Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovani ministri, guvernerka, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, upravo zahvaljujući odgovornoj politici, Republika Srbija je ekonomski stabilna zemlja i kao takva ima mogućnost da pomogne svim svojim građanima, ