VLADICA MARIČIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1987. godine. Živi u Nišu.

Po zanimanju je doktorand prava.

Nakon izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".

Poslednji put ažurirano: 05.11.2020, 09:57

Osnovne informacije

Statistika

  • 13
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Jedanaesto vanredno zasedanje , 08.09.2021.

Hvala vam, uvažena predsedavajuća.

Uvažena ministarko sa saradnicom, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas na dnevnom redu imamo set međunarodnih sporazuma koje Republika Srbija zaključuje, kako sa međunarodnim institucijama tako i sa mnogim državama u svetu. Ovi međunarodni sporazumi samo potvrđuju poziciju Srbije kao kredibilnog partnera i međunarodnim organizacijama i zemljama istoka i zapada, i evropskim zemljama, i zemljama sa severa Afrike.

Zasluga tome pripada isključivo mudroj politici predsednika Aleksandra Vučića, politici koju Srbija vodi od 2012. godine, koja se razlikuje i od one politike 90-ih i od one politike 2000-ih. Znamo da je 90-ih godina Srbija bila zemlja koja je bila u izolaciji, 2000-ih se ta Srbija otvarala prema svetu tako što se svima za sve izvinjavala, tako što su joj interesi pojedinih stranih zemalja bili ispred interesa građana Srbije, a od 2012. godine vodimo suverenu politiku, politiku partnerstva i sa istokom i sa zapadom, a sve u cilju boljeg života naših građana i prosperiteta Republike Srbije.

Posebno bih se osvrnuo na Sporazum o zajmu koji Republika Srbija zaključuje sa Bankom za razvoj Saveta Evrope, za realizaciju projekta pod nazivom „Studentsko stanovanje“. Taj projekat podrazumeva završetak studentskog doma u Nišu i izgradnja potpuno novog studentskog doma u Beogradu.

Studentski dom u Nišu nalazi se na lokaciji tehničkih fakulteta u ulici Aleksandra Medvedeva, u kampusu gde se nalaze tri tehnička fakulteta i Akademija strukovnih studija. Zgrada je započeta tamo negde 2009. godine i do 2012. izgrađena su samo tri sprata.

Od 2012. godine kreće ozbiljnija izgradnja te zgrade i ta je zgrada dovedena do završetka svih grubih građevinskih radova, ima 11 spratova, a u trećoj fazi, za koju mi danas usvajamo zajam, trebalo bi da ta zgrada dobije konačan izgled, da dobije fasadu, stolariju, da unutrašnjost zgrade bude potpuno izgrađena, opremljena, da dobije instalacije i naravno da zgrada dobije sav potreban nameštaj, kako bi bila u funkciji studenskog doma.

Kada studenski dom, u Nišu bude završen, imaće između 400 i 450 kreveta, odnosno mesta za 400 do 450 studenata, koji studiraju na Univerzitetu, u Nišu, ali i na odseku Niš Akademije strukovnih studija, koji se naravno finansiraju iz budžeta.

Ako znamo da studenski centar, u Nišu, trenutno raspolaže sa oko 958 kreveta, onda nije teško zaključiti da će završetkom ovog studenskog doma, kapaciteti za smeštaj, u Nišu, biti veći za gotovo 50%. To će značajno povećati dostupnost visokog obrazovanja mnogim mladim ljudima, iz južne, jugoistočne, istočne Srbije. Znamo da na tom području živi oko dva i po miliona naših građana, a na tom području, takođe oko 20 opština pripada četvrtoj grupi razvijenosti.

Sa izgradnjom ovog studenskog doma, neki mladi ljudi koji sada završavaju srednje škole, a kojima možda roditelji ne bi mogli da priušte ekonomsku cenu stanovanja u Nišu, odlučiće se za studije u Nišu, jer će moći po benificiranim cenama da koriste usluge studentskih domova.

Drugi deo projekta podrazumeva izgradnju potpuno novog studentskog doma, u Beogradu, na lokaciji studentskog grada i taj dom imaće smeštajne kapacitete za oko hiljadu studenata.

Izgradnjom ova dva doma, od prilike će Republika Srbija zadovoljiti one potrebe koje postoje kod studentske populacije. Od prilike toliko nedostajućih ležajeva, u odnosu na broj podnetih zahteva za smeštaju u studentskim centrima Srbije, naravno radi se o Univerzitetu u Beogradu, koji je najveći univerzitet kome gravitira cela Srbija, i Univerzitet u Nišu, kome gravitiraju studenti iz južne i istočne Srbije.

