VLADICA MARIČIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1987. godine. Živi u Nišu.

Po zanimanju je doktorand prava.

Nakon izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".

Poslednji put ažurirano: 05.11.2020, 09:57

Osnovne informacije

Statistika

  • 4
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Drugo vanredno zasedanje , 11.02.2021.

Hvala, uvažena predsedavajuća.

Uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas na dnevnom redu imamo autentična tumačenja odredaba dva zakona – Zakona o visokom obrazovanju i Zakona o sprečavanju korupcije. Oba ova zakona nedavno su doneti.

Zakon o visokom obrazovanju donet je 2017. godine i on je tada zamenio istoimeni zakon iz 2005. godine. Zakon iz 2005. godine pamtimo po sistemskim manjkavostima koje je ova Narodna skupština morala skoro svake godine da ispravlja u septembru i oktobru mesecu, da bi mogao da bude primenjivan. Znajući one koji su te 2005. godine donosili zakone, ne bi me čudilo da su te sistemske manjkavosti u njemu bile i namerno ostavljene.

Što se zakona iz 2017. godine tiče, on je potpuno i celovito uredio sistem visokog obrazovanja u Srbiji. Ostalo je još da se uredi sistem finansiranja visokog obrazovanja i sistem studentskog organizovanja, što će biti uređeno posebnim zakonima za koje verujem da ćemo ih usvojiti u ovom mandatu Narodne skupštine.

Kao što rekoh, zakon iz 2017. godine rešio je sve nedoumice. Definisan je i pristup visokom obrazovanju posle završenog četvorogodišnjeg srednjoškolskog obrazovanja, definisano je i nacionalno akreditaciono telo kao nezavisno telo, što je bio zahtev Enkve i zahtev za uključivanje srpskog visokog obrazovanja u evropski jedinstveni obrazovni prostor. Definisana je i procedura za prestanak mandata organa poslovođenja, jer prethodni zakon iz 2005. godine jeste imao odredbe koje su definisale kada prestaje mandat organu poslovođenja, ali nije imao proceduru kako da do toga dođe, što je bilo masovno zloupotrebljavano.

Zakon iz 2017. godine jasno je definisao i uslove koje treba jedan nastavnik odnosno redovni profesor da ispuni da bi bio izabran da bude organ poslovođenja ustanove. On je morao biti u punom radnom vremenu i izabran na neodređeno vreme, ali vidimo da su se dešavali primeri da su pojedini dekani, rektori, predsednici, odnosno, direktori u zavisnosti od toga o kojoj se visokoškolskoj ustanovi radi koristili jedan drugi član istog zakona koji definiše mogućnost produženja radnog odnosa i posle navršene 65 godine života.

Taj član je dovoljno jasan. On kaže da se nastavnik, odnosno redovnom profesoru radni odnos može produžiti i posle 65 godine života ugovorom o radu na određeno vreme, najduže do dve godine uz mogućnost produžetka do sedamdesete godine života i isključivo ukoliko postoji potreba za njegovim radom u nastavi. Znači, potreba za radom u nastavi, a ne potreba za rukovođenjem ustanovom i ugovor o radu na određeno vreme.

Ja sad pokušavam da zamislim kako je izgledala ta situacija gde je neki dekan nekog fakulteta, koji je jedini ovlašćen da zaključi takav ugovor zaključivao ugovor baš sam sa sobom zbog potreba u izvođenju nastave.

Taman kad sam pomislio da takvih primera u praksi možda i nije bilo i da mi ovim autentičnim tumačenjem sprečavamo neka buduća činjenja, dobio sam telefonski poziv od jedne profesorke sa jednog fakulteta, neću ovde da imenujem, koja mi je rekla da njen dekan ima 65 godina, i da ove godine planira da se kandiduje za još jedan mandat koji će okončati u svojoj 68 ili 69 godini života. E, pa neće.

Mi ovim autentičnim tumačenjem sprečavamo bilo kakvo kreativno tumačenje ovog člana zakona i ne samo za ubuduće, jer autentično tumačenje ne proizvodi svoje pravno dejstvo za ubuduće, autentično tumačenje je tumačenje odredbe koja je do sada bila važeća, tako da će svi oni organi poslovođenja, visokoškolskih ustanova u Srbiji koji su navršili 65 godina morati da prestanu da vrše mandat organa poslovođenja.

