| 21.10.2020. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Hvala.
Uvažena predsedavajuća, poštovana ministarka sa saradnicama, uvažene koleginice i kolege, danas vodimo raspravu i izglasaćemo verovatno Zakon o davanju garancija Republike Srbije u korist banaka „Inteza“ i „Rajfajzen“, po zaduženju JP „Srbijagas“, a po osnovu Ugovora o kreditu za jačanje transportnih gasovoda u Srbiji.
Konkretno, radi se o kreditu do 40 miliona evra za izgradnju distributivnih gasovoda na teritoriji Zlatiborskog okruga i povezivanju industrijskih, komunalnih i individualnih potrošača na distributivni sistem. Radi se o okrugu velikog potencijala za privredni razvoj, kojem nedostaje prirodni gas kao energent. Ovo je kapitalna investicija za užički kraj i Zlatiborski okrug. Izgradiće se razvodni gasovod i za Priboj, Novu Varoš, Rutoše, Prijepolje i Sjenicu.
Ova velika investicija je još jedan dokaz snažne podrške predsednika Vučića i Vlade Republike Srbije u užičkom kraju. Ta podrška je dokazana istorijskom posetom predsednika Vučića Užicu u avgustu ove godine. Predsednik je tada saopštio velikom broju Užičana koji su ga dočekali da će se u velike kapitalne projekte koji će snažno pokrenuti razvoj Užica i doprineti još boljem životu Užičana uložiti u narednih nekoliko godina više stotina miliona evra.
Uskoro kreću radovi na izgradnji obilaznice oko Užica prema Bajinoj Bašti. To je auto-put vrednosti oko 30 miliona evra. Videli smo svi pre nekoliko dana da je potpisan ugovor sa kineskim partnerima o gradnji tunela ispod Kadinjače u vrednosti od oko 50 miliona evra. Završiće se aerodrom Ponikve, kako bi se stekli uslovi za novi snažan razvoj turizma u užičkom kraju. U novi klinički centar, to će biti peti klinički centar u Srbiji, a u Užicu prvi i jedini, u naredne četiri godine uložiće se oko 80 miliona evra. Finansiraće se izgradnja novog dečijeg vrtića. Finansiraće se izgradnja nove i najveće gasne kotlarnice u Užicu, vrednosti oko pet miliona evra, čime će sve javne institucije i sve stambene zgrade u Užicu koristiti gas kao energent.
Ove investicije će velikim delom doprineti rešenju najvećeg problema Užičana, nedovoljno dobrog kvaliteta vazduha koji Užičani udišu. Treba naglasiti da je već odobren novac od strane Vlade Republike Srbije za proširenje regionalne deponije u Užicu, da se ubrzano radi od strane Ministarstva za zaštitu životne sredine na traženju najboljeg rešenja za izgradnju postrojenja za preradu komunalnog otpada na toj deponiji. Vlada je spremna da finansira to postrojenje. Radi se o investiciji vrednoj nekoliko desetina miliona evra. Time će se na zdrav, ekološki prihvatljiv način rešiti pitanje odlaganja komunalnog otpada, ne samo Užica, već i Čačka i još sedam opština Zlatiborskog i Moravičkog otpada.
Takođe, u okviru Nacionalnog plana Republike Srbije 2020-2025. godina doneta je odluka o finansiranju regionalnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda za Užice, Požegu, Arilje, Kosjerić, možda i Lučane. Projekat je vredan preko 70 miliona evra.
Kada se uzmu u obzir svi ovi životno važni projekti za zdravlje Užičana, kada se podsetimo da je Užice, uz lično angažovanje predsednika Vučića i finansijsku podršku države od preko šest miliona evra, izgradnjom tehnološki najsavremenije fabrike za preradu pijaće vode pre dve-tri godine rešilo pitanje redovnog snabdevanja zdravom pijaćom vodom, jasno je da će građani Užica, već jesu ali posebno za nekoliko godina, biti lideri u Srbiji kada su u pitanju zdrava voda, zemlja i vazduh koji koriste i da je Užice najbolji primer uspešne i odgovorne politike predsednika Vučića vezano za zaštitu životne sredine.
