VLADICA MARIČIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1987. godine. Živi u Nišu.

Po zanimanju je doktorand prava.

Nakon izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".

Poslednji put ažurirano: 05.11.2020, 09:57

Osnovne informacije

Statistika

  • 7
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.04.2021.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ja ću, kao i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić - Za našu decu, podržati set ekonomskih zakona o kojima danas raspravljamo, kao i rebalans budžeta koji je juče bio na dnevnom redu.

Ovi zakoni jako su važni kako bi državi pružili adekvatne ekonomske mehanizme za borbu protiv korona krize, korona kriza koja je prateći činilac epidemije korona virusa zahvatila je gotovo sve zemlje u svetu i pred činioce ekonomskih politika tih zemalja nametnula potrebu da svakodnevno prate ekonomske parametre i adekvatno reaguju koristeći sve raspoložive fiskalne i monetarne instrumente.

Vidimo da one države koje imaju mudro vođstvo, kao što je to slučaj u Srbiji, one države koje imaju dovoljno novca za to i one države koje imaju konsenzus oko ključnih nacionalnih ciljeva mnogo lakše i mnogo bolje prolaze kroz krizu. One države u kojima ne postoji konsenzus oko ključnih nacionalnih pitanja i koje su u krizu ušle opterećene velikim javnim dugom, dosta teže prolaze kroz ovu krizu, a još će teže proći kada se kriza bude završila i nastupe novi ekonomski, ali i međunarodni politički odnosi.

Srbija se, hvala Bogu, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem odlično snašla u vreme epidemije korona virusa i vreme ekonomske krize koju je ta epidemija izazvala i prošlu 2020. godinu završili smo sa najmanjim padom BDP-a u Evropi, svega 1%. Građani koji ne razmišljaju o brojkama mogu lako da primete da u Srbiji nije bilo pada ekonomske aktivnosti, niti je porasla nezaposlenost. Naprotiv, nezaposlenost je u 2019. godini iznosila 10,4%, a u 2020. godini svega 9%, bila je jednocifrena. Prosečna zarada u Republici u 2020. godini dostigla je iznos od 560 evra.

Srbija je tokom 2020. godine uspešno realizovala dva paketa mera pomoći građanima i privredi, a mi danas odlučujemo o sprovođenju i trećeg paketa mera. Ovaj paket, kao i prethodna dva, usmeren je i na građanstvo i na privredu.

Svi oni građani koji se putem portala Uprave za trezor ili kol centra budu prijavili za direktnu pomoć države mogu da računaju na pomoć u iznosu od 60 evra, dva puta po 30 evra. Penzioneri će dobiti dodatnih 50 evra, dok će nezaposleni dobiti dodatnih 60 evra.

Posebno brinemo za naše građane na KiM koji će dobiti dodatnu pomoć od 100 evra, dok će oni nezaposleni dobiti dodatnu pomoć od 200 evra.

Svima je jasno da će ova pomoć građanima ujedno pomoći i privredi, zato što će uvećati domaću tražnju. Pomoć privredi jeste direktna, ali i putem garantnih šema.

Direktna pomoć privredi odnosi se na opštu pomoć svim privrednim subjektima, ali i na sektorsku pomoć onim privrednim subjektima koji su najugroženiji pandemijom.

Svi privredni subjekti u Srbiji, znači i preduzetnici i mikro, mala, srednja i velika preduzeća, apsolutno svi od države će dobiti tri puta po 50% minimalne zarade. To je april, maj i jun ove godine.

Pored toga, sektori koji su najugroženiji pandemijom korona virusa, a to su ugostiteljstvo, turizam i prevoz putnika, mogu da računaju i na dodatnu pomoć.

Ugostiteljstvo i turizam dobiće u julu i avgustu još po jednu celu minimalnu zaradu, dok će gradski hoteli dobiti pomoć od 350 evra po krevetu i 150 evra po sobi. To je, znači, najmanje 500 evra po sobi. Prevoznici će dobiti pomoć šest puta u ovoj godini po 600 evra po svakom autobusu.

