Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Vladica Maričić

Vladica Maričić

Srpska napredna stranka

Govori

Hvala vam, uvažena predsedavajuća.

Uvažena ministarko sa saradnicom, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas na dnevnom redu imamo set međunarodnih sporazuma koje Republika Srbija zaključuje, kako sa međunarodnim institucijama tako i sa mnogim državama u svetu. Ovi međunarodni sporazumi samo potvrđuju poziciju Srbije kao kredibilnog partnera i međunarodnim organizacijama i zemljama istoka i zapada, i evropskim zemljama, i zemljama sa severa Afrike.

Zasluga tome pripada isključivo mudroj politici predsednika Aleksandra Vučića, politici koju Srbija vodi od 2012. godine, koja se razlikuje i od one politike 90-ih i od one politike 2000-ih. Znamo da je 90-ih godina Srbija bila zemlja koja je bila u izolaciji, 2000-ih se ta Srbija otvarala prema svetu tako što se svima za sve izvinjavala, tako što su joj interesi pojedinih stranih zemalja bili ispred interesa građana Srbije, a od 2012. godine vodimo suverenu politiku, politiku partnerstva i sa istokom i sa zapadom, a sve u cilju boljeg života naših građana i prosperiteta Republike Srbije.

Posebno bih se osvrnuo na Sporazum o zajmu koji Republika Srbija zaključuje sa Bankom za razvoj Saveta Evrope, za realizaciju projekta pod nazivom „Studentsko stanovanje“. Taj projekat podrazumeva završetak studentskog doma u Nišu i izgradnja potpuno novog studentskog doma u Beogradu.

Studentski dom u Nišu nalazi se na lokaciji tehničkih fakulteta u ulici Aleksandra Medvedeva, u kampusu gde se nalaze tri tehnička fakulteta i Akademija strukovnih studija. Zgrada je započeta tamo negde 2009. godine i do 2012. izgrađena su samo tri sprata.

Od 2012. godine kreće ozbiljnija izgradnja te zgrade i ta je zgrada dovedena do završetka svih grubih građevinskih radova, ima 11 spratova, a u trećoj fazi, za koju mi danas usvajamo zajam, trebalo bi da ta zgrada dobije konačan izgled, da dobije fasadu, stolariju, da unutrašnjost zgrade bude potpuno izgrađena, opremljena, da dobije instalacije i naravno da zgrada dobije sav potreban nameštaj, kako bi bila u funkciji studenskog doma.

Kada studenski dom, u Nišu bude završen, imaće između 400 i 450 kreveta, odnosno mesta za 400 do 450 studenata, koji studiraju na Univerzitetu, u Nišu, ali i na odseku Niš Akademije strukovnih studija, koji se naravno finansiraju iz budžeta.

Ako znamo da studenski centar, u Nišu, trenutno raspolaže sa oko 958 kreveta, onda nije teško zaključiti da će završetkom ovog studenskog doma, kapaciteti za smeštaj, u Nišu, biti veći za gotovo 50%. To će značajno povećati dostupnost visokog obrazovanja mnogim mladim ljudima, iz južne, jugoistočne, istočne Srbije. Znamo da na tom području živi oko dva i po miliona naših građana, a na tom području, takođe oko 20 opština pripada četvrtoj grupi razvijenosti.

Sa izgradnjom ovog studenskog doma, neki mladi ljudi koji sada završavaju srednje škole, a kojima možda roditelji ne bi mogli da priušte ekonomsku cenu stanovanja u Nišu, odlučiće se za studije u Nišu, jer će moći po benificiranim cenama da koriste usluge studentskih domova.

Drugi deo projekta podrazumeva izgradnju potpuno novog studentskog doma, u Beogradu, na lokaciji studentskog grada i taj dom imaće smeštajne kapacitete za oko hiljadu studenata.

Izgradnjom ova dva doma, od prilike će Republika Srbija zadovoljiti one potrebe koje postoje kod studentske populacije. Od prilike toliko nedostajućih ležajeva, u odnosu na broj podnetih zahteva za smeštaju u studentskim centrima Srbije, naravno radi se o Univerzitetu u Beogradu, koji je najveći univerzitet kome gravitira cela Srbija, i Univerzitet u Nišu, kome gravitiraju studenti iz južne i istočne Srbije.

Drugi važan sporazum o kome danas raspravljamo, jeste sporazum sa Ruskom Federacijom, o osnivanju i uređenju rada kulturno-informacionih centara. Znamo, da u Beogradu postoji Ruski dom, nastao 1933. godine, kao kako bi smo se savremenim jezikom izrazili građanska inicijativa, odnosno inicijativa privatnih lica. Tadašnja ruska emigracija, brojna u Beogradu i celoj Kraljevini Jugoslavije, od sopstvenih sredstava, u ulici Kraljice Natalije, izgradila je svoju zgradu, Ruski dom, kao centar ruske kulture, u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji.

Godine 1946. vlasti Federativne Narodne Republike Jugoslavije tu zgradu predaju Sovjetskom savezu i on počinje da deluje, kao centar Sovjetske kulture, u Srbiji. Njegov pravni status uređen je sporazum između SFRJ i SSSR, iz 1961. godine, a 1994. godine Ruski dom, ta zgrada kako je mi poznajemo, ponela je naziv Ruski centar za kulturu i nauku.

Ovim sporazumom između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije, mi uređujemo rad tog ruskog centra, u Beogradu, ali ujedno uređujemo i osnivanje i delatnost, budućeg centra kulture Srbije u Moskvi.

Rusija je, kao što sam rekao ovde kulturno prisutna preko svog centra, od 1933. godine, kome se menjao pravni status, ali mi, Republika Srbija, nismo imali kulturni centar u Ruskoj Federaciji i izgradnjom takvog kulturnog centra, koji na neki način mi sada podržavamo, jer je ovo prvi korak ka osnivanju tog srpskog centra, koji će biti u Moskvi, stvoriće se uslovi da nam Vlada Ruske Federacije pomogne u pronalaženju i opremanju jednog takvog objekta u Moskvi.

Znamo da velike države kao što je Ruska federacija, ali i mnoge druge velike države u svetu, Francuska, Nemačka, Kina, Sjedinjene države, imaju takve centre u većini zemalja u svetu. Srbija, koja je teritorijalno i po broju stanovnika dosta manja u odnosu na njih, može da drži takve centre u zemljama regiona, koje su od posebnog značaja za Republiku Srbiju, pa je tako Aleksandar Vučić pre par godina, u centru Podgorice otvorio Srpsku kuću, kao svojevrsni centar okupljanja Srba iz Crne Gore, i centar za saradnju Republike Srbije, sa Srbima u Crnoj Gori i svima onima koji u Crnoj Gori govore srpskim jezikom.

Ali Republika Srbija mora da ima takve centre i u značajnim međunarodnim državama i usvajanjem ovog sporazuma, Republika Srbija će u narednoj godini, nadam se, steći jedan takav centar u Rusiji, koji će biti značajan za promociju srpske kulture, ali i za saradnju srpske javnosti sa građanima Rusije, koji su i te kako naklonjeni Srbiji i srpskom narodu i srpskim interesima. Znamo da je Ruska federacija značajan partner Republike Srbije u očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije na našoj južnoj srpskoj pokrajini, i Ruska federacija je glavna prepreka ulasku samoproglašene tzv. države Kosovo, u međunarodne organizacije.

Takođe na dnevnom redu imamo i dva sporazuma, iz oblasti odbrane, jedan sa Kraljevinom Maroko, drugi sa Saveznom Republikom Nemačkom.

Kraljevina Maroko, principijelno ne priznaje samoproglašenost nezavisnost Kosova, radi se o državi koja poštuje međunarodno pravo u odnosu na Republiku Srbiju.

Što se sporazuma sa Nemačkom tiče, on nam je važan, zato što su nemački vojnici u okviru kontingenta KFOR-a prisutni na KiM, i zaključenje ovakvih međunarodnih sporazuma iz oblasti odbrane, važno je za povezivanje naše vojske sa vojskom Savezne Republike Nemačke, koja će u ne daj bože, nekim eskalacijama, nasilja na KiM, značajno brže moći da odreaguje, ukoliko dobije informacije, od Republike Srbije, od naše vojske, naših bezbednosnih službi i na dnevnom redu imamo i važan sporazum sa Ukrajinom, jer Ukrajina takođe ne priznaje nezavisnost naše južne srpske pokrajine.

Ovo je sporazum o bezviznom režimu, za građane Ukrajine i građane Srbije, taj sporazum je i ranije postojao i režim je bio takav da je u 60 dana, mogao da se boravi bez vize 30 dana, a sada to povećavamo da građani Ukrajine u Srbiji i građani Srbije u Ukrajini, mogu da borave bez prekida najviše 90 dana, u jednom šestomesečnom periodu, što je otprilike standard u međunarodnim odnosima i u bezviznom režimima, koje Srbija ima i sa drugim zemljama, ima i sa EU, što će značajno povećati mogućnost poslovne saradnje, privrednog prisustva, naših kompanija u Ukrajini koje predstavlja značajno tržište, ali i mogućnost za neku ukrajinsku investiciju u Srbiji.

Kao što sam rekao, svi ovi sporazumi oslikavaju međunarodni ugled koji Republika Srbija uživa od 2012. godine, na ovamo i koji se pažljivo gradi svakim potezom, Aleksandra Vučića. Bilo je osporavanja i kada je zaključivao Briselski sporazum, i kada je zaključivao Vašingtonski sporazum, ali je vreme pokazalo da su svi ti sporazumi bili u interesu Republike Srbije, naših nacionalnih ciljeva i naših građana.

Aleksandar Vučić je motor integracija na Balkanu. Njegova inicijativa koja se odnedavno zove „ Otvoreni Balkan“, jeste revolucionarna za ovo područje. On je prvi posle nekoliko decenija, izgovorio rečenicu „ Balkan – balkanskim narodima“.

Svi smo mi tamo negde u osmom razredu osnovne škole iz istorije učili da je ta rečenica mnoge državnike skupo koštala, neke i glave. Aleksandar Vučić smogao je snage da pokrene jednu takvu inicijativu, koja je pre svega mirovna, a zatim i ekonomska i da okupi interese država koje su možda u nekom ranijem periodu naši odnosi sa tim državama bili nezamislivi, tu pre svega mislim na Albaniju, ali i na Makedoniju, odnosno Republiku Severnu Makedoniju i ja bih, kao i većina građana Srbije, u Inicijativi „Otvoreni Balkan“ voleo da vidim i države u kojima živi značajan procenat srpskog stanovništva, Crnu Goru i BiH.

„Otvoreni Balkan“ je bio osporavan, naročito u svojim prvim fazama. Neki su se plašili očito da je to inicijativa koje će drugi narodi, Albanci ili Makedonci, iskoristiti protiv Srba. Sada vidimo da „Otvorenog Balkana“ najveću korist ima upravo Republika Srbija i srpski narod i vidimo da se neke države, odnosno režimi u Crnoj Gori i BiH plaše uključenja u takvu jednu inicijativu. Dakle, oni ne veruju u snagu svojih zemalja zato što se Srbija već dokazala i pokazala kao država koja može da vodi aktivnu politiku na Balkanu, politiku mira i politiku integracija.

Ja ću, kao i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, u danu za glasanje podržati sve sporazume koji su danas na dnevnom redu.

Živela Srbija! Hvala.
Hvala vam, potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću.

Uvažena ministarka sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas na dnevnom redu imamo osam međunarodnih sporazuma i ugovora i kada sam razmišljao šta povezuje sve ove međunarodne sporazume i ugovore o kojima danas raspravljamo, došao sam do zaključka da je to politika predsednika Aleksandra Vučića, njih povezuje razvoj Republike Srbije, povećanje BDP i povećanje standarda naših građana.

Kako smo sinoć iz usta predsednika Aleksandra Vučića mogli da čujemo Srbija je u drugom kvartalu 2021. godine ostvarila rekordni rast od 15%. Takođe, u prvih šest meseci 2021. godine uspeli smo da privučemo više od milijardu i 700 miliona stranih direktnih investicija.

Ovo su impresivne činjenice, ovo su činjenice koje su za nekadašnju Srbiju bile, prosto nemoguće, a koje su za Srbiju danas realnost, ali i činjenice koje su možda nedovoljne za buduću Srbiju, odnosno za budući razvoj Srbije, jer Srbija mora dalje da se razvija, Srbija mora da gradi dodatnu infrastrukturu koja će privući još više stranih investicija i još više podići životni standard naših građana.

Ciljevi koje predsednik Aleksandar Vučić, postavio u programu Srbija 20-25 su jasni. To je prosečna zarada od 900 evra u Republici Srbiji.

