VLADICA MARIČIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1987. godine. Živi u Nišu.

Po zanimanju je doktorand prava.

Nakon izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".

Poslednji put ažurirano: 05.11.2020, 09:57

Osnovne informacije

Statistika

  • 12
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Sedmo vanredno zasedanje , 06.07.2021.

Hvala vam, potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću.

Uvažena ministarka sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas na dnevnom redu imamo osam međunarodnih sporazuma i ugovora i kada sam razmišljao šta povezuje sve ove međunarodne sporazume i ugovore o kojima danas raspravljamo, došao sam do zaključka da je to politika predsednika Aleksandra Vučića, njih povezuje razvoj Republike Srbije, povećanje BDP i povećanje standarda naših građana.

Kako smo sinoć iz usta predsednika Aleksandra Vučića mogli da čujemo Srbija je u drugom kvartalu 2021. godine ostvarila rekordni rast od 15%. Takođe, u prvih šest meseci 2021. godine uspeli smo da privučemo više od milijardu i 700 miliona stranih direktnih investicija.

Ovo su impresivne činjenice, ovo su činjenice koje su za nekadašnju Srbiju bile, prosto nemoguće, a koje su za Srbiju danas realnost, ali i činjenice koje su možda nedovoljne za buduću Srbiju, odnosno za budući razvoj Srbije, jer Srbija mora dalje da se razvija, Srbija mora da gradi dodatnu infrastrukturu koja će privući još više stranih investicija i još više podići životni standard naših građana.

Ciljevi koje predsednik Aleksandar Vučić, postavio u programu Srbija 20-25 su jasni. To je prosečna zarada od 900 evra u Republici Srbiji.

Prvi sporazum o kome danas želim da govorim, jeste Sporazum koji će omogućiti izgradnju gasnog interkonektora na trasi Niš-Dimitrovgrad-Bugarska granica i koji će spojiti gasovodne sisteme Srbije i Bugarske.

Ovaj projekat, vredan je oko 85,5 miliona evra. Kredit koji mi danas odobravamo, iznosi 25 miliona evra, dok će donacija Evropske unije u vidu garanta za ovaj projekat iznositi oko 49,5 miliona evra.

Znači, Srbiji preostaje da iz budžeta isfinansira još oko 11 miliona evra. Ukupna dužina trase gasnog interkonektora kroz Srbiju, znači od Niša do Bugarske granice iznosiće oko 109 kilometara i taj gasni interkonektor biće dvosmeran i magistralan.

Iz pravca Bugarske prema Srbiji, njegov kapacitet iznosiće 1,8 milijardi metara kubnih gasa godišnje, što je negde oko 80% trenutnih potreba Srbije za ovim energentom.

U suprotnom pravcu iz pravca Srbije prema Bugarskoj njegov kapacitet će biti znatno manji, oko 0,15 milijardi kubnih metara gasa godišnje.

Iz ovih činjenica jasno je da će ovaj gasni interkonektor, pre svega služiti zadovoljavanju gasnih potreba Republike Srbije. Takođe, Srbija zahvaljujući njemu postaje i tranzitna zemlja i moći da naplaćuje tranzitnu taksu za sve one zemlje koje se nalaze dalje na trasi gasovoda.

Do 31. decembra 2020. godine u Srbiju je gas mogao ući samo iz jednog pravca, iz pravca Mađarske. To je ruski gas koji je prelazio preko Ukrajine.

Predsednik Aleksandar Vučić, 1. januara 2021. godine u ranim jutarnjim časovima otvorio je gasovod Balkanski tok, koji je deo većeg gasovoda Turski tok i sada Srbija ima dva pravca snabdevanja gasom.

Balkanski tok, odnosno Turski tok isključuje Ukrajinu na toj trasi, tako da bitno doprinosi povećanju energetske bezbednosti Republike Srbije, jer ona više ne zavisi od političke situacije na posovjetskom prostoru.

Kada gasni interkonektor između Srbije i Bugarske bude izgrađen i počeo sa radom Srbija će dobiti i treću trasu za snabdevanje gasom, a dobiće i mogućnost snabdevanja gasom iz drugih izvorišta, čime će se značajno povećati energetska bezbednost naše zemlje.

Pre nekih, 30, 40 godina o energentima se govorilo kao o robi i govorilo se o tržištu energenata.

