Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, svi znamo da je obrazovanje moć. Njime postižemo uspehe na svim nivoima, bez njega ne bi mogli ništa. Isto kao i u sportu podižemo nivo svesti, jačamo svoju ličnost, stvaramo čvrstinu, gradimo karakter za naše telo, ali duh, da budu jači, pogotovo u turbulentnom vremenu u kome živimo, a gde budućnost zavisi od informacije. On nas čini da uvek budemo najbolji za sebe, a odlični među drugima.
Kao zemlja šampiona, danas nismo samo šampioni u sportu, u ekonomiji, vakcinaciji u doba pandemije, u borbi protiv nezaposlenosti, nezaustavljivi u izgradnji fabrika, puteva, infrastrukture za koju se bore u svim arenama predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije. Taj furiozan napredak pokrenuo je Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije i on smeta žutom tajkunskom preduzeću, jer je njima borba, sem za lični interes, strana, pogotovo na nivou obrazovanja.
U političkom ringu Srbija konstantno napreduje virtuoznom politikom Aleksandra Vučića, dok svakodnevno padaju niski udarci selektora tajkuna Dragana Đilasa, Marinike Tepić i propalog takmičara koji prednjači u beskrupuloznim izjavama, nemoćnog, Vuk Patrik Ho Jeremića, koji je sinonim za suplement bitange i vicešampion u disciplini pustošenja novca naroda Srbije i vicešampion u korupciji, šampion je, zna se, ipak onaj sa 57 tajnih računa širom sveta. To možemo videti i iz lekcije koju je pre neki dan mogao da dobije i časa koji je propustio na čuvenom Kembridžu diplomirani fizičar sa Kembridža. Konačno je naučio taj I Njutnov zakon.
Predavanje koje je propustio održao mu je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, i to ni manje ni više nego u predsedništvu Srbije, nakon što je Vuk u inercijalnom referentnom sistemu kafanskog objekta bio u stanju mirovanja i pod dejstvom pivskih isparenja sa svojim bitangama, a odatle je nastavio kretanje ka predsedništvu konstantnom brzinom, cik-cak trajektorijom, gde je na njega delovao Aleksandar Vučić i zaustavio ga silom pravde i istine i sam je uputio u suprotnom smeru, ali ovoga puta sa ubrzanjem. U holu je ovekovečene bitange, politikante, lopove, izdajnike vratio na fabrička podešavanja, pa su se glavom bez obzira vratili u istu birtiju iz koje je ova lekcija iz fizike započela, da žale za vremenima kada su mogli da pljačkaju narod Srbije, ali ne više. Vrativši se u tu kafanu ostali su da ponavljaju jednačinu – krivina puta brzina jednako magla, magla koju prodaju narodu Srbije.
Sada u ovom turbulentnom vremenu, kada su došle na red nove discipline, koje najbolje možemo videti u obrazovanju, kroz obrazovane, pametne, mlade ljude, moje kolege i na mnogim drugim univerzitetima, akademijama… Sada, kada Srbiju poštuju kao suverenu državu, kada su red, poštenje i borba za budućnost Republike Srbije i njene dece, koji su tajkunima nepoznate, pa prete svima onima koji su bolji od njih, oni koji su prodali Kosovo i Metohiju i stotine hiljada radnih mesta, fabrika koje su uništili sa svojim klupskim drugarima uspeli su da razore sve, jer je to disciplina u kojoj su najbolji, kao što je i jahanje omiljeni sport Dragana Đilasa, koji je kao džokej grada Beograda uzjahao grbaču građana i postigao fantastične rezultate.
Ne, u obrazovnom sistemu, ne u pomoći Grada Beograda i građanima Srbije, nego u punjenju svojih bisaga u poreskim rajevima. U tom istom žutom tajkunskim komitetu, koji sa olimpijskim nema ništa, žele da sruše sve ono što je uredio predsednik Aleksandar Vučić, postavivši Srbiju na tron u ekonomiji, vakcinaciji, kroz nove investicije, puteve, bolnice, smanjenje nezaposlenosti.
Umesto da vide pobedu Srbije, oni vide poraz. Njihove devastirajuće politike koje su godinama vodili i na koje žele opet da nas vrate, ali ta politika lopovluka, devastacije u kojoj su oni najbolji, jesu davna prošlost. Njih je narod Srbije ostavio iza sebe, a tajkunske štetočine bacio na klupu političkog zaborava. Možda ne u Švajcarskoj, Hongkongu, Mauricijusu, tamo gde ih ne poznaju, možda tamo mogu da probaju, u Srbiji više ne. Ovde ih pamtimo po zlu. Ovda im je klupa trajno mesto, margina sudbina, a prezir naroda zaslužena kazna. Hvala vam.