TIHOMIR PETKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen 1958. godine u Užicu.

Završio Ekonomski fakultet u Beogradu.

Sedamnaest godina bio je na rukovodećim položajima u užičkom Trgovinskom preduzeću „Gradina“. Nakon toga radio u radnoj jedinici Jugopetrol u Užicu, gde je do 2006. godine bio direktor. Bio je dugogodišnji član DSS i predsednik odbora te stranke u Užicu. Na vanrednim lokalnim izborima, jula 2006. godine, pod sloganom „Novo lice za Užice“ i sa programom „Naš grad, srpski zapad“, kao kandidat koalicije DSS-NS-G17 plus (uz podršku Udruženja građana Liga za Užice, Grupe građana Milovan Petrović, SPS i PUPS) izabran je za predsednika opštine. U vreme njegovog mandata, 2007. godine, Vlada Srbije uvela je privremene mere u Užicu jer lokalna skupština, opterećena stranačkim sukobima oko formiranja odborničke većine, nije zasedala u zakonom predviđenom roku. Funkciju predsednika opštine obavljao je do lokalnih izbora 2008. godine.

U junu 2013, Petković postaje član Srpske napredne stranke, a na mesto gradonačelnika Užica dolazi opet u julu 2014, nakon što Saša Milošević podnosi ostavku na to mesto zbog problema sa vodom u tom gradu.

Za narodnog poslanika je izabran na izborima 2020. godine. Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 25.09.2020, 09:18

Osnovne informacije

Statistika

  • 4
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.03.2021.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi predsedniče i saradnici Agencije za energetiku, Agencija za energetiku Republike Srbije za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini Republike Srbije i jednom godišnje najmanje joj podnosi izveštaj o radu i finansijskom poslovanju.

Ovaj dokument sadrži i izveštaj o stanju u energetskom sektoru Republike Srbije koje su u okviru nadležnosti ove agencije. Ovaj izveštaj o energetskom sektoru obuhvata prikaz stanja u domenu tržišta električne energije, prirodnog gasa i delom nafte i naftnih derivata, kao i sigurnosti njihovog snabdevanja.

Iz ovog izveštaja za 2019. godinu vidimo da je Agencija za energetiku uspešno obavila u toj godini poslove iz svoje nadležnosti a to su: sertifikacija i licenciranje, regulacija cena, nadzor nad tržištem energije, rešavanje žalbi i zaštita kupaca i međunarodna saradnja kao najbitnije.

Agencija je sve činila da obezbedi nediskriminacijski pristup sistemima, kao i efektivnu konkurenciju i efikasno funkcionisanje tržišta električne energije i prirodnog gasa.

Vidimo iz ovog izveštaja da ono što je najvažnije, a to je da su energenti jesu pod punom kontrolom i Agencije i naše države. Energenti sveukupno su ključ snažnog razvoja celokupnog čovečanstva u poslednja dva veka, kao i ključan preduslov i opstanka i razvoja svake zemlje danas, više nego ikada ranije.

Zato je važan deo u ovom izveštaju Agencije njena ocena da je sigurnost snabdevanja električnom energijom, prirodnim gasom i derivatima nafte u 2019. godini bila stabilna i zadovoljavajuća a mi možemo iskazati posebno zadovoljstvo da je to važilo i za prošlu, 2020. godinu koja je bila znatno izazovnija zbog posledica Kovid pandemije. Iz izveštaja vidimo da ukupna potrošnja električne energije u 2019. godini je bila otprilike na nivou 2018. godine. Za pro

Za proizvodnju električne energije u Srbiji, čuli smo od više kolega, karakterističan je visok udeo uglja i to nisko kalorničnog lignita, oko 49%. Ovo sa jedne strane omogućava relativno visoku energetsku nezavisnost zemlje i proizvodnju električne energije uz relativno niže i stabilne troškove, ali sa druge strane i to će sve više iz godine u godinu biti značajnije, veoma negativno utiče na životnu sredinu, kroz veliku koncentraciju sumbor dioksida, ali i kroz veliku koncentraciju emitovanog ugljen dioksida i uticaja na negativan efekat staklene bašte.