Prvi sporazum o kome danas želim da govorim, jeste Sporazum koji će omogućiti izgradnju gasnog interkonektora na trasi Niš-Dimitrovgrad-Bugarska granica i koji će spojiti gasovodne sisteme Srbije i Bugarske.

Ovaj projekat, vredan je oko 85,5 miliona evra. Kredit koji mi danas odobravamo, iznosi 25 miliona evra, dok će donacija Evropske unije u vidu garanta za ovaj projekat iznositi oko 49,5 miliona evra.

Znači, Srbiji preostaje da iz budžeta isfinansira još oko 11 miliona evra. Ukupna dužina trase gasnog interkonektora kroz Srbiju, znači od Niša do Bugarske granice iznosiće oko 109 kilometara i taj gasni interkonektor biće dvosmeran i magistralan.

Iz pravca Bugarske prema Srbiji, njegov kapacitet iznosiće 1,8 milijardi metara kubnih gasa godišnje, što je negde oko 80% trenutnih potreba Srbije za ovim energentom.

U suprotnom pravcu iz pravca Srbije prema Bugarskoj njegov kapacitet će biti znatno manji, oko 0,15 milijardi kubnih metara gasa godišnje.

Iz ovih činjenica jasno je da će ovaj gasni interkonektor, pre svega služiti zadovoljavanju gasnih potreba Republike Srbije. Takođe, Srbija zahvaljujući njemu postaje i tranzitna zemlja i moći da naplaćuje tranzitnu taksu za sve one zemlje koje se nalaze dalje na trasi gasovoda.

Do 31. decembra 2020. godine u Srbiju je gas mogao ući samo iz jednog pravca, iz pravca Mađarske. To je ruski gas koji je prelazio preko Ukrajine.

Predsednik Aleksandar Vučić, 1. januara 2021. godine u ranim jutarnjim časovima otvorio je gasovod Balkanski tok, koji je deo većeg gasovoda Turski tok i sada Srbija ima dva pravca snabdevanja gasom.

Balkanski tok, odnosno Turski tok isključuje Ukrajinu na toj trasi, tako da bitno doprinosi povećanju energetske bezbednosti Republike Srbije, jer ona više ne zavisi od političke situacije na posovjetskom prostoru.

Kada gasni interkonektor između Srbije i Bugarske bude izgrađen i počeo sa radom Srbija će dobiti i treću trasu za snabdevanje gasom, a dobiće i mogućnost snabdevanja gasom iz drugih izvorišta, čime će se značajno povećati energetska bezbednost naše zemlje.

Pre nekih, 30, 40 godina o energentima se govorilo kao o robi i govorilo se o tržištu energenata.

Danas više niko energente ne posmatra kao robu, već isključivo govori o energetskoj bezbednosti zemlje, odnosno da li će zemlja imati dovoljno energenata da obezbedi stabilan rast u budućnosti.

Srbija intenzivno radi na gasifikaciji celokupne svoje teritorije. Mi smo pre neke tri nedelje ovde u formi zakona dali garancije za izgradnju razvodnih gasovoda koji gas treba da dovedu u četiri okruga, u Republici Srbiji.

To je Kolubarski okrug, to je Zaječarski okrug, Borski okrug i Pčinjski okrug.

Primena gasa je velika. Pre svega, gas kao energent primenljiv je u privredi i tamo gde dođe gasovod, gde imamo gasni priključak možemo računati na nove direktne strane investicije, onih investitora u čijoj proizvodnji je potrebno postizanje velike količine energije, a ujedno je potreban jeftin i relativno ekološki energent.

Primena je i u komunalnim sistemima za pokretanje gradskih toplana. Na primer, Gradska toplana u Nišu 96% toplotne energije koju proizvede, proizvodi od prirodnog gasa, a svega nekih 4% od mazuta ili lož ulja.

Primena gasa je značajna i za domaćinstva. Ono što sam detektovao u razgovoru sa građanima, kao problem i kao prepreku za veću primenu gasa u domaćinstvima, pre svega jeste još uvek visoka cena priključka na gas i država bi u narednom periodu mogla da razmotri subvencionisanje cene priključka na gas, kako bi on postao pristupačniji većem broju domaćinstava.

Drugi problem, koji sam detektovao jeste što se na gasnu mrežu može priključiti samo legalizovani objekat, tako da i lokalne samouprave tu imaju svoju ulogu kroz proces ozakonjenja, gde će veći broj objekata dobiti mogućnost da se priključi na gas.

Što se ostalih sporazuma tiče, oni omogućuju da Srbija dalje gradi i razvija svoju putnu železničku, ali i rečnu infrastrukturu. Srbija je u ovoj godini započela, gradi ili će do kraja godine započeti ukupno osam autoputeva. Jedan od njih, predmet je i naše današnje rasprave. To je Moravski koridor.

Autoput koji treba da spoji Koridor 10 sa Koridorom 11, odnosno Jugoistok sa jugozapadom zemlje. Takođe, Srbija investira u razvoj svoje železničke infrastrukture.

Svima nam je drago što je Narodna Republika Kina naš čelični prijatelj stala iza projekte izgradnje brze pruge, na trasi od Beograda do Budimpešte, ali izgradnja brze pruge, tu se neće zaustaviti, jer je nova trasa za brzu Prugu, od Beograda ka Nišu, i od Niša dalje ka makedonskoj granici, i za tu železničku infrastrukturu predsednik Aleksandar Vučić, obezbedio je podršku EU.

Ono što u geopolitici evroazijskog kontinenta izgleda nemoguće da oko jednog projekta jedan lider okupi i Narodnu republiku Kinu i EU, predsednik Aleksandar Vučić je postigao.

Oko izgradnje železničke infrastrukture u Srbiji, okupio je ta dva nepomirljiva svetska činioca, a sve u interesu Republike Srbije. Takođe, važan projekat iz oblasti izgradnje železničke infrastrukture, važan za moje sugrađane u Nišu, jeste rekonstrukcija i modernizacija pruge Niš Dimitrovgrad, posebno jedna njegova komponenta koja podrazumeva izgradnju obilazne jednokolosečne pruge za putnički i teretni saobraćaj, oko Niša. Popularno izmeštanje pruge iz srca Niša.

Znamo da je pruga koja deli gradsku opštinu Palilula, iz koje ja dolazim od ostatka grada, veliki problem Nišlija, kako u saobraćaju, tako i za dalji razvoj grada.

Kada ovaj projekat bude okončan, pruga više neće deliti Niš na dva dela, već na trasi te pruge moći će da se izgradi Bulevar, poznat pod nazivom južni bulevar, koji će da zaokruži saobraćajni prsten oko Niša i smanji gužve u saobraćaju koje trenutno postoje u centru grada i omogući dalji razvoj Niša, kao urbanog središta jugoistočne Srbije.

Ja ću, kao i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – za našu decu, u danu za glasanje podržati svih ovih osam sporazuma i ugovora. Hvala.
Hvala vam, potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, evo već drugi dan raspravljamo o dva važna zakona iz sistema visokog obrazovanja Republike Srbije.

Prvi put je to bilo u sredu prošle nedelje kada smo ovim zakonskim predlozima raspravljali u načelu, drugi put danas po amandmanima i ova rasprava pokazuje sav kvalitet našeg zakonodavnog procesa koji uključuje i Vladu Republike Srbije, kao nosioca izvršne vlasti koja je predlagač ovih zakona i Ministarstvo koje je obrađivač, a koje je organ državne uprave i vas ministre, koji ste na čelu tog Ministarstva a ujedno ste i član Vlade ali i ulogu Narodne skupštine, narodnih poslanika, rada u plenumu, rada u odborima, rasprave u načelu, rasprave po amandmanima i samo podnošenje amandmana.

Cilj nas narodnih poslanika je da kada podnesmo amandmane poboljšamo zakonski tekst kako bi on bio lakše primenljiv u praksi, kako ne bismo imali slučajeve da u nekom narednom periodu ponovo moramo da menjamo ono što je doneseno a sve u interesu građana Srbije, u ovom slučaju u interesu nastavnika i saradnika visokoškolskih ustanova i u interesu studenata.

Studenti na ovaj zakon, zakon o studentskom organizovanju čekaju bezmalo već 20 godina. Zašto je ovaj zakon važan studentima? Pa zato što studenti u procesu visokog obrazovanja imaju određena prava i određene interese.

Osnovni interes studenata u sistemu visokog obrazovanja je traženje što kvalitetnijeg obrazovanja, kako bi oni po završetku studija bili što konkurentniji na tržištu rada, odnosno kako bi njihova diploma koja je javna isprava, koja sertifikuje stečeno znanje, imala što veću vrednost.

I ti interesi i prava studenata često mogu biti predmet zadiranja, kako uprava visoko školskih ustanova, tako i samih nastavnika i saradnika i onda studenti moraju da se zalažu i da brane svoje interese, i dva su načina na koje oni mogu da brane svoje interese na visoko školskoj ustanovi, prvi je vanistitucionalan, a drugi je institucionalan.

Vaninstitucionalan je neki studentski protest, studentske peticije, i vanistitucionalan je dosta manje efikasan. On nastaje tek kada se desi određena povreda određenog prava studenata ili interesa studenata, dok je institucionalni mehanizam ono što je mnogo bolje za studente, zato što studenti koji su uključeni u sistem upravljanja i odlučivanja na visoko školskoj ustanovi mogu preduprediti neke odluke koje su protivne interesima i pravima studenata i time omogućiti što veći kvalitet obrazovanja i kasnije što veći kvalitet njihovog znanja i stečene diplome.

Kada sam razmišljao kome nije bilo u interesu da se ovaj zakon donese evo 20 godina, došao sam do zaključka da nije bilo političke volje da se takav zakon donese, jer su političke partije često volele da zloupotrebljavaju tu neregulisanost, odnosno zloupotrebljavaju studente iz nekih famoznih studentskih organizacija, i to je tako bilo rasprostranjeno do 2012. godine.

Od kada je SNS na vlasti, nikada nije zloupotrebila studente, nikada ih nije koristila za svoje interese, ali smo imali primere da od 2012. godine na ovamo, opozicija volela da koristi studente za svoje političke, a ne studentske interese o jednom od tih slučajeva u plenumu je govorio moj kolega Đorđe Todorović, i to je bilo septembra 2019. godine, kada su studenti kako su preneli Đilasovi mediji, studenti iz organizacije „ Jedan od 5 miliona“, blokirali rektorat BU, kako bi organi univerziteta doneli onu odluku koja odgovara njihovom političkom mentoru Draganu Đilasu.

Tačno je da je blokada bila kako bi se vršio pritisak na organe univerziteta, ali je netačno da su to studenti iz organizacije „jedan od 5 miliona“, zato što organizacija „jedan od 5 miliona“, nikada nije bila studentska organizacija, nikada nije delovala ni na jednoj visoko školskoj ustanovi, u Beogradu, ili u Srbiji.

Mi danas uređenjem ove oblasti, studentskog organizovanja sprečavamo bilo koju buduću vlast ili opoziciju da koristi studente za svoje interese i to jasno pokazuje nameru SNS, da studentima da njihov zakon, da naša poslanička većina danas na kraju dana, usvoji mogu tako reći , prvi studentski zakon u Srbiji, zato što želimo da studenti aktivno učestvuju u procesima upravljanja i odlučivanja na visoko školskim ustanovama, želimo da podignemo njihovu odgovornost ili odgovornost za funkcionisanje sistema čiji su i oni deo i naravno da od njih napravimo aktivne građane, a sve zbog toga što želimo da ih zadržimo u Srbiji.

Želimo da se oni prijatno osećaju, na njihovim visoko školskim ustanovama i da se prijatno osećaju u njihovoj Srbiji, ne samo da zadržimo postojeće studente u Srbiji, već i one studente ili svršene studente koji su nekada napustili Srbiju, želimo da vratimo u našu zemlju.

Bečki institut za međunarodne odnose objavio je studiju koja kaže da se u periodu od 2015. do 2019. godine više mladih obrazovanih ljudi vratilo u Srbiju nego što je iz nje otišlo, a vratili su ih upravo nove investicije, vratili su ih naučno-tehnološki parkovi, vratio ih je rast zarada.

Znamo da je u martu mesecu prosečna zarada u Republici Srbiji bila 555 evra, ali mladi obrazovani zarađuju daleko više. Na primer, u IT sektoru u Srbiji radi oko 70.000 ljudi, a tamo je prosečna zarada preko 1.000 evra. Dakle, mlade vraćaju nove investicije, nova radna mesta, novi putevi, jednom rečju mlade u Srbiji vraća politika Aleksandra Vučića.