Danas više niko energente ne posmatra kao robu, već isključivo govori o energetskoj bezbednosti zemlje, odnosno da li će zemlja imati dovoljno energenata da obezbedi stabilan rast u budućnosti.

Srbija intenzivno radi na gasifikaciji celokupne svoje teritorije. Mi smo pre neke tri nedelje ovde u formi zakona dali garancije za izgradnju razvodnih gasovoda koji gas treba da dovedu u četiri okruga, u Republici Srbiji.

To je Kolubarski okrug, to je Zaječarski okrug, Borski okrug i Pčinjski okrug.

Primena gasa je velika. Pre svega, gas kao energent primenljiv je u privredi i tamo gde dođe gasovod, gde imamo gasni priključak možemo računati na nove direktne strane investicije, onih investitora u čijoj proizvodnji je potrebno postizanje velike količine energije, a ujedno je potreban jeftin i relativno ekološki energent.

Primena je i u komunalnim sistemima za pokretanje gradskih toplana. Na primer, Gradska toplana u Nišu 96% toplotne energije koju proizvede, proizvodi od prirodnog gasa, a svega nekih 4% od mazuta ili lož ulja.

Primena gasa je značajna i za domaćinstva. Ono što sam detektovao u razgovoru sa građanima, kao problem i kao prepreku za veću primenu gasa u domaćinstvima, pre svega jeste još uvek visoka cena priključka na gas i država bi u narednom periodu mogla da razmotri subvencionisanje cene priključka na gas, kako bi on postao pristupačniji većem broju domaćinstava.

Drugi problem, koji sam detektovao jeste što se na gasnu mrežu može priključiti samo legalizovani objekat, tako da i lokalne samouprave tu imaju svoju ulogu kroz proces ozakonjenja, gde će veći broj objekata dobiti mogućnost da se priključi na gas.

Što se ostalih sporazuma tiče, oni omogućuju da Srbija dalje gradi i razvija svoju putnu železničku, ali i rečnu infrastrukturu. Srbija je u ovoj godini započela, gradi ili će do kraja godine započeti ukupno osam autoputeva. Jedan od njih, predmet je i naše današnje rasprave. To je Moravski koridor.

Autoput koji treba da spoji Koridor 10 sa Koridorom 11, odnosno Jugoistok sa jugozapadom zemlje. Takođe, Srbija investira u razvoj svoje železničke infrastrukture.

Svima nam je drago što je Narodna Republika Kina naš čelični prijatelj stala iza projekte izgradnje brze pruge, na trasi od Beograda do Budimpešte, ali izgradnja brze pruge, tu se neće zaustaviti, jer je nova trasa za brzu Prugu, od Beograda ka Nišu, i od Niša dalje ka makedonskoj granici, i za tu železničku infrastrukturu predsednik Aleksandar Vučić, obezbedio je podršku EU.

Ono što u geopolitici evroazijskog kontinenta izgleda nemoguće da oko jednog projekta jedan lider okupi i Narodnu republiku Kinu i EU, predsednik Aleksandar Vučić je postigao.

Oko izgradnje železničke infrastrukture u Srbiji, okupio je ta dva nepomirljiva svetska činioca, a sve u interesu Republike Srbije. Takođe, važan projekat iz oblasti izgradnje železničke infrastrukture, važan za moje sugrađane u Nišu, jeste rekonstrukcija i modernizacija pruge Niš Dimitrovgrad, posebno jedna njegova komponenta koja podrazumeva izgradnju obilazne jednokolosečne pruge za putnički i teretni saobraćaj, oko Niša. Popularno izmeštanje pruge iz srca Niša.

Znamo da je pruga koja deli gradsku opštinu Palilula, iz koje ja dolazim od ostatka grada, veliki problem Nišlija, kako u saobraćaju, tako i za dalji razvoj grada.

Kada ovaj projekat bude okončan, pruga više neće deliti Niš na dva dela, već na trasi te pruge moći će da se izgradi Bulevar, poznat pod nazivom južni bulevar, koji će da zaokruži saobraćajni prsten oko Niša i smanji gužve u saobraćaju koje trenutno postoje u centru grada i omogući dalji razvoj Niša, kao urbanog središta jugoistočne Srbije.

Ja ću, kao i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – za našu decu, u danu za glasanje podržati svih ovih osam sporazuma i ugovora. Hvala.

Šesto vanredno zasedanje , 30.06.2021.

Hvala vam, potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, evo već drugi dan raspravljamo o dva važna zakona iz sistema visokog obrazovanja Republike Srbije.

Prvi put je to bilo u sredu prošle nedelje kada smo ovim zakonskim predlozima raspravljali u načelu, drugi put danas po amandmanima i ova rasprava pokazuje sav kvalitet našeg zakonodavnog procesa koji uključuje i Vladu Republike Srbije, kao nosioca izvršne vlasti koja je predlagač ovih zakona i Ministarstvo koje je obrađivač, a koje je organ državne uprave i vas ministre, koji ste na čelu tog Ministarstva a ujedno ste i član Vlade ali i ulogu Narodne skupštine, narodnih poslanika, rada u plenumu, rada u odborima, rasprave u načelu, rasprave po amandmanima i samo podnošenje amandmana.

Cilj nas narodnih poslanika je da kada podnesmo amandmane poboljšamo zakonski tekst kako bi on bio lakše primenljiv u praksi, kako ne bismo imali slučajeve da u nekom narednom periodu ponovo moramo da menjamo ono što je doneseno a sve u interesu građana Srbije, u ovom slučaju u interesu nastavnika i saradnika visokoškolskih ustanova i u interesu studenata.

Studenti na ovaj zakon, zakon o studentskom organizovanju čekaju bezmalo već 20 godina. Zašto je ovaj zakon važan studentima? Pa zato što studenti u procesu visokog obrazovanja imaju određena prava i određene interese.

Osnovni interes studenata u sistemu visokog obrazovanja je traženje što kvalitetnijeg obrazovanja, kako bi oni po završetku studija bili što konkurentniji na tržištu rada, odnosno kako bi njihova diploma koja je javna isprava, koja sertifikuje stečeno znanje, imala što veću vrednost.

I ti interesi i prava studenata često mogu biti predmet zadiranja, kako uprava visoko školskih ustanova, tako i samih nastavnika i saradnika i onda studenti moraju da se zalažu i da brane svoje interese, i dva su načina na koje oni mogu da brane svoje interese na visoko školskoj ustanovi, prvi je vanistitucionalan, a drugi je institucionalan.

Vaninstitucionalan je neki studentski protest, studentske peticije, i vanistitucionalan je dosta manje efikasan. On nastaje tek kada se desi određena povreda određenog prava studenata ili interesa studenata, dok je institucionalni mehanizam ono što je mnogo bolje za studente, zato što studenti koji su uključeni u sistem upravljanja i odlučivanja na visoko školskoj ustanovi mogu preduprediti neke odluke koje su protivne interesima i pravima studenata i time omogućiti što veći kvalitet obrazovanja i kasnije što veći kvalitet njihovog znanja i stečene diplome.

Kada sam razmišljao kome nije bilo u interesu da se ovaj zakon donese evo 20 godina, došao sam do zaključka da nije bilo političke volje da se takav zakon donese, jer su političke partije često volele da zloupotrebljavaju tu neregulisanost, odnosno zloupotrebljavaju studente iz nekih famoznih studentskih organizacija, i to je tako bilo rasprostranjeno do 2012. godine.

Od kada je SNS na vlasti, nikada nije zloupotrebila studente, nikada ih nije koristila za svoje interese, ali smo imali primere da od 2012. godine na ovamo, opozicija volela da koristi studente za svoje političke, a ne studentske interese o jednom od tih slučajeva u plenumu je govorio moj kolega Đorđe Todorović, i to je bilo septembra 2019. godine, kada su studenti kako su preneli Đilasovi mediji, studenti iz organizacije „ Jedan od 5 miliona“, blokirali rektorat BU, kako bi organi univerziteta doneli onu odluku koja odgovara njihovom političkom mentoru Draganu Đilasu.

Tačno je da je blokada bila kako bi se vršio pritisak na organe univerziteta, ali je netačno da su to studenti iz organizacije „jedan od 5 miliona“, zato što organizacija „jedan od 5 miliona“, nikada nije bila studentska organizacija, nikada nije delovala ni na jednoj visoko školskoj ustanovi, u Beogradu, ili u Srbiji.

Mi danas uređenjem ove oblasti, studentskog organizovanja sprečavamo bilo koju buduću vlast ili opoziciju da koristi studente za svoje interese i to jasno pokazuje nameru SNS, da studentima da njihov zakon, da naša poslanička većina danas na kraju dana, usvoji mogu tako reći , prvi studentski zakon u Srbiji, zato što želimo da studenti aktivno učestvuju u procesima upravljanja i odlučivanja na visoko školskim ustanovama, želimo da podignemo njihovu odgovornost ili odgovornost za funkcionisanje sistema čiji su i oni deo i naravno da od njih napravimo aktivne građane, a sve zbog toga što želimo da ih zadržimo u Srbiji.

Želimo da se oni prijatno osećaju, na njihovim visoko školskim ustanovama i da se prijatno osećaju u njihovoj Srbiji, ne samo da zadržimo postojeće studente u Srbiji, već i one studente ili svršene studente koji su nekada napustili Srbiju, želimo da vratimo u našu zemlju.

Bečki institut za međunarodne odnose objavio je studiju koja kaže da se u periodu od 2015. do 2019. godine više mladih obrazovanih ljudi vratilo u Srbiju nego što je iz nje otišlo, a vratili su ih upravo nove investicije, vratili su ih naučno-tehnološki parkovi, vratio ih je rast zarada.

Znamo da je u martu mesecu prosečna zarada u Republici Srbiji bila 555 evra, ali mladi obrazovani zarađuju daleko više. Na primer, u IT sektoru u Srbiji radi oko 70.000 ljudi, a tamo je prosečna zarada preko 1.000 evra. Dakle, mlade vraćaju nove investicije, nova radna mesta, novi putevi, jednom rečju mlade u Srbiji vraća politika Aleksandra Vučića.

Što se drugog zakona tiče, o kome danas raspravljamo, to su izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, odnosno amandmani na taj zakon, pozdravio bih to što ovim izmenama i dopunama mi po prvi put prepoznajemo specifičnost onih visokoškolskih ustanova koje ostvaruju nastavu u oblasti teologije, odnosno teoloških nauka.

Najbolji primer takvih fakulteta jeste Pravoslavni Bogoslovski fakultet u Beogradu, koji je u sastavu Univerziteta u Beogradu. Znamo da on preko 50 godina nije bio u sastavu Univerziteta u Beogradu, odnosno on je bio izbačen iz sastava Univerziteta.

Neki pre nas, početkom dvehiljaditih godina vratili su taj fakultet u sastav beogradskog Univerziteta, ali nisu priznali specifičnosti tog fakulteta. Mi danas ovim izmenama i dopunama zakona priznajemo specifičnost tog fakulteta u tom smislu što Crkvi, odnosno verskoj zajednici za čije potrebe se izvodi nastava na tom fakultetu, ne može biti svejedno ko predaje, odnosno ko studira na tom fakultetu. Dakle, Crkva dobija mehanizam kroz saglasnost za službu učenja da da saglasnost i povuče saglasnost onima koji bi predavali na takvoj visokoškolskoj ustanovi.

Takođe, nadležni organ Crkve ili verske zajednice može da daje i saglasnost za upis na osnovne, master i doktorske akademske studije te visokoškolske ustanove.

To nije novina u Evropi, iako je Srbija sekularna država, mnoge sekularne države u Evropi, a podsetiću vas da sekularnost ne znači zanemarivanje crkve i zaborav na crkvu i religiju, već odvojeno postojanje države i crkve uz međusobno uvažavanje i priznavanje. Takva praksa poznata je i u mnogim evropskim državama.

Takođe, mi ovim izmenama i dopunama zakona omogućavamo i studentima koji su završili osnovne akademske studije u trogodišnjem ili četvorogodišnjem trajanju da svoje studije nastave na dvogodišnjim master strukovnim studijama, čime izlazimo u susret, kako onim studentima koji su se posle završenih akademskih studija našli u privredi i žele da svoje studije nastave tamo gde im se mogu pružiti neka aplikativna primenjiva znanja.

S druge strane, izlazimo u susret novoformiranim akademijama strukovnih studija koje imaju značajno manji obuhvat studenata, jer je mnogo manje studenata završilo osnovne strukovne studije, nego osnovne akademske studije, a država je u prethodnom periodu dosta učinila da poboljša kvalitet nastave na akademija strukovnih studija, pre svega kroz uvođenje dualnog modela studiranja u visokom obrazovanju.

Tako, na primer, Akademija tehničko-vaspitačkih strukovnih studija iz Niša ima akreditovanih devet master strukovnih programa i ima zaključene ugovore trenutno sa devet kompanija sa juga Srbije u kojima se izvodi dualni model visokog obrazovanja.

Takođe, izmena koja treba da omogući punopravno članstvo našeg nacionalnog akreditacionog tela u ENKVI u Evropskoj asocijaciji za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju značajna je, pre svega za one naše studente, mlade naučnike istraživače, nastavnike i saradnike koji žele da se uključe u proces mobilnosti u Evropi.

Tako će naše visokoškolske ustanove i njihove studijske programe akreditovati nacionalno telo koje je punopravna članica Evropske asocijacije, čime će značajno povećati atraktivnost naših studijskih programa za studente istraživače i nastavnike iz evropskih zemalja.

Naravno, i ovaj put izlazimo u susret studentima koji su svoje studije otpočeli po pravilima koja su važila pre 10. septembra 2005. godine, takozvani stari studenti, to su oni koji su upisali osnovne studije na fakultetima, koji su upisali osnovne studije na višim školama, oni koji su upisali magistarske ili doktorske studije, ili prijavili magistarsku tezu, njima je krajnji rok za završetak studija bio 30. septembar 2021. godine. Ovim i mi sada već u junu mesecu produžavamo rok za još godinu dana kako bi mogli da završe ono što su započeli, steknu diplomu i kasnije valorizuju na tržištu rada.

Ja i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, u danu za glasanje danas glasaćemo za ove zakonske predloge.

Hvala.

Šesto vanredno zasedanje , 23.06.2021.

Hvala vam predsedavajući. Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije. Danas na dnevnom redu imamo dva važna zakona iz oblasti visokog obrazovanja.

Prvi je izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju, sistemskog zakona, a drugi je predlog potpuno novog zakona, predlog zakona o studentskom organizovanju.

Kada kažemo, zakon o studentskom organizovanju, svi oni koji su studirali prethodnih godina, a pogotovo oni koji su bili u sistemu studentskog organizovanja, znaju da je priča o donošenju zakona o studentskom organizovanju, stara maltene 20 godina.

Mislim da je prva radna grupa za izradu jednog ovakvog zakona formirana još 2001. godine, a zatim posle te prve radne grupe, formirane su i druge i treće i iz svih tih radnih grupa proizilazili su neki nacrti i zakonskog teksta, ali nikada taj zakonski tekst nije ušao u dalju proceduru, nije ušao u javnu raspravu, pogotovo ne u proceduru pred Vladom Republike Srbije i Narodnom skupštinom Republike Srbije. To je tako bilo sve do 2018. godine, kada je vaš prethodnik, gospodin Šarčević, pitao studentske predstavnike iz KONUS i KAVS-a, šta je to što im je potrebno, a oni su rekli da je potrebno donošenje zakona o studentskom organizovanju.

Vrlo brzo je formirana radna grupa za izradu nacrta ovog zakonskog teksta, koja je nacrt izradila, i već početkom 2019. godine, Vlada Srbije je zaključkom utvrdila taj nacrt i utvrdila sprovođenje javne rasprave o Nacrtu zakona o studentskom organizovanju, i javna rasprava je sprovedena u Beogradu, u Ministarstvu, tako i u svim većim akademskim centrima, u Nišu i Novom Sadu.

Tu je bilo nekih korisnih primedbi i predloga za dopunu i izmenu tog nacrta, a posle 2019. godine usledila je godina korone, 2020. godina, kada se zastalo sa radom na ovom zakonskom predlogu i početkom ove godine, javna rasprava je ponovljena, i kako smo mogli da čujemo ona je bila u hibridnom delu, tako što su predstavnici studenata se nalazili u zgradi Ministarstva, a svi oni koji su iz epidemioloških razloga želeli da uzmu učešće u ovoj javnoj raspravi, to su mogli putem „zum“ aplikacije.

Naravno, radi se o zainteresovanoj javnosti i radi se o studentima, koji svi znaju da koriste nove tehnologije.

Posle te javne rasprave Nacrt zakona otišao je pred Vladu Republike Srbije. Vlada je utvrdila predlog zakonskog teksta i evo danas mi u plenumu Narodne skupštine možemo da raspravljamo o jednom ovakvom zakonu.

Zbog čega je ovaj zakon važan za studente? Zbog toga što jasno definiše šta je to studensko organizovanje u Srbiji. Do sada je svako mogao onako kako želi da definiše šta su to studentska predstavnička tela i šta su studentske organizacije.

U dosadašnjem Zakonu o visokom obrazovanju mi smo samo u dva člana imali u jednom definiciju studentskog parlamenta i obavezu sprovođenja izbora za studentski parlament, a u drugom članu zakona šta su to studentske konferencije, bez posebnog navođenja njihovih ingerencija, pogotovo ono što je pravilo problem studentima na terenu, da zakonom nisu bila predviđena materijalno-finansijska sredstva za rad studentskih konferencija i studentskih parlamenata.

S druge strane, što se studentskih organizacija tiče, apsolutno ni jednim članom ni jednog zakona, ni Zakon o visokom obrazovanju, ni Zakon o studentskom standardu, nije bilo definisano šta su to studentske organizacije, što je u praksi moglo da izazove velike probleme u primeni, ali ujedno i manipulaciju od onih koji su želeli da iskoriste studente za neke svoje ciljeve.

Tako smo imali česte medijske naslove - studenti iz organizacije ove, studenti iz pokreta ovog, traže ove ili one mahom političke zahteve koji nisu imali veze sa sistemom visokog obrazovanja.

To što mi danas definišemo zakonom o studentskom organizovanju šta su to studentske organizacije i direktno ih vezujemo za visokoškolske ustanove na kojima deluju, pokazuje jasnu spremnost Vlade Republike Srbije da studentske organizacije da studentima i da studentske organizacije rade u najboljem interesu studenata.

Zakon o studentskom organizovanju definiše dva tipa studentskog organizovanja, dva vida studentskog organizovanja. Prvi jesu studentska predstavnička tela, to su na visokoškolskim ustanovama studentski parlamenti a na nivou sistema visokog obrazovanja Srbije to su studentske konferencije.

Drugi vid studentskog organizovanja jesu studentske organizacije, koje su udruženja registrovana na osnovu Zakona o udruženjima, ali koje ispunjavaju posebne uslove i Zakon o studentskom organizovanju i prolaze određenu proceduru registracije na visokoškolskoj ustanovi ispunjavajući dodatne kriterijume.

Kao što sam malo pre rekao, studentska predstavnička tela jesu studentski parlamenti i studentske konferencije. Studentski parlamenti deluju kako na jedinicama visokoškolskih ustanova, to su fakulteti, tako i na samostalnim visokoškolskim ustanovama, to su univerziteti i akademije strukovnih studija, dok studentske konferencije deluju na nacionalnom nivou i one predstavljaju krovnu nadgradnju sistema studentskih parlamenata u Srbiji.

Ovaj zakon definiše jasne ingerencije studentskih konferencija, to su dve studentske konferencije - Studentska konferencija Univerziteta Srbije i Studentska konferencija akademija strukovnih studija i visokih škola. To su pre svega ingerencije prema Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje, koje ima dva člana iz reda studenata koje biraju upravo te studentske konferencije. To su ingerencije u procesu vrednovanja akademskih postignuća i studentskih programa, to je mogućnost podnošenja inicijativa za izmenu određenih opštih akata koji regulišu sistem visokog obrazovanja, ali i jedna nova mogućnost, a to je razmatranje po predstavkama i primedbama koje studentski parlamenti samostalnih visokoškolskih ustanova i njihovih jedinica upućuju SKONUS-u i SKAS-u.

Studentski parlamenti deluju kako na visokoškolskim ustanovama, tako i na njihovim jedinicama koje imaju status pravnog lica. Dakle, deluju na univerzitetima, deluju na fakultetima i deluju na akademijama strukovnih studija.

Kao što sam malo pre rekao, do sada su studentski parlamenti bili regulisani samo jednim jedinim članom Zakona o visokom obrazovanju, a sada Zakonom o studentskom organizovanju detaljno definišemo, od ovlašćenja studentskih parlamenata, do organizacije, načina sprovođenja izbora za studentske parlamente i ono što je studentskim parlamentima najvažnije, a to je finansiranje rada studentskog parlamenta i finansiranje studentskih aktivnosti na visokoškolskoj ustanovi.

Što se izbora za studentski parlament tiče, na njima mogu učestvovati sve one registrovane studentske organizacije na toj visokoškolskoj ustanovi, kao i neformalne grupe studenata kojima svojim potpisima podršku pruža najmanje 10% studenata visokoškolske ustanove i takav vid kandidovanja pruža mogućnost koji je i zakonska obaveza, da se prilikom izbora kandidata vodi računa o ravnomernoj zastupljenosti studenata i studentkinja, kao i o uključenosti studenata sa invaliditetom i studenata upisanih po afirmativnim merama u rad i sastav studentskog parlamenta.

Što se finansiranja i obezbeđenja materijalnog poslovanja studentskog parlamenta tiče, ono je definisano obavezom visokoškolske ustanove da mora da obezbedi prostor i neophodna tehnička sredstva za rad studentskog parlamenta, kao i da finansijski plan studentskog parlamenta usvaja upravo studentski parlament i on postaje posle usvajanja na savetu visokoškolske ustanove sastavni deo finansijskog plana te visokoškolske ustanove. Tim finansijskim planom studentskog parlamenta ne definišu se samo troškovi rada studentskog parlamenta, već i svi oni troškovi obavljanja studentskih aktivnosti na visokoškolskoj ustanovi, a to su: izdavanje studentskih časopisa, funkcionisanje sportskih ekipa, organizovanje treninga, seminara, studijskih putovanja, poseta poslodavcima i slično.

Što se drugog dela studentskog organizovanja tiče, to su studentske organizacije. One deluju na tri nivoa - na nivou jedinice visokoškolske ustanove, što su fakulteti i odseci akademija strukovnih studija, deluju na nivou samostalnih visokoškolskih ustanova i deluju na nivou sistema visokog obrazovanja u Republici Srbiji.

Studentska organizacija mora da bude registrovana na osnovu Zakona o udruženjima, ali studentska organizacija, kako bi se razlikovala od svih drugih udruženja, pa i onih udruženja namenjenih za studente, mora već u svom statutu da definiše ciljeve delovanja koji su u pravcu zaštite prava i interesa i zdravlja studenata, unapređenja nastave, unapređenja studentskog standarda i uključenja studenata u procese odlučivanja i afirmacija njihovog uključivanja u društvo.

Kako bi studentske organizacije stekle taj status, zakonom je predviđena procedura koja podrazumeva komisiju koja će na svakoj visokoškolskoj ustanovi ispitivati kako akte tako i rad studentske organizacije i donositi rešenje o upisu u registar studentskih organizacija.

Studentska organizacija članove može imati samo iz reda studenata, a funkcije u studentskoj organizaciji, znači organi studentske organizacije takođe moraju biti birani iz reda studenata te visokoškolske ustanove. Kako bi se to obezbedilo, studentska organizacija mora da vodi aktivno svoju knjigu članova. Takođe, studentska organizacija ne sme imati svoje delovanje usmereno protiv jednakosti svih studenata na rasnom, verskom, nacionalnom planu, na osnovu pola, materijalnog statusa ili bilo kog drugog porekla. Dakle, studentske organizacije moraju promovisati ideju tolerancije i zajedništva među studentima.

Studentske organizacije, jedinica samostalnih visokoškolskih ustanova mogu se udruživati u saveze studentskih organizacija. Oni će delovati na nivou univerziteta i na nivou akademija strukovnih studija i da bi bili reprezentativni u njihovom članstvu moraju se naći studentske organizacije koje deluju na najmanje 50% jedinica u sastavu te samostalne visoko školske ustanove.

Iznad saveza studentskih organizacija dolazi Nacionalni savez studentskih organizacija i to je novina u našem visokom obrazovanju i novina u našem studentskom organizovanju, iako su i ranije postojale studentske organizacije koje su u svom nazivu imale reč „srpski“ ili „Srbije“.

Nacionalni savez studentskih organizacije biće jedan i u njegovom članstvu naći će se svi savezi studentskih organizacija koji su registrovani na samostalnim visokoškolskim ustanovama kako bi se obezbedila ravnopravnost onih samostalnih saveza studentskih organizacije koje deluje na univerzitetima sa onima koji deluju na akademijama strukovnih studija. Mišljenje o osnivanju i radu Nacionalnog saveza studentskih organizacija davaće obe studentske konferencije.

Ono što me posebno raduje, a što se nalazi u ovom zakonu jesu odredbe koje se odnose na nadzor, nadzor vrši, naravno, Ministarstvo, a na teritoriji AP nadležni organ AP, kao i kaznene odredbe.

I do sada smo imali u Zakonu o visokom obrazovanju jedan član koji se odnosio na rad Studentskog parlamenta i član koji se odnosio na učešće studenata u radu drugih organa visoko školske ustanove, ali nismo imali kaznene odredbe ukoliko visokoškolska ustanova to ne ispuni. Sada će kako visokoškolska ustanova, tako i odgovorno lice u njoj moći da budu kažnjeni ukoliko ne obezbede adekvatna materijalna sredstva za rada Studentskog parlamenta, kao i ukoliko ne obezbede adekvatno učešće studenta u organima visokoškolske ustanove.

Znamo da je učešće studenata u organu upravljanja 15%, dok je učešće studenta u stručnom organu visokoškolske ustanove 20%.

Ovaj zakon širi i ovlašćenja studentskih predstavnika u stručnom organu, jer će oni, pored svojih dosadašnjih ovlašćenja, imati i pravo glasa i pravo na diskusiju i prilikom predlaganja organa poslovođenja, dakle u postupku izbora dekana, odnosno rektora. Imaće pravo glasa u postupku izmene Statuta visokoškolske ustanove i pravo glasa u postupku usvajanja finansijskog plana visokoškolske ustanove.

Što se tiče drugog zakonskog predloga, koji je danas na dnevnom redu, to su izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, vidim da je nastavljena tendencija koju je vaše ministarstvo otpočelo 2017. godine. Znamo da je prvi Zakon o visokom obrazovanju donet 2005. godine, koji su karakterisale česte izmene. Godine 2017. donet je jedan novi, potpuni i sveobuhvatni Zakon o visokom obrazovanju, koji mi sada ovim izmenama i dopunama dalje prilagođavamo kako bi odgovarao potrebama naše akademske zajednice.

Pre svega bih pozdravio to što se izbor članova Saveta za visoko obrazovanje vraća Narodnoj skupštini.

Znamo da je 2017. godine propisano da izbor članova Nacionalnog saveta vrši Vlada. Obrazloženje je bilo da je i izbor nedostajućih članova i razrešenje pojedinih članova brže i adekvatnije na sednicama Vlade. Međutim, lično sam mišljenja da je procedura koju sprovodi Narodna skupština, koja podrazumeva i predlog Vlade i raspravu pred nadležnim odborom i raspravu u plenumu i stalno prisustvo građana koji ovo prate preko malih ekrana, adekvatniji izboru tako važnog nezavisnog tela kakav je Nacionalni savet za visoko obrazovanje.

Jedan bitan segment ovih današnjih izmena odnosi se na zaokruživanje postupka akreditacije kod nacionalnog akreditacionog tela, što od nas traži Evropska asocijacija za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju, čiji Nacionalno akreditaciono telo Srbije želi da postane punopravni član, a to je bitno za naše visoko školske ustanove i njihove studijske programe, jer će tada biti potvrđeni od strane nacionalnog tela koje je punopravna članica Evropskog nacionalnog tela.

Vidimo da se unutar Nacionalnog akreditacionog tela osniva novi organ, žalbeni organ, kako se žalbama u postupku akreditacije više ne bi bavio Nacionalni savet za visoko obrazovanje.

Ono što mogu da primetim to je da u sastav Upravnog odbora i Komisije za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta ulaze predstavnici studenta, što do sada nije bio slučaj.

Od osnivanja Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje u njemu su bili predstavnici studenata, ali nikada do sada u Komisiji za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta i Upravnom odboru Nacionalnog akreditacionog tela nije bilo studenata, pa bih ja, a vezano za diskusiju za prethodni zakon, pozdravio i ovu izmenu. Naravno da je bitno da studenti budu i u tom segmentu visokog obrazovanja.

Još jedna izmena koja se izmenama Zakona o visokom obrazovanju predviđa, a koja se tiče studenata, to je produžetak roka za tzv. stare studente. Zovemo ih stari studenti zato što su upisani po starim studijskim programima, studentskim programima usvojenim pre 5. septembra 2005. godine.

Znamo da su poslednji koji su mogli biti upisani po tim programima bili studenti koji su upisani 1. oktobra 2008. godine, tako da oni ne moraju biti i po godinama stari. Ukratko, produžava im se mogućnost za završetak studija kako osnovnih, tako magistarskih i doktorskih za još godinu dana, a ono što bih pozdravio jeste činjenica da mi ove izmene usvajamo sada, u junu mesecu, a ne kao što je često ranije bio slučaj, u septembru, što će dodatno da relaksira situaciju i omogući im da uče i završe ono što je započeto.

Ja, kao i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, u danu za glasanje svesrdno ću podržati ova dva zakonska predloga.

Hvala.

Imovinska karta

(Niš, 14.12.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Sekretar skupštine Gradska opština Medijana Opština Mesečno 72088.00 RSD 17.11.2017 -