| 21.10.2020. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Hvala vam predsedavajući, uvaženi ministre Mali, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, sada raspravljamo o amandmanu, o dva amandmana koje je kolega Zoran Tomić, podneo na Zakon o tržištu kapitala, koji je izuzetno kvalitetan zakon, koji i dalje reformiše, ubrzava, čini dinamičnim i boljim tržište kapitala, a dva amandmana koja je kolega Zoran Tomić podneo, dodatno poboljšavaju taj zakon, koji je sam kao Vladin predlog , bio izuzetno dobar.
Sve ovo pokazuje kvalitet naše zakonodavne procedure, koja uključuje Vladu kao predlagača, nas narodne poslanike kao eventualne podnosioce amandmana, raspravu u načelu, raspravu po odborima.
Takođe bih se osvrnuo i na prosvetne zakone o kojima je malo pre bilo reči, odnosno amandmane koji su podneti na prosvetne zakone. U utorak je raspravljano o setu zakona koji reformišu naš sistem obrazovanja, danas o amandmanima, a sve to pokazuje koliko ova država studiozno pristupa reformi svakog segmenta, konkretno reformi obrazovanja.
Znači, ovde je najbitnije uvođenje državne mature kao kapitalnog projekta u reformi našeg obrazovanja, koja treba dalje da odredi put i sudbine generacije učenika. Naravno, mi tome detaljno pristupamo i pažljivo reformišemo sistem, kako bi za one koji ulaze u sistem obrazovanja, da li je to osnovno, školsko, srednješkolsko, bio što manje stresan, odnosno što više predvidiv. To ranije nije bio slučaj.
Mi koji smo mlađi i koji smo se tada školovali, ali i oni stariji koji su pratili sistem obrazovanja znaju da je reforma obrazovanja krenula tamo negde 2000. godine i da su petooktobarci u tu reformu ušli čisto zbog reforme, nije se znao cilj reforme, znalo se da se mora dekonstruisati do tada važeći sistem obrazovanja koji je bio dobar, ali koji nije odgovarao ciljevima države koju su oni želeli da uspostave posle 5. oktobra 2000. godine. Oni, naravno, sistem nisu reformisali prema potrebama privrede, setićemo se da tada privrede skoro i da nije bilo, ono malo privrede što je zaostalo posle sankcija 90-ih godina oni su uništili njihovim pljačkaškim, burazerskim privatizacijama.
Prave reforme državnog sistema, a koje su krenule od ekonomskih i fiskalnih reformi, krenule su u stvari tek 2014. godine, kada je predsednik Aleksandar Vučić postao predsednik Vlade. Krenulo se od ekonomskih reformi, da bi ih pratile sve druge društvene reforme svih sistema, pa i sistema obrazovanja u našoj zemlji. Tada kada smo krenuli da reformišemo sistem obrazovanja.
Prvo što je uočeno kao problem je katastrofalno stanje u kojem su se naše škole nalazile posle decenija nebrige i zapostavljanja. Mnoge škole i dalje su imale poljske toalete, a one koje su imale klasične toalete oni su bili izuzetno neuredni i nefunkcionalni. Tada su krenula ulaganja u rekonstrukciju tih škola, u rekonstrukciju toaleta, pa je neko iz opozicije posprdno hteo da kaže da je Aleksandar Vučić predsednik Vlade za toalete, na šta je on spremno dočekao i odgovorio da je on predsednik Vlade za čiste, uredne i rekonstruisane toalete, za razliku od svih onih koji su pre njega vodili ovu državu, predsednika, premijera, ministara, koji su u stvari bili premijeri za neuredne toalete, premijeri za poljske toalete.
Pre jedno desetak dana, kada je predsednik Aleksandar Vučić boravio u poseti Nišavskom upravnom okrugu, konkretno u Ražnju, on je rekao da je od 2014. godine naovamo država uložila u rekonstrukciju 181 škole. Ako znamo da u Srbiji postoji 169 jedinica lokalne samouprave, to je u svakoj jedinici lokalne samouprave bar po jedna rekonstruisana škola.