Što se drugog zakona tiče, o kome danas raspravljamo, to su izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, odnosno amandmani na taj zakon, pozdravio bih to što ovim izmenama i dopunama mi po prvi put prepoznajemo specifičnost onih visokoškolskih ustanova koje ostvaruju nastavu u oblasti teologije, odnosno teoloških nauka.

Najbolji primer takvih fakulteta jeste Pravoslavni Bogoslovski fakultet u Beogradu, koji je u sastavu Univerziteta u Beogradu. Znamo da on preko 50 godina nije bio u sastavu Univerziteta u Beogradu, odnosno on je bio izbačen iz sastava Univerziteta.

Neki pre nas, početkom dvehiljaditih godina vratili su taj fakultet u sastav beogradskog Univerziteta, ali nisu priznali specifičnosti tog fakulteta. Mi danas ovim izmenama i dopunama zakona priznajemo specifičnost tog fakulteta u tom smislu što Crkvi, odnosno verskoj zajednici za čije potrebe se izvodi nastava na tom fakultetu, ne može biti svejedno ko predaje, odnosno ko studira na tom fakultetu. Dakle, Crkva dobija mehanizam kroz saglasnost za službu učenja da da saglasnost i povuče saglasnost onima koji bi predavali na takvoj visokoškolskoj ustanovi.

Takođe, nadležni organ Crkve ili verske zajednice može da daje i saglasnost za upis na osnovne, master i doktorske akademske studije te visokoškolske ustanove.

To nije novina u Evropi, iako je Srbija sekularna država, mnoge sekularne države u Evropi, a podsetiću vas da sekularnost ne znači zanemarivanje crkve i zaborav na crkvu i religiju, već odvojeno postojanje države i crkve uz međusobno uvažavanje i priznavanje. Takva praksa poznata je i u mnogim evropskim državama.

Takođe, mi ovim izmenama i dopunama zakona omogućavamo i studentima koji su završili osnovne akademske studije u trogodišnjem ili četvorogodišnjem trajanju da svoje studije nastave na dvogodišnjim master strukovnim studijama, čime izlazimo u susret, kako onim studentima koji su se posle završenih akademskih studija našli u privredi i žele da svoje studije nastave tamo gde im se mogu pružiti neka aplikativna primenjiva znanja.

S druge strane, izlazimo u susret novoformiranim akademijama strukovnih studija koje imaju značajno manji obuhvat studenata, jer je mnogo manje studenata završilo osnovne strukovne studije, nego osnovne akademske studije, a država je u prethodnom periodu dosta učinila da poboljša kvalitet nastave na akademija strukovnih studija, pre svega kroz uvođenje dualnog modela studiranja u visokom obrazovanju.

Tako, na primer, Akademija tehničko-vaspitačkih strukovnih studija iz Niša ima akreditovanih devet master strukovnih programa i ima zaključene ugovore trenutno sa devet kompanija sa juga Srbije u kojima se izvodi dualni model visokog obrazovanja.

Takođe, izmena koja treba da omogući punopravno članstvo našeg nacionalnog akreditacionog tela u ENKVI u Evropskoj asocijaciji za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju značajna je, pre svega za one naše studente, mlade naučnike istraživače, nastavnike i saradnike koji žele da se uključe u proces mobilnosti u Evropi.

Tako će naše visokoškolske ustanove i njihove studijske programe akreditovati nacionalno telo koje je punopravna članica Evropske asocijacije, čime će značajno povećati atraktivnost naših studijskih programa za studente istraživače i nastavnike iz evropskih zemalja.

Naravno, i ovaj put izlazimo u susret studentima koji su svoje studije otpočeli po pravilima koja su važila pre 10. septembra 2005. godine, takozvani stari studenti, to su oni koji su upisali osnovne studije na fakultetima, koji su upisali osnovne studije na višim školama, oni koji su upisali magistarske ili doktorske studije, ili prijavili magistarsku tezu, njima je krajnji rok za završetak studija bio 30. septembar 2021. godine. Ovim i mi sada već u junu mesecu produžavamo rok za još godinu dana kako bi mogli da završe ono što su započeli, steknu diplomu i kasnije valorizuju na tržištu rada.

Ja i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, u danu za glasanje danas glasaćemo za ove zakonske predloge.

Hvala.
Hvala vam predsedavajući. Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije. Danas na dnevnom redu imamo dva važna zakona iz oblasti visokog obrazovanja.

Prvi je izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju, sistemskog zakona, a drugi je predlog potpuno novog zakona, predlog zakona o studentskom organizovanju.

Kada kažemo, zakon o studentskom organizovanju, svi oni koji su studirali prethodnih godina, a pogotovo oni koji su bili u sistemu studentskog organizovanja, znaju da je priča o donošenju zakona o studentskom organizovanju, stara maltene 20 godina.

Mislim da je prva radna grupa za izradu jednog ovakvog zakona formirana još 2001. godine, a zatim posle te prve radne grupe, formirane su i druge i treće i iz svih tih radnih grupa proizilazili su neki nacrti i zakonskog teksta, ali nikada taj zakonski tekst nije ušao u dalju proceduru, nije ušao u javnu raspravu, pogotovo ne u proceduru pred Vladom Republike Srbije i Narodnom skupštinom Republike Srbije. To je tako bilo sve do 2018. godine, kada je vaš prethodnik, gospodin Šarčević, pitao studentske predstavnike iz KONUS i KAVS-a, šta je to što im je potrebno, a oni su rekli da je potrebno donošenje zakona o studentskom organizovanju.

Vrlo brzo je formirana radna grupa za izradu nacrta ovog zakonskog teksta, koja je nacrt izradila, i već početkom 2019. godine, Vlada Srbije je zaključkom utvrdila taj nacrt i utvrdila sprovođenje javne rasprave o Nacrtu zakona o studentskom organizovanju, i javna rasprava je sprovedena u Beogradu, u Ministarstvu, tako i u svim većim akademskim centrima, u Nišu i Novom Sadu.

Tu je bilo nekih korisnih primedbi i predloga za dopunu i izmenu tog nacrta, a posle 2019. godine usledila je godina korone, 2020. godina, kada se zastalo sa radom na ovom zakonskom predlogu i početkom ove godine, javna rasprava je ponovljena, i kako smo mogli da čujemo ona je bila u hibridnom delu, tako što su predstavnici studenata se nalazili u zgradi Ministarstva, a svi oni koji su iz epidemioloških razloga želeli da uzmu učešće u ovoj javnoj raspravi, to su mogli putem „zum“ aplikacije.

Naravno, radi se o zainteresovanoj javnosti i radi se o studentima, koji svi znaju da koriste nove tehnologije.

Posle te javne rasprave Nacrt zakona otišao je pred Vladu Republike Srbije. Vlada je utvrdila predlog zakonskog teksta i evo danas mi u plenumu Narodne skupštine možemo da raspravljamo o jednom ovakvom zakonu.

Zbog čega je ovaj zakon važan za studente? Zbog toga što jasno definiše šta je to studensko organizovanje u Srbiji. Do sada je svako mogao onako kako želi da definiše šta su to studentska predstavnička tela i šta su studentske organizacije.

U dosadašnjem Zakonu o visokom obrazovanju mi smo samo u dva člana imali u jednom definiciju studentskog parlamenta i obavezu sprovođenja izbora za studentski parlament, a u drugom članu zakona šta su to studentske konferencije, bez posebnog navođenja njihovih ingerencija, pogotovo ono što je pravilo problem studentima na terenu, da zakonom nisu bila predviđena materijalno-finansijska sredstva za rad studentskih konferencija i studentskih parlamenata.

S druge strane, što se studentskih organizacija tiče, apsolutno ni jednim članom ni jednog zakona, ni Zakon o visokom obrazovanju, ni Zakon o studentskom standardu, nije bilo definisano šta su to studentske organizacije, što je u praksi moglo da izazove velike probleme u primeni, ali ujedno i manipulaciju od onih koji su želeli da iskoriste studente za neke svoje ciljeve.

Tako smo imali česte medijske naslove - studenti iz organizacije ove, studenti iz pokreta ovog, traže ove ili one mahom političke zahteve koji nisu imali veze sa sistemom visokog obrazovanja.

To što mi danas definišemo zakonom o studentskom organizovanju šta su to studentske organizacije i direktno ih vezujemo za visokoškolske ustanove na kojima deluju, pokazuje jasnu spremnost Vlade Republike Srbije da studentske organizacije da studentima i da studentske organizacije rade u najboljem interesu studenata.

Zakon o studentskom organizovanju definiše dva tipa studentskog organizovanja, dva vida studentskog organizovanja. Prvi jesu studentska predstavnička tela, to su na visokoškolskim ustanovama studentski parlamenti a na nivou sistema visokog obrazovanja Srbije to su studentske konferencije.

Drugi vid studentskog organizovanja jesu studentske organizacije, koje su udruženja registrovana na osnovu Zakona o udruženjima, ali koje ispunjavaju posebne uslove i Zakon o studentskom organizovanju i prolaze određenu proceduru registracije na visokoškolskoj ustanovi ispunjavajući dodatne kriterijume.

Kao što sam malo pre rekao, studentska predstavnička tela jesu studentski parlamenti i studentske konferencije. Studentski parlamenti deluju kako na jedinicama visokoškolskih ustanova, to su fakulteti, tako i na samostalnim visokoškolskim ustanovama, to su univerziteti i akademije strukovnih studija, dok studentske konferencije deluju na nacionalnom nivou i one predstavljaju krovnu nadgradnju sistema studentskih parlamenata u Srbiji.

Ovaj zakon definiše jasne ingerencije studentskih konferencija, to su dve studentske konferencije - Studentska konferencija Univerziteta Srbije i Studentska konferencija akademija strukovnih studija i visokih škola. To su pre svega ingerencije prema Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje, koje ima dva člana iz reda studenata koje biraju upravo te studentske konferencije. To su ingerencije u procesu vrednovanja akademskih postignuća i studentskih programa, to je mogućnost podnošenja inicijativa za izmenu određenih opštih akata koji regulišu sistem visokog obrazovanja, ali i jedna nova mogućnost, a to je razmatranje po predstavkama i primedbama koje studentski parlamenti samostalnih visokoškolskih ustanova i njihovih jedinica upućuju SKONUS-u i SKAS-u.

Studentski parlamenti deluju kako na visokoškolskim ustanovama, tako i na njihovim jedinicama koje imaju status pravnog lica. Dakle, deluju na univerzitetima, deluju na fakultetima i deluju na akademijama strukovnih studija.

Kao što sam malo pre rekao, do sada su studentski parlamenti bili regulisani samo jednim jedinim članom Zakona o visokom obrazovanju, a sada Zakonom o studentskom organizovanju detaljno definišemo, od ovlašćenja studentskih parlamenata, do organizacije, načina sprovođenja izbora za studentske parlamente i ono što je studentskim parlamentima najvažnije, a to je finansiranje rada studentskog parlamenta i finansiranje studentskih aktivnosti na visokoškolskoj ustanovi.

Što se izbora za studentski parlament tiče, na njima mogu učestvovati sve one registrovane studentske organizacije na toj visokoškolskoj ustanovi, kao i neformalne grupe studenata kojima svojim potpisima podršku pruža najmanje 10% studenata visokoškolske ustanove i takav vid kandidovanja pruža mogućnost koji je i zakonska obaveza, da se prilikom izbora kandidata vodi računa o ravnomernoj zastupljenosti studenata i studentkinja, kao i o uključenosti studenata sa invaliditetom i studenata upisanih po afirmativnim merama u rad i sastav studentskog parlamenta.

Što se finansiranja i obezbeđenja materijalnog poslovanja studentskog parlamenta tiče, ono je definisano obavezom visokoškolske ustanove da mora da obezbedi prostor i neophodna tehnička sredstva za rad studentskog parlamenta, kao i da finansijski plan studentskog parlamenta usvaja upravo studentski parlament i on postaje posle usvajanja na savetu visokoškolske ustanove sastavni deo finansijskog plana te visokoškolske ustanove. Tim finansijskim planom studentskog parlamenta ne definišu se samo troškovi rada studentskog parlamenta, već i svi oni troškovi obavljanja studentskih aktivnosti na visokoškolskoj ustanovi, a to su: izdavanje studentskih časopisa, funkcionisanje sportskih ekipa, organizovanje treninga, seminara, studijskih putovanja, poseta poslodavcima i slično.

Što se drugog dela studentskog organizovanja tiče, to su studentske organizacije. One deluju na tri nivoa - na nivou jedinice visokoškolske ustanove, što su fakulteti i odseci akademija strukovnih studija, deluju na nivou samostalnih visokoškolskih ustanova i deluju na nivou sistema visokog obrazovanja u Republici Srbiji.