Razdvajanje operatora, prenosnog i distributivnog sistema, kao prirodnih monopola od subjekata koji obavljaju tržišne delatnosti proizvodnje i snabdevanja je jedan od najvažnijih zadataka u tržišnoj reformi ovog sektora. Zbog toga je prethodnih godina izvršena reorganizacija i reforma Javnog preduzeća EPS i završeni su ili su pri kraju složeni organizacioni poslovi vezani za formiranje dva posebna preduzeća. Jedno je EMS a.d. za prenos električne energije i upravljanje prenosnim sistemima koje je 100% u vlasništvu države. Drugo je Javno preduzeće EPS distribucija d.o.o. koju je kao zavisno društvo osnovalo Javno preduzeće EPS. Za distribuciju električne energije i upravljanje distributivnim sistemom.

Naravno, najveći proizvođač u Srbiji električne energije, 93,5% ukupne instalisane snage je Javno preduzeće EPS, ali je sve više malih elektrana i vidimo iz ovog izveštaja, zaključno sa 2019. godinom da ih je bilo 311 priključenih na distributivni sistem. Od toga je 18 u vlasništvu EPS.

Svesno većih potreba stanovništva, posebno privrede zbog snažnog planiranog razvoja Srbije u narednom bliskom periodu, ali i ispunjenja preuzetih obaveza prema EU u zaštiti životne sredine, državno rukovodstvo je uložilo značajan novac u energosektor. Započeo je sa realizacijom najznačajnijih projekata, izgradnja Trećeg bloka TE Kostolac B, kao i izgradnja TE toplane Pančevo. Nacionalnim planom 2020-2025 velike investicije su planirane u energetski sektor.

Takođe izveštaj Agencije potvrđuje da je u 2019. godini, a to možemo sa zadovoljstvom opet potvrditi i za 2020. godinu, snabdevanje prirodnim gasom je bilo redovno i zadovoljavajuće. Proizvodnjom prirodnog gasa u Srbiji, tačnije na teritoriji Vojvodine bavi se samo naftna industrija NIS a.d.

Posle značajnog rasta, vidimo iz ovog izveštaja u 2011, 2012. godini proizvodnja gasa stalno opada, pa je u 2019. godini bilo za 12.5% procenata ta proizvodnja manja nego u 2018. godini. Transport prirodnog gasa u Srbiji obavljaju dva operatora, Javno preduzeće "Srbijagas" 95% ukupne transportne gasovodne mreže njima pripada i "Jugorozgas transport" Niš 5%.

Zbog ove težnje da se uvede konkurencija u distribuciji prirodnog gasa Javno preduzeće „Srbijagas“ donelo je odluku o osnivanju zavisnog društva za obavljanje delatnosti distribucije prirodnog gasa, distribucija „Gas Srbija“ d.o. Novi Sad, ali još nije krenulo sa radom.

Korišćenje prirodnog gasa kao najpoželjnijeg sa ekološke tačke gledišta energenta, ima realnu perspektivu jer je već u Srbiji izgrađena transportna mreža u oblastima u kojima živi pet milion, oko 70% građana. Posebno što su zahvaljujući velikom naporu državnog rukovodstva na čelu sa predsednikom Vučićem završeni radovi na gasovodu tzv. Turskog toka dela koji prolazi kroz Srbiju od bugarsko-srpske do srpsko-mađarske granice, blizine Zaječara, do blizine Horgoša, dužine 402 km. Time smo obezbedili alternativni pravac snabdevanja, kao i snažnu i sigurnu osnovu za snažan razvoj naše zemlje.

Mi Užičani možemo biti posebno zadovoljni podatkom iz ovog izveštaja koji ukazuje da je u 2019. godini najveće procentualno povećanje dužine distributivne mreže u Srbiji, posle „Srbijagasa“ koji je uvećao za 8,58% ostvareno kod operatora distributivne mreže „Užice gas“ a.d. Užice 7,39%. Više od 20 godina Užičani izdvajaju u evrima milionske iznose za gasifikaciju grada. Uspeli su dobrim projektima da dobiju donaciju od oko pet miliona evra od EU i višemilionsku, opet u evrima, pomoć Vlade Republike Srbije u prethodnom periodu.