Drugi važan sporazum o kome danas raspravljamo, jeste sporazum sa Ruskom Federacijom, o osnivanju i uređenju rada kulturno-informacionih centara. Znamo, da u Beogradu postoji Ruski dom, nastao 1933. godine, kao kako bi smo se savremenim jezikom izrazili građanska inicijativa, odnosno inicijativa privatnih lica. Tadašnja ruska emigracija, brojna u Beogradu i celoj Kraljevini Jugoslavije, od sopstvenih sredstava, u ulici Kraljice Natalije, izgradila je svoju zgradu, Ruski dom, kao centar ruske kulture, u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji.

Godine 1946. vlasti Federativne Narodne Republike Jugoslavije tu zgradu predaju Sovjetskom savezu i on počinje da deluje, kao centar Sovjetske kulture, u Srbiji. Njegov pravni status uređen je sporazum između SFRJ i SSSR, iz 1961. godine, a 1994. godine Ruski dom, ta zgrada kako je mi poznajemo, ponela je naziv Ruski centar za kulturu i nauku.

Ovim sporazumom između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije, mi uređujemo rad tog ruskog centra, u Beogradu, ali ujedno uređujemo i osnivanje i delatnost, budućeg centra kulture Srbije u Moskvi.

Rusija je, kao što sam rekao ovde kulturno prisutna preko svog centra, od 1933. godine, kome se menjao pravni status, ali mi, Republika Srbija, nismo imali kulturni centar u Ruskoj Federaciji i izgradnjom takvog kulturnog centra, koji na neki način mi sada podržavamo, jer je ovo prvi korak ka osnivanju tog srpskog centra, koji će biti u Moskvi, stvoriće se uslovi da nam Vlada Ruske Federacije pomogne u pronalaženju i opremanju jednog takvog objekta u Moskvi.

Znamo da velike države kao što je Ruska federacija, ali i mnoge druge velike države u svetu, Francuska, Nemačka, Kina, Sjedinjene države, imaju takve centre u većini zemalja u svetu. Srbija, koja je teritorijalno i po broju stanovnika dosta manja u odnosu na njih, može da drži takve centre u zemljama regiona, koje su od posebnog značaja za Republiku Srbiju, pa je tako Aleksandar Vučić pre par godina, u centru Podgorice otvorio Srpsku kuću, kao svojevrsni centar okupljanja Srba iz Crne Gore, i centar za saradnju Republike Srbije, sa Srbima u Crnoj Gori i svima onima koji u Crnoj Gori govore srpskim jezikom.

Ali Republika Srbija mora da ima takve centre i u značajnim međunarodnim državama i usvajanjem ovog sporazuma, Republika Srbija će u narednoj godini, nadam se, steći jedan takav centar u Rusiji, koji će biti značajan za promociju srpske kulture, ali i za saradnju srpske javnosti sa građanima Rusije, koji su i te kako naklonjeni Srbiji i srpskom narodu i srpskim interesima. Znamo da je Ruska federacija značajan partner Republike Srbije u očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije na našoj južnoj srpskoj pokrajini, i Ruska federacija je glavna prepreka ulasku samoproglašene tzv. države Kosovo, u međunarodne organizacije.

Takođe na dnevnom redu imamo i dva sporazuma, iz oblasti odbrane, jedan sa Kraljevinom Maroko, drugi sa Saveznom Republikom Nemačkom.

Kraljevina Maroko, principijelno ne priznaje samoproglašenost nezavisnost Kosova, radi se o državi koja poštuje međunarodno pravo u odnosu na Republiku Srbiju.

Što se sporazuma sa Nemačkom tiče, on nam je važan, zato što su nemački vojnici u okviru kontingenta KFOR-a prisutni na KiM, i zaključenje ovakvih međunarodnih sporazuma iz oblasti odbrane, važno je za povezivanje naše vojske sa vojskom Savezne Republike Nemačke, koja će u ne daj bože, nekim eskalacijama, nasilja na KiM, značajno brže moći da odreaguje, ukoliko dobije informacije, od Republike Srbije, od naše vojske, naših bezbednosnih službi i na dnevnom redu imamo i važan sporazum sa Ukrajinom, jer Ukrajina takođe ne priznaje nezavisnost naše južne srpske pokrajine.