Studentska organizacija mora da bude registrovana na osnovu Zakona o udruženjima, ali studentska organizacija, kako bi se razlikovala od svih drugih udruženja, pa i onih udruženja namenjenih za studente, mora već u svom statutu da definiše ciljeve delovanja koji su u pravcu zaštite prava i interesa i zdravlja studenata, unapređenja nastave, unapređenja studentskog standarda i uključenja studenata u procese odlučivanja i afirmacija njihovog uključivanja u društvo.

Kako bi studentske organizacije stekle taj status, zakonom je predviđena procedura koja podrazumeva komisiju koja će na svakoj visokoškolskoj ustanovi ispitivati kako akte tako i rad studentske organizacije i donositi rešenje o upisu u registar studentskih organizacija.

Studentska organizacija članove može imati samo iz reda studenata, a funkcije u studentskoj organizaciji, znači organi studentske organizacije takođe moraju biti birani iz reda studenata te visokoškolske ustanove. Kako bi se to obezbedilo, studentska organizacija mora da vodi aktivno svoju knjigu članova. Takođe, studentska organizacija ne sme imati svoje delovanje usmereno protiv jednakosti svih studenata na rasnom, verskom, nacionalnom planu, na osnovu pola, materijalnog statusa ili bilo kog drugog porekla. Dakle, studentske organizacije moraju promovisati ideju tolerancije i zajedništva među studentima.

Studentske organizacije, jedinica samostalnih visokoškolskih ustanova mogu se udruživati u saveze studentskih organizacija. Oni će delovati na nivou univerziteta i na nivou akademija strukovnih studija i da bi bili reprezentativni u njihovom članstvu moraju se naći studentske organizacije koje deluju na najmanje 50% jedinica u sastavu te samostalne visoko školske ustanove.

Iznad saveza studentskih organizacija dolazi Nacionalni savez studentskih organizacija i to je novina u našem visokom obrazovanju i novina u našem studentskom organizovanju, iako su i ranije postojale studentske organizacije koje su u svom nazivu imale reč „srpski“ ili „Srbije“.

Nacionalni savez studentskih organizacije biće jedan i u njegovom članstvu naći će se svi savezi studentskih organizacija koji su registrovani na samostalnim visokoškolskim ustanovama kako bi se obezbedila ravnopravnost onih samostalnih saveza studentskih organizacije koje deluje na univerzitetima sa onima koji deluju na akademijama strukovnih studija. Mišljenje o osnivanju i radu Nacionalnog saveza studentskih organizacija davaće obe studentske konferencije.

Ono što me posebno raduje, a što se nalazi u ovom zakonu jesu odredbe koje se odnose na nadzor, nadzor vrši, naravno, Ministarstvo, a na teritoriji AP nadležni organ AP, kao i kaznene odredbe.

I do sada smo imali u Zakonu o visokom obrazovanju jedan član koji se odnosio na rad Studentskog parlamenta i član koji se odnosio na učešće studenata u radu drugih organa visoko školske ustanove, ali nismo imali kaznene odredbe ukoliko visokoškolska ustanova to ne ispuni. Sada će kako visokoškolska ustanova, tako i odgovorno lice u njoj moći da budu kažnjeni ukoliko ne obezbede adekvatna materijalna sredstva za rada Studentskog parlamenta, kao i ukoliko ne obezbede adekvatno učešće studenta u organima visokoškolske ustanove.

Znamo da je učešće studenata u organu upravljanja 15%, dok je učešće studenta u stručnom organu visokoškolske ustanove 20%.

Ovaj zakon širi i ovlašćenja studentskih predstavnika u stručnom organu, jer će oni, pored svojih dosadašnjih ovlašćenja, imati i pravo glasa i pravo na diskusiju i prilikom predlaganja organa poslovođenja, dakle u postupku izbora dekana, odnosno rektora. Imaće pravo glasa u postupku izmene Statuta visokoškolske ustanove i pravo glasa u postupku usvajanja finansijskog plana visokoškolske ustanove.

Što se tiče drugog zakonskog predloga, koji je danas na dnevnom redu, to su izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, vidim da je nastavljena tendencija koju je vaše ministarstvo otpočelo 2017. godine. Znamo da je prvi Zakon o visokom obrazovanju donet 2005. godine, koji su karakterisale česte izmene. Godine 2017. donet je jedan novi, potpuni i sveobuhvatni Zakon o visokom obrazovanju, koji mi sada ovim izmenama i dopunama dalje prilagođavamo kako bi odgovarao potrebama naše akademske zajednice.

Pre svega bih pozdravio to što se izbor članova Saveta za visoko obrazovanje vraća Narodnoj skupštini.

Znamo da je 2017. godine propisano da izbor članova Nacionalnog saveta vrši Vlada. Obrazloženje je bilo da je i izbor nedostajućih članova i razrešenje pojedinih članova brže i adekvatnije na sednicama Vlade. Međutim, lično sam mišljenja da je procedura koju sprovodi Narodna skupština, koja podrazumeva i predlog Vlade i raspravu pred nadležnim odborom i raspravu u plenumu i stalno prisustvo građana koji ovo prate preko malih ekrana, adekvatniji izboru tako važnog nezavisnog tela kakav je Nacionalni savet za visoko obrazovanje.

Jedan bitan segment ovih današnjih izmena odnosi se na zaokruživanje postupka akreditacije kod nacionalnog akreditacionog tela, što od nas traži Evropska asocijacija za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju, čiji Nacionalno akreditaciono telo Srbije želi da postane punopravni član, a to je bitno za naše visoko školske ustanove i njihove studijske programe, jer će tada biti potvrđeni od strane nacionalnog tela koje je punopravna članica Evropskog nacionalnog tela.

Vidimo da se unutar Nacionalnog akreditacionog tela osniva novi organ, žalbeni organ, kako se žalbama u postupku akreditacije više ne bi bavio Nacionalni savet za visoko obrazovanje.

Ono što mogu da primetim to je da u sastav Upravnog odbora i Komisije za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta ulaze predstavnici studenta, što do sada nije bio slučaj.

Od osnivanja Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje u njemu su bili predstavnici studenata, ali nikada do sada u Komisiji za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta i Upravnom odboru Nacionalnog akreditacionog tela nije bilo studenata, pa bih ja, a vezano za diskusiju za prethodni zakon, pozdravio i ovu izmenu. Naravno da je bitno da studenti budu i u tom segmentu visokog obrazovanja.

Još jedna izmena koja se izmenama Zakona o visokom obrazovanju predviđa, a koja se tiče studenata, to je produžetak roka za tzv. stare studente. Zovemo ih stari studenti zato što su upisani po starim studijskim programima, studentskim programima usvojenim pre 5. septembra 2005. godine.

Znamo da su poslednji koji su mogli biti upisani po tim programima bili studenti koji su upisani 1. oktobra 2008. godine, tako da oni ne moraju biti i po godinama stari. Ukratko, produžava im se mogućnost za završetak studija kako osnovnih, tako magistarskih i doktorskih za još godinu dana, a ono što bih pozdravio jeste činjenica da mi ove izmene usvajamo sada, u junu mesecu, a ne kao što je često ranije bio slučaj, u septembru, što će dodatno da relaksira situaciju i omogući im da uče i završe ono što je započeto.

Ja, kao i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, u danu za glasanje svesrdno ću podržati ova dva zakonska predloga.

Hvala.
Hvala vam, gospodine potpredsedniče Narodne skupštine Orliću.

Uvaženi ministre, uvaženi saradnici ministra finansija, kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u prethodnim nedeljama i prethodnim mesecima usvojili smo sijaset zakona koji predstavljaju digitalnu agendu Srbije i pospešuju pristup građanima Srbije digitalnim uslugama sve pod parolom digitalne budućnosti Srbije.

Upravo smo taj slogan „Digitalna budućnost Srbije“ prvi put upotrebili 2019. godine, na proslavi jedanaestog rođendana Srpske napredne stranke. Svi se sećaju onih kratkih spotova.

U jednom od njih, gospodine Orliću, vi ste glasom pokretali leteći automobil, ne znam da li na posao sada dolazite tim letećim automobilom, mislim da ne, ali znam da se za građane Srbije mnogo toga i do 2019. godine, a naročito od 2019. godine promenilo što se tiče pristupa javnih usluga i generalno olakšavanju poslovanja kako građanima, tako i privrednim subjektima.

Kada smo izlazili na izbore 2012. godine, mi smo tada pred građane Srbije izašli sa programom koji je podrazumevao Kancelariju za brze odgovore. To je bila jedna kancelarija, jedan šalter na kome su građani mogli jednim pojavljivanjem da završe apsolutno sve. Mnogi su tada govorili da je to nemoguće, da je to neostvarivo, da se država neće odreći kojekakvih taksi koje naplaćuje za izdavanje različitih uverenja, a ta uverenja ne služe ničem drugom da bi se podnela drugom državnom organu, kako bi se ostvarilo neko pravo ili iskoristila neka javna usluga.

Novi Zakon o opštem upravnom postupku donet je 2016. godine, koji je u potpunosti promenio paradigmu rada uprave u Srbiji, državne uprave, gradske, i drugih imalaca javnih ovlašćenja.

Građani više nisu kuriri, poštari, dostavljači tim organima, ne moraju da pribavljaju gomilu papira koje treba da prilože uz svoj zahtev za ostvarenje nekog prava, dovoljno je da se pojave na šalteru, podnesu zahtev, a onda taj organ koji sprovodi postupak, pribavlja uverenja i potvrde od svih drugih državnih organa koji vode javnu evidenciju. I tu nismo stali. I u mnogim lokalnim samoupravama otvoreni šalteri za brze odgovore, odnosno jedinstvena upravna mesta. U onima u kojima do sada nisu otvoreni, biće otvoreni u narednih godinu, dve.

Šta je jedinstveno upravno mesto? To je baš jedna kancelarija, jedan šalter u zgradi, koji narod najčešće zove opština, gde se možete obratiti za sva prava i usluge koje ostvarujete kod te lokalne samouprave, od građevinske dozvole, do dečijeg dodatka. Jedno pojavljivanje, jedan zahtev.

Ali, i reforma javne uprave i jedinstveno upravno mesto podrazumevaju fizički kontakt, podrazumevaju pojavljivanje građana, makar na tom jednom šalteru, a 2020. godina, doba korone, doba pandemije, pokazala nam je da neke usluge moramo početi da pružamo i digitalno. Oni građani koji su bili opremljeni digitalnim ličnim kartama, ličnim kartama sa čipom ili drugim digitalnim sertifikatima, koja su izdala druga sertifikaciona tela, npr. Privredna komora Srbije, vrlo lako su pristupali javnim uslugama iz svoje fotelje, preko svog računara.

Imamo servis elektronske uprave, e-uprave, koji je jedan od najboljih u regionu, preko koga građani već sada ostvaruju mnoge javne usluge, a sa izmenom ovog zakona danas, Zakona o ličnoj karti, omogućićemo da građani koriste i one usluge koje do sada nisu mogli, a to su usluge koje podrazumevaju identifikaciju na daljinu, odnosno potpisivanje zahteva na daljinu.

Ovaj zakon o kome danas raspravljamo, izmena Zakona o ličnoj karti, i zakon o kome smo prošle nedelje raspravljali, a to je izmena Zakona o elektronskom dokumentu, a pre dve nedelje, podsetiću vas, raspravljali smo o izmeni Zakona o pečatima državnih i drugih organa, svi ti zakoni omogućavaju adekvatan pravni okvir za potpunu digitalizaciju pružanja javnih usluga i ostvarenja prava građana u digitalnom svetu.

Pored stvaranja adekvatnog pravnog okvira, Srbija gradi i potrebnu digitalnu infrastrukturu. Primer je Državni data centar izgrađen u Kragujevcu, koji je priključak Srbije i građanima Srbije za 21. vek, priključak za digitalnu budućnost, koja sledi u svim zemljama na planeti. Pred toga, Državni data centar je i granat našeg suvereniteta u tom digitalnom informacionom društvu, zato što se u njemu pohranjuju svi podaci, svi elektronski dokumenti iz rada javne uprave, koji su kodirani algoritmima koji su proizvod naše domaće pameti.

Pored toga, Državni data centar predstavlja i platformu za implementaciju programa „Razvoja veštačke inteligencije“, kao i programa „Pametne Srbije i pametnih gradova“. One lokalne samouprave koje svojim građanima žele da ponude tzv. smart siti usluge ne moraju da grade sopstvenu informacionu infrastrukturu, dovoljno je da se obrate Državnom data centru i u saradnji sa Državnim data centrom realizuju te usluge.

