VIKTOR JEVTOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1983. godine u Beogradu.

Po zanimanju je master menadžer.

Zaposlen u banci Poštanska štedionica.

Za narodnog poslanika izabran na izborima 2020. godine. Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 25.09.2020, 09:01

Osnovne informacije

Statistika

  • 2
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.11.2020.

Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, cenjeni gospodine ministre, poštovane poslanice i gospodo narodni poslanici, a prvenstveno građani Srbije, pre uvodne reči i početka mog izlaganja želim da danas podržim Dan borbe protiv nasilja nad ženama i svim damama u ovom domu da poželim puno uspeha, da ne budu zlostavljane, jer znam da mnoge jesu.

U medijima se u poslednje vreme dosta govori o tome da se dešavaju napadi na pojedine ličnosti i dame, ja sam upravo protiv toga. Takođe sam i protiv toga da se pojedine dame, bivša predsednica Skupštine fizički napada, pojedine poslanice Skupštine grada da se fizički napadaju, poslanice ovog doma i ovog parlamenta. Ne podržavam nikakvo nasilje nad ženama jer su me odgajile žene lavice, borci. Ovom prilikom puna podrška svim damama, osloncima ovog društva, onima čija je zasluga da budu majke i veličina, kao majki i kao žena da istraju u društvu, a samim tim i politika SNS Aleksandra Vučića je ta ravnopravnost polova, gde je 50% žena u svim lokalnim samoupravama, uključujući i najviše državne funkcije i ovaj sveti dom.

Poštovani gospodine ministre, velika mi je čast što konačno imam priliku da vam i ovako govorim, ne samo o proteklim godinama kroz koje ste se borili zajedno sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i govorili o napretku zemlje, o vizijama koje ste imali i onim postulatima kojih ste se uvek pridržavali, pogotovo cenjenih kod nas ekonomista – planiranje, organizovanje, rukovođenje, kontrola. Borili ste se, bili napadani, napadana je vaša porodica, satanizovana, satanizovan vaš brat, zajedno sa bratom predsednika Srbije, ali opet uvek ste imali tu nadu, bili hladni i hrabri i uvek rekli – biće bolje. Smejali su se.

Ja sam sa Čukarice. Sada je Čukarica to što jeste, jedan ozbiljan, veliki, velelepni deo Beograda, gde je Košutnjak – pluća Beograda, gde se zida, gradi, radi, koja po broju stanovnika ima 200.000 stanovnika, po veličini treća opština u Beogradu. Ali nažalost, ono što opterećuje je to što, i sada ću se vratiti na ove teme o kovidu i zašto treba da podržimo ove zakone, na Čukarici ima najviše obolelih u Beogradu, a znamo da je Beograd najkritičnije mesto. Dnevno dobijem na stotine poruka prijatelja, ljudi koje i ne poznajem, koji vape što za mestima, što za pridržavanjem mera.

Predsednik koji je konstantno na udaru što zluradih medija, što zluradih ljudi koji su, ne sumnjam u to, sačuvali svoje pozicije i sklonili svoju decu, a tuđu decu izveli na ulicu, izložili ih ovom zlu, ovoj pandemiji, znam to i iz ličnog iskustva, jer sam ostao bez roditelja za vreme ove pandemije. Možda ne treba ovako srčano govoriti, ali ne znam drugačije, kao sportista i kao neko ko voli ovu zemlju gde radi. Volim je svim srcem. Možda ne mogu da je volim kao predsednik Srbije, jer je on dao sve za Srbiju, i ako on apeluje na sve da ostanu u svojim domovima, da se pridržavaju mera, zarad onih zdravstvenih radnika, ako dajemo poslednje napore…

Ministar Siniša Mali je vrlo dobro pokazao kako se raspolaže finansijama. On je i pre svega ovoga bio izuzetan privrednik i gospodin. Uleteo je u ovu borbu, uzeo je kesten iz vatre još 2014. godine, kada je posle kriminalne vlasti, prethodne kriminalne vlasti Dragana Đilasa, koja je uništila i devastirala do poslednjeg dinara naš budžet, uspeo da ga povrati i vrati kao gradonačelnik. Šta je uradio sa finansijama? Svaka čast za Londonski sporazum! Kao ekonomista nisam ni mogao da pretpostavim, 2011. godine nisam mogao da pretpostavim da ćemo se naći, za mene je Beogradska berza bila čudo. A sada kada vidim nas na listi Londona…

Idemo dalje, ne stajemo ovde! Korona nas jeste zaustavila. Urađene su ozbiljne mere. Ovi zakoni koji su potpisani sa Evropskom unijom i Savetom Evrope su bitni zato što omogućavaju da se nastavi sa jačanjem zdravstvenog sistema, očuvanja ljudi, jer ništa nije vredno kao život. Kovid-19 svakodnevno odnosi živote. Dosta naših kolega je bolesno, dosta ljudi koje znamo. Znači, stoga se moramo fokusirati i na donacije. Bogu hvala da je vođena takva politika predsednika Aleksandra Vučića, njegovog tima, premijerke, da sad možemo da imamo tu pomoć, i ne samo od Evropske unije, nego od svih, i od Rusije, Kine, Amerike, ceo svet se ujedinio protiv ove pošasti.