Što se Zakona o sprečavanju korupcije tiče, on je donet 2019. godine, a sa primenom se počelo od 1. septembra 2020. godine i on je zamenio ranije postojeći zakon, tj. Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, usvojen 2008. godine, koji je, takođe, zbog svojih sistemskih manjkavosti često morao da bude menjan.

Zakon o sprečavanju korupcije iz 2019. godine, po meni, sadrži jasnu definiciju javnog funkcionera, ali vidimo da je u praksi bilo onih koji su tu definiciju kreativno tumačili, bez obzira da li se radi o javnim funkcionerima koji su želeli da izbegnu obaveze iz tog zakona ili se radi o samoj Agenciji za sprečavanje korupcije, koja je širokim tumačenjem ovog člana zakona, njegovu primenu stavila i na redovne profesore koji su članovi saveta fakulteta, pa čak i na studente koje je studentski parlament izabrao za članove saveta fakulteta ili univerziteta, što nije duh ovog zakona.

Oni koji su ovaj zakon pisali i usvajali nisu njih hteli da apostrofiraju kada su definisali javne funkcionere i mi sada javne funkcionere nedvosmisleno definišemo prema organu koji ih je izabrao, postavio ili imenovao i tu više neće biti spora, niti mogućnosti za bilo kakvim kreativnim tumačenjem.

Ono što bih primetio, a to je da je u ovom autentičnom tumačenju možda, uz organe jedinice lokalne samouprave, trebalo navesti i organe gradskih opština. Znam da će se po analogiji ova odrednica na organe jedinice lokalne samouprave primenjivati i na organe gradskih opština, ali, s obzirom da dolazim iz Niša, koji je jedini, pored Beograda, na celoj svojoj teritoriji organizovao gradske opštine. Znači, imamo pet gradskih opština. Uvek nam je bitno da gradske opštine budu što preciznije zakonom definisane, što je tendencija i kod nekih zakona koji su poslednjih godina usvajani, a nadamo se da će i narednom novelacijom Zakona o lokalnoj samoupravi način organizovanja, a pre svega nadležnosti gradskih opština, biti još bolje uređene.

Ja ću, kao i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržati ova dva predloga za autentičnim tumačenjem odredaba ova dva zakona zato što ovaj naš rad danas na autentičnom tumačenju predstavlja nastavak daljih reformi u Srbiji, a podsećam da su sveopšte reforme sistema u Srbiji jedan od šest načela na kojima je zasnovana Vlada Republike Srbije, a koje je neposredno pre njenog izbora proklamovao predsednik Aleksandar Vučić. Živela Srbija! Hvala.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2020.

Hvala, predsedniče Narodne skupštine.

Uvaženi ministri sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, zadovoljstvo mi je što večeras mogu diskutovati o Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, a povodom izgradnje auto-puta Niš-Merdare, odnosno njegove prve faze od Niša do Pločnika, u dužini od 32,6 kilometara.

Ovaj auto-put Niš-Merdare, odnosno Niš-Pločnik, deo je Auto-puta mira, iza koga direktno stoji predsednik Aleksandar Vučić, kao i širih ekonomskih, regionalnih i mirovnih inicijativa koje je pokrenuo predsednik Aleksandar Vučić, a koji treba da obezbede trajni mir na Balkanu, prosperitet i napredak naroda na zapadnom Balkanu, gde je Srbija najveća država, a srpski narod najmnogoljudniji narod. I Srbija i srpski narod imaće najviše koristi od tih inicijativa.

Oni koji te inicijative kritikuju, u stvari ne veruju u vitalnost srpskog naroda i u snagu srpske države, zato što smatraju da će te inicijative, i Auto-put mira i Mini Šengen koristiti samo drugim narodima, osim srpskom i osim Republici Srbiji, pa čak i da će tim narodima koristiti protiv srpskog naroda i protiv Republike Srbije. Takve kritičare demantuju činjenice, a činjenica je da je u 2020. godini, godini korone, Srbija privukla 2,9 milijardi evra direktnih stranih investicija, što je 63% ukupnih direktnih stranih investicija na Balkanu. Znači da mi koristimo te inicijative i koristimo centralnu poziciju na zapadnom Balkanu da bi poboljšali život naših građana.

