najbolji mogući način očuvanju radnih mesta, očuvanju snažne privredne aktivnosti. Da budemo zemlja koja će u 2020. godini najmanje izgubiti kada je privreda u pitanju, da će pad našeg BDP, kako je ministar rekao, biti između nula i minus jedan procenat, umesto realnih minus šest procenata da nije bilo ovih mera. Da budemo zemlja koja po procenama, ne nas samih, nego eminentnih finansijskih institucija i organizacija, svetskih, međunarodnih, da budemo zemlja koja će i u 2020, 2021. godini imati rast BDP oko 6%, ali i naredne dve godine zemlja u kojoj je rast BDP među najvećim u Evropi.

Sve ovo na kraju ogleda se i u budžetu o kome smo juče razgovarali, budžetu za 2021. godinu, koji se karakteriše u dva najvažnija pravca. Jedan je snažan socijalni rast plata, penzija, minimalne zarade, a drugi je snažan rast kapitalnih investicija.

Za nas Užičane ovo je veoma važno, jer radujemo se, kao i svi građani u Srbiji, što će u tih 330 milijardi dinara javnih kapitalnih investicija biti značajan deo novca kojim će se finansirati investicije od ogromnog značaja za Užice i građane užičkog kraja.

Naravno srećni smo što se odvaja novac za završetak deonice autoputa Miloš Veliki Preljina-Požega. To je za nas žila kucavica razvoja našeg kraja. Kada se završi, a to bi trebalo da bude i biće krajem naredne godine ta deonica. Užice konačno postaje zanimljiva destinacija za investitore i verujemo za mnoga nova radna mesta.

Ono što nas takođe raduje jeste snažno kapitalno ulaganje u zdravstvo. Mi u Užicu kao sedište zdravstvenog centra koji opslužuje ne samo građane Užica i užičkog kraja, nego i Raške oblasti, vrlo ubrzano pripremamo i završavamo projekat za rekonstrukciju tog zdravstvenog centra. Verujemo da ćemo u narednih nekoliko godina i mi biti korisnici sve većih i većih sredstava koja se izdvajaju u tom pravcu.

Ono što je važno, zaštita životne sredine. Užice zajedno sa Požegom, Ariljem, Kosjerićem, Ivanjicom jeste planirano i biće planirano iz nacionalnog investicionog projekta 2020-2025. godina kao mesto sa sedištem doduše u Požegi za izgradnju regionalnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda vrednog oko 70 miliona evra.

Dakle, mogao bih pričati još puno, ali neću. Iskoristio bi prisustvo i predsednice Vlade i ministra finansija da možda porazmisle. Znam da to nije jednostavno i nije zahvalno da preispitaju način na koji se dele sredstva iz nenamenskih transfera po lokalnim samoupravama. To je davno doneto i princip je uspostavljen pre petnaestak godina. Možda su se promenile prilike u smislu da neke lokalne samouprave su u nešto lošijoj poziciji nego što su bile ili u boljoj. Kada je u pitanju Užice radi se o 228 miliona dinara. Ima nekog razmišljanja u našem gradu da bi moglo biti drugačije, ali naravno vi ćete odlučiti o svemu.

Na kraju, mogao bih još puno da pričam ali veliko mi je zadovoljstvo da sada se zaustavim, da prekinem, da sa zadovoljstvom slušam ove mlade obrazovane i lepe koleginice, narodne poslanice, mlade i obrazovane kolege narodne poslanike koji su me ubedili, sve nas ovde, a siguran sam i sve građane koji nas gledaju i slušaju da Srbija ostaje u dobrim rukama, u rukama onih koji je vole i koji će umeti da je sačuvaju i razviju u prosperitetnu i uspešnu zemlju.
Uvaženo predsedništvo, uvaženi predstavnici četiri državna organa nezavisna o čijim izveštajima o radu za 2019. godinu mi danas raspravljamo, drage koleginice narodne poslanice, uvažene kolege narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, mi danas razmatramo izveštaje četiri državna organa – Agencije za borbu protiv korupcije ili sprečavanje korupcije, kako se ona u međuvremenu zove, Fiskalni savet, Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i Komisija za hartije od vrednosti. Ja ću se malo više osvrnuti na dva od ova četiri državna organa.

Što se tiče Izveštaja Agencije za sprečavanje korupcije o radu za 2019. godinu, on je sadržajan i ja ću, naravno, kako su to rekli ovlašćeni predstavnici SNS, sutra glasati za prihvatanje ovog izveštaja.