Kada naredne godine bude završen auto-put do Požege, kada on odmah bude nastavljen preko teritorije Užica prema Sarajevu, steći će se uslovi da i Užice bude jedan od mnogobrojnih gradova i opština u koje će doći novi investitori, fabrike i nova radna mesta. Dakle, uskoro će i Užice biti jedan od najboljih i najuspešnijih primera i dokaza uspešne i odgovorne politike predsednika Vučića u oblasti razvoja privrede i reindustrijalizacije Srbije.
Voleli su i pomagali Užice u Užičane i drugi srpski vladari, ali ovo što je radeći za celu Srbiju predsednik Vučić uradio za Užice i Užičane, biće upisano velikim slovima u istoriju našeg grada. Ne treba sumnjati, Užičani će za sve ovo znati da zahvale i predsedniku i SNS na izborima 3. aprila naredne godine.
Verujem da je najveći broj građana koji protestuju prethodne dve subote iskreno zainteresovan za očuvanje zdravog vazduha, zemlje i vode u Srbiji. Svi to želimo i svi sa puno pažnje pratimo informacije vezane za eventualnu izgradnju rudnika litijuma u Srbiji i okolini Loznice. Ali, hajde da se okanemo romantičarskih priča o mitskoj vezanosti Srba za zemlju, za svoja imanja, da prigušimo naš dinarski mentalitet i racionalno, na osnovu jasnih i istinitih stavova struke, nauke, donesemo odluku o eventualnoj izgradnji ovog rudnika.
Najpre treba jasno da prepoznamo i odbacimo nemoralne pokušaje pojedinih opozicionih političara, Đilasa, Jeremića i Zelenovića, da zloupotrebe opravdanu zainteresovanost i zabrinutost dela građana vezano za zaštitu životne sredine, da se suprotstavimo tim opozicionim političarima u njihovom pokušaju, uz finansijsku pomoć inostranih sponzora, da pokrenu još jednu obojenu revoluciju, kada znamo da nijedna do sada nigde u svetu nije donela dobrobit građanima.
Siguran sam da ogroman broj građana Srbije to razume. Razumeju to i oni građani koji idu na ove proteste. Dokaz za to je što Đilas i Jeremić ne smeju tamo da se pojave, a Zelenović doživljava žestoke kritike organizatora protesta, što politički neuk prerano izlazi sa novim zahtevima prema državnom rukovodstvu i time razotkriva pravi suštinski razlog za svoje učešće u protestima - pokretanje obojene rezolucije i želju za dolazak na vlast bez podrške većine građana Srbije.
Naravno, nema od toga ništa. Sve to prepoznaje većinska Srbija koja poverenje poklanja Aleksandru Vučiću i SNS.
Da se razumemo, niko normalan i odgovoran prema svojim potomcima neće podržati izgradnju litijuma u Srbiji, ako to donosi sa sobom zagađenje zemljišta i voda naše Srbije. Ali, nemojmo unapred, pre nego što dobijemo sve relevantne informacije, odbacivati svaku mogućnost. Pustimo nauku i struku da urade svoj deo, uradimo ozbiljnu i nepristrasnu analizu postojećih rudnika litijuma u svetu, njihove realne posledice po prirodnu sredinu i zdravlje ljudi. Ako ta analiza pokaže da nema ekološki bezbednih tehnologija, nećemo, verujem i siguram sam, niko u Srbiji prihvatiti izgradnju rudnika litijuma u Srbiji.