Ova gasifikacija jeste jedan od osnovnih uslova za dolazak stranih investitora uz ono što je zahvaljujući predsedniku Vučiću ključ, a to je dolazak autoputa u blizinu Užica. Znamo, do kraja ove godine da će doći do Požege, a tada nastavlja i teritorijom grada Užica do Višegrada.

Srbija je, čuli smo to pre svega od mog uvaženog kolege Veroljuba Arsića, predsednika Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, koji je veoma stručno i činjenično govorio o tome. Srbija je članica Energetske zajednice sa još sedam zemalja iz regiona jugoistočne Evrope i Crnog mora. Ova zajednica je potpisala ugovore sa EU. Sadašnji, ovaj drugi, važi do jula 2026. godine, kojim su se preuzele obaveze za implementaciju prava EU iz oblasti energetike, zaštite životne sredine, konkurencije zaštite potrošača itd.

Za Srbiju je važno da je deo ove energetske zajednice, jer je to način da se u energetskoj oblasti pripremi za ulazak u EU. Objektivno EU zahteva ogromne napore od Srbije, pre svega ogromna finansijska ulaganja. Ugovorom se traži od Srbije i trebali smo već da postignemo učešće obnovljivih izvora energije od 27% u iznosu u ukupnoj proizvodnji energije je sada na oko 21%, da se ulože ogromne pare u milijardama evra u rekonstrukciju postojećeg i izgradnju novih termoelektrana koje bi ispunjavale zahtevne ekološke standarde, da se izvrši reforma sektora distribucije električne energije prirodnog gasa u cilju povećanja tržišne konkurentnosti itd.

Videli smo, pre svega, u ovom iscrpnom izlaganju kolege Veroljuba Arsića, da postoji realna opasnost po naš energetski sistem, a time i celu zemlju od pokušaja velikih svetskih kompanija da nametnu svoje prirodne i razumljive interese, ali koji idu na štetu Srbije i njenih javnih preduzeća u oblasti energetike. Sa druge strane, da postoje obaveze Srbije da se prilagodi pravilima koja važe u EU.

No, nema sumnje da će naše državno rukovodstvo, da će predsednik Aleksandar Vučić, pre svega, umeti da nađe najbolji način zaštite interesa građana Srbije u energetskom sektoru, kao što se izborio i pored snažnog pritiska pojedinih velikih svetskih igrača za učešće Srbije u deonici tzv. Turskog toka od Bugarske do Mađarske. Hvala.

Treće vanredno zasedanje , 23.02.2021.

Hvala puno.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarka, uvaženi ministre, drage koleginice, poštovane kolege narodni poslanici građani Srbije su dugo čekali Zakon o utvrđivanju porekla imovine. Posebno dugo o njemu se priča u političkim krugovima, najčešće od onih koji su u opoziciji, još od devedesetih godina prošlog veka.

Konačno, sredinom marta on stupa na snagu. Višestruko je važan. Najpre vodi ka pravednosti. Red je i treba da svi plate porez i druge dažbine u skladu sa pravim ostvarenim prihodima.

Drugo, značajno doprinosi uspešnoj borbi protiv korupcije i kriminala. I na kraju, ne manje važno, doprinosi ostvarenju optimalnih budžetskih prihoda Republike Srbije, a oni se koriste na sreću i korist svih njenih građana.

Ko će se najviše radovati kada se ovaj zakon, kada krene 12. marta, videćemo. Oni koji su sada u opoziciji do nedavno su bili na vlasti i biće kao i svi građani pod lupom ovog zakona. Verujem da mnogi od njih mirno ne spavaju i da će se pokajati što su ga javno tražili i što su mu se radovali. Ali, u svakom slučaju Srbija i ovim zakonom utvrđuje status demokratske, organizovane zemlje u kojoj zakoni važe za sve.

Kada su u pitanju ova dva sporazuma o Zajmu sa nemačkom KfW bankom, oni su veoma važni, jer su sastavni deo šire strategije državnog rukovodstva, o snažnom ulaganju u projekte vezane za zaštitu životne sredine.

Zahvaljujući politici državnog rukovodstva u prethodnih sedam godina na čelu sa predsednikom Republike, Aleksandrom Vučićem, ostvareni su značajni rezultati na svim poljima, ali posebno iznenađujuće za mnoge ekonomiste i domaće i svetske na ekonomskom polju. Sprovedene su teške, ali neophodne mere finansijske stabilizacije, sprovedena je reindustrijalizacija zemlje, otvaranje više od 100 novih fabrika, ostvaren visok rast zapošljavanja kroz desetine hiljada novih radnih mesta, ostvarene visoke stope rasta BDP-a.

Ono što je važno veoma u vreme ove pandemije, sproveden uspešan set mera podrške građanima i privredi kojima su sprečene ekonomske negativne, ekonomske posledice pandemije sa više od šest milijardi evra uloženih u tom pravcu. Tako da ovogodišnjim budžetom planiraju se najveća sredstva u novijoj istoriji za javna kapitalna ulaganja.

Znamo da mnogi su kritikovali poslednjih godina ove naše Vlade što nisu više ulagale novca u javne kapitalne investicije. Evo, ove godine će to biti oko 5% BDP-a na nivou centralnih evropskih zemalja.

Veliki deo ovih javnih kapitalnih investicija ide u projekte zaštite životne sredine. Deo tih projekata vezanih za zaštitu životne sredine jesu projekti za poboljšanje energetske efikasnosti.

Koliko je to važno, ja ću navesti, neću vam dugo oduzimati vremena, na primeru grada iz kojeg ja dolazim, a to je Užice. Užice ima veliki problem sa kvalitetom vazduha koje Užičani udišu. Pre svega to je problem samog Užica, znači, konfiguracije terena. Nije lako rešiv, ali Užice je i jedan lider, verovatno, ili jedan od nekoliko lidera gradova u Srbiji koji su najviše učinili na prevazilaženju tog problema.

Uložilo se dosta novca u gasifikaciju i najveći deo javnih institucija priključen je na gas kao izvor, energetski izvor koji najmanje šteti životnoj sredini. Ostalo je da se reši još jedan deo javnog sektora.

Užičani su se izborili za podršku Švajcarske Vlade i kreće realizacija projekta poboljšanja energetske efikasnosti, ukupne vrednosti milion i 600 hiljada evra u nekoliko osnovnih škola u Užicu i u jednom dečijem vrtiću. Ostale su individualna domaćinstva kojih u Užicu ima oko 15 hiljada. To jeste najveći problem i najveći izvor zagađenja vazduha u našem gradu.

Kako smo prišli tom problemu? Kada smo dobro prostudirali sve što se može učiniti, imamo formirano preduzeće „Užice – Gas“, smanjili smo iznos sredstava koji treba uložiti da se uđe u gasifikaciju, ali to i dalje skupo za individualna domaćinstva.

Mi smo to rešili, mislim da smo verovatno prvi u Srbiji koji smo izdvojili iz lokalnog užičkog budžeta značajna sredstva za programe energetske efikasnosti domaćinstava u našem gradu, tako da smo za četiri godine izdvojili za to oko sto miliona dinara. To je do 50% za izradu fasada, za ugradnju stolarije, za kupovinu kotlova na gas i na pelet. Drugu polovinu daju građani, tako da od 15.000 domaćinstava, preko 1.100 domaćinstava je rešilo problem poboljšanja energetske efikasnosti svojih objekata.

To je bitno zbog toga što kada imate energetski efikasne objekte, manje se greje i manje se pravi problema kada je zaštita životne sredine, odnosno kvalitet vazduha.

Pošto su moje kolege pre mene dosta pričale o svemu ovome, ima još zainteresovanih da nastave priču, ja vam se zahvaljujem što ste me saslušali.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.12.2020.