Evo, imamo primer, prvi put u istoriji jedan ruski avion je sleteo na američko tlo. Znači, u ovoj pošasti svi treba da budemo jedinstveni. Nažalost, pojedinci bivšeg režima koji ne shvataju, koji su doduše donirali, donirali svojim džepovima, za razliku od nas koji smo kupili hiljade respiratora, gledamo sada i da nabavimo vakcinu. Vidim sada, pratim trendove monetarne i vidim da se vode pregovori da li će se kupiti vakcina po ceni od 25 ili 27 dolara. Međunarodna svetska organizacija zdravstva je za to da bude ispod 25 dolara.

Takođe, ono što je veoma bitno za razvoj i efikasnost države Srbije je i taj Savet Evrope gde se radi na efikasnosti, odnosno Okvirni sporazum između banke i Saveta za razvoj Evrope, Republika Srbija je potpisnica Ugovora o energetici, a energija je nešto što je veoma bitno i profitabilno u državi Srbiji. Ono što je i profesor Kovačević rekao pre neki dan na Fiskalnom savetu – mi se moramo bazirati na industriju. Industrija dolazi od te energije.

Navešću samo jedan benigan primer. Osnovni cilj, zašto ulagati, zašto podržati ovaj Zakon o energiji i energetskoj efikasnosti je jedno od najprofitabilnijih ulaganja uopšte na svetu. A zašto? Sa stanovišta uštede, očuvanja životne sredine i prirodnih resursa kao i značajno, a možda i presudno zagađenje vazduha, znači samim time štitimo i prirodu. Ali, time mogu da dodam, u okviru zamene obrta stavlja se pažnja na najnoviju zaštitu od sunca. Istraživanja pokazuju da veći deo zemalja u svetu troši više energije za hlađenje nego za grejanje, a najbolje rešenje iz ove oblasti je čak 65% uštede električne energije. Znači, više energije koju utrošimo utrošimo npr. na hlađenje kroz erkondišne nego na samo grejanje.

Takođe, jedan od osnovnih postulata i Okvirni sporazum o zajmu LD 2026, cilj o priloženom programu finansiranja prioritetnih investicija i prečišćavanju otpadnih voda. Bogu hvala Srbija je bogata vodama. Ako nešto imamo od bogatstva to su te vode, šume, ali najbogatiji smo zato što imamo najbolji narod na svetu. S tim u vezi, fokus komponente vodosnabdevanja i vodovodnih mreža je uspostavljanje i prečišćavanje otpadnih voda zašta se zalaže, ne samo EU, nego i svi mi.

Za komponentu Ministarstvo za zaštitu životne sredine razvilo je indikativno investicioni program koji uključuje prioritetnu infrastrukturu kao i sektor otpadnih voda i početne procene troškova za pripremu i izgradnju i nadzor. Ne sumnjam da će se kroz ovaj zajam koji je, po meni, izuzetno povoljan i to kažem kao bankar, doprineti ne samo kvalitetu vodenih resursa i u kontekstu klima i očuvanja životne sredine, nego u svakom drugom smislu.

Takođe, sporazum između KfW Frankfurta na Majni i Republike Srbije. Finansijska podrška za sprovođenje projekta načelno je dogovorena tokom pregovara o razvojnoj saradnji između Vlade Republike Nemačke i Vlade Srbije. Korišćenjem energije suštinskoj reformi kojoj se Vlada Republike Srbije i daje najveću važnost, najveći deo potrošnje energije u Srbiji je upravo u sektoru zgradarstva. Znači, da se grade i opštine i ti kompleksi metodama gradnje koji nisu inovativni i da se ta stara gradnja osavremeni, kao što su i bile priče i tabula rasa pre par godina da će uopšte postojati i „Beograd na vodi“ i da tamo neće biti ništa, nego gola ledina. To je sada jedan od najelitnijih delova grada i najlepši.

Takođe, to su projekti od vitalno strukturalno ekonomskog značaja. Potreba zbog stalnosti građevinskog fonda. Građevina u Srbiji su takve kakve jesu. Mi moramo da ih obnovimo, moramo da uložimo ali samim tim proizvodimo i lančanu, a to ekonomisti dobro znaju, lančanu reakciju gde mi ne ulažemo samo u tu zgradu, mi ulažemo u tog radnika koji dobija platu. Ulažemo i u proizvodnju prehrambene industrije. Zašto? Zato što taj radnik mora da jede, ulažemo u opremu, znači, u tekstilnu industriju. Znači, lančano povezujemo jedno sa drugim i doprinosimo da se dobija kroz to investiranje i sam profit. Ne sumnjam da će sve to i proći onako kako treba.