Ali, ako su u svetu, posebno u najrazvijenijim zemljama, u primeni ekološki bezbedni tehnološki procesi, ako krene na toj osnovi i uz primenu tehnologije koja će se koristiti u Srbiji izgradnja rudnika u Nemačkoj, gde su veoma organizovani zeleni aktivisti, ako nema zagađenja vazduha, zemlje i vode, ako će se uz takav rudnik u Srbiji izgraditi i fabrike litijumskih baterija i putničkih automobila koje će i koristiti, zašto bismo bili protiv? Treba da budemo za upravo zbog svoje dece i potomaka i milijardi evra godišnje koje će oni dobijati i koristiti iz ovog posla.
Verujem da je ovakav pristup, iako danas nije popularno racionalno razmišljati o eventualnoj izgradnji rudnika litijuma u Srbiji, daleko moralniji i časniji nego da uzimamo veliki novac od prodaje zemlje na kojoj će se graditi rudnik, kao što to rade pojedini Đilasovi uposlenici, a da pred javnošću glumimo borce za životnu sredinu i zdravlje građana Srbije. Hvala.
Uvažena predsedavajuća, uvaženi predsedniče i saradnici Agencije za energetiku, Agencija za energetiku Republike Srbije za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini Republike Srbije i jednom godišnje najmanje joj podnosi izveštaj o radu i finansijskom poslovanju.
Ovaj dokument sadrži i izveštaj o stanju u energetskom sektoru Republike Srbije koje su u okviru nadležnosti ove agencije. Ovaj izveštaj o energetskom sektoru obuhvata prikaz stanja u domenu tržišta električne energije, prirodnog gasa i delom nafte i naftnih derivata, kao i sigurnosti njihovog snabdevanja.
Iz ovog izveštaja za 2019. godinu vidimo da je Agencija za energetiku uspešno obavila u toj godini poslove iz svoje nadležnosti a to su: sertifikacija i licenciranje, regulacija cena, nadzor nad tržištem energije, rešavanje žalbi i zaštita kupaca i međunarodna saradnja kao najbitnije.
Agencija je sve činila da obezbedi nediskriminacijski pristup sistemima, kao i efektivnu konkurenciju i efikasno funkcionisanje tržišta električne energije i prirodnog gasa.
Vidimo iz ovog izveštaja da ono što je najvažnije, a to je da su energenti jesu pod punom kontrolom i Agencije i naše države. Energenti sveukupno su ključ snažnog razvoja celokupnog čovečanstva u poslednja dva veka, kao i ključan preduslov i opstanka i razvoja svake zemlje danas, više nego ikada ranije.
Zato je važan deo u ovom izveštaju Agencije njena ocena da je sigurnost snabdevanja električnom energijom, prirodnim gasom i derivatima nafte u 2019. godini bila stabilna i zadovoljavajuća a mi možemo iskazati posebno zadovoljstvo da je to važilo i za prošlu, 2020. godinu koja je bila znatno izazovnija zbog posledica Kovid pandemije. Iz izveštaja vidimo da ukupna potrošnja električne energije u 2019. godini je bila otprilike na nivou 2018. godine. Za pro
Za proizvodnju električne energije u Srbiji, čuli smo od više kolega, karakterističan je visok udeo uglja i to nisko kalorničnog lignita, oko 49%. Ovo sa jedne strane omogućava relativno visoku energetsku nezavisnost zemlje i proizvodnju električne energije uz relativno niže i stabilne troškove, ali sa druge strane i to će sve više iz godine u godinu biti značajnije, veoma negativno utiče na životnu sredinu, kroz veliku koncentraciju sumbor dioksida, ali i kroz veliku koncentraciju emitovanog ugljen dioksida i uticaja na negativan efekat staklene bašte.
Razdvajanje operatora, prenosnog i distributivnog sistema, kao prirodnih monopola od subjekata koji obavljaju tržišne delatnosti proizvodnje i snabdevanja je jedan od najvažnijih zadataka u tržišnoj reformi ovog sektora. Zbog toga je prethodnih godina izvršena reorganizacija i reforma Javnog preduzeća EPS i završeni su ili su pri kraju složeni organizacioni poslovi vezani za formiranje dva posebna preduzeća. Jedno je EMS a.d. za prenos električne energije i upravljanje prenosnim sistemima koje je 100% u vlasništvu države. Drugo je Javno preduzeće EPS distribucija d.o.o. koju je kao zavisno društvo osnovalo Javno preduzeće EPS. Za distribuciju električne energije i upravljanje distributivnim sistemom.
Naravno, najveći proizvođač u Srbiji električne energije, 93,5% ukupne instalisane snage je Javno preduzeće EPS, ali je sve više malih elektrana i vidimo iz ovog izveštaja, zaključno sa 2019. godinom da ih je bilo 311 priključenih na distributivni sistem. Od toga je 18 u vlasništvu EPS.
Svesno većih potreba stanovništva, posebno privrede zbog snažnog planiranog razvoja Srbije u narednom bliskom periodu, ali i ispunjenja preuzetih obaveza prema EU u zaštiti životne sredine, državno rukovodstvo je uložilo značajan novac u energosektor. Započeo je sa realizacijom najznačajnijih projekata, izgradnja Trećeg bloka TE Kostolac B, kao i izgradnja TE toplane Pančevo. Nacionalnim planom 2020-2025 velike investicije su planirane u energetski sektor.
Takođe izveštaj Agencije potvrđuje da je u 2019. godini, a to možemo sa zadovoljstvom opet potvrditi i za 2020. godinu, snabdevanje prirodnim gasom je bilo redovno i zadovoljavajuće. Proizvodnjom prirodnog gasa u Srbiji, tačnije na teritoriji Vojvodine bavi se samo naftna industrija NIS a.d.
Posle značajnog rasta, vidimo iz ovog izveštaja u 2011, 2012. godini proizvodnja gasa stalno opada, pa je u 2019. godini bilo za 12.5% procenata ta proizvodnja manja nego u 2018. godini. Transport prirodnog gasa u Srbiji obavljaju dva operatora, Javno preduzeće "Srbijagas" 95% ukupne transportne gasovodne mreže njima pripada i "Jugorozgas transport" Niš 5%.
Zbog ove težnje da se uvede konkurencija u distribuciji prirodnog gasa Javno preduzeće „Srbijagas“ donelo je odluku o osnivanju zavisnog društva za obavljanje delatnosti distribucije prirodnog gasa, distribucija „Gas Srbija“ d.o. Novi Sad, ali još nije krenulo sa radom.
Korišćenje prirodnog gasa kao najpoželjnijeg sa ekološke tačke gledišta energenta, ima realnu perspektivu jer je već u Srbiji izgrađena transportna mreža u oblastima u kojima živi pet milion, oko 70% građana. Posebno što su zahvaljujući velikom naporu državnog rukovodstva na čelu sa predsednikom Vučićem završeni radovi na gasovodu tzv. Turskog toka dela koji prolazi kroz Srbiju od bugarsko-srpske do srpsko-mađarske granice, blizine Zaječara, do blizine Horgoša, dužine 402 km. Time smo obezbedili alternativni pravac snabdevanja, kao i snažnu i sigurnu osnovu za snažan razvoj naše zemlje.
Mi Užičani možemo biti posebno zadovoljni podatkom iz ovog izveštaja koji ukazuje da je u 2019. godini najveće procentualno povećanje dužine distributivne mreže u Srbiji, posle „Srbijagasa“ koji je uvećao za 8,58% ostvareno kod operatora distributivne mreže „Užice gas“ a.d. Užice 7,39%. Više od 20 godina Užičani izdvajaju u evrima milionske iznose za gasifikaciju grada. Uspeli su dobrim projektima da dobiju donaciju od oko pet miliona evra od EU i višemilionsku, opet u evrima, pomoć Vlade Republike Srbije u prethodnom periodu.