Ja se opet vraćam na tu posetu predsednika Aleksandra Vučića, koja je bila trodnevna, sredinom ovog meseca, Nišavskom upravnom okrugu. Prošle nedelje sam više govorio o poseti Nišu, sada bih o poseti dvema malim opštinama, konkretno opštini Ražanj i opštini Doljevac, a tiče se rekonstrukcije škola u tim mestima. U Ražnju je okončana prva faza rekonstrukcije osnovne škole koja je pre rekonstrukcije, kako je i predsednik to primetio, izgledala jezivo. Sada su tu osmesi na licima dece, škola izgleda mnogo bolje i ulazi se u drugu fazu rekonstrukcije.
Druga opština koju je predsednik posetio je opština Doljevac. Tamo je posetio rekonstruisanu zgradu javne biblioteke sa koncertnom dvoranom. Predsednik opštine Doljevac, gospodin Goran Ljubić, spremno je izašao sa projektima za rekonstrukciju osnovne škole u Doljevcu i izgradnju nedostajuće vodovodne i kanalizacione mreže, što je predsednik Vučić, naravno, odmah odobrio. To je milion evra za rekonstrukciju škole i šest i po miliona evra za izgradnju nedostajuće vodovodne i kanalizacione mreže, čime je predsednik Vučić u stvari poslao jasnu poruku svim građanima Srbije, kako onima koji žive u velikim gradovima, tako i onima koji žive u malim opštinama, da brzina razvoja tih njihovih mesta zavisi isključivo od lokalne samouprave i spremnosti da izađe sa gotovim projektima, a da država ima para i da je država spremna da uloži u svaku opštinu, u svaki grad, u svako selo u Srbiji.
Problemi malih mesta znamo da su različiti u odnosu na probleme nas koji dolazimo iz velikih gradova. Oni se često suočavaju sa nedostatkom infrastrukture, sa možda dotrajalim školama i, naravno, sa nedostatkom radnih mesta.
U Ražnju je predsednik Vučić obećao otvaranje pogona namenske industrije, isto kao što se to desilo i u Kuršumliji. U mnogim malim mestima gde nedostaje infrastruktura nemoguće je pronaći nekog većeg investitora, neku privatnu stranu kompaniju da investira tamo. Država šalje jasnu poruku da ni ti ljudi neće ostati na cedilu, da i tamo dolaze državne investicije, da se tamo otvaraju državne fabrike. Kao što danas imamo proizvodnju borbenih vozila "Lazar" i "Miloš" u Kuršumliji, tako ćemo uskoro i u Ražnju, malom mestu u Nišavskom upravnom okrugu, imati proizvodnju namenske industrije, određeni pogon, znači, srpske namenske industrije, koncerna srpske namenske industrije.
Važan segment u reformi našeg obrazovnog sistema jeste i uvođenje dualnog obrazovanja, iza koga je takođe stao predsednik Aleksandar Vučić. To dualno obrazovanje već pokazuje dobre rezultate. Učenici već posle završene srednje stručne škole, gde su pohađali određene module dualnog obrazovanja, lako nalaze posao u industriji. Naravno, dualno obrazovanje nije moglo iz tih razloga da bude uvedeno 2000. godine, 2004. godine, 2008. godine, jer tada nismo imali industriju, tada je škola služila za školovanje kadrova za tržište rada u onom negativnom smislu, za biro rada.
Danas školujemo kadrove za tržište rada u pozitivnom smislu, da bi ti kadrovi mogli odmah posle završene škole ili završenih studija da pronađu posao i primenjuju ono što su naučili tokom školovanja.
Sama kruna povezivanja obrazovnog sistema sa privredom jesu naučno-tehnološki parkovi. Trenutno ih u Srbiji ima četiri - Niš, Čačak, Beograd i Novi Sad. Srbija se na tome neće zaustaviti. U planu je izgradnja novih naučno-tehnoloških parkova i dalja integracija obrazovnog sistema sa privredom.
U danu za glasanje, na početku govora sam rekao, kao i Vlada Republike Srbije, ja ću podržati amandmane na Zakon o tržištu kapitala koje je podneo kolega Zoran Tomić, kao i amandmane na prosvetne zakone koje je uložio Odbor za obrazovanje, naravno kao i moje kolege iz poslaničke grupe "Aleksandar Vučić – Za našu decu".