Iz ovog izveštaja mi vidimo da postoji nekoliko ključnih mehanizama za sprečavanje korupcije koje koristi Agencija. Prvi je kontrola finansiranja političkih aktivnosti, koja se pre svega vrši kroz kontrolu godišnjih finansijskih izveštaja i izveštaja o troškovima izborne kampanje, političkih stranaka i grupa građana.

Mi iz ovog izveštaja vidimo da je vršena ozbiljna kontrola po ovom osnovu, da velika većina političkih stranaka je radila u skladu sa zakonskim odredbama, neke nisu, trpele su sankcije zbog toga, ali da se u budućem periodu mora posebna pažnja posvetiti radu odnosno onome što treba da radi Udruženje građana po ovom osnovu.

Drugi mehanizam za sprečavanje korupcije jeste provera prihoda imovine javnih funkcionera. Vidimo da je Agencija radila puno u vezi toga, da je završena provera izveštaja za 212 funkcionera, da je pokrenuto 54 postupka zbog povrede odredaba Zakona o agenciji, od toga 63 postupka protiv funkcionera na republičkom nivou, 11 postupaka protiv funkcionera na lokalnom nivou. Takođe, da je nadležnim tužilaštvima podneto 11 krivičnih prijava i izveštaja.

Treći mehanizam je sprečavanje sukoba interesa u vršenju javnih funkcija gde je Agencija jedini organ u Republici Srbiji nadležan da odlučuje o sukobu interesa pri vršenju javnih funkcija. Videlo se, s obzirom da je Agencija zaprimila 1427 novih predmeta, da je ukupan broj izrečenih mera bio 295, da se dosta radilo na ovome. Od toga najveći broj mera se odnosi, njih 117 izrečene funkcionerima zbog komulacije funkcija, dok su 82 mere izrečene, drugoj po važnosti i po kvantitetu, mere u situacijama postojanja sukoba interesa i nepotizma.

Treće, prevencija i jačanje integriteta gde se vidi da je Agencija dosta pažnje posvetila onome što je najvažnije, a to je prevencija, da je stvoren osnov da zajedno sa lokalnim samoupravama pokrajinskim i republičkim organima u narednim godinama dosta uspešnije se vodi, iako i dosadašnja borba protiv korupcije je bila uspešna.

Želim iskreno da kažem, kao i sve cenjene koleginice i kolege da i ja smatram da je od ogromnog značaja za uspešan i brz razvoj Srbije i kvalitetan rad Agencije za borbu protiv korupcije i nisam naravno ja prvi koji je to rekao.

Mi vidimo i u ovom izveštaju Fiskalnog saveta da Savet tamo na jednom mestu kaže da, po njihovom mišljenju, Srbija ostvaruje za 2% niži nivo rasta BDP-a nego što je potencijal, a polovina od tog nedovoljnog rasta odnosi se na upravo probleme vezane za vladavinu prava i visoku korupciju u državi.

To je, naravno, na kraju kao najodgovornija ličnost dobro znao i naš predsednik Vučić još 2012. godine i on je bio taj koji je snažno pokrenuo borbu protiv korupcije.

Znamo da je puno toga ostvareno u ovom periodu, ali smo svi zajedno svesni da još ima mnogo da se radi. Mi koji smo obavljali odgovorne funkcije na lokalnim nivoima, a pripadnici smo SNS, najbolje znamo koliko se od nas očekivalo da budemo primer Srbiji za zakonit rad i odlično znamo da ne bi se smeli bilo kome javiti kod naših, kako mi to volimo u Srbiji da kažemo, i da ne bismo dobili bilo kakvu podršku za bilo šta što smo uradili protivzakonito.

I zbog toga podržavam sve ono što radi Agencija za borbu protiv korupcije ili sprečavanje korupcije. Podržavam i sve ono što se radi kada su u pitanju novi funkcioneri, ali isto tako, kao i jedan veći broj mojih cenjenih koleginica i kolega, ja pitam ljude iz Agencije – šta je sa onima koji su bili na odgovornim državnim funkcijama u prethodnom periodu?