Kada govorim o informacionoj infrastrukturi, ne mogu a da ne pomenem i naučno-tehnološke parkove koje smo izgradili u Srbiji. Dolazim iz Niša. U Nišu je još početkom dvehiljaditih godina krenula priča o izgradnji Naučno-tehnološkog parka. Ideja je potekla sa univerziteta. A, mnogi političari do 2012. godine su obećavali novac i izgradnju i opremanje Naučno-tehnološkog parka, obećavali, ali nisu ispunili.

Tu dolazimo do oktrobra 2016. godine, do održavanja sednice Vlade Republike Srbije u Nišu. Tada je predsednik Aleksandar Vučić bio predsednik Vlade i tada je sakupio vodeće ljude grada i predstavnike univerziteta i pitao šta je to razvojno što je potrebno gradu Nišu, pored izgradnje autoputeva i pored otvaranja fabrika, radnih mesta. Tada je pokojni profesor Goran Đorđević sa Elektronskog fakulteta, u ime grada i univerziteta, izašao pred predsednika Vučića i rekao da je to upravo projekat izgradnje Naučno-tehnološkog parka u Nišu i izgradnja laboratorijske lamele na Elektronskom fakultetu i predsednik Vučić je obećao. Neki iz akademske zajednice rekli su mi da su to obećanje prihvatili sa rezervom, baš zbog iskustava sa svim prethodnim vlastima od 2000. do 2012. godine.

Ali, ubrzo je položen kamen temeljac i 2020. godine otvoren je i Naučno-tehnološki park u Nišu i laboratorijska lamela Elektronskog fakulteta. U to je država uložila 21 milion evra. I tamo već rade razvojne start-ap kompanije i tamo se gradi neka nova Srbija, neka digitalna Srbija. Tamo rade neki mladi ljudi koje će razvijati usluge i prodavati ih u celom svetu.

U Srbiji već 70.000 ljudi, mahom mladih, obrazovanih, radi u IT sektoru i prosečna zarada u IT sektoru u Srbiji je preko hiljadu evra. I upravo zarade u IT sektoru, kao i zarade u mnogim drugim segmentima, što javnog, što privatnog sektora, omogućavaju da dođemo do cilja od prosečne zarade u Republici od 900 evra 2025. godine.

Predsednik Vučić je juče objavio da je Srbija na dobrom putu, jer je prosečna zarada u martu mesecu iznosila 550 evra. A svi mi članovi SNS, glasači SNS, svi građani Srbije koji podržavaju politiku predsednika Aleksandra Vučića možemo biti ponosni na ono što je urađeno, jer svako ko nas pita, na ulici, preko interneta, šta je to što je politika Aleksandra Vučića i SNS, možemo rukom pokazati rezultate te politike. To su naučno-tehnološki parkovi, to su nove fabrike i nova radna mesta. To je osam autoputeva koji će se graditi u 2021. godini. To je ono na šta smo ponosni mi danas, a na šta će biti ponosne i naredne generacije.

Zbog svega što sam rekao, kao i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, ja ću u danu za glasanje podržati reformske zakone koji su danas na dnevnom redu.

Živela Srbija. Hvala.
Hvala vam, predsedavajući, gospodine Orliću.

Uvaženi ministre sa saradnikom, kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, otkako je započeo ovaj poslanički mandat 3. avgusta 2020. godine mi smo na dnevnom redu imali skoro jednak broj reformskih zakona, odnosno izmena i dopuna postojećih zakona, kao i međunarodnih sporazuma kojima Republika Srbija na bilateralnoj osnovi uređuje određene oblasti života ljudi i funkcionisanja privrede, što pokazuje da je Republika Srbija kredibilan partner svim međunarodnim saugovaračima.

Bilo je tu sporazuma sa vodećim svetskim silama kao što su SAD, Rusija, Kina, sa vodećim državama EU kao što su Nemačka, Francuska, mnogo sporazuma sa zemljama u razvoju. To su nama posebno drage i važne zemlje zato što su većina njih nekada bili u Pokretu nesvrstanih, a skoro sve listom nisu priznale lažnu državu „Kosovo“ i podržavaju međunarodno pravo i teritorijalnu celovitost Republike Srbije.

Danas na dnevnom redu imamo potvrđivanje tri međunarodna sporazuma sa SAD, sa Ruskom Federacijom i sa provincijom Kvebek u Kanadi.

Sporazum o socijalnoj sigurnosti sa provincijom Kvebek u Kanadi nastavlja se na isti takav sporazum kakav Republika Srbija već ranije ima sa Kanadom, ali s obzirom da Kvebek ima isključive nadležnosti u oblasti socijalne sigurnosti kao i pravo da zaključuje međunarodne sporazume u toj oblasti, naš sporazum sa Kanadom, koja je federativna država nije, ne odnosi se na naše građane koji žive u provinciji Kvebek, pa je Vlada Republike Srbije ušla u proces pregovaranja sa provincijom Kvebek i zaključila sporazum o kome mi danas odlučujemo.

Ovim sporazumom mi kompletiramo celokupnu teritoriju Kanade za naše građane, za prava iz oblasti socijalne sigurnosti i socijalnog osiguranja, kako u Kvebeku tako i u svim ostalim provincijama na koje se odnosi naš sporazum sa Kanadom iz 2014. godine. Sporazum se odnosi na prava iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja, na prava u slučaju bolesti i profesionalne povrede i na prava iz zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja.

Vidimo da su to prava koja su u najtešnjoj vezi sa radom i radnim odnosima, tako da je svima jasno da će mnogo veće koristi od ovog sporazuma imati Republika Srbija i građani Republike Srbije, jer je mnogo više naših građana koji su na radu ili su nekada bili na radu u Kanadi, nego kanadskih državljana u Srbiji.

Kada govorimo o pravima iz oblasti penzijske i invalidske zaštite važno je napomenuti da se ovaj sporazum zasniva na dva načela. Prvo načelo je načelo neumanjenja, drugo načelo načelo sabiranja. Načelo neumanjenja znači da iznos penzije, odnosno davanja priznata od strane jednog saugovarača ne može biti umanjeno građanima koji žive na teritoriji druge strane ugovornice. Ovo je posebno važno za sve one koji su radni vek proveli u Kanadi, odnosno u Kvebeku, tamo stekli penziju, a žele da je koriste u Republici Srbiji. Iznos te penzije neće moći da bude umanjen zahvaljujući ovom sporazumu, a poznate su tendencije pojedinih zapadnih zemalja, u kojima je nekada boravio veliki broj stranih radnika, da zbog nekih problema sa penzionim fondom žele da umanje iznos penzija, čak i do polovine za sve one koji penziju ne koriste u toj zemlji, nego u svojoj matičnoj zemlji.

Načelo sabiranja znači da oni osiguranici koji nemaju dovoljno staža osiguranja po pravilima jedne ugovorne strane mogu da ostvare prava iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja sabiranjem perioda, odnosno staža osiguranja koji su ostvarili u obe strane ugovornice. To je posebno važno za sve one naše građane koji žele da par godina rada provedu u Kanadi, a kasnije radni vek nastave u Republici Srbiji.

Kada govorimo o pravima iz oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja važno je napomenuti da se ona osim na radnike odnose i na naše studente i istraživače koji borave u Kvebeku.

Što se drugog sporazuma tiče to je Sporazum o naučnoj i tehnološkoj saradnji između Republike Srbije i SAD. Znamo da su SAD vodeća svetska sila iz oblasti nauke i tehnološkog razvoja. Svi vodeći naučni instituti nalaze se sa one strane Atlantika. Najveći broj nobelovaca državljani su SAD i rade u SAD i najveći budžeti i za nauku i istraživanja su upravo oni koji imaju njihovi naučni instituti.

Ovaj sporazum koji Republika Srbija zaključuje sa SAD omogućuje našim naučnicima i i istraživačima pristup američkim institutima i učešću u projektima koje finansira američka vlada i američke korporacije. Ovaj sporazum reguliše prava iz oblasti intelektualne svojine. Znamo da je onima koji ulažu u sredstva u istraživanje i nauku jako bitno vlasništvo nad svim onim patentima koji proizađu iz tih naučnih istraživanja. Sa druge strane, naučnicima je bitno da ovakvim jednim bilateralnim sporazumom bude uređeno njihovo pravo iz oblasti intelektualne svojine.

Treći sporazum, sporazum sa Ruskom Federacijom odnosi se na saradnju u oblasti zaštite bilja i biljnog karantina. Znamo izreku da možda celokupna proizvodnja jabuka u Srbiji može da zadovolji tek nedeljne potrebe Moskve ili nekog regiona u Rusiji. Svi govorimo o tome da je potrebno da izvoznici voća i povrća iz Srbije iskoriste geopolitičku situaciju vezanu za sankcije Rusiji koje su uvele mnoge zemlje zapada, a koje Srbija nije uvela i neće ih uvesti i plasiraju veću količinu voća i povrća iz Srbije.

Ovaj sporazum upravo to omogućava. Država je prepoznala da našim izvoznicima možda najveći problem mogu da prave te administrativne procedure. Ušla je u proces pregovaranja i zaključila bilateralni sporazum sa Ruskom Federacijom koji je pravni okvir vezan za saradnju u oblasti zaštite bilja i biljnog karantina.

Sada na scenu treba da stupe naši poljoprivrednici, naše kompanije iz oblasti agrobiznisa i ispune standarde jer znamo da je rusko tržište jako zahtevno i da je robu potrebno sertifikovati i ispuniti odgovarajuće standarde koje traži rusko tržište. U tome im mnogo može pomoći i Privredna komora koja ima dobro odeljenje za Rusiju i generalno Istočnu Evropu.

Kao i moje kolege iz Poslaničke grupe Aleksandar Vučić - Za našu decu ću u danu za glasanje podržaću sva ova tri međunarodna sporazuma, kao što smo podržali i ranije sporazume koje je Vlada Republike Srbije zaključivala sa mnogim državama u svetu. Srbija je kredibilni partner svim državama i sa istoka i sa zapada, država sa kojom se rado ulazi u pregovore iz najrazličitijih oblasti privrede i života građana i sa kojom se zaključuju međunarodni sporazumi. To je zato što je Srbija država u kojoj vlada politička stabilnost, država u kojoj vlada fiskalna stabilnost i država sa dobrim ekonomskim rastom i dobrim ekonomskim karakteristikama. Sve to je započelo 2014. godine sa reformama koje je pokrenuo tada premijer, a sada predsednik Aleksandar Vučić. Obnovili smo našu privredu, napunili državnu kasu i postali kredibilan partner svima u svetu. Hvala.
Zahvaljujem.

Uvaženi ministre, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ja ću, kao i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić - Za našu decu, podržati set ekonomskih zakona o kojima danas raspravljamo, kao i rebalans budžeta koji je juče bio na dnevnom redu.

Ovi zakoni jako su važni kako bi državi pružili adekvatne ekonomske mehanizme za borbu protiv korona krize, korona kriza koja je prateći činilac epidemije korona virusa zahvatila je gotovo sve zemlje u svetu i pred činioce ekonomskih politika tih zemalja nametnula potrebu da svakodnevno prate ekonomske parametre i adekvatno reaguju koristeći sve raspoložive fiskalne i monetarne instrumente.

Vidimo da one države koje imaju mudro vođstvo, kao što je to slučaj u Srbiji, one države koje imaju dovoljno novca za to i one države koje imaju konsenzus oko ključnih nacionalnih ciljeva mnogo lakše i mnogo bolje prolaze kroz krizu. One države u kojima ne postoji konsenzus oko ključnih nacionalnih pitanja i koje su u krizu ušle opterećene velikim javnim dugom, dosta teže prolaze kroz ovu krizu, a još će teže proći kada se kriza bude završila i nastupe novi ekonomski, ali i međunarodni politički odnosi.

Srbija se, hvala Bogu, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem odlično snašla u vreme epidemije korona virusa i vreme ekonomske krize koju je ta epidemija izazvala i prošlu 2020. godinu završili smo sa najmanjim padom BDP-a u Evropi, svega 1%. Građani koji ne razmišljaju o brojkama mogu lako da primete da u Srbiji nije bilo pada ekonomske aktivnosti, niti je porasla nezaposlenost. Naprotiv, nezaposlenost je u 2019. godini iznosila 10,4%, a u 2020. godini svega 9%, bila je jednocifrena. Prosečna zarada u Republici u 2020. godini dostigla je iznos od 560 evra.

Srbija je tokom 2020. godine uspešno realizovala dva paketa mera pomoći građanima i privredi, a mi danas odlučujemo o sprovođenju i trećeg paketa mera. Ovaj paket, kao i prethodna dva, usmeren je i na građanstvo i na privredu.