Kada saberemo svu pomoć koju je ova država dala građanima i privredi u prva dva paketa mera i koju će dati u trećem paketu mera dolazimo do obima od 17,2% BDP-a, čime se država svrstala u red zemalja koje su najviše pomogle svojoj privredi i građanima.

Pored direktne pomoći privredi tu je i pomoć putem garantne šeme koja je možda i značajnija od ove direktne pomoći, jer njome država motiviše privatne banke da angažuju svoja sredstva i upumpaju ih u privredne tokove.

Prva garantna šema usvojena prošle godine iznosila je dve milijarde evra i vi ste nam, ministre, malo pre saopštili da je već milijardu i 700 miliona evra iz te šeme sredstava angažovano. Zbog toga tu prvu garantnu šemu proširujemo za 500 miliona evra.

Pored prve garantne šeme koja je namenjena svim privrednim subjektima danas usvajamo i drugu garantnu šemu vrednosti od 500 miliona evra koja je namenjena za one sektore koji su najpogođeniji korona krizom. Tu je garancija države bankama veća, ali je i veći grejs period i veći broj rata otplate.

Pored sve ove pomoći privredi i građanima svakako da pozitivno na ekonomske tokove u našoj zemlji utiče i do sada najveći investicioni ciklus koji je ova država videla. Svesni smo da Republika Srbija u ovoj godini već sada gradi četiri auto-puta, a da će do kraja godine započeti još četiri, što je ukupno osam.

Kada je bilo ko u ovoj zemlji mogao da zamisli da će naša Republika Srbija u jednoj godini graditi osam auto-puteva? Da pomenem onaj auto-put koji je možda najznačajniji građanima grada iz kog dolazim, a to je auto-put Niš – Merdare, odnosno auto-put koji će da spoji Niš sa lukom na južnom Jadranu koji uskoro kreće da se gradi. Takođe bih izdvojio i Moravski koridor koji će da spoji jugoistok sa jugozapadom naše zemlje, odnosno Koridor 10 i Koridor 11.

To nije sve. Naša država investira u apsolutno svakom gradu i opštini u ovoj zemlji. Do svakog građanina u bilo kom selu, opštini ili gradu doći će vodovodna i kanalizaciona mreža do 2025. godine i to više nije pitanje volje, želje ili novca. Volja i želja postoje, iskazane u programu „Srbija 2025“, novac postoji, obezbeđen je za to, a brzina izvođenja radova zavisi isključivo od lokalnih samouprava i njihove sposobnosti i brzine da pripreme projektnu dokumentaciju i konkurišu kod države.

Srbija aktivno ulaže i u svoj zdravstveni sistem. U 2020. godini izgradili smo dve potpuno nove kovid bolnice, a uskoro krećemo u izgradnju i treće.

Srbija je lider u procesu nabavljanja vakcina na svetskom tržištu, lider u postupku vakcinacije, a uskoro postaje lider i u proizvodnji vakcina.

Već smo krenuli sa proizvodnjom ruske „Sputnjik V“ vakcine na Institutu „Torlak“, u koju će biti uložena i dodatna sredstva, a izgradićemo i potpuno novu fabriku vakcina u kojoj ćemo da proizvodimo kinesku „Sinofarm“ vakcinu i Srbija će imati dovoljno vakcina ne samo za sve svoje građane, već i za ceo region Jugoistočne Evrope.

Srbija je lider i u privlačenju direktnih stranih investicija. U 2020. godini nijedan strani investitor nije odustao od ulaganja u Srbiju. Privukli smo 3,1 milijardu evra, što je dva puta više, nego sve ostale zemlje u regionu Zapadnog Balkana, ali Srbija želi još više. Zato nastavljamo sa aktivnim merama ekonomske politike, nastavljamo sa privlačenjem direktnih stranih investicija, jer Srbija je zemlja koja je željna razvoja, željna još više novih fabrika i još više radnih mesta.

Ponoviću još jednom, kao i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržaću sve ekonomske zakone.

Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 31.03.2021.

Hvala, predsedniče Narodne skupštine.

Uvažena ministarka, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas na dnevnom redu imamo jedan jako važan zakon – Zakon o muzejskoj delatnosti. Ovu oblast ranije regulisao je Zakon o kulturnim dobrima iz 1994. godine, koji i pored toga što je terminološki zastareo jer je pisan u jednom drugom vremenu, predstavlja jedan opšti zakon koji je, pored muzeologije, obuhvatao i arhivistiku i kinematografiju i nepokretna kulturna dobra.

Početkom 2020. godine donet je poseban Zakon o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti, čime je arhivistika izdvojena iz Zakona o kulturnim dobrima, a evo danas mi izdvajamo, odnosno ovim zakonom kad bude usvojen i kad krene da se primenjuje, izdvajamo i muzeologiju iz Zakona o kulturnim dobrima iz 1994. godine.

Upravo oni koji prate rad Narodne skupštine i Vlada Republike Srbije od 2012. godine, a posebno od 2014. godine, mogu da uoče tu tendenciju da SNS želi da određene oblasti društva definiše sveobuhvatnim i svrsishodnim celovitim zakonima. To od nas očekuje struka, očekuju građani Srbije i upravo je rešenja iz ovog zakona pisala struka, tako da svako onaj ko bi polemisao sa ovim zakonom, u stvari ne bi polemisao sa politikom, već bi polemisao sa strukom.

Njegova rešenja su savremena i njegova rešenja su ista ili slična onima u većini država Evrope, gde srpsko kulturno nasleđe, srpsko istorijsko nasleđe istinski i pripada.

Mi danas u Srbiji imamo 149 muzeja. To je broj nešto manji nego što imamo jedinica lokalne samouprave u Srbiji, njih je oko 170. Naravno, nemamo u svakoj jedinici lokalne samouprave muzej.

U Beogradu imamo veći broj muzeja, ali ono sa čime se veliki broj muzeja suočava jeste nedostatak sredstava za obavljanje te neke njihove osnovne muzološke delatnosti, jer su na budžetima jedinica lokalne samouprave.

Ovaj zakon u sistem muzeja u Srbiji uvodi red. Red na čijem vrhu će biti centralna ustanova. To će biti Narodni muzej u Beogradu koji će poneti naziv „Narodni muzej Srbije“. Svi se sećamo da je Narodni muzej u Beogradu vraćen građanima Srbije, vraćen svim posetiocima Beograda na Vidovdan 2018. godine, tačno 15 godina pošto su ga DOS-ove vlasti zatvorile, gurnule u mrak, pod parolom - rekonstrukcije, tako da više nikada više ne ugleda svetlost dana.

Godine 2014. kada je postao predsednik Vlade, Aleksandar Vučić pokrenuo je ponovo, odnosno skoro, a pre toga ništa nije ni urađeno, pokrenuo je rekonstrukciju Narodnog muzeja u Beogradu i on je otvoren kao što sam rekao na Vidovdan 2018. godine.

Posle Centralne ustanove sledi 11 matičnih muzeja, matičnih ustanova. Posebno bih izdvojio Prirodnjački muzej. Znamo da se pre par meseci u medijima bliskim Draganu Đilasu vodila kampanja da želimo da ukinemo Prirodnjački muzej. Naravno da ne želimo da ga ukinemo, stavljamo ga u red matičnih muzeja za prirodnjačko nasleđe Republike Srbije, a posle matičnih muzeja slede muzeji u teritorijalnim centrima. To su najčešće oni muzeji u centrima upravnih okruga u Srbiji.

Svi ovi muzeji i Centralna ustanova i Matični muzeji i muzeji u teritorijalnim centrima biće finansirani iz budžeta Republike Srbije, budžeta AP i budžeta jedinica lokalne samouprave.

Takođe, za zaštitu muzejske građe u javno vlasništvo, vlasništvo Republike Srbije obezbeđuju se sredstva u budžetu Republike Srbije, a što se one muzejske građe, koja je privatno vlasništvo, ovaj zakon vlasnicima, odnosno držaocima nameće obavezu da se o toj muzejskoj građi adekvatno staraju.

Ovaj zakon uvodi i digitalizaciju naše muzejske građe i uvođenje u jedinstveni informacioni sistem muzeja u Srbiji, čime će ona biti dostupna i putem interneta, dostupna strancima, dostupna našim ljudima, dostupna istraživačima i naučnicima.

Kao Nišlija želim da izjavim i da gradu Nišu predstoji izgradnja zgrade Narodnog muzeja. Zgrada u kojoj se trenutno nalazi Narodni muzej, odnosno njegova uprava, depo i konzervacija u postupku restitucije vraćena je pravim vlasnicima. Narodni muzej je sada zakupac te zgrade. Zgrada arheo sale, koji mnogi u Nišu neispravno zovu zgradom Narodnog muzeja, prilično je mala i u njoj je izloženo svega možda oko 1% bogate muzejske građen koju Narodni muzej u Nišu poseduje.

Zbog toga je odlučeno da se na reprezentativnoj lokaciji, u strogom centru grada, na nišavskom keju gradi nova zgrada Narodnog muzeja. Izabrana lokacija je kuća vladike Jeronima. To je prvi vladika niški posle oslobođenja Niša od Turaka i veliki dobrotvor. Njegova kuća je pod visokim nivoom zaštite i ona će biti rekonstruisana, revitalizovana i dograđena na susednom placu, tako da će se dobiti reprezentativni muzejski objekat od oko 3.800 kvadrata koji će sadržati i izložbeni prostor i depo i konzervaciju i upravu Narodnog muzeja. On će toplom komunikacijom biti spojen sa zgradom oficirskog doma na susednoj parceli sa njenom centralnom salom koja sama ima oko 1.000 kvadrata izložbenog prostora. Tako da će i tih 1.000 kvadrata sale oficirskog doma biti dostupno za veće muzejske izložbe.

To je naravno skup projekat od oko 500 miliona dinara, za šta će gradu svakako biti potrebna pomoć Republike, za šta se ja kao narodni poslanik iz Niša, kod vas uvažena ministarka, zauzimam za svoje sugrađane. Projekat je u fazi idejnog rešenja. Na javnom konkursu stručni žiri, kome je autoritet dala i direktorka Narodnog muzeja u Beogradu, gospođa Bojana Borić Brešković, izabrao idejno rešenje koje je 8. juna 2020. godine predstavljeno i predsednici Vlade Republike Srbije, Ani Brnabić kada je posetila Niš prilikom otvaranja Naučno-tehnološkog parka. Sledi nam izrada idejnog projekta muzeja i kasnije građevinskog projekta muzeja.

Zbog razvoja muzejske delatnosti u Srbiji, odnosno zbog podizanja svesti kod naših građana o značaju kulturnog istorijskog blaga koje naši muzeji poseduju, ali i zbog mogućnosti razvoja privrede u našoj zemlji, odnosno privrednog rasta, jer muzeji predstavljaju značajna turistička mesta, odnosno mesta koja turisti rado posećuju, ja ću sa zadovoljstvom glasati za ovaj zakon, ako i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić - Za našu decu. Živela Srbija. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.03.2021.

Hvala predsedavajući.

Danas na dnevnom redu imamo ugovor o zajmu koji će omogućiti da u 135.000 domaćinstava u Srbiji dođe širokopojasni brzi internet. Ovaj internet, odnosno širokopojasnu mrežu za pristup internetu izgradiće im država zato što kod privatnih komercijalnih operatera ne postoji komercijalni interes da izgrade tu tzv. magistralnu internet mrežu. Ovim će domaćinstva u oko 800 sela u Srbiji moći da osete sve koristi koje pruža 21. vek, moći će ravnopravno da se uključe u proces digitalizacije, moći će da koriste elektronske usluge uprave, moći će da trguju preko interneta, moći će da koriste elektronsko bankarstvo, moći će takođe da rade preko interneta.

Vreme korone pokazalo nam je koliko je internet bitan. Svako onaj ko je imao pristup brzom internetu nekako je lakše mogao da se prilagodi novonastalim uslovima vanrednog stanja, uslovima delimičnog ili potpunog zatvaranja, nego onaj ko nije imao pristup internetu. Tu govorim i o deci u školama, ali govorim i o svima onima koji su svoj posao mogli da obavljaju preko interneta.

Veliki gradovi u Srbiji, čak i središta opština u Srbiji imaju relativno dobar internet. Problem jesu zabačena sela, sela do kojih je teško, odnosno skupo izgraditi infrastrukturu koja bi se isplatila komercijalnim operaterima. Zbog toga tu dolazi država i država će izgraditi tu infrastrukturu do pristupnih tačaka u selima. Te pristupne tačke najčešće su škole i od škola će sve početi. Oko 800 škola dobiće pristup kvalitetnom i brzom internetu, a onda će od škola komercijalni operateri moći da razvedu tu tzv. „last mile“ mrežu, koja će ići do oko 135 hiljada domaćinstva u Srbiji. Komercijalni operateri koji grade „last mile“ mrežu i koji će od nje imati koristi, imaće obavezu i da održavaju „middle mile“ mrežu, koju je država izgradila.

Ovo nas dovodi do veće ravnopravnosti građana Srbije onih u gradu i onih na selu tzv. digitalne ravnopravnosti, jer više neće biti bitno da li živite u centru Beograda, da li živite u Nišu, Novom Sadu ili živite na nekoj planini, gde je vazduh lep, gde je hrana zdrava, gde je voda zdrava i iz tog svog mesta gde živite, gde ste možda nasledili neku kuću, neku dedovinu, moći ćete ravnopravno da se uključite u sve svetske tokove, jer kao što je nekada tamo šezdesetih i sedamdesetih godina televizor bio prozor u svet, danas internet možemo nazvati prozorom u svetu. Za razliku od televizora koji je bio jednosmeran, internet je dvosmerni prozor u svet gde se ravnopravno uključujete sa svim učesnicima na kugli zemaljskoj.

Izgradnja ove internet mreže širokopojasne u selima Srbije pripala je baš SNS. Ne, slučajno, oni pre nas nisu mnogo brinuli o građanima, više su brinuli kako da napune svoje džepove, a onda da taj novac sakriju od građana Srbije i izvezu na svoje račune na Rajskim ostrvima, kao što su Mauricijus, da izvezu u Švajcarsku, koji je poreski raj, da izvezu u Hong Kong.

Srpska napredna stranka na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, prva je koja je pokazala istinsku brigu za građane na selu, odnosno za svakog građanina Republike Srbije. Predsednik Aleksandar Vučić, proklamovao je Program Srbija 20-25, koji će omogućiti svim stanovnicima Srbije u svakom selu da do 2025. godine dobiju vodovodnu i kanalizacionu mrežu.

Upravo je SNS smogla snage da uvede novo ministarstvo u sastav državne uprave, to je Ministarstvo za brigu o selu. Sve ovo, i Program Srbija 20-25 i Ministarstvo za brigu o selu i izgradnja širokopojasne internet mreže, do oko 800 sela u Srbiji jeste briga o selu, jeste briga o seljacima, jeste briga o svakom građaninu Srbije.

Zbog toga ću ja, kao i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu u danu za glasanje podržati ovaj predlog. Živela Srbija. Hvala.

Imovinska karta

(Niš, 14.12.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Sekretar skupštine Gradska opština Medijana Opština Mesečno 72088.00 RSD 17.11.2017 -