Sporazum, zajam između Frankfurta u fazi pet Republike Srbije, realizacijom rehabilitacije sistema daljinskog grejanja u Srbiji. Zašto? Do danas kroz finansijsku saradnju između Savezne Republike Nemačke koja, nećemo je potceniti, bez obzira na drastičan pad i udar korone, je doživela takođe i spremno, ali ne kao mi, ali ne mogu porediti naravno nas i Nemačku, mada mi se uvek više baziramo nekako, video sam na te Skandinavske zemlje, kao moćnije su, međutim – ne. Nemačka je izuzetno stabilna i jaka. Ona je ozbiljan oslonac. Kolega je malo pre rekao, čak 50 hiljada radnih mesta nemačke kompanije imaju ovde.

Realizacija programa rehabilitacije sistema Srbija u okviru jedinstvenog aranžmana dug za prirodu gde ćemo pomoći ne samo očuvanju prirodnog sistema koji će se reflektovati na celokupan sistem Srbije i na sve nas nego i svi ciljevi definisani koji taj efekat obuhvata, a to su obrazovanje, zdravstvo, socijalna zaštita, sport, odabrane jedinice lokalne samouprave kojima je to neophodno da bi dalje funkcionisale.

Na samom kraju, ono što bih rekao, jednom prilikom i s obzirom da je ova korona i gde apelujem i molim ja, kao pojedinac, sluga naroda, kao svi mi ovde koji služimo narodu, koji nismo narodni poslanici, ne znam, ja sam možda malo smešan, ali eto, kasnije, odgledajte reprizu pa se smejte. Zašto moramo očuvati sistem? Sutra će ta deca doći u ove iste poslaničke klupe, biće rukovodioci, direktori, majstor. Moramo brinuti zbog njih, ne smemo biti sebični.

To me je naučio jedan doktor dok je još gospodin, državnik, najveći srpski državnik, koga omalovažavaju samo gori jer nikad bolji neće da omalovažava mi je rekao dok je bio prvi potpredsednik Vlade, prilazi i kaže – pa, vi ste u SNS. Ja kažem – da. A on me pita, kaže – el znate da je bio vaš partijski kolega tad, vaš predsednik stranke i bio je izuzetno bolestan, ali je došao brzo i otišao. Dobro? A on kaže – ja sam mu rekao i savetovao, preklinjao, molio da ostane kući. Ja sad ne znam kako će se ovo reflektovati, ali govorim onako kako jeste i iz srca. I kaže – Srbija ne može da čeka. On mu je rekao da sačeka, a on mu je rekao – da Srbija ne može da čeka. Zato je dao poverenje svima vama i svima nama, meni i hvala mu. Ne znam da li ću uspeti da opravdam poverenje ali ću se svim silama truditi da se borim za ovaj narod, da se borim za ovu Srbiju, da saslušam svakoga.

Hvala još jednom, gospodine ministre na svim vašim dostignućima, na svemu onome što ste uradili zajedno na čelu sa Aleksandrom Vučićem, od 2014. godine pa do sada. Hvala vama, hvala i ovom domu i molim sve da podrže ovaj zakon i da vode računa, kovid grize, teški su momenti za celu Srbiju, čuvajmo jedni druge i čuvajmo najbliže. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.10.2020.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospodo narodni poslanici, želim u kratkim crtama da iznesem osnovnih šest tačaka o kojima smo već govorili. Sve što je trebalo da bude rečeno, rekle su kolege. Znači, Srbija je na onom putu na kome treba da bude.

Ono za šta bih se vezao trenutno je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, baza i osnova svega toga zašto ljudska i manjinska prava, zato što je to jedan od faktora stabilnosti za sve nas. Srbija ide ka EU i moramo se toga i držati i u tome u potpunosti podržavam predsednika Republike.

Ministarstvo za brigu o porodici i demografiji. Znači, jednoga dana, zašto briga o porodici, svako od nas ovde ima porodicu i decu za koju bi dao i život, znači, tu decu volimo. Ono što mi izuzetno smeta i smetalo mi je, zato što se porodica predsednika Srbije napada konstantno, bez kompromisa, a svi bi mi dali život za porodicu.

Ono što treba ostvariti je i ta demografska celina, da mladi ljudi ostanu u Srbiji. Ja sam pre 12 godina želeo da odem iz ove zemlje. Ali, video sam nadu, video sam budućnost. Da se ne ponove ratovi, da se ne ponove čudesa i zla. Predsednik Srbije zajedno sa SNS radi na tome sa svojim partnerima.

Takođe, zašto ostati na selu? Kada god je bilo gusto i teško, kroz teške periode srpske istorije, šta je bio seljak, odnosno srpski domaćin? Na prvom braniku otadžbine. Šta je posle toga bio? Bio je čovek koji stvara i obrađuje i doprinosi zemlji. Znači, mladi ljudi da se vrate na selo a samim tim ono što je i osnovno, da doprinesu u angažovanju i boljoj budućnosti sela i svih nas.

Ono što je takođe bitno je da svi ovi zakoni koji su doneti neće opterećivati budžet.

Poslednja rečenica koju bih uputio je da sreća prati hrabre a istorija pamti neustrašive. Hvala.