Živela Srbija. Hvala.
Hvala vam, potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću.
Uvažena ministarka, poštovani kolege narodni poslanici i poštovani građani Srbije, danas na dnevnom redu imamo tri vrlo važna zakona.
Prvi je zakon iz oblasti socijalne zaštite, to je Zakon o pravima korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti. To je usluga koja se u ustavama socijalne zaštite u Srbiji, već pruža, a sada sektorskim zakonom uređujemo prava korisnika tih usluga na način kako je to regulisano i evropskim konvencijama i mnogim međunarodnim ugovorima čiji je Srbija potpisnik.
U mom gradu, u Nišu uslugu privremenog smeštaja pruža Dom za decu „Duško Radović“, konkretno pružaju uslugu domskog smeštaja i uslugu prihvatilišta. O kvalitetu njihovih usluga i vi ste se ministarka sami više puta uverili, kao i o dobrom snalaženju menadžmenta i vaspitača, osoblja, tokom korona krize, tokom vanrednog stanja, tokom pandemije korona virusa. U ovu grupu usluga spadaju, usluge – predah smeštaj ili kako je u Nišu poznata predah od roditeljstva koju pruža ustanova „Mara“ koja je za zasluge tokom vanrednog stanja odlikovana od strane predsednika Republike i kojoj sledi uskoro dogradnja i rekonstrukcija kako bi još bolje i kvalitetnije mogla da pruža i druge usluge privremenog smeštaja. Ono što je karakteristično za ove usluge o kojima danas raspravljamo, jeste da su one privremenog karaktera. Kada se radi o punoletnim licima to je do 12 meseci, a kada se radi o maloletnim licima to je do šest meseci.
Ova usluga, odnosno detaljno regulisanje ove usluge omogućiće dalji proces da institucionalizacija sistema socijalne zaštite, odnosno svi oni koji iz nekog razloga ne mogu samostalno da funkcionišu u društvu, porodičnom okruženju ili uz primenu nekih drugih mera socijalne zaštite više ne moraju da budu smešteni u ustanovu, za njih se više ne primenjuje trajno rešenje, već se primenjuje usluga privremenog smeštaja uz stalnu evaluaciju učinka te mere, mogućnost njenog preispitivanja i zamene nekom drugom, manje restriktivnom uslugom.
Mene raduje svaki put, ministarka, kada ste vi ovde i kada ne dnevnom redu imamo zakone iz oblasti reforme sistema socijalne zaštite, bili oni sektorski zakoni, kao ovaj danas, bilo da je reforma sistemskog zakona, Zakona o socijalnoj zaštiti, koja verujem da nam predstoji jer postojeći zakon potiče iz 2011. godine i donesen je u potpuno drugačijim socio-ekonomskim i političkim uslovima.
Zašto kažem u drugačijim političkim uslovima? Pa, zato što je on počeo da se primenjuje, aprila 2011. godine, tačno 13 meseci pre onih ključnih izbora 2012. godine, a donela ga je žuta tajkunsko-đilasovsko-tadićevska vlast kako bi na neki način kupila socijalni mir. Sećamo se da je tada minimalac iznosio 150 evra, da je prosečna zarada u Republici Srbiji iznosila 330 evra, a da je nezaposlenost bila rekordna, čak 26%. U tim uslovima oni su želeli da svim tim nezaposlenim licima obezbede kakvo takvo primanje, da smire socijalni bunt i socijalni nemir.
Sećamo se da su tada 2010. godine i 2011. godine nezadovoljni radnici u sudnicama sekli sebi prste i oni su na taj način pokušavali da kupe izbornu pobedu i da prevare građane Srbije. Naravno, građani Srbije se na izborima 2012. godine nisu dali prevariti, izabrali su budućnost, izabrali su nova radna mesta, izabrali su rast standarda, izabrali su nove auto-puteve, izabrali su sve ono što danas oličava politika našeg predsednika, Aleksandra Vučića i politika SNS, kako na međunarodnom planu, na nacionalnom planu, tako i na lokalnom planu. Politika SNS oseća se u svakom selu u Srbiji, u svakom zaseoku, u svakom prigradskom naselju, u svakom manjoj ili većoj opštini, u svakom gradu.