Svi oni građani koji se putem portala Uprave za trezor ili kol centra budu prijavili za direktnu pomoć države mogu da računaju na pomoć u iznosu od 60 evra, dva puta po 30 evra. Penzioneri će dobiti dodatnih 50 evra, dok će nezaposleni dobiti dodatnih 60 evra.

Posebno brinemo za naše građane na KiM koji će dobiti dodatnu pomoć od 100 evra, dok će oni nezaposleni dobiti dodatnu pomoć od 200 evra.

Svima je jasno da će ova pomoć građanima ujedno pomoći i privredi, zato što će uvećati domaću tražnju. Pomoć privredi jeste direktna, ali i putem garantnih šema.

Direktna pomoć privredi odnosi se na opštu pomoć svim privrednim subjektima, ali i na sektorsku pomoć onim privrednim subjektima koji su najugroženiji pandemijom.

Svi privredni subjekti u Srbiji, znači i preduzetnici i mikro, mala, srednja i velika preduzeća, apsolutno svi od države će dobiti tri puta po 50% minimalne zarade. To je april, maj i jun ove godine.

Pored toga, sektori koji su najugroženiji pandemijom korona virusa, a to su ugostiteljstvo, turizam i prevoz putnika, mogu da računaju i na dodatnu pomoć.

Ugostiteljstvo i turizam dobiće u julu i avgustu još po jednu celu minimalnu zaradu, dok će gradski hoteli dobiti pomoć od 350 evra po krevetu i 150 evra po sobi. To je, znači, najmanje 500 evra po sobi. Prevoznici će dobiti pomoć šest puta u ovoj godini po 600 evra po svakom autobusu.

Kada saberemo svu pomoć koju je ova država dala građanima i privredi u prva dva paketa mera i koju će dati u trećem paketu mera dolazimo do obima od 17,2% BDP-a, čime se država svrstala u red zemalja koje su najviše pomogle svojoj privredi i građanima.

Pored direktne pomoći privredi tu je i pomoć putem garantne šeme koja je možda i značajnija od ove direktne pomoći, jer njome država motiviše privatne banke da angažuju svoja sredstva i upumpaju ih u privredne tokove.

Prva garantna šema usvojena prošle godine iznosila je dve milijarde evra i vi ste nam, ministre, malo pre saopštili da je već milijardu i 700 miliona evra iz te šeme sredstava angažovano. Zbog toga tu prvu garantnu šemu proširujemo za 500 miliona evra.

Pored prve garantne šeme koja je namenjena svim privrednim subjektima danas usvajamo i drugu garantnu šemu vrednosti od 500 miliona evra koja je namenjena za one sektore koji su najpogođeniji korona krizom. Tu je garancija države bankama veća, ali je i veći grejs period i veći broj rata otplate.

Pored sve ove pomoći privredi i građanima svakako da pozitivno na ekonomske tokove u našoj zemlji utiče i do sada najveći investicioni ciklus koji je ova država videla. Svesni smo da Republika Srbija u ovoj godini već sada gradi četiri auto-puta, a da će do kraja godine započeti još četiri, što je ukupno osam.

Kada je bilo ko u ovoj zemlji mogao da zamisli da će naša Republika Srbija u jednoj godini graditi osam auto-puteva? Da pomenem onaj auto-put koji je možda najznačajniji građanima grada iz kog dolazim, a to je auto-put Niš – Merdare, odnosno auto-put koji će da spoji Niš sa lukom na južnom Jadranu koji uskoro kreće da se gradi. Takođe bih izdvojio i Moravski koridor koji će da spoji jugoistok sa jugozapadom naše zemlje, odnosno Koridor 10 i Koridor 11.

To nije sve. Naša država investira u apsolutno svakom gradu i opštini u ovoj zemlji. Do svakog građanina u bilo kom selu, opštini ili gradu doći će vodovodna i kanalizaciona mreža do 2025. godine i to više nije pitanje volje, želje ili novca. Volja i želja postoje, iskazane u programu „Srbija 2025“, novac postoji, obezbeđen je za to, a brzina izvođenja radova zavisi isključivo od lokalnih samouprava i njihove sposobnosti i brzine da pripreme projektnu dokumentaciju i konkurišu kod države.

Srbija aktivno ulaže i u svoj zdravstveni sistem. U 2020. godini izgradili smo dve potpuno nove kovid bolnice, a uskoro krećemo u izgradnju i treće.

Srbija je lider u procesu nabavljanja vakcina na svetskom tržištu, lider u postupku vakcinacije, a uskoro postaje lider i u proizvodnji vakcina.

Već smo krenuli sa proizvodnjom ruske „Sputnjik V“ vakcine na Institutu „Torlak“, u koju će biti uložena i dodatna sredstva, a izgradićemo i potpuno novu fabriku vakcina u kojoj ćemo da proizvodimo kinesku „Sinofarm“ vakcinu i Srbija će imati dovoljno vakcina ne samo za sve svoje građane, već i za ceo region Jugoistočne Evrope.

Srbija je lider i u privlačenju direktnih stranih investicija. U 2020. godini nijedan strani investitor nije odustao od ulaganja u Srbiju. Privukli smo 3,1 milijardu evra, što je dva puta više, nego sve ostale zemlje u regionu Zapadnog Balkana, ali Srbija želi još više. Zato nastavljamo sa aktivnim merama ekonomske politike, nastavljamo sa privlačenjem direktnih stranih investicija, jer Srbija je zemlja koja je željna razvoja, željna još više novih fabrika i još više radnih mesta.

Ponoviću još jednom, kao i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržaću sve ekonomske zakone.

Hvala.
Hvala, predsedniče Narodne skupštine.

Uvažena ministarka, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas na dnevnom redu imamo jedan jako važan zakon – Zakon o muzejskoj delatnosti. Ovu oblast ranije regulisao je Zakon o kulturnim dobrima iz 1994. godine, koji i pored toga što je terminološki zastareo jer je pisan u jednom drugom vremenu, predstavlja jedan opšti zakon koji je, pored muzeologije, obuhvatao i arhivistiku i kinematografiju i nepokretna kulturna dobra.

Početkom 2020. godine donet je poseban Zakon o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti, čime je arhivistika izdvojena iz Zakona o kulturnim dobrima, a evo danas mi izdvajamo, odnosno ovim zakonom kad bude usvojen i kad krene da se primenjuje, izdvajamo i muzeologiju iz Zakona o kulturnim dobrima iz 1994. godine.

Upravo oni koji prate rad Narodne skupštine i Vlada Republike Srbije od 2012. godine, a posebno od 2014. godine, mogu da uoče tu tendenciju da SNS želi da određene oblasti društva definiše sveobuhvatnim i svrsishodnim celovitim zakonima. To od nas očekuje struka, očekuju građani Srbije i upravo je rešenja iz ovog zakona pisala struka, tako da svako onaj ko bi polemisao sa ovim zakonom, u stvari ne bi polemisao sa politikom, već bi polemisao sa strukom.

Njegova rešenja su savremena i njegova rešenja su ista ili slična onima u većini država Evrope, gde srpsko kulturno nasleđe, srpsko istorijsko nasleđe istinski i pripada.

Mi danas u Srbiji imamo 149 muzeja. To je broj nešto manji nego što imamo jedinica lokalne samouprave u Srbiji, njih je oko 170. Naravno, nemamo u svakoj jedinici lokalne samouprave muzej.

U Beogradu imamo veći broj muzeja, ali ono sa čime se veliki broj muzeja suočava jeste nedostatak sredstava za obavljanje te neke njihove osnovne muzološke delatnosti, jer su na budžetima jedinica lokalne samouprave.

Ovaj zakon u sistem muzeja u Srbiji uvodi red. Red na čijem vrhu će biti centralna ustanova. To će biti Narodni muzej u Beogradu koji će poneti naziv „Narodni muzej Srbije“. Svi se sećamo da je Narodni muzej u Beogradu vraćen građanima Srbije, vraćen svim posetiocima Beograda na Vidovdan 2018. godine, tačno 15 godina pošto su ga DOS-ove vlasti zatvorile, gurnule u mrak, pod parolom - rekonstrukcije, tako da više nikada više ne ugleda svetlost dana.

Godine 2014. kada je postao predsednik Vlade, Aleksandar Vučić pokrenuo je ponovo, odnosno skoro, a pre toga ništa nije ni urađeno, pokrenuo je rekonstrukciju Narodnog muzeja u Beogradu i on je otvoren kao što sam rekao na Vidovdan 2018. godine.

Posle Centralne ustanove sledi 11 matičnih muzeja, matičnih ustanova. Posebno bih izdvojio Prirodnjački muzej. Znamo da se pre par meseci u medijima bliskim Draganu Đilasu vodila kampanja da želimo da ukinemo Prirodnjački muzej. Naravno da ne želimo da ga ukinemo, stavljamo ga u red matičnih muzeja za prirodnjačko nasleđe Republike Srbije, a posle matičnih muzeja slede muzeji u teritorijalnim centrima. To su najčešće oni muzeji u centrima upravnih okruga u Srbiji.

Svi ovi muzeji i Centralna ustanova i Matični muzeji i muzeji u teritorijalnim centrima biće finansirani iz budžeta Republike Srbije, budžeta AP i budžeta jedinica lokalne samouprave.

Takođe, za zaštitu muzejske građe u javno vlasništvo, vlasništvo Republike Srbije obezbeđuju se sredstva u budžetu Republike Srbije, a što se one muzejske građe, koja je privatno vlasništvo, ovaj zakon vlasnicima, odnosno držaocima nameće obavezu da se o toj muzejskoj građi adekvatno staraju.

Ovaj zakon uvodi i digitalizaciju naše muzejske građe i uvođenje u jedinstveni informacioni sistem muzeja u Srbiji, čime će ona biti dostupna i putem interneta, dostupna strancima, dostupna našim ljudima, dostupna istraživačima i naučnicima.

Kao Nišlija želim da izjavim i da gradu Nišu predstoji izgradnja zgrade Narodnog muzeja. Zgrada u kojoj se trenutno nalazi Narodni muzej, odnosno njegova uprava, depo i konzervacija u postupku restitucije vraćena je pravim vlasnicima. Narodni muzej je sada zakupac te zgrade. Zgrada arheo sale, koji mnogi u Nišu neispravno zovu zgradom Narodnog muzeja, prilično je mala i u njoj je izloženo svega možda oko 1% bogate muzejske građen koju Narodni muzej u Nišu poseduje.

Zbog toga je odlučeno da se na reprezentativnoj lokaciji, u strogom centru grada, na nišavskom keju gradi nova zgrada Narodnog muzeja. Izabrana lokacija je kuća vladike Jeronima. To je prvi vladika niški posle oslobođenja Niša od Turaka i veliki dobrotvor. Njegova kuća je pod visokim nivoom zaštite i ona će biti rekonstruisana, revitalizovana i dograđena na susednom placu, tako da će se dobiti reprezentativni muzejski objekat od oko 3.800 kvadrata koji će sadržati i izložbeni prostor i depo i konzervaciju i upravu Narodnog muzeja. On će toplom komunikacijom biti spojen sa zgradom oficirskog doma na susednoj parceli sa njenom centralnom salom koja sama ima oko 1.000 kvadrata izložbenog prostora. Tako da će i tih 1.000 kvadrata sale oficirskog doma biti dostupno za veće muzejske izložbe.

To je naravno skup projekat od oko 500 miliona dinara, za šta će gradu svakako biti potrebna pomoć Republike, za šta se ja kao narodni poslanik iz Niša, kod vas uvažena ministarka, zauzimam za svoje sugrađane. Projekat je u fazi idejnog rešenja. Na javnom konkursu stručni žiri, kome je autoritet dala i direktorka Narodnog muzeja u Beogradu, gospođa Bojana Borić Brešković, izabrao idejno rešenje koje je 8. juna 2020. godine predstavljeno i predsednici Vlade Republike Srbije, Ani Brnabić kada je posetila Niš prilikom otvaranja Naučno-tehnološkog parka. Sledi nam izrada idejnog projekta muzeja i kasnije građevinskog projekta muzeja.

Zbog razvoja muzejske delatnosti u Srbiji, odnosno zbog podizanja svesti kod naših građana o značaju kulturnog istorijskog blaga koje naši muzeji poseduju, ali i zbog mogućnosti razvoja privrede u našoj zemlji, odnosno privrednog rasta, jer muzeji predstavljaju značajna turistička mesta, odnosno mesta koja turisti rado posećuju, ja ću sa zadovoljstvom glasati za ovaj zakon, ako i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić - Za našu decu. Živela Srbija. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Danas na dnevnom redu imamo ugovor o zajmu koji će omogućiti da u 135.000 domaćinstava u Srbiji dođe širokopojasni brzi internet. Ovaj internet, odnosno širokopojasnu mrežu za pristup internetu izgradiće im država zato što kod privatnih komercijalnih operatera ne postoji komercijalni interes da izgrade tu tzv. magistralnu internet mrežu. Ovim će domaćinstva u oko 800 sela u Srbiji moći da osete sve koristi koje pruža 21. vek, moći će ravnopravno da se uključe u proces digitalizacije, moći će da koriste elektronske usluge uprave, moći će da trguju preko interneta, moći će da koriste elektronsko bankarstvo, moći će takođe da rade preko interneta.

