VLADICA MARIČIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1987. godine. Živi u Nišu.

Po zanimanju je doktorand prava.

Nakon izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".

Poslednji put ažurirano: 05.11.2020, 09:57

Osnovne informacije

Statistika

  • 2
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.11.2020.

Hvala predsedavajuća.

Uvaženi ministre, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas je pred nama rebalans budžeta za 2020. godinu i taj rebalans sadrži deficit, ali o deficitu budžeta, kao posebnoj pojavi nezavisno od suficita u prethodne četiri godine može da govori samo onaj koji nema ispravne ciljeve prema ovom budžetu, zato što se fiskalni ciklusi nikada ne sagledavaju u jednoj godini, nego u nekoliko godina.

Nama je upravo suficit iz prethodne četiri godine omogućio da u ovoj godini imamo deficit, a deficit imamo iz dobro poznatih razloga, zbog Korona krize i vidimo da je već trošak Korona krize zaključno sa 30.9.2020. godine, za našu zemlju iznosio 550 milijardi dinara, a da će do kraja ove godine ukupni trošak Korona krize iznositi 690 milijardi dinara, što je ukupno 12,5% našeg BDP.

Upravo Srbija je borbu protiv Korona krize, ovako uspešnu kako je vodila tokom marta, aprila, maja meseca i kako je sada vodi, otpočela još 2014. godine, kada je ušla u ekonomske i fiskalne reforme, jer da tada, a podsećam, nasledili smo javni dug sa udelom od 78% u BDP-u, da tada nismo ušli u reforme i obaranje javnog duga koji smo do kraja 2019. godine, oborili na 48% BDP-a, mi danas ne bi mogli da izdržimo ovaj deficit budžeta, mi danas ne bi mogli da govorimo o tome da ćemo ovu godinu završiti sa deficitom, odnosno sa javnim dugom u kojoj BDP učestuje sa manje od 60%.

Više kolega pre mene je govorilo za mastrihtski kriterijum od učešća javnog duga od 60% u BDP-u. Nemačka je bila glavni promoter mastrihtskog sporazuma i fiskalne stabilnosti unutar Evropske monetarne unije, danas ta Nemačka ima 79% učešća javnog duga u BDP-u. O drugim državama koje su unutar evro zone, neću ni da govorim. To je preko 100%, kada su u pitanju Francuska, Italija, Španija i to je preko 200%, kada je u pitanju Grčka.

Ciljevi naše fiskalne politike u 2020. godini su usklađeni sa ciljevima Vlade Srbije, proklamovanim na prethodnoj sednici kada smo Vladu i izabrali, a ciljevi jesu očuvanje zdravlja ljudi i između ostalog i očuvanje ekonomske i privredne stabilnosti naše zemlje.

Da nismo u borbu za očuvanje zdravlja ljudi, odnosno poboljšanja kvaliteta našeg zdravstvenog sistema krenuli još 2014. godine, kada je pokrenuta rekonstrukcija, izgradnja i opremanje Kliničkog centra Niš u šta je uloženo oko 50 miliona evra, da li bi Niš i cela južna Srbija mogli onako uspešno da se odupru prvom talasu Korona krize? Naravno da ne bi.

Ja podržavam predlog i u danu za glasanje ću glasati za usvajanje ovog zakona. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.10.2020.

Hvala, predsedavajući.

Uvažene kolege narodni poslanici, narodne poslanice, dragi građani Srbije, pre nego što počnem govor o Predlogu zakona o ministarstvima, koji je danas na dnevnom redu, u svom prvom obraćanju želeo bih da se zahvalim na poverenju koje su mi ukazali moja SNS i predsednik Aleksandar Vučić da se danas, kao i mnogi drugi mladi ljudi, obrazovani, kolege narodni poslanici, nađu ovde u skupštinskim klupama, da diskutuju o Zakonu o ministarstvima i sledeće nedelje o sastavu nove Vlade Republike Srbije.

Predlog zakona koji je danas na dnevnom redu predviđa, kao što su mnoge kolege narodni poslanici pre mene rekli, tri ministarstva, i to ne bilo koja ministarstva, nego ona ministarstva koja očekuju građani Srbija, koji su ogromnom podrškom podržali listu pod nazivom Aleksandar Vučić – Za našu decu, glasajući, dva miliona građana, odnosno nešto više od 60% građana koji su glasali na izborima, podržali su politiku koju predsednik Aleksandar Vučić vodi već osam godina, podržali su plan Srbija 2025 koji podrazumeva izgradnju vodovodne i kanalizacione mreže u svakom selu u Srbiji do 2025. godine. Zbog toga danas u Predlogu zakona o ministarstvima imamo ministarstvo za brigu o selu.

Zbog toga što se naša lista zvala Aleksandar Vučić – Za našu decu danas imamo u Predlogu zakona o ministarstvima novo ministarstvo, ministarstvo za brigu o porodici i demografiji, ali SNS ne počinje sada 2020. godine borbu za više rođenih beba, borbu za demografiju, tu najvažniju borbu za opstanak Srbije. Srpska napredna stranka tu borbu vodila je i 2018. godine kada je doneta Strategija o podsticanju rađanja, a na osnovu koje su izmenjeni Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom, pa danas imamo roditeljski dodatak veći nego ikad.

Neke kolege narodni poslanici govorili su o tome pre mene, ali nije zgoreg još jednom ponoviti. To je jednokratna pomoć, roditeljski dodatak za prvorođeno dete u iznosu od 100.000 dinara. To je pomoć za drugorođeno dete u iznosu od 10.000 dinara u naredna 24 meseca. To je pomoć od 12.000 dinara u narednih 120 meseci, znači 10 godina, za trećerođeno dete i narednih 10 godina 18.000 dinara za četvrtorođeno dete.

Tu je i izmena Zakona o zdravstvenom osiguranju koja je omogućila da svaka žena do 43 godine koja se suočava sa problemom neplodnosti može neograničeni broj puta na domaćim klinikama o trošku Fonda da leči neplodnost biomedicinski potpomognutom oplodnjom, postupkom vantelesnog oplođenja.

To ministarstvo, ministarstvo za brigu o porodici i demografiju ima pred sobom jako važan zadatak koji će moći da ostvari samo ukoliko se uveže sa svim jedinicama lokalne samouprave u Srbiji i ukoliko mu u tome bude pomogao svaki grad i svaka opština.

Dolazim iz Niša grada u kome je pomoć roditeljima definisana odlukom o finansijskoj pomoći porodicama sa decom. Dolazim iz grada u kome je zakonom o proširenim oblicima socijalne zaštite još 2005. godine omogućeno parovima koji se leče od neplodnosti da dobiju finansijska sredstva za biomedicinsko potpomognuto oplođenje.

Što se trećeg novog ministarstva u današnjem predlogu nalazi tiče, to je ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. O pitanju ljudskih i manjinskih prava govorile su mnoge moje kolege pripadnici nacionalnih manjina i vidim da su zadovoljni što će ljudskim i manjinskim pravima u buduće u Srbiji da se bavi zasebno ministarstvo.

Zbog toga bih ja želeo da kažem nešto o važnosti društvenog dijaloga u Srbiji. U klasičnoj političkoj teoriji stvar je jasna, ono političko mišljenje koje iza sebe ima 50% plus jedan glas u društvu, a podsećam da SNS danas ima i veću podršku nego što je to bilo na izborima, znači više od 60%, ono mišljenje koje je većinsko predstavlja političku istinu, ali zrelost SNS ogleda se u tome što želi da sasluša svako ono manjinsko mišljenje, bez obzira da li dolazi od političkih stranaka koje su učestvovale na izborima a nisu prešle cenzus, od onih političkih stranaka koje nisu učestvovale na izborima ili od pojedinih udruženja, naročito udruženja koja se bave javnim zagovaranjem i definisanjem javnih politika.

Zbog toga je jedan od delokruga novog ministarstva, ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i saradnja sa udruženjima.

Ja ću u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona koji je predložila moja poslanička grupa Aleksandar Vučić - „Za našu decu“. Pozivam sve kolege narodne poslanike da svojim glasom podrže ovaj zakon o ministarstvima.

Hvala.

Imovinska karta

(Niš, 14.12.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Sekretar skupštine Gradska opština Medijana Opština Mesečno 72088.00 RSD 17.11.2017 -