Što se ostalih zakona koji su danas na dnevnom redu tiče, drugi važan, ne socijalni, ali ekonomski zakon, jeste Zakon o zaduženju za projekat auto-puta Ruma-Šabac-Loznica. Projekat se sastoji iz dva dela. Od izgradnje auto-puta između Rume i Šapca i izgradnje brze saobraćajnice između Šapca i Loznice.
To je jedan od deset infrastrukturnih projekata izgradnje autoputeva i brzih saobraćajnica koje se u ovom trenutku, decembra 2021. godine realizuju u Srbiji, a to je Fruškogorski koridor, to je ovaj put o kome danas raspravljamo, Ruma-Šabac-Loznica, to je Kuzmin-Sremska Rača, to je Preljina-Požega, to je Moravski koridor koji će povezati jugoistok sa jugozapadom naše zemlje, posebno važan za moje sugrađane u Nišu i za sve ljude u jugoistočnoj Srbiji, to je Surčin-Novi Beograd, to je obilaznica oko Beograda, to je autoput Požarevac-Veliko Gradište-Golubac, to je obilaznica oko Kragujevca, i naravno izgradnja autoputa od Niša do Merdara, Prva faza Niš-Pločnik, koja je nedavno otpočela, a koja Niš treba da spoji sa lukom u južnom Jadranu sa lukom Drač, da omogući izlazak na autoput Toplici i srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji, autoput znači nove investicije i znači dalji ekonomski rast.
Ja bih vas sve izvestio da je tokom vikenda, tri dana u mom gradu, u Nišu, boravio predsednik Aleksandar Vučić, i ova poseta me posebno raduje. Zbog čega me raduje? Pa, vratiću se u blisku istoriju, u oktobar 2016. godine, kada je Aleksandar Vučić, tada kao predsednik Vlade sa celom Vladom boravio u Nišu sedam dana.
Taj oktobar 2016. godine predstavlja, u stvari prekretnicu razvoja, kako Niša, tako i Nišavskog okruga, ali i svih pet okruga na jugu centralne Srbije. Oni su tada stavljeni u fokus razvoja. Moj grad je od tada dobio tri nove fabrike, uskoro će četvrta, a ukupno je to sedam fabrika od 2012. godine. Dobio je završetak Kliničkog centra u koji je uloženo oko 50 miliona evra, a koji je započet još davne 1970. godine.
Upravo taj Univerzitetski klinički centar u Nišu bio je okosnica borbe protiv korona virusa, protiv pandemije, kako južne, tako i istočne Srbije. Znači, područja sa oko tri miliona stanovnika moj grad je posle tog oktobra 2016. godine, dobio Naučno-tehnološki park u koji je zajedno sa laboratorijskim lamelama Elektronskog fakulteta uloženo oko 21 milion evra.
Takođe, prilikom nedavne posete, prethodni vikend, Aleksandar Vučić obećao je izgradnju brze pruge od Niša prema Beogradu i od Niša prema makedonskoj granici. Obećao je završetak projekta elektrifikacije pruge Niš-Dimitrovgrad koji je posebno važan, jer jedna njegova faza predstavlja izmeštanje železničke pruge iz samog centra Niša koje deli grad na dva dela.
Takođe, obećao je i izgradnju velelepnog stadiona u „Čairu“. Znamo da je prethodna žuta vlast u izgradnju, odnosno rekonstrukciju samo tri tribine tog stadiona uložilo oko 12 miliona evra, nisu imali još četiri miliona evra da ulože u njegov završetak, u rekonstrukciju zapadne tribine, a sada je predsednik Aleksandar Vučić najavio da će u potpunu rekonstrukciju stadiona „Čair“ biti uloženo oko 60 miliona evra, čime će stadion Čair biti kapaciteta 20.000 sedećih mesta i ispunjavati UEFA četiri standarde i biti borilište za održavanje mnogih međunarodnih reprezentativnih utakmica, kao i kvalifikacionih utakmica za mnoga prvenstva.