Ovo je sporazum o bezviznom režimu, za građane Ukrajine i građane Srbije, taj sporazum je i ranije postojao i režim je bio takav da je u 60 dana, mogao da se boravi bez vize 30 dana, a sada to povećavamo da građani Ukrajine u Srbiji i građani Srbije u Ukrajini, mogu da borave bez prekida najviše 90 dana, u jednom šestomesečnom periodu, što je otprilike standard u međunarodnim odnosima i u bezviznom režimima, koje Srbija ima i sa drugim zemljama, ima i sa EU, što će značajno povećati mogućnost poslovne saradnje, privrednog prisustva, naših kompanija u Ukrajini koje predstavlja značajno tržište, ali i mogućnost za neku ukrajinsku investiciju u Srbiji.

Kao što sam rekao, svi ovi sporazumi oslikavaju međunarodni ugled koji Republika Srbija uživa od 2012. godine, na ovamo i koji se pažljivo gradi svakim potezom, Aleksandra Vučića. Bilo je osporavanja i kada je zaključivao Briselski sporazum, i kada je zaključivao Vašingtonski sporazum, ali je vreme pokazalo da su svi ti sporazumi bili u interesu Republike Srbije, naših nacionalnih ciljeva i naših građana.

Aleksandar Vučić je motor integracija na Balkanu. Njegova inicijativa koja se odnedavno zove „ Otvoreni Balkan“, jeste revolucionarna za ovo područje. On je prvi posle nekoliko decenija, izgovorio rečenicu „ Balkan – balkanskim narodima“.

Svi smo mi tamo negde u osmom razredu osnovne škole iz istorije učili da je ta rečenica mnoge državnike skupo koštala, neke i glave. Aleksandar Vučić smogao je snage da pokrene jednu takvu inicijativu, koja je pre svega mirovna, a zatim i ekonomska i da okupi interese država koje su možda u nekom ranijem periodu naši odnosi sa tim državama bili nezamislivi, tu pre svega mislim na Albaniju, ali i na Makedoniju, odnosno Republiku Severnu Makedoniju i ja bih, kao i većina građana Srbije, u Inicijativi „Otvoreni Balkan“ voleo da vidim i države u kojima živi značajan procenat srpskog stanovništva, Crnu Goru i BiH.

„Otvoreni Balkan“ je bio osporavan, naročito u svojim prvim fazama. Neki su se plašili očito da je to inicijativa koje će drugi narodi, Albanci ili Makedonci, iskoristiti protiv Srba. Sada vidimo da „Otvorenog Balkana“ najveću korist ima upravo Republika Srbija i srpski narod i vidimo da se neke države, odnosno režimi u Crnoj Gori i BiH plaše uključenja u takvu jednu inicijativu. Dakle, oni ne veruju u snagu svojih zemalja zato što se Srbija već dokazala i pokazala kao država koja može da vodi aktivnu politiku na Balkanu, politiku mira i politiku integracija.

Ja ću, kao i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, u danu za glasanje podržati sve sporazume koji su danas na dnevnom redu.

Živela Srbija! Hvala.

Sedmo vanredno zasedanje , 06.07.2021.

Hvala vam, potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću.

Uvažena ministarka sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas na dnevnom redu imamo osam međunarodnih sporazuma i ugovora i kada sam razmišljao šta povezuje sve ove međunarodne sporazume i ugovore o kojima danas raspravljamo, došao sam do zaključka da je to politika predsednika Aleksandra Vučića, njih povezuje razvoj Republike Srbije, povećanje BDP i povećanje standarda naših građana.

Kako smo sinoć iz usta predsednika Aleksandra Vučića mogli da čujemo Srbija je u drugom kvartalu 2021. godine ostvarila rekordni rast od 15%. Takođe, u prvih šest meseci 2021. godine uspeli smo da privučemo više od milijardu i 700 miliona stranih direktnih investicija.

Ovo su impresivne činjenice, ovo su činjenice koje su za nekadašnju Srbiju bile, prosto nemoguće, a koje su za Srbiju danas realnost, ali i činjenice koje su možda nedovoljne za buduću Srbiju, odnosno za budući razvoj Srbije, jer Srbija mora dalje da se razvija, Srbija mora da gradi dodatnu infrastrukturu koja će privući još više stranih investicija i još više podići životni standard naših građana.

Ciljevi koje predsednik Aleksandar Vučić, postavio u programu Srbija 20-25 su jasni. To je prosečna zarada od 900 evra u Republici Srbiji.

Prvi sporazum o kome danas želim da govorim, jeste Sporazum koji će omogućiti izgradnju gasnog interkonektora na trasi Niš-Dimitrovgrad-Bugarska granica i koji će spojiti gasovodne sisteme Srbije i Bugarske.

Ovaj projekat, vredan je oko 85,5 miliona evra. Kredit koji mi danas odobravamo, iznosi 25 miliona evra, dok će donacija Evropske unije u vidu garanta za ovaj projekat iznositi oko 49,5 miliona evra.

Znači, Srbiji preostaje da iz budžeta isfinansira još oko 11 miliona evra. Ukupna dužina trase gasnog interkonektora kroz Srbiju, znači od Niša do Bugarske granice iznosiće oko 109 kilometara i taj gasni interkonektor biće dvosmeran i magistralan.

Iz pravca Bugarske prema Srbiji, njegov kapacitet iznosiće 1,8 milijardi metara kubnih gasa godišnje, što je negde oko 80% trenutnih potreba Srbije za ovim energentom.

U suprotnom pravcu iz pravca Srbije prema Bugarskoj njegov kapacitet će biti znatno manji, oko 0,15 milijardi kubnih metara gasa godišnje.

Iz ovih činjenica jasno je da će ovaj gasni interkonektor, pre svega služiti zadovoljavanju gasnih potreba Republike Srbije. Takođe, Srbija zahvaljujući njemu postaje i tranzitna zemlja i moći da naplaćuje tranzitnu taksu za sve one zemlje koje se nalaze dalje na trasi gasovoda.

Do 31. decembra 2020. godine u Srbiju je gas mogao ući samo iz jednog pravca, iz pravca Mađarske. To je ruski gas koji je prelazio preko Ukrajine.

Predsednik Aleksandar Vučić, 1. januara 2021. godine u ranim jutarnjim časovima otvorio je gasovod Balkanski tok, koji je deo većeg gasovoda Turski tok i sada Srbija ima dva pravca snabdevanja gasom.

Balkanski tok, odnosno Turski tok isključuje Ukrajinu na toj trasi, tako da bitno doprinosi povećanju energetske bezbednosti Republike Srbije, jer ona više ne zavisi od političke situacije na posovjetskom prostoru.

Kada gasni interkonektor između Srbije i Bugarske bude izgrađen i počeo sa radom Srbija će dobiti i treću trasu za snabdevanje gasom, a dobiće i mogućnost snabdevanja gasom iz drugih izvorišta, čime će se značajno povećati energetska bezbednost naše zemlje.

Pre nekih, 30, 40 godina o energentima se govorilo kao o robi i govorilo se o tržištu energenata.

Danas više niko energente ne posmatra kao robu, već isključivo govori o energetskoj bezbednosti zemlje, odnosno da li će zemlja imati dovoljno energenata da obezbedi stabilan rast u budućnosti.

Srbija intenzivno radi na gasifikaciji celokupne svoje teritorije. Mi smo pre neke tri nedelje ovde u formi zakona dali garancije za izgradnju razvodnih gasovoda koji gas treba da dovedu u četiri okruga, u Republici Srbiji.

To je Kolubarski okrug, to je Zaječarski okrug, Borski okrug i Pčinjski okrug.

Primena gasa je velika. Pre svega, gas kao energent primenljiv je u privredi i tamo gde dođe gasovod, gde imamo gasni priključak možemo računati na nove direktne strane investicije, onih investitora u čijoj proizvodnji je potrebno postizanje velike količine energije, a ujedno je potreban jeftin i relativno ekološki energent.

Primena je i u komunalnim sistemima za pokretanje gradskih toplana. Na primer, Gradska toplana u Nišu 96% toplotne energije koju proizvede, proizvodi od prirodnog gasa, a svega nekih 4% od mazuta ili lož ulja.

Primena gasa je značajna i za domaćinstva. Ono što sam detektovao u razgovoru sa građanima, kao problem i kao prepreku za veću primenu gasa u domaćinstvima, pre svega jeste još uvek visoka cena priključka na gas i država bi u narednom periodu mogla da razmotri subvencionisanje cene priključka na gas, kako bi on postao pristupačniji većem broju domaćinstava.

Drugi problem, koji sam detektovao jeste što se na gasnu mrežu može priključiti samo legalizovani objekat, tako da i lokalne samouprave tu imaju svoju ulogu kroz proces ozakonjenja, gde će veći broj objekata dobiti mogućnost da se priključi na gas.

Što se ostalih sporazuma tiče, oni omogućuju da Srbija dalje gradi i razvija svoju putnu železničku, ali i rečnu infrastrukturu. Srbija je u ovoj godini započela, gradi ili će do kraja godine započeti ukupno osam autoputeva. Jedan od njih, predmet je i naše današnje rasprave. To je Moravski koridor.

Autoput koji treba da spoji Koridor 10 sa Koridorom 11, odnosno Jugoistok sa jugozapadom zemlje. Takođe, Srbija investira u razvoj svoje železničke infrastrukture.

Svima nam je drago što je Narodna Republika Kina naš čelični prijatelj stala iza projekte izgradnje brze pruge, na trasi od Beograda do Budimpešte, ali izgradnja brze pruge, tu se neće zaustaviti, jer je nova trasa za brzu Prugu, od Beograda ka Nišu, i od Niša dalje ka makedonskoj granici, i za tu železničku infrastrukturu predsednik Aleksandar Vučić, obezbedio je podršku EU.

Ono što u geopolitici evroazijskog kontinenta izgleda nemoguće da oko jednog projekta jedan lider okupi i Narodnu republiku Kinu i EU, predsednik Aleksandar Vučić je postigao.

Oko izgradnje železničke infrastrukture u Srbiji, okupio je ta dva nepomirljiva svetska činioca, a sve u interesu Republike Srbije. Takođe, važan projekat iz oblasti izgradnje železničke infrastrukture, važan za moje sugrađane u Nišu, jeste rekonstrukcija i modernizacija pruge Niš Dimitrovgrad, posebno jedna njegova komponenta koja podrazumeva izgradnju obilazne jednokolosečne pruge za putnički i teretni saobraćaj, oko Niša. Popularno izmeštanje pruge iz srca Niša.

Znamo da je pruga koja deli gradsku opštinu Palilula, iz koje ja dolazim od ostatka grada, veliki problem Nišlija, kako u saobraćaju, tako i za dalji razvoj grada.

Kada ovaj projekat bude okončan, pruga više neće deliti Niš na dva dela, već na trasi te pruge moći će da se izgradi Bulevar, poznat pod nazivom južni bulevar, koji će da zaokruži saobraćajni prsten oko Niša i smanji gužve u saobraćaju koje trenutno postoje u centru grada i omogući dalji razvoj Niša, kao urbanog središta jugoistočne Srbije.

Ja ću, kao i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – za našu decu, u danu za glasanje podržati svih ovih osam sporazuma i ugovora. Hvala.

Šesto vanredno zasedanje , 30.06.2021.

Hvala vam, potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, evo već drugi dan raspravljamo o dva važna zakona iz sistema visokog obrazovanja Republike Srbije.

Prvi put je to bilo u sredu prošle nedelje kada smo ovim zakonskim predlozima raspravljali u načelu, drugi put danas po amandmanima i ova rasprava pokazuje sav kvalitet našeg zakonodavnog procesa koji uključuje i Vladu Republike Srbije, kao nosioca izvršne vlasti koja je predlagač ovih zakona i Ministarstvo koje je obrađivač, a koje je organ državne uprave i vas ministre, koji ste na čelu tog Ministarstva a ujedno ste i član Vlade ali i ulogu Narodne skupštine, narodnih poslanika, rada u plenumu, rada u odborima, rasprave u načelu, rasprave po amandmanima i samo podnošenje amandmana.

Cilj nas narodnih poslanika je da kada podnesmo amandmane poboljšamo zakonski tekst kako bi on bio lakše primenljiv u praksi, kako ne bismo imali slučajeve da u nekom narednom periodu ponovo moramo da menjamo ono što je doneseno a sve u interesu građana Srbije, u ovom slučaju u interesu nastavnika i saradnika visokoškolskih ustanova i u interesu studenata.

Studenti na ovaj zakon, zakon o studentskom organizovanju čekaju bezmalo već 20 godina. Zašto je ovaj zakon važan studentima? Pa zato što studenti u procesu visokog obrazovanja imaju određena prava i određene interese.