Znam da neke stvari jesu u vašem domenu, znam da neke nisu, ali činjenica je da mora se neko baviti time, da li određeni bivši funkcioneri, kao što je Dragan Đilas, imaju 30 ili pet ili koliko stanova, 1.725 metara kvadratnih stambeno poslovnog prostora, na koji način je to stečeno? Treba da svi odgovaramo, ne samo mi koji pripadamo SNS i strankama naše vladajuće koalicije, nego i oni koji su skloni da nas često kritikuju, posebno naše najodgovornije funkcionere.

Ja koji dolazim iz Užica, sa posebnim zadovoljstvom ću pomenuti ime Vuka Jeremića, predsednika Narodne stranke. Pomenuću ono što je pomenula uvažena koleginica dr. Aleksandra Tomić, tih osam miliona evra za koje opravdano postoji sumnja da su došle iz inostranstva kroz nevladinu organizaciju koju on vodi. Deo tog novca je korišćen za izbore koji su bili pre nas. Otkud te pare? Zašto ja kao Užičanin sa zadovoljstvom postavljam to pitanje? Zbog toga što je poverenica te Narodne stranke, čiji je predsednik Vuk Jeremić, pokrenula pre nepunih mesec dana, tobože, zahtev za proveru pljačke u gradu Užicu, gde bez imalo, bez ikakvih dokaza, ali uz pompu političku, uz političku predstavu, konferenciju za štampu, gde su joj došli i zamenik predsednika Narodne stranke, ovlašćeni advokat, proglasili je heroinom, pokušavali da, a to rade i u drugim gradovima po Srbiji, stvaraju veštački, politički, uz političke predstave afere.

Da li bi on to radio? Ne bežim, naravno, kao bilo ko od nas ko se bavio javnim funkcijama. Svi smo odgovorni, ali odgovorni smo na nešto što se na jedan ozbiljan, dokazan način, način koji se može dokazati, vodi protiv nas.

Ne možemo biti i ne sme se niko igrati sa našim imenima bilo o kome da je reč samo zato da bi se svoja stranka podizala, njen ugled u određenom gradu.

Da li bi Vuk Jeremić to radio da je neko ozbiljno se bavio pitanjem porekla ovih osam miliona evra? Za mene kao ekonomistu, za mene koji sam radio odgovorne poslove, a verujem i za sve druge, svi su ovde radili neke odgovorne poslove, potpuno je neozbiljna priča da neko savetuje, za usluge savetovanja nekim strancima dobije taj novac. Ko to danas deli tako novac, posebno ne oni koji su u svojim državama, kao prijatelji Vuka Jeremića, gonjeni zakonski.

Dakle, ja vas molim i Agenciju i sve nadležne državne organe da se bavite i ljudima koji su prethodnih godina bili u poziciji, a opravdano se sumnja da su bili kao Đilas i Vuk Jeremić, da dođu do novca na nezakonit način, jer to je nešto što neće biti nezakonito, odnosno pokušaj naše političke borbe kao SNS, već će to biti lekovito za ovo društvo.

Što se tiče, još samo kratko, mada sam dugo pričao, nisam očekivao ovoliko, što se tiče rada Fiskalnog saveta, cenjeni profesore, cenjeni članu Fiskalnog saveta, kao ekonomista pripadam ljudima koji iskreno i duboku cene vaš rad, cenim vašu spremnost da se i ne saglasite sa odlukama Vlade ili drugih državnih organa. Na kraju, sve to pokazuje da smo mi Srbija, jedna ozbiljna demokratske zemlja u kojoj nezavisan organ, kao što ste vi, jedino odgovoran Narodnoj skupštini Republike Srbije ima svoj stav, pravo da kaže sve.

Nekako je u medijima stvorena nekakva priča da se vi često ne slažete sa odlukama nadležnih državnih organa. Iz ovog izveštaja se vidi da ste vi mnogo češće hvalili odluke državnih organa, nego što ste kudili, da tako kažem.

Na kraju, vi ste često, uvaženi prof. Petroviću, govorili da su mere finansijske stabilizacije koje je naš predsednik pokrenuo 2014. godine bile opravdane, da su donele, i danas ste pričali o tome, značajne rezultate, ali vi sa punim pravom tražite da se tako nastavi, da ne popustimo zbog teških vremena koja uvek mogu doći kao što su ova, izazvana i zdravstveno i ekonomski epidemijom Kovida -19.