Treći zakon o kome danas raspravljamo jeste zakon koji tretira porodice diplomatskih predstavnika indijske ambasade u Beogradu. Indija je za nas jako važan partner, Indija je jedna od okosnica zemalja BRIKS-a, Indija je sve prisutnija u azijsko-pacifičkom regionu. To je nacija koja uzrasta i koja polako sledi i Narodnu Republiku Kinu u razvoju u tom delu Azije. Za nas je Indija važna zato što je jedan od interesenata za izgradnju velikog hemijskog centra u luci Prahovo na Dunavu.
Ono što sve ove zakone sublimira u jedan, a zbog čega ću ja kao i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu u danu za glasanje sa zadovoljstvom glasati za njih, jeste upravo politika predsednika Aleksandra Vučića.
Mi reformišemo sistem socijalne zaštite kako bismo onima kojima je najpotrebnije pružili adekvatne mere socijalne politike. Mi dalje razvijamo Srbiju gradeći autoputeve i mi dalje gradimo i razvijamo međunarodni ugled Srbije u svetu.
Živela Srbija! Hvala.
Hvala vam, uvažena predsedavajuća.
Uvažena ministarko sa saradnicom, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas na dnevnom redu imamo set međunarodnih sporazuma koje Republika Srbija zaključuje, kako sa međunarodnim institucijama tako i sa mnogim državama u svetu. Ovi međunarodni sporazumi samo potvrđuju poziciju Srbije kao kredibilnog partnera i međunarodnim organizacijama i zemljama istoka i zapada, i evropskim zemljama, i zemljama sa severa Afrike.
Zasluga tome pripada isključivo mudroj politici predsednika Aleksandra Vučića, politici koju Srbija vodi od 2012. godine, koja se razlikuje i od one politike 90-ih i od one politike 2000-ih. Znamo da je 90-ih godina Srbija bila zemlja koja je bila u izolaciji, 2000-ih se ta Srbija otvarala prema svetu tako što se svima za sve izvinjavala, tako što su joj interesi pojedinih stranih zemalja bili ispred interesa građana Srbije, a od 2012. godine vodimo suverenu politiku, politiku partnerstva i sa istokom i sa zapadom, a sve u cilju boljeg života naših građana i prosperiteta Republike Srbije.
Posebno bih se osvrnuo na Sporazum o zajmu koji Republika Srbija zaključuje sa Bankom za razvoj Saveta Evrope, za realizaciju projekta pod nazivom „Studentsko stanovanje“. Taj projekat podrazumeva završetak studentskog doma u Nišu i izgradnja potpuno novog studentskog doma u Beogradu.
Studentski dom u Nišu nalazi se na lokaciji tehničkih fakulteta u ulici Aleksandra Medvedeva, u kampusu gde se nalaze tri tehnička fakulteta i Akademija strukovnih studija. Zgrada je započeta tamo negde 2009. godine i do 2012. izgrađena su samo tri sprata.
Od 2012. godine kreće ozbiljnija izgradnja te zgrade i ta je zgrada dovedena do završetka svih grubih građevinskih radova, ima 11 spratova, a u trećoj fazi, za koju mi danas usvajamo zajam, trebalo bi da ta zgrada dobije konačan izgled, da dobije fasadu, stolariju, da unutrašnjost zgrade bude potpuno izgrađena, opremljena, da dobije instalacije i naravno da zgrada dobije sav potreban nameštaj, kako bi bila u funkciji studenskog doma.
Kada studenski dom, u Nišu bude završen, imaće između 400 i 450 kreveta, odnosno mesta za 400 do 450 studenata, koji studiraju na Univerzitetu, u Nišu, ali i na odseku Niš Akademije strukovnih studija, koji se naravno finansiraju iz budžeta.
Ako znamo da studenski centar, u Nišu, trenutno raspolaže sa oko 958 kreveta, onda nije teško zaključiti da će završetkom ovog studenskog doma, kapaciteti za smeštaj, u Nišu, biti veći za gotovo 50%. To će značajno povećati dostupnost visokog obrazovanja mnogim mladim ljudima, iz južne, jugoistočne, istočne Srbije. Znamo da na tom području živi oko dva i po miliona naših građana, a na tom području, takođe oko 20 opština pripada četvrtoj grupi razvijenosti.