Osnovni interes studenata u sistemu visokog obrazovanja je traženje što kvalitetnijeg obrazovanja, kako bi oni po završetku studija bili što konkurentniji na tržištu rada, odnosno kako bi njihova diploma koja je javna isprava, koja sertifikuje stečeno znanje, imala što veću vrednost.

I ti interesi i prava studenata često mogu biti predmet zadiranja, kako uprava visoko školskih ustanova, tako i samih nastavnika i saradnika i onda studenti moraju da se zalažu i da brane svoje interese, i dva su načina na koje oni mogu da brane svoje interese na visoko školskoj ustanovi, prvi je vanistitucionalan, a drugi je institucionalan.

Vaninstitucionalan je neki studentski protest, studentske peticije, i vanistitucionalan je dosta manje efikasan. On nastaje tek kada se desi određena povreda određenog prava studenata ili interesa studenata, dok je institucionalni mehanizam ono što je mnogo bolje za studente, zato što studenti koji su uključeni u sistem upravljanja i odlučivanja na visoko školskoj ustanovi mogu preduprediti neke odluke koje su protivne interesima i pravima studenata i time omogućiti što veći kvalitet obrazovanja i kasnije što veći kvalitet njihovog znanja i stečene diplome.

Kada sam razmišljao kome nije bilo u interesu da se ovaj zakon donese evo 20 godina, došao sam do zaključka da nije bilo političke volje da se takav zakon donese, jer su političke partije često volele da zloupotrebljavaju tu neregulisanost, odnosno zloupotrebljavaju studente iz nekih famoznih studentskih organizacija, i to je tako bilo rasprostranjeno do 2012. godine.

Od kada je SNS na vlasti, nikada nije zloupotrebila studente, nikada ih nije koristila za svoje interese, ali smo imali primere da od 2012. godine na ovamo, opozicija volela da koristi studente za svoje političke, a ne studentske interese o jednom od tih slučajeva u plenumu je govorio moj kolega Đorđe Todorović, i to je bilo septembra 2019. godine, kada su studenti kako su preneli Đilasovi mediji, studenti iz organizacije „ Jedan od 5 miliona“, blokirali rektorat BU, kako bi organi univerziteta doneli onu odluku koja odgovara njihovom političkom mentoru Draganu Đilasu.

Tačno je da je blokada bila kako bi se vršio pritisak na organe univerziteta, ali je netačno da su to studenti iz organizacije „jedan od 5 miliona“, zato što organizacija „jedan od 5 miliona“, nikada nije bila studentska organizacija, nikada nije delovala ni na jednoj visoko školskoj ustanovi, u Beogradu, ili u Srbiji.

Mi danas uređenjem ove oblasti, studentskog organizovanja sprečavamo bilo koju buduću vlast ili opoziciju da koristi studente za svoje interese i to jasno pokazuje nameru SNS, da studentima da njihov zakon, da naša poslanička većina danas na kraju dana, usvoji mogu tako reći , prvi studentski zakon u Srbiji, zato što želimo da studenti aktivno učestvuju u procesima upravljanja i odlučivanja na visoko školskim ustanovama, želimo da podignemo njihovu odgovornost ili odgovornost za funkcionisanje sistema čiji su i oni deo i naravno da od njih napravimo aktivne građane, a sve zbog toga što želimo da ih zadržimo u Srbiji.

Želimo da se oni prijatno osećaju, na njihovim visoko školskim ustanovama i da se prijatno osećaju u njihovoj Srbiji, ne samo da zadržimo postojeće studente u Srbiji, već i one studente ili svršene studente koji su nekada napustili Srbiju, želimo da vratimo u našu zemlju.

Bečki institut za međunarodne odnose objavio je studiju koja kaže da se u periodu od 2015. do 2019. godine više mladih obrazovanih ljudi vratilo u Srbiju nego što je iz nje otišlo, a vratili su ih upravo nove investicije, vratili su ih naučno-tehnološki parkovi, vratio ih je rast zarada.

Znamo da je u martu mesecu prosečna zarada u Republici Srbiji bila 555 evra, ali mladi obrazovani zarađuju daleko više. Na primer, u IT sektoru u Srbiji radi oko 70.000 ljudi, a tamo je prosečna zarada preko 1.000 evra. Dakle, mlade vraćaju nove investicije, nova radna mesta, novi putevi, jednom rečju mlade u Srbiji vraća politika Aleksandra Vučića.