Hteo sam da kažem nekoliko stvari. Očigledno je da ono što ste vi kritikovali da su, pre svega, Vlada i nadležni državni organi prihvatili u ogromnom postotku. Vi ste tražili sa punim pravom da se poveća procenat javnih investicija, jer ste tamo sa punim pravom rekli da javne investicije višestruko doprinose uvećanju stope rasta BDP-a u odnosu na, recimo, porast penzija ili plata i upravo to, to nekako retko naglašavamo, ova Vlada i ove vlade su u prethodnom periodu učinile. Vi ste dali podatak u izveštaju, da deset godina Srbija je ulagala za jednu trećinu manje u javne investicije nego uporedive zemlje u centralnoj i istočnoj Evropi. Mi smo ulagali oko 3% BDP-a, a oni su oko 4,5%.

Vi ste to naglasili i to treba naglasiti danas, naša vlada je u 2018. i 2019. godini došla do tih 4,5% BDP, ulaganja u javne investicije i to je na kraju doprinelo značajnim uspesima. Vi procenjujete da treba ići do 5,5%, da postoji potencijal za to i verujem da naša Vlada razmišlja u tom pravcu.

Na kraju, samo jedna stvar. Očigledno je da mnoge druge stvari su prihvaćene. Ono što se očekuje jeste da se prihvati i priča o dodatnom uvećanju javnih investicija kroz ovaj NIP od 2020. do 2025. koji je pokrenuo naš predsednik Vučić.

Vi tamo kažete, procenjujete da ne očekujete da je moguće da se realizuje više od 13 milijardi evra tokom tog perioda. Ja se iskreno nadam da niste u pravu, da nećete biti u pravu, da će u pravu biti naši najodgovorniji državni funkcioneri koji očekuju od 15 do 20 milijardi evra da budu investicije infrastrukturne, pre svega, u pravcu gde i vi kažete da treba da se ide, zaštita životne sredine, zdravstvo, obrazovanje, putna infrastruktura. Očekujemo, bićemo živi i zdravi da se svi radujemo da će naš predsednik, predsednica Vlade biti u pravu, da će biti tih 15 do 20 milijardi evra realizovano, posebno da se raduju svi naši građani.

Samo još jedna stvar. Vi kritikujete, sa ekonomske pozicije možda u pravu, onu odluku Vlade krajem 2019. godine, da se uveća plata u državnom sektoru za 9,5% ili 9,6%, umesto za 5,5% koliko ste vi preporučili kao ekonomski opravdano. Ja kao neko ko je rukovodio na lokalu mogu da kažem jednu stvar, politika je složena delatnost, kod nje ne važe samo ekonomska pravila i ekonomski zakoni, mada su veoma bitni.

Odgovorni državnici moraju da osete, da osećaju puls naroda, moraju da osete kada odricanja koja su bila ozbiljna u prethodnih nekoliko godina kada su sprovođene mere finansijske konsolidacije, u jednom momentu izazovu nezadovoljstvo ljudi i odgovoran državnik, kao što je Aleksandar Vučić, upravo je po meni osetio taj momenat kada je trebalo građanima jednom dobrom delu građana, onim koji rade u javnom sektoru, dati do znanja da odricanja koja su bila svih nas građana Srbije prethodnih godina su doprinela mogućnosti da iako možda je malo veće uvećanje plata da je došao taj momenat i ja mislim da je psihološki to bilo veoma dobro.

Mislim da je time data i jasna poruka onima koji rade u privatnom sektoru, jer koliko god želimo da plate u privatnom sektoru budu veće, neće one biti dok nisu i u javnom sektoru veće u smisli pritiska građana na ljude koji rukovode privatnim sektorom, naravno, u skladu sa mogućnostima.

Tako da verujem da, a dokaz da nije to bila pogrešna odluka što je uvećana plata u javnom sektoru za 9,5%, jeste i to što ona nije sprečila uvećanje stope bruto društvenog proizvoda u ovoj godini. Naprotiv, u prvom kvartalu ta stopa je bila 5,1% ako se dobro sećam, najveća u Evropi. Naravno, onda je došao Kovid, dešava se sve što se dešava, ali i ono što ste vi rekli da na kraju se svi složimo da zahvaljujući ozbiljnim merama Vlade, predsednika, ministra finansija, Srbija je u poziciji dosta boljoj nego što je bila ranije.

Setimo se da je 2012. godine bila na koraku bankrota. Zahvaljujući svemu tome tu smo da podržavamo ono što vi radite u Fiskalnom savetu. Siguran sam da ćemo svi zajedno ciljeve koje ste postavili pokušati da ostvarimo u što je moguće kraćem roku. Hvala vam.