Ova gasifikacija jeste jedan od osnovnih uslova za dolazak stranih investitora uz ono što je zahvaljujući predsedniku Vučiću ključ, a to je dolazak autoputa u blizinu Užica. Znamo, do kraja ove godine da će doći do Požege, a tada nastavlja i teritorijom grada Užica do Višegrada.
Srbija je, čuli smo to pre svega od mog uvaženog kolege Veroljuba Arsića, predsednika Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, koji je veoma stručno i činjenično govorio o tome. Srbija je članica Energetske zajednice sa još sedam zemalja iz regiona jugoistočne Evrope i Crnog mora. Ova zajednica je potpisala ugovore sa EU. Sadašnji, ovaj drugi, važi do jula 2026. godine, kojim su se preuzele obaveze za implementaciju prava EU iz oblasti energetike, zaštite životne sredine, konkurencije zaštite potrošača itd.
Za Srbiju je važno da je deo ove energetske zajednice, jer je to način da se u energetskoj oblasti pripremi za ulazak u EU. Objektivno EU zahteva ogromne napore od Srbije, pre svega ogromna finansijska ulaganja. Ugovorom se traži od Srbije i trebali smo već da postignemo učešće obnovljivih izvora energije od 27% u iznosu u ukupnoj proizvodnji energije je sada na oko 21%, da se ulože ogromne pare u milijardama evra u rekonstrukciju postojećeg i izgradnju novih termoelektrana koje bi ispunjavale zahtevne ekološke standarde, da se izvrši reforma sektora distribucije električne energije prirodnog gasa u cilju povećanja tržišne konkurentnosti itd.
Videli smo, pre svega, u ovom iscrpnom izlaganju kolege Veroljuba Arsića, da postoji realna opasnost po naš energetski sistem, a time i celu zemlju od pokušaja velikih svetskih kompanija da nametnu svoje prirodne i razumljive interese, ali koji idu na štetu Srbije i njenih javnih preduzeća u oblasti energetike. Sa druge strane, da postoje obaveze Srbije da se prilagodi pravilima koja važe u EU.
No, nema sumnje da će naše državno rukovodstvo, da će predsednik Aleksandar Vučić, pre svega, umeti da nađe najbolji način zaštite interesa građana Srbije u energetskom sektoru, kao što se izborio i pored snažnog pritiska pojedinih velikih svetskih igrača za učešće Srbije u deonici tzv. Turskog toka od Bugarske do Mađarske. Hvala.
Hvala puno.
Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarka, uvaženi ministre, drage koleginice, poštovane kolege narodni poslanici građani Srbije su dugo čekali Zakon o utvrđivanju porekla imovine. Posebno dugo o njemu se priča u političkim krugovima, najčešće od onih koji su u opoziciji, još od devedesetih godina prošlog veka.
Konačno, sredinom marta on stupa na snagu. Višestruko je važan. Najpre vodi ka pravednosti. Red je i treba da svi plate porez i druge dažbine u skladu sa pravim ostvarenim prihodima.
Drugo, značajno doprinosi uspešnoj borbi protiv korupcije i kriminala. I na kraju, ne manje važno, doprinosi ostvarenju optimalnih budžetskih prihoda Republike Srbije, a oni se koriste na sreću i korist svih njenih građana.
Ko će se najviše radovati kada se ovaj zakon, kada krene 12. marta, videćemo. Oni koji su sada u opoziciji do nedavno su bili na vlasti i biće kao i svi građani pod lupom ovog zakona. Verujem da mnogi od njih mirno ne spavaju i da će se pokajati što su ga javno tražili i što su mu se radovali. Ali, u svakom slučaju Srbija i ovim zakonom utvrđuje status demokratske, organizovane zemlje u kojoj zakoni važe za sve.
Kada su u pitanju ova dva sporazuma o Zajmu sa nemačkom KfW bankom, oni su veoma važni, jer su sastavni deo šire strategije državnog rukovodstva, o snažnom ulaganju u projekte vezane za zaštitu životne sredine.