Uvažena predsednice Vlade, uvaženi ministre, uvaženi potpredsedniče i predsedniče Skupštine, drage koleginice i kolege narodni poslanici, želim najpre da izrazim zadovoljstvo, koje verujem da osećamo svi mi u ovoj sali, što smo danas u prilici da podržimo izmenu Finansijskog plana Republičkog fonda PIO, izmenu kojom će se omogućiti da 1.717.000 penzionera neposredno pred ovogodišnji Nikoljdan, za desetak dana, dobije jednokratnu pomoć od 5.000 dinara.

Drage koleginice i kolege, siguran sam da se svi slažemo da je određeno društvo zdravo i uspešno kada oni članovi društva, građani jedne zemlje, koji su u najsnažnijim godinama, životnom ali i radnom veku, razmišljaju i o onima kojima treba pomoći. Naravno, razmišljaju i o onima, a to su naši penzioneri koji su zaslužili svim onim što su učinili u svom radnom veku da se dovoljno i sve vreme razmišlja o njima. Evo, mi to činimo ovom odlukom i ne samo ovom, Vlada i nadležna ministarstva su donela još važniju odluku koja se sadrži u budžetu za 2021. godinu a to je da se penzije uvećaju za 5,9% u skladu sa švajcarskom formulom.

Čovek koji najviše razmišlja o penzionerima i koji im se u prethodnih nekoliko godina više desetina puta u svom javnom obraćanju zahvaljivao jeste predsednik Aleksandar Vučić. On je više puta naglasio da zahvaljujući razumevanju penzionera za one teške i bolne i naravno nepopularne mere koje su morale biti donete 2014. godine, sastavni deo su mera finansijske konsolidacije, nekoliko godina smanjenja penzija jesu bile neophodne.

Zahvaljujući tim merama, zahvaljujući spremnosti penzionera, zahvaljujući viziji Aleksandra Vučića i podršci toj viziji od strane, na kraju svih građana Srbije, mi smo u poziciji da danas, posle samo nekoliko godina, razmišljamo na sasvim drugačiji način, da budemo optimisti, da zaboravimo onaj period od pre samo nekoliko godina kada je Srbija bila na korak od bankrota.

Mi smo zahvaljujući toj spremnosti građana, toj spremnosti penzionera u prilici da danas razgovaramo i o završnom računu budžeta za 2019. godinu na način na koji govorimo kao optimisti, odnosno optimisti za sve ono što je doprinos takve 2019. godine za godine koje dolaze.

Završni račun budžeta iako deluje nezanimljivo, nemaštovito kao nešto o čemu treba pričati, jeste važna tema zbog činjenice da taj završni račun pokazuje na koji način je Vlada, odnosno Ministarstvo finansija planiralo budžet konkretno za 2019. godinu da li na odgovoran i realan način.

Vidimo iz ovog završnog računa da je budžet za 2019. godinu planiran realno i odgovorno, da su budžetski prihodi bili za 2,8% ostvareni u višem iznosu nego što su planirani, a budžetski rashodi za nešto malo nisu bili realizovani, nekih 0,1% i da umesto planiranog budžetskog deficita od šest zarez nešto milijardi, imamo budžetski suficit od dvadeset dve, tri milijarde.

Zašto je ovo bitno? Bitno je zato što to pokazuje da, ovakav završni račun pokazuje da je 2019. godina bila jedna od niza uspešnih godina, da je bila četvrta godina po redu u kojem je ostvaren budžetski suficit, u kojem je snižen javni dug države na 52% sa 53,7% BDP koliko je bio krajem 2018. godine i da je ta 2019. godina bila značajna za ono što dolazi, da proizvod uspešne 2019. godine jeste najveći rast BDP 5,1% u prvom kvartalu 2020. godine i da proizvodi te 2019. i prethodnih nekoliko uspešnih godina jeste da smo ovo što nas je sve snašlo u svetu epidemija, Kovid epidemija, mogli da dočekamo na nogama i potpuno spremni.