Sa izgradnjom ovog studenskog doma, neki mladi ljudi koji sada završavaju srednje škole, a kojima možda roditelji ne bi mogli da priušte ekonomsku cenu stanovanja u Nišu, odlučiće se za studije u Nišu, jer će moći po benificiranim cenama da koriste usluge studentskih domova.
Drugi deo projekta podrazumeva izgradnju potpuno novog studentskog doma, u Beogradu, na lokaciji studentskog grada i taj dom imaće smeštajne kapacitete za oko hiljadu studenata.
Izgradnjom ova dva doma, od prilike će Republika Srbija zadovoljiti one potrebe koje postoje kod studentske populacije. Od prilike toliko nedostajućih ležajeva, u odnosu na broj podnetih zahteva za smeštaju u studentskim centrima Srbije, naravno radi se o Univerzitetu u Beogradu, koji je najveći univerzitet kome gravitira cela Srbija, i Univerzitet u Nišu, kome gravitiraju studenti iz južne i istočne Srbije.
Drugi važan sporazum o kome danas raspravljamo, jeste sporazum sa Ruskom Federacijom, o osnivanju i uređenju rada kulturno-informacionih centara. Znamo, da u Beogradu postoji Ruski dom, nastao 1933. godine, kao kako bi smo se savremenim jezikom izrazili građanska inicijativa, odnosno inicijativa privatnih lica. Tadašnja ruska emigracija, brojna u Beogradu i celoj Kraljevini Jugoslavije, od sopstvenih sredstava, u ulici Kraljice Natalije, izgradila je svoju zgradu, Ruski dom, kao centar ruske kulture, u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji.
Godine 1946. vlasti Federativne Narodne Republike Jugoslavije tu zgradu predaju Sovjetskom savezu i on počinje da deluje, kao centar Sovjetske kulture, u Srbiji. Njegov pravni status uređen je sporazum između SFRJ i SSSR, iz 1961. godine, a 1994. godine Ruski dom, ta zgrada kako je mi poznajemo, ponela je naziv Ruski centar za kulturu i nauku.
Ovim sporazumom između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije, mi uređujemo rad tog ruskog centra, u Beogradu, ali ujedno uređujemo i osnivanje i delatnost, budućeg centra kulture Srbije u Moskvi.
Rusija je, kao što sam rekao ovde kulturno prisutna preko svog centra, od 1933. godine, kome se menjao pravni status, ali mi, Republika Srbija, nismo imali kulturni centar u Ruskoj Federaciji i izgradnjom takvog kulturnog centra, koji na neki način mi sada podržavamo, jer je ovo prvi korak ka osnivanju tog srpskog centra, koji će biti u Moskvi, stvoriće se uslovi da nam Vlada Ruske Federacije pomogne u pronalaženju i opremanju jednog takvog objekta u Moskvi.
Znamo da velike države kao što je Ruska federacija, ali i mnoge druge velike države u svetu, Francuska, Nemačka, Kina, Sjedinjene države, imaju takve centre u većini zemalja u svetu. Srbija, koja je teritorijalno i po broju stanovnika dosta manja u odnosu na njih, može da drži takve centre u zemljama regiona, koje su od posebnog značaja za Republiku Srbiju, pa je tako Aleksandar Vučić pre par godina, u centru Podgorice otvorio Srpsku kuću, kao svojevrsni centar okupljanja Srba iz Crne Gore, i centar za saradnju Republike Srbije, sa Srbima u Crnoj Gori i svima onima koji u Crnoj Gori govore srpskim jezikom.
Ali Republika Srbija mora da ima takve centre i u značajnim međunarodnim državama i usvajanjem ovog sporazuma, Republika Srbija će u narednoj godini, nadam se, steći jedan takav centar u Rusiji, koji će biti značajan za promociju srpske kulture, ali i za saradnju srpske javnosti sa građanima Rusije, koji su i te kako naklonjeni Srbiji i srpskom narodu i srpskim interesima. Znamo da je Ruska federacija značajan partner Republike Srbije u očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije na našoj južnoj srpskoj pokrajini, i Ruska federacija je glavna prepreka ulasku samoproglašene tzv. države Kosovo, u međunarodne organizacije.
Takođe na dnevnom redu imamo i dva sporazuma, iz oblasti odbrane, jedan sa Kraljevinom Maroko, drugi sa Saveznom Republikom Nemačkom.