Zahvaljujući politici državnog rukovodstva u prethodnih sedam godina na čelu sa predsednikom Republike, Aleksandrom Vučićem, ostvareni su značajni rezultati na svim poljima, ali posebno iznenađujuće za mnoge ekonomiste i domaće i svetske na ekonomskom polju. Sprovedene su teške, ali neophodne mere finansijske stabilizacije, sprovedena je reindustrijalizacija zemlje, otvaranje više od 100 novih fabrika, ostvaren visok rast zapošljavanja kroz desetine hiljada novih radnih mesta, ostvarene visoke stope rasta BDP-a.
Ono što je važno veoma u vreme ove pandemije, sproveden uspešan set mera podrške građanima i privredi kojima su sprečene ekonomske negativne, ekonomske posledice pandemije sa više od šest milijardi evra uloženih u tom pravcu. Tako da ovogodišnjim budžetom planiraju se najveća sredstva u novijoj istoriji za javna kapitalna ulaganja.
Znamo da mnogi su kritikovali poslednjih godina ove naše Vlade što nisu više ulagale novca u javne kapitalne investicije. Evo, ove godine će to biti oko 5% BDP-a na nivou centralnih evropskih zemalja.
Veliki deo ovih javnih kapitalnih investicija ide u projekte zaštite životne sredine. Deo tih projekata vezanih za zaštitu životne sredine jesu projekti za poboljšanje energetske efikasnosti.
Koliko je to važno, ja ću navesti, neću vam dugo oduzimati vremena, na primeru grada iz kojeg ja dolazim, a to je Užice. Užice ima veliki problem sa kvalitetom vazduha koje Užičani udišu. Pre svega to je problem samog Užica, znači, konfiguracije terena. Nije lako rešiv, ali Užice je i jedan lider, verovatno, ili jedan od nekoliko lidera gradova u Srbiji koji su najviše učinili na prevazilaženju tog problema.
Uložilo se dosta novca u gasifikaciju i najveći deo javnih institucija priključen je na gas kao izvor, energetski izvor koji najmanje šteti životnoj sredini. Ostalo je da se reši još jedan deo javnog sektora.
Užičani su se izborili za podršku Švajcarske Vlade i kreće realizacija projekta poboljšanja energetske efikasnosti, ukupne vrednosti milion i 600 hiljada evra u nekoliko osnovnih škola u Užicu i u jednom dečijem vrtiću. Ostale su individualna domaćinstva kojih u Užicu ima oko 15 hiljada. To jeste najveći problem i najveći izvor zagađenja vazduha u našem gradu.
Kako smo prišli tom problemu? Kada smo dobro prostudirali sve što se može učiniti, imamo formirano preduzeće „Užice – Gas“, smanjili smo iznos sredstava koji treba uložiti da se uđe u gasifikaciju, ali to i dalje skupo za individualna domaćinstva.
Mi smo to rešili, mislim da smo verovatno prvi u Srbiji koji smo izdvojili iz lokalnog užičkog budžeta značajna sredstva za programe energetske efikasnosti domaćinstava u našem gradu, tako da smo za četiri godine izdvojili za to oko sto miliona dinara. To je do 50% za izradu fasada, za ugradnju stolarije, za kupovinu kotlova na gas i na pelet. Drugu polovinu daju građani, tako da od 15.000 domaćinstava, preko 1.100 domaćinstava je rešilo problem poboljšanja energetske efikasnosti svojih objekata.
To je bitno zbog toga što kada imate energetski efikasne objekte, manje se greje i manje se pravi problema kada je zaštita životne sredine, odnosno kvalitet vazduha.
Pošto su moje kolege pre mene dosta pričale o svemu ovome, ima još zainteresovanih da nastave priču, ja vam se zahvaljujem što ste me saslušali.
(Užice, 21.12.2018.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Gradonačelnik | Grad Užice | Grad | Mesečno | 119000.00 | RSD | 22.06.2016 - |