Što se drugog zakona tiče, o kome danas raspravljamo, to su izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, odnosno amandmani na taj zakon, pozdravio bih to što ovim izmenama i dopunama mi po prvi put prepoznajemo specifičnost onih visokoškolskih ustanova koje ostvaruju nastavu u oblasti teologije, odnosno teoloških nauka.

Najbolji primer takvih fakulteta jeste Pravoslavni Bogoslovski fakultet u Beogradu, koji je u sastavu Univerziteta u Beogradu. Znamo da on preko 50 godina nije bio u sastavu Univerziteta u Beogradu, odnosno on je bio izbačen iz sastava Univerziteta.

Neki pre nas, početkom dvehiljaditih godina vratili su taj fakultet u sastav beogradskog Univerziteta, ali nisu priznali specifičnosti tog fakulteta. Mi danas ovim izmenama i dopunama zakona priznajemo specifičnost tog fakulteta u tom smislu što Crkvi, odnosno verskoj zajednici za čije potrebe se izvodi nastava na tom fakultetu, ne može biti svejedno ko predaje, odnosno ko studira na tom fakultetu. Dakle, Crkva dobija mehanizam kroz saglasnost za službu učenja da da saglasnost i povuče saglasnost onima koji bi predavali na takvoj visokoškolskoj ustanovi.

Takođe, nadležni organ Crkve ili verske zajednice može da daje i saglasnost za upis na osnovne, master i doktorske akademske studije te visokoškolske ustanove.

To nije novina u Evropi, iako je Srbija sekularna država, mnoge sekularne države u Evropi, a podsetiću vas da sekularnost ne znači zanemarivanje crkve i zaborav na crkvu i religiju, već odvojeno postojanje države i crkve uz međusobno uvažavanje i priznavanje. Takva praksa poznata je i u mnogim evropskim državama.

Takođe, mi ovim izmenama i dopunama zakona omogućavamo i studentima koji su završili osnovne akademske studije u trogodišnjem ili četvorogodišnjem trajanju da svoje studije nastave na dvogodišnjim master strukovnim studijama, čime izlazimo u susret, kako onim studentima koji su se posle završenih akademskih studija našli u privredi i žele da svoje studije nastave tamo gde im se mogu pružiti neka aplikativna primenjiva znanja.

S druge strane, izlazimo u susret novoformiranim akademijama strukovnih studija koje imaju značajno manji obuhvat studenata, jer je mnogo manje studenata završilo osnovne strukovne studije, nego osnovne akademske studije, a država je u prethodnom periodu dosta učinila da poboljša kvalitet nastave na akademija strukovnih studija, pre svega kroz uvođenje dualnog modela studiranja u visokom obrazovanju.

Tako, na primer, Akademija tehničko-vaspitačkih strukovnih studija iz Niša ima akreditovanih devet master strukovnih programa i ima zaključene ugovore trenutno sa devet kompanija sa juga Srbije u kojima se izvodi dualni model visokog obrazovanja.

Takođe, izmena koja treba da omogući punopravno članstvo našeg nacionalnog akreditacionog tela u ENKVI u Evropskoj asocijaciji za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju značajna je, pre svega za one naše studente, mlade naučnike istraživače, nastavnike i saradnike koji žele da se uključe u proces mobilnosti u Evropi.

Tako će naše visokoškolske ustanove i njihove studijske programe akreditovati nacionalno telo koje je punopravna članica Evropske asocijacije, čime će značajno povećati atraktivnost naših studijskih programa za studente istraživače i nastavnike iz evropskih zemalja.

Naravno, i ovaj put izlazimo u susret studentima koji su svoje studije otpočeli po pravilima koja su važila pre 10. septembra 2005. godine, takozvani stari studenti, to su oni koji su upisali osnovne studije na fakultetima, koji su upisali osnovne studije na višim školama, oni koji su upisali magistarske ili doktorske studije, ili prijavili magistarsku tezu, njima je krajnji rok za završetak studija bio 30. septembar 2021. godine. Ovim i mi sada već u junu mesecu produžavamo rok za još godinu dana kako bi mogli da završe ono što su započeli, steknu diplomu i kasnije valorizuju na tržištu rada.

Ja i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, u danu za glasanje danas glasaćemo za ove zakonske predloge.

Hvala.

Imovinska karta

(Niš, 14.12.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Sekretar skupštine Gradska opština Medijana Opština Mesečno 72088.00 RSD 17.11.2017 -