Vreme korone pokazalo nam je koliko je internet bitan. Svako onaj ko je imao pristup brzom internetu nekako je lakše mogao da se prilagodi novonastalim uslovima vanrednog stanja, uslovima delimičnog ili potpunog zatvaranja, nego onaj ko nije imao pristup internetu. Tu govorim i o deci u školama, ali govorim i o svima onima koji su svoj posao mogli da obavljaju preko interneta.

Veliki gradovi u Srbiji, čak i središta opština u Srbiji imaju relativno dobar internet. Problem jesu zabačena sela, sela do kojih je teško, odnosno skupo izgraditi infrastrukturu koja bi se isplatila komercijalnim operaterima. Zbog toga tu dolazi država i država će izgraditi tu infrastrukturu do pristupnih tačaka u selima. Te pristupne tačke najčešće su škole i od škola će sve početi. Oko 800 škola dobiće pristup kvalitetnom i brzom internetu, a onda će od škola komercijalni operateri moći da razvedu tu tzv. „last mile“ mrežu, koja će ići do oko 135 hiljada domaćinstva u Srbiji. Komercijalni operateri koji grade „last mile“ mrežu i koji će od nje imati koristi, imaće obavezu i da održavaju „middle mile“ mrežu, koju je država izgradila.

Ovo nas dovodi do veće ravnopravnosti građana Srbije onih u gradu i onih na selu tzv. digitalne ravnopravnosti, jer više neće biti bitno da li živite u centru Beograda, da li živite u Nišu, Novom Sadu ili živite na nekoj planini, gde je vazduh lep, gde je hrana zdrava, gde je voda zdrava i iz tog svog mesta gde živite, gde ste možda nasledili neku kuću, neku dedovinu, moći ćete ravnopravno da se uključite u sve svetske tokove, jer kao što je nekada tamo šezdesetih i sedamdesetih godina televizor bio prozor u svet, danas internet možemo nazvati prozorom u svetu. Za razliku od televizora koji je bio jednosmeran, internet je dvosmerni prozor u svet gde se ravnopravno uključujete sa svim učesnicima na kugli zemaljskoj.

Izgradnja ove internet mreže širokopojasne u selima Srbije pripala je baš SNS. Ne, slučajno, oni pre nas nisu mnogo brinuli o građanima, više su brinuli kako da napune svoje džepove, a onda da taj novac sakriju od građana Srbije i izvezu na svoje račune na Rajskim ostrvima, kao što su Mauricijus, da izvezu u Švajcarsku, koji je poreski raj, da izvezu u Hong Kong.

Srpska napredna stranka na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, prva je koja je pokazala istinsku brigu za građane na selu, odnosno za svakog građanina Republike Srbije. Predsednik Aleksandar Vučić, proklamovao je Program Srbija 20-25, koji će omogućiti svim stanovnicima Srbije u svakom selu da do 2025. godine dobiju vodovodnu i kanalizacionu mrežu.

Upravo je SNS smogla snage da uvede novo ministarstvo u sastav državne uprave, to je Ministarstvo za brigu o selu. Sve ovo, i Program Srbija 20-25 i Ministarstvo za brigu o selu i izgradnja širokopojasne internet mreže, do oko 800 sela u Srbiji jeste briga o selu, jeste briga o seljacima, jeste briga o svakom građaninu Srbije.

Zbog toga ću ja, kao i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu u danu za glasanje podržati ovaj predlog. Živela Srbija. Hvala.
Hvala, uvažena predsedavajuća.

Uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas na dnevnom redu imamo autentična tumačenja odredaba dva zakona – Zakona o visokom obrazovanju i Zakona o sprečavanju korupcije. Oba ova zakona nedavno su doneti.

Zakon o visokom obrazovanju donet je 2017. godine i on je tada zamenio istoimeni zakon iz 2005. godine. Zakon iz 2005. godine pamtimo po sistemskim manjkavostima koje je ova Narodna skupština morala skoro svake godine da ispravlja u septembru i oktobru mesecu, da bi mogao da bude primenjivan. Znajući one koji su te 2005. godine donosili zakone, ne bi me čudilo da su te sistemske manjkavosti u njemu bile i namerno ostavljene.

Što se zakona iz 2017. godine tiče, on je potpuno i celovito uredio sistem visokog obrazovanja u Srbiji. Ostalo je još da se uredi sistem finansiranja visokog obrazovanja i sistem studentskog organizovanja, što će biti uređeno posebnim zakonima za koje verujem da ćemo ih usvojiti u ovom mandatu Narodne skupštine.

Kao što rekoh, zakon iz 2017. godine rešio je sve nedoumice. Definisan je i pristup visokom obrazovanju posle završenog četvorogodišnjeg srednjoškolskog obrazovanja, definisano je i nacionalno akreditaciono telo kao nezavisno telo, što je bio zahtev Enkve i zahtev za uključivanje srpskog visokog obrazovanja u evropski jedinstveni obrazovni prostor. Definisana je i procedura za prestanak mandata organa poslovođenja, jer prethodni zakon iz 2005. godine jeste imao odredbe koje su definisale kada prestaje mandat organu poslovođenja, ali nije imao proceduru kako da do toga dođe, što je bilo masovno zloupotrebljavano.

Zakon iz 2017. godine jasno je definisao i uslove koje treba jedan nastavnik odnosno redovni profesor da ispuni da bi bio izabran da bude organ poslovođenja ustanove. On je morao biti u punom radnom vremenu i izabran na neodređeno vreme, ali vidimo da su se dešavali primeri da su pojedini dekani, rektori, predsednici, odnosno, direktori u zavisnosti od toga o kojoj se visokoškolskoj ustanovi radi koristili jedan drugi član istog zakona koji definiše mogućnost produženja radnog odnosa i posle navršene 65 godine života.

Taj član je dovoljno jasan. On kaže da se nastavnik, odnosno redovnom profesoru radni odnos može produžiti i posle 65 godine života ugovorom o radu na određeno vreme, najduže do dve godine uz mogućnost produžetka do sedamdesete godine života i isključivo ukoliko postoji potreba za njegovim radom u nastavi. Znači, potreba za radom u nastavi, a ne potreba za rukovođenjem ustanovom i ugovor o radu na određeno vreme.

Ja sad pokušavam da zamislim kako je izgledala ta situacija gde je neki dekan nekog fakulteta, koji je jedini ovlašćen da zaključi takav ugovor zaključivao ugovor baš sam sa sobom zbog potreba u izvođenju nastave.

Taman kad sam pomislio da takvih primera u praksi možda i nije bilo i da mi ovim autentičnim tumačenjem sprečavamo neka buduća činjenja, dobio sam telefonski poziv od jedne profesorke sa jednog fakulteta, neću ovde da imenujem, koja mi je rekla da njen dekan ima 65 godina, i da ove godine planira da se kandiduje za još jedan mandat koji će okončati u svojoj 68 ili 69 godini života. E, pa neće.

Mi ovim autentičnim tumačenjem sprečavamo bilo kakvo kreativno tumačenje ovog člana zakona i ne samo za ubuduće, jer autentično tumačenje ne proizvodi svoje pravno dejstvo za ubuduće, autentično tumačenje je tumačenje odredbe koja je do sada bila važeća, tako da će svi oni organi poslovođenja, visokoškolskih ustanova u Srbiji koji su navršili 65 godina morati da prestanu da vrše mandat organa poslovođenja.

Što se Zakona o sprečavanju korupcije tiče, on je donet 2019. godine, a sa primenom se počelo od 1. septembra 2020. godine i on je zamenio ranije postojeći zakon, tj. Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, usvojen 2008. godine, koji je, takođe, zbog svojih sistemskih manjkavosti često morao da bude menjan.

Zakon o sprečavanju korupcije iz 2019. godine, po meni, sadrži jasnu definiciju javnog funkcionera, ali vidimo da je u praksi bilo onih koji su tu definiciju kreativno tumačili, bez obzira da li se radi o javnim funkcionerima koji su želeli da izbegnu obaveze iz tog zakona ili se radi o samoj Agenciji za sprečavanje korupcije, koja je širokim tumačenjem ovog člana zakona, njegovu primenu stavila i na redovne profesore koji su članovi saveta fakulteta, pa čak i na studente koje je studentski parlament izabrao za članove saveta fakulteta ili univerziteta, što nije duh ovog zakona.

Oni koji su ovaj zakon pisali i usvajali nisu njih hteli da apostrofiraju kada su definisali javne funkcionere i mi sada javne funkcionere nedvosmisleno definišemo prema organu koji ih je izabrao, postavio ili imenovao i tu više neće biti spora, niti mogućnosti za bilo kakvim kreativnim tumačenjem.

Ono što bih primetio, a to je da je u ovom autentičnom tumačenju možda, uz organe jedinice lokalne samouprave, trebalo navesti i organe gradskih opština. Znam da će se po analogiji ova odrednica na organe jedinice lokalne samouprave primenjivati i na organe gradskih opština, ali, s obzirom da dolazim iz Niša, koji je jedini, pored Beograda, na celoj svojoj teritoriji organizovao gradske opštine. Znači, imamo pet gradskih opština. Uvek nam je bitno da gradske opštine budu što preciznije zakonom definisane, što je tendencija i kod nekih zakona koji su poslednjih godina usvajani, a nadamo se da će i narednom novelacijom Zakona o lokalnoj samoupravi način organizovanja, a pre svega nadležnosti gradskih opština, biti još bolje uređene.

Ja ću, kao i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržati ova dva predloga za autentičnim tumačenjem odredaba ova dva zakona zato što ovaj naš rad danas na autentičnom tumačenju predstavlja nastavak daljih reformi u Srbiji, a podsećam da su sveopšte reforme sistema u Srbiji jedan od šest načela na kojima je zasnovana Vlada Republike Srbije, a koje je neposredno pre njenog izbora proklamovao predsednik Aleksandar Vučić. Živela Srbija! Hvala.
Hvala, predsedniče Narodne skupštine.

Uvaženi ministri sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, zadovoljstvo mi je što večeras mogu diskutovati o Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, a povodom izgradnje auto-puta Niš-Merdare, odnosno njegove prve faze od Niša do Pločnika, u dužini od 32,6 kilometara.

Ovaj auto-put Niš-Merdare, odnosno Niš-Pločnik, deo je Auto-puta mira, iza koga direktno stoji predsednik Aleksandar Vučić, kao i širih ekonomskih, regionalnih i mirovnih inicijativa koje je pokrenuo predsednik Aleksandar Vučić, a koji treba da obezbede trajni mir na Balkanu, prosperitet i napredak naroda na zapadnom Balkanu, gde je Srbija najveća država, a srpski narod najmnogoljudniji narod. I Srbija i srpski narod imaće najviše koristi od tih inicijativa.

Oni koji te inicijative kritikuju, u stvari ne veruju u vitalnost srpskog naroda i u snagu srpske države, zato što smatraju da će te inicijative, i Auto-put mira i Mini Šengen koristiti samo drugim narodima, osim srpskom i osim Republici Srbiji, pa čak i da će tim narodima koristiti protiv srpskog naroda i protiv Republike Srbije. Takve kritičare demantuju činjenice, a činjenica je da je u 2020. godini, godini korone, Srbija privukla 2,9 milijardi evra direktnih stranih investicija, što je 63% ukupnih direktnih stranih investicija na Balkanu. Znači da mi koristimo te inicijative i koristimo centralnu poziciju na zapadnom Balkanu da bi poboljšali život naših građana.

Kada Auto-put mira bude završen, on će Niš povezati sa lukom na južnom Jadranu, sa lukom Drač. Niš je otvaranjem južnog i istočnog kraka Koridora 10 tokom 2019. godine već povezan sa Solunom i sa Bugarskom. Kada Auto-put mira bude završen, iz Niša će na sve četiri strane voditi auto-putevi. Niš će u pravom smislu te reči biti raskrsnica puteva i centralna tačka na Balkanskom poluostrvu. Ako još dodamo da se u toj tački u gradu Nišu nalazi međunarodni aerodrom koji je ujedno i najveći aerodrom u Republici Srbiji u vlasništvu države u koga država kontinuirano ulaže, što smo videli i u Zakonu o budžetu koji smo nedavno usvojili, gde su predviđena sredstva za razvojne projekte Aerodroma „Niš“, onda možemo da govorimo da to stvara ogromne mogućnosti za dalji razvoj Niša i za bolji život Nišlija i građana juga Srbije.