Kada Auto-put mira bude završen, on će Niš povezati sa lukom na južnom Jadranu, sa lukom Drač. Niš je otvaranjem južnog i istočnog kraka Koridora 10 tokom 2019. godine već povezan sa Solunom i sa Bugarskom. Kada Auto-put mira bude završen, iz Niša će na sve četiri strane voditi auto-putevi. Niš će u pravom smislu te reči biti raskrsnica puteva i centralna tačka na Balkanskom poluostrvu. Ako još dodamo da se u toj tački u gradu Nišu nalazi međunarodni aerodrom koji je ujedno i najveći aerodrom u Republici Srbiji u vlasništvu države u koga država kontinuirano ulaže, što smo videli i u Zakonu o budžetu koji smo nedavno usvojili, gde su predviđena sredstva za razvojne projekte Aerodroma „Niš“, onda možemo da govorimo da to stvara ogromne mogućnosti za dalji razvoj Niša i za bolji život Nišlija i građana juga Srbije.

To je paradigma uspeha koji su građani Srbije prihvatili poslednjih nekoliko godina, a građani Niša možda i najviše od svih građana Srbije, što je predsednik Aleksandar Vučić i primetio i rekao prilikom otvaranja Naučno-tehnološkog parka u Nišu, juna ove godine, kada je rekao da nigde u Srbiji nije video ljude tako željne, tako gladne uspeha za svoj grad i svoje sugrađane, kao što je to u Nišu. A zbog čega je to tako? Zato što smo do 2012. godine Niš nazivali dolinom gladi. U Nišu nije bilo posla i nije bilo vizije za mlade. Čega je bilo? Bilo je korupcije.

Juče smo raspravljali o Izveštaju DRI za prethodnu godinu, pa sam se ja prisetio Izveštaja DRI kojim su kontrolisane javne finansije grada Niša u 2010. godini. Samo u toj 2010. godini DRI je konstatovao oko milijardu dinara zloupotrebljenih sredstava iz budžeta grada, sredstava građana Niša. Tadašnja gradska vlast, predvođena Demokratskom strankom, taj izveštaj DRI-a okarakterisala je kao tendenciozan. Zamislite, izveštaj DRI-a tendenciozan! Tendenciozan ili ne, podnete su te 2011. godine a za 2010. godinu krivične i prekršajne prijave protiv rukovodilaca većine institucija u Nišu.

Šta su građani Niša te 2010, 2011. i 2012. godine imali? Pa, 36.000 Nišlija 2012. godine je bilo nezaposleno i kada je SNS preuzela odgovornost za vođenje Niša i vođenje države prvo na čemu je moralo da se radi jeste otvaranje novih fabrika. Zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću već 2014. godine u Niš dolazi prva direktna strana investicija. To je fabrika iz Hong Konga „Džonson elektrik“. Ona danas u Nišu zapošljava 1.950 građana, a kada bude završena treća faza investicije „Džonson elektrik“ koja je trenutno u toku i koja je vredna 50 miliona evra, „Džonson“ će u Nišu zapošljavati 3.400 mojih sugrađana. Posle prve fabrike, usledile je još pet, ukupno šest.

Godinu 2019. smo završili sa 22.000 Nišlija na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Znači, 14.000 manje nego samo sedam godina ranije, ali i to je mnogo. Zato i tu nismo stali. Zato je u prvom kvartalu 2020. godine u vreme vanrednog stanja, u vreme prvog talasa pandemije korona virusa u Niš došla još jedna investicija. To je kineska fabrika led rasvete, investicija vredna 50 miliona evra, koja treba da zaposli još oko 3.000 Nišlija. To je ujedno još jedan dokaz da nijedan strani investitor koji je planirao investiranje u Srbiju nije odustao zbog korona krize, zbog pandemije korona virusa.

Što se Sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i sprečavanju izbegavanja plaćanja poreza i poreske evazije sa Japanom tiče, ja samo mogu da pozdravim taj sporazum, kao što sam pozdravio i sporazum identični sa Hong Kongom koji smo usvojili ranije ove nedelje, zato što ti sporazumi znače da se između Srbije i tih dalekoistočnih zemalja, azijskih tigrova intenzivira ekonomska saradnja, jer tamo gde se dva ekonomska sistema ne preklapaju, ne dodiruju, gde ne postoje međunarodne trgovine, a strane investicije su deo međunarodne trgovine, tamo ne postoji potreba za ovakvim sporazumima, jer ne postoji problem dvostrukog oporezivanja i izbegavanja plaćanja poreza. Znači, direktne strane investicije iz tih zemalja koje dolaze u našu zemlju, a podsetiću vas, pre neki dan „Tojo tajers“ iz Japana, položio je kamen temeljac za svoju fabriku u Inđiji, investiciju vrednu 400 miliona evra koja će značajno doprineti izvozu Srbije i poboljšati naš spoljnotrgovinski deficit.