Kraljevina Maroko, principijelno ne priznaje samoproglašenost nezavisnost Kosova, radi se o državi koja poštuje međunarodno pravo u odnosu na Republiku Srbiju.
Što se sporazuma sa Nemačkom tiče, on nam je važan, zato što su nemački vojnici u okviru kontingenta KFOR-a prisutni na KiM, i zaključenje ovakvih međunarodnih sporazuma iz oblasti odbrane, važno je za povezivanje naše vojske sa vojskom Savezne Republike Nemačke, koja će u ne daj bože, nekim eskalacijama, nasilja na KiM, značajno brže moći da odreaguje, ukoliko dobije informacije, od Republike Srbije, od naše vojske, naših bezbednosnih službi i na dnevnom redu imamo i važan sporazum sa Ukrajinom, jer Ukrajina takođe ne priznaje nezavisnost naše južne srpske pokrajine.
Ovo je sporazum o bezviznom režimu, za građane Ukrajine i građane Srbije, taj sporazum je i ranije postojao i režim je bio takav da je u 60 dana, mogao da se boravi bez vize 30 dana, a sada to povećavamo da građani Ukrajine u Srbiji i građani Srbije u Ukrajini, mogu da borave bez prekida najviše 90 dana, u jednom šestomesečnom periodu, što je otprilike standard u međunarodnim odnosima i u bezviznom režimima, koje Srbija ima i sa drugim zemljama, ima i sa EU, što će značajno povećati mogućnost poslovne saradnje, privrednog prisustva, naših kompanija u Ukrajini koje predstavlja značajno tržište, ali i mogućnost za neku ukrajinsku investiciju u Srbiji.
Kao što sam rekao, svi ovi sporazumi oslikavaju međunarodni ugled koji Republika Srbija uživa od 2012. godine, na ovamo i koji se pažljivo gradi svakim potezom, Aleksandra Vučića. Bilo je osporavanja i kada je zaključivao Briselski sporazum, i kada je zaključivao Vašingtonski sporazum, ali je vreme pokazalo da su svi ti sporazumi bili u interesu Republike Srbije, naših nacionalnih ciljeva i naših građana.
Aleksandar Vučić je motor integracija na Balkanu. Njegova inicijativa koja se odnedavno zove „ Otvoreni Balkan“, jeste revolucionarna za ovo područje. On je prvi posle nekoliko decenija, izgovorio rečenicu „ Balkan – balkanskim narodima“.
Svi smo mi tamo negde u osmom razredu osnovne škole iz istorije učili da je ta rečenica mnoge državnike skupo koštala, neke i glave. Aleksandar Vučić smogao je snage da pokrene jednu takvu inicijativu, koja je pre svega mirovna, a zatim i ekonomska i da okupi interese država koje su možda u nekom ranijem periodu naši odnosi sa tim državama bili nezamislivi, tu pre svega mislim na Albaniju, ali i na Makedoniju, odnosno Republiku Severnu Makedoniju i ja bih, kao i većina građana Srbije, u Inicijativi „Otvoreni Balkan“ voleo da vidim i države u kojima živi značajan procenat srpskog stanovništva, Crnu Goru i BiH.
„Otvoreni Balkan“ je bio osporavan, naročito u svojim prvim fazama. Neki su se plašili očito da je to inicijativa koje će drugi narodi, Albanci ili Makedonci, iskoristiti protiv Srba. Sada vidimo da „Otvorenog Balkana“ najveću korist ima upravo Republika Srbija i srpski narod i vidimo da se neke države, odnosno režimi u Crnoj Gori i BiH plaše uključenja u takvu jednu inicijativu. Dakle, oni ne veruju u snagu svojih zemalja zato što se Srbija već dokazala i pokazala kao država koja može da vodi aktivnu politiku na Balkanu, politiku mira i politiku integracija.
Ja ću, kao i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, u danu za glasanje podržati sve sporazume koji su danas na dnevnom redu.
Živela Srbija! Hvala.
(Niš, 14.12.2017.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Sekretar skupštine | Gradska opština Medijana | Opština | Mesečno | 72088.00 | RSD | 17.11.2017 - |