To je paradigma uspeha koji su građani Srbije prihvatili poslednjih nekoliko godina, a građani Niša možda i najviše od svih građana Srbije, što je predsednik Aleksandar Vučić i primetio i rekao prilikom otvaranja Naučno-tehnološkog parka u Nišu, juna ove godine, kada je rekao da nigde u Srbiji nije video ljude tako željne, tako gladne uspeha za svoj grad i svoje sugrađane, kao što je to u Nišu. A zbog čega je to tako? Zato što smo do 2012. godine Niš nazivali dolinom gladi. U Nišu nije bilo posla i nije bilo vizije za mlade. Čega je bilo? Bilo je korupcije.

Juče smo raspravljali o Izveštaju DRI za prethodnu godinu, pa sam se ja prisetio Izveštaja DRI kojim su kontrolisane javne finansije grada Niša u 2010. godini. Samo u toj 2010. godini DRI je konstatovao oko milijardu dinara zloupotrebljenih sredstava iz budžeta grada, sredstava građana Niša. Tadašnja gradska vlast, predvođena Demokratskom strankom, taj izveštaj DRI-a okarakterisala je kao tendenciozan. Zamislite, izveštaj DRI-a tendenciozan! Tendenciozan ili ne, podnete su te 2011. godine a za 2010. godinu krivične i prekršajne prijave protiv rukovodilaca većine institucija u Nišu.

Šta su građani Niša te 2010, 2011. i 2012. godine imali? Pa, 36.000 Nišlija 2012. godine je bilo nezaposleno i kada je SNS preuzela odgovornost za vođenje Niša i vođenje države prvo na čemu je moralo da se radi jeste otvaranje novih fabrika. Zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću već 2014. godine u Niš dolazi prva direktna strana investicija. To je fabrika iz Hong Konga „Džonson elektrik“. Ona danas u Nišu zapošljava 1.950 građana, a kada bude završena treća faza investicije „Džonson elektrik“ koja je trenutno u toku i koja je vredna 50 miliona evra, „Džonson“ će u Nišu zapošljavati 3.400 mojih sugrađana. Posle prve fabrike, usledile je još pet, ukupno šest.

Godinu 2019. smo završili sa 22.000 Nišlija na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Znači, 14.000 manje nego samo sedam godina ranije, ali i to je mnogo. Zato i tu nismo stali. Zato je u prvom kvartalu 2020. godine u vreme vanrednog stanja, u vreme prvog talasa pandemije korona virusa u Niš došla još jedna investicija. To je kineska fabrika led rasvete, investicija vredna 50 miliona evra, koja treba da zaposli još oko 3.000 Nišlija. To je ujedno još jedan dokaz da nijedan strani investitor koji je planirao investiranje u Srbiju nije odustao zbog korona krize, zbog pandemije korona virusa.

Što se Sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i sprečavanju izbegavanja plaćanja poreza i poreske evazije sa Japanom tiče, ja samo mogu da pozdravim taj sporazum, kao što sam pozdravio i sporazum identični sa Hong Kongom koji smo usvojili ranije ove nedelje, zato što ti sporazumi znače da se između Srbije i tih dalekoistočnih zemalja, azijskih tigrova intenzivira ekonomska saradnja, jer tamo gde se dva ekonomska sistema ne preklapaju, ne dodiruju, gde ne postoje međunarodne trgovine, a strane investicije su deo međunarodne trgovine, tamo ne postoji potreba za ovakvim sporazumima, jer ne postoji problem dvostrukog oporezivanja i izbegavanja plaćanja poreza. Znači, direktne strane investicije iz tih zemalja koje dolaze u našu zemlju, a podsetiću vas, pre neki dan „Tojo tajers“ iz Japana, položio je kamen temeljac za svoju fabriku u Inđiji, investiciju vrednu 400 miliona evra koja će značajno doprineti izvozu Srbije i poboljšati naš spoljnotrgovinski deficit.

Kao što sam malopre rekao, iz Hong Konga je prva investicija koja je 2014. godine došla u Niš. To je „Džonson elektrik“ i radujem se da u narednom periodu, kao što je koleginica Tomić malopre najavila ova Narodna skupština raspravlja još nekoliko sličnih sporazuma kojim se izbegava dvostruko oporezivanje i poreska evazija.

Dakle, to je paradigma uspeha koju su građani Srbije prihvatili prethodnih nekoliko godina, to je vera u uspeh da nismo gori od drugih. Naprotiv, kada marljivo radimo i kada se trudimo mi možemo i moramo mnogo bolje, ne samo od susednih naroda na Balkanu, nego od mnogih naroda u Evropi. Srbija trenutno napreduje najbrže u Evropi. Živela Srbija. Hvala.
Hvala predsedavajuća.

Uvaženi ministre, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas je pred nama rebalans budžeta za 2020. godinu i taj rebalans sadrži deficit, ali o deficitu budžeta, kao posebnoj pojavi nezavisno od suficita u prethodne četiri godine može da govori samo onaj koji nema ispravne ciljeve prema ovom budžetu, zato što se fiskalni ciklusi nikada ne sagledavaju u jednoj godini, nego u nekoliko godina.

Nama je upravo suficit iz prethodne četiri godine omogućio da u ovoj godini imamo deficit, a deficit imamo iz dobro poznatih razloga, zbog Korona krize i vidimo da je već trošak Korona krize zaključno sa 30.9.2020. godine, za našu zemlju iznosio 550 milijardi dinara, a da će do kraja ove godine ukupni trošak Korona krize iznositi 690 milijardi dinara, što je ukupno 12,5% našeg BDP.

Upravo Srbija je borbu protiv Korona krize, ovako uspešnu kako je vodila tokom marta, aprila, maja meseca i kako je sada vodi, otpočela još 2014. godine, kada je ušla u ekonomske i fiskalne reforme, jer da tada, a podsećam, nasledili smo javni dug sa udelom od 78% u BDP-u, da tada nismo ušli u reforme i obaranje javnog duga koji smo do kraja 2019. godine, oborili na 48% BDP-a, mi danas ne bi mogli da izdržimo ovaj deficit budžeta, mi danas ne bi mogli da govorimo o tome da ćemo ovu godinu završiti sa deficitom, odnosno sa javnim dugom u kojoj BDP učestuje sa manje od 60%.

Više kolega pre mene je govorilo za mastrihtski kriterijum od učešća javnog duga od 60% u BDP-u. Nemačka je bila glavni promoter mastrihtskog sporazuma i fiskalne stabilnosti unutar Evropske monetarne unije, danas ta Nemačka ima 79% učešća javnog duga u BDP-u. O drugim državama koje su unutar evro zone, neću ni da govorim. To je preko 100%, kada su u pitanju Francuska, Italija, Španija i to je preko 200%, kada je u pitanju Grčka.

Ciljevi naše fiskalne politike u 2020. godini su usklađeni sa ciljevima Vlade Srbije, proklamovanim na prethodnoj sednici kada smo Vladu i izabrali, a ciljevi jesu očuvanje zdravlja ljudi i između ostalog i očuvanje ekonomske i privredne stabilnosti naše zemlje.

Da nismo u borbu za očuvanje zdravlja ljudi, odnosno poboljšanja kvaliteta našeg zdravstvenog sistema krenuli još 2014. godine, kada je pokrenuta rekonstrukcija, izgradnja i opremanje Kliničkog centra Niš u šta je uloženo oko 50 miliona evra, da li bi Niš i cela južna Srbija mogli onako uspešno da se odupru prvom talasu Korona krize? Naravno da ne bi.

Ja podržavam predlog i u danu za glasanje ću glasati za usvajanje ovog zakona. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Uvažene kolege narodni poslanici, narodne poslanice, dragi građani Srbije, pre nego što počnem govor o Predlogu zakona o ministarstvima, koji je danas na dnevnom redu, u svom prvom obraćanju želeo bih da se zahvalim na poverenju koje su mi ukazali moja SNS i predsednik Aleksandar Vučić da se danas, kao i mnogi drugi mladi ljudi, obrazovani, kolege narodni poslanici, nađu ovde u skupštinskim klupama, da diskutuju o Zakonu o ministarstvima i sledeće nedelje o sastavu nove Vlade Republike Srbije.

Predlog zakona koji je danas na dnevnom redu predviđa, kao što su mnoge kolege narodni poslanici pre mene rekli, tri ministarstva, i to ne bilo koja ministarstva, nego ona ministarstva koja očekuju građani Srbija, koji su ogromnom podrškom podržali listu pod nazivom Aleksandar Vučić – Za našu decu, glasajući, dva miliona građana, odnosno nešto više od 60% građana koji su glasali na izborima, podržali su politiku koju predsednik Aleksandar Vučić vodi već osam godina, podržali su plan Srbija 2025 koji podrazumeva izgradnju vodovodne i kanalizacione mreže u svakom selu u Srbiji do 2025. godine. Zbog toga danas u Predlogu zakona o ministarstvima imamo ministarstvo za brigu o selu.

Zbog toga što se naša lista zvala Aleksandar Vučić – Za našu decu danas imamo u Predlogu zakona o ministarstvima novo ministarstvo, ministarstvo za brigu o porodici i demografiji, ali SNS ne počinje sada 2020. godine borbu za više rođenih beba, borbu za demografiju, tu najvažniju borbu za opstanak Srbije. Srpska napredna stranka tu borbu vodila je i 2018. godine kada je doneta Strategija o podsticanju rađanja, a na osnovu koje su izmenjeni Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom, pa danas imamo roditeljski dodatak veći nego ikad.

Neke kolege narodni poslanici govorili su o tome pre mene, ali nije zgoreg još jednom ponoviti. To je jednokratna pomoć, roditeljski dodatak za prvorođeno dete u iznosu od 100.000 dinara. To je pomoć za drugorođeno dete u iznosu od 10.000 dinara u naredna 24 meseca. To je pomoć od 12.000 dinara u narednih 120 meseci, znači 10 godina, za trećerođeno dete i narednih 10 godina 18.000 dinara za četvrtorođeno dete.

Tu je i izmena Zakona o zdravstvenom osiguranju koja je omogućila da svaka žena do 43 godine koja se suočava sa problemom neplodnosti može neograničeni broj puta na domaćim klinikama o trošku Fonda da leči neplodnost biomedicinski potpomognutom oplodnjom, postupkom vantelesnog oplođenja.

To ministarstvo, ministarstvo za brigu o porodici i demografiju ima pred sobom jako važan zadatak koji će moći da ostvari samo ukoliko se uveže sa svim jedinicama lokalne samouprave u Srbiji i ukoliko mu u tome bude pomogao svaki grad i svaka opština.

Dolazim iz Niša grada u kome je pomoć roditeljima definisana odlukom o finansijskoj pomoći porodicama sa decom. Dolazim iz grada u kome je zakonom o proširenim oblicima socijalne zaštite još 2005. godine omogućeno parovima koji se leče od neplodnosti da dobiju finansijska sredstva za biomedicinsko potpomognuto oplođenje.

Što se trećeg novog ministarstva u današnjem predlogu nalazi tiče, to je ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. O pitanju ljudskih i manjinskih prava govorile su mnoge moje kolege pripadnici nacionalnih manjina i vidim da su zadovoljni što će ljudskim i manjinskim pravima u buduće u Srbiji da se bavi zasebno ministarstvo.

Zbog toga bih ja želeo da kažem nešto o važnosti društvenog dijaloga u Srbiji. U klasičnoj političkoj teoriji stvar je jasna, ono političko mišljenje koje iza sebe ima 50% plus jedan glas u društvu, a podsećam da SNS danas ima i veću podršku nego što je to bilo na izborima, znači više od 60%, ono mišljenje koje je većinsko predstavlja političku istinu, ali zrelost SNS ogleda se u tome što želi da sasluša svako ono manjinsko mišljenje, bez obzira da li dolazi od političkih stranaka koje su učestvovale na izborima a nisu prešle cenzus, od onih političkih stranaka koje nisu učestvovale na izborima ili od pojedinih udruženja, naročito udruženja koja se bave javnim zagovaranjem i definisanjem javnih politika.

Zbog toga je jedan od delokruga novog ministarstva, ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i saradnja sa udruženjima.

Ja ću u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona koji je predložila moja poslanička grupa Aleksandar Vučić - „Za našu decu“. Pozivam sve kolege narodne poslanike da svojim glasom podrže ovaj zakon o ministarstvima.

Hvala.