Kao što sam malopre rekao, iz Hong Konga je prva investicija koja je 2014. godine došla u Niš. To je „Džonson elektrik“ i radujem se da u narednom periodu, kao što je koleginica Tomić malopre najavila ova Narodna skupština raspravlja još nekoliko sličnih sporazuma kojim se izbegava dvostruko oporezivanje i poreska evazija.

Dakle, to je paradigma uspeha koju su građani Srbije prihvatili prethodnih nekoliko godina, to je vera u uspeh da nismo gori od drugih. Naprotiv, kada marljivo radimo i kada se trudimo mi možemo i moramo mnogo bolje, ne samo od susednih naroda na Balkanu, nego od mnogih naroda u Evropi. Srbija trenutno napreduje najbrže u Evropi. Živela Srbija. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.11.2020.

Hvala predsedavajuća.

Uvaženi ministre, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas je pred nama rebalans budžeta za 2020. godinu i taj rebalans sadrži deficit, ali o deficitu budžeta, kao posebnoj pojavi nezavisno od suficita u prethodne četiri godine može da govori samo onaj koji nema ispravne ciljeve prema ovom budžetu, zato što se fiskalni ciklusi nikada ne sagledavaju u jednoj godini, nego u nekoliko godina.

Nama je upravo suficit iz prethodne četiri godine omogućio da u ovoj godini imamo deficit, a deficit imamo iz dobro poznatih razloga, zbog Korona krize i vidimo da je već trošak Korona krize zaključno sa 30.9.2020. godine, za našu zemlju iznosio 550 milijardi dinara, a da će do kraja ove godine ukupni trošak Korona krize iznositi 690 milijardi dinara, što je ukupno 12,5% našeg BDP.

Upravo Srbija je borbu protiv Korona krize, ovako uspešnu kako je vodila tokom marta, aprila, maja meseca i kako je sada vodi, otpočela još 2014. godine, kada je ušla u ekonomske i fiskalne reforme, jer da tada, a podsećam, nasledili smo javni dug sa udelom od 78% u BDP-u, da tada nismo ušli u reforme i obaranje javnog duga koji smo do kraja 2019. godine, oborili na 48% BDP-a, mi danas ne bi mogli da izdržimo ovaj deficit budžeta, mi danas ne bi mogli da govorimo o tome da ćemo ovu godinu završiti sa deficitom, odnosno sa javnim dugom u kojoj BDP učestuje sa manje od 60%.

Više kolega pre mene je govorilo za mastrihtski kriterijum od učešća javnog duga od 60% u BDP-u. Nemačka je bila glavni promoter mastrihtskog sporazuma i fiskalne stabilnosti unutar Evropske monetarne unije, danas ta Nemačka ima 79% učešća javnog duga u BDP-u. O drugim državama koje su unutar evro zone, neću ni da govorim. To je preko 100%, kada su u pitanju Francuska, Italija, Španija i to je preko 200%, kada je u pitanju Grčka.

Ciljevi naše fiskalne politike u 2020. godini su usklađeni sa ciljevima Vlade Srbije, proklamovanim na prethodnoj sednici kada smo Vladu i izabrali, a ciljevi jesu očuvanje zdravlja ljudi i između ostalog i očuvanje ekonomske i privredne stabilnosti naše zemlje.

Da nismo u borbu za očuvanje zdravlja ljudi, odnosno poboljšanja kvaliteta našeg zdravstvenog sistema krenuli još 2014. godine, kada je pokrenuta rekonstrukcija, izgradnja i opremanje Kliničkog centra Niš u šta je uloženo oko 50 miliona evra, da li bi Niš i cela južna Srbija mogli onako uspešno da se odupru prvom talasu Korona krize? Naravno da ne bi.

Ja podržavam predlog i u danu za glasanje ću glasati za usvajanje ovog zakona. Hvala.

Imovinska karta

(Niš, 14.12.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Sekretar skupštine Gradska opština Medijana Opština Mesečno 72088.00 RSD 17.11.2017 -