Vlada i Narodna banka Srbije su mogli da izađu sa setom snažnih mera ukupne vrednosti oko šest milijardi evra i da doprinesu na najbolji mogući način očuvanju radnih mesta, očuvanju snažne privredne aktivnosti. Da budemo zemlja koja će u 2020. godini najmanje izgubiti kada je privreda u pitanju, da će pad našeg BDP, kako je ministar rekao, biti između nula i minus jedan procenat, umesto realnih minus šest procenata da nije bilo ovih mera. Da budemo zemlja koja po procenama, ne nas samih, nego eminentnih finansijskih institucija i organizacija, svetskih, međunarodnih, da budemo zemlja koja će i u 2020, 2021. godini imati rast BDP oko 6%, ali i naredne dve godine zemlja u kojoj je rast BDP među najvećim u Evropi.

Sve ovo na kraju ogleda se i u budžetu o kome smo juče razgovarali, budžetu za 2021. godinu, koji se karakteriše u dva najvažnija pravca. Jedan je snažan socijalni rast plata, penzija, minimalne zarade, a drugi je snažan rast kapitalnih investicija.

Za nas Užičane ovo je veoma važno, jer radujemo se, kao i svi građani u Srbiji, što će u tih 330 milijardi dinara javnih kapitalnih investicija biti značajan deo novca kojim će se finansirati investicije od ogromnog značaja za Užice i građane užičkog kraja.

Naravno srećni smo što se odvaja novac za završetak deonice autoputa Miloš Veliki Preljina-Požega. To je za nas žila kucavica razvoja našeg kraja. Kada se završi, a to bi trebalo da bude i biće krajem naredne godine ta deonica. Užice konačno postaje zanimljiva destinacija za investitore i verujemo za mnoga nova radna mesta.

Ono što nas takođe raduje jeste snažno kapitalno ulaganje u zdravstvo. Mi u Užicu kao sedište zdravstvenog centra koji opslužuje ne samo građane Užica i užičkog kraja, nego i Raške oblasti, vrlo ubrzano pripremamo i završavamo projekat za rekonstrukciju tog zdravstvenog centra. Verujemo da ćemo u narednih nekoliko godina i mi biti korisnici sve većih i većih sredstava koja se izdvajaju u tom pravcu.

Ono što je važno, zaštita životne sredine. Užice zajedno sa Požegom, Ariljem, Kosjerićem, Ivanjicom jeste planirano i biće planirano iz nacionalnog investicionog projekta 2020-2025. godina kao mesto sa sedištem doduše u Požegi za izgradnju regionalnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda vrednog oko 70 miliona evra.

Dakle, mogao bih pričati još puno, ali neću. Iskoristio bi prisustvo i predsednice Vlade i ministra finansija da možda porazmisle. Znam da to nije jednostavno i nije zahvalno da preispitaju način na koji se dele sredstva iz nenamenskih transfera po lokalnim samoupravama. To je davno doneto i princip je uspostavljen pre petnaestak godina. Možda su se promenile prilike u smislu da neke lokalne samouprave su u nešto lošijoj poziciji nego što su bile ili u boljoj. Kada je u pitanju Užice radi se o 228 miliona dinara. Ima nekog razmišljanja u našem gradu da bi moglo biti drugačije, ali naravno vi ćete odlučiti o svemu.

Na kraju, mogao bih još puno da pričam ali veliko mi je zadovoljstvo da sada se zaustavim, da prekinem, da sa zadovoljstvom slušam ove mlade obrazovane i lepe koleginice, narodne poslanice, mlade i obrazovane kolege narodne poslanike koji su me ubedili, sve nas ovde, a siguran sam i sve građane koji nas gledaju i slušaju da Srbija ostaje u dobrim rukama, u rukama onih koji je vole i koji će umeti da je sačuvaju i razviju u prosperitetnu i uspešnu zemlju.

Imovinska karta

(Užice, 21.12.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Gradonačelnik Grad Užice Grad Mesečno 119000.00 RSD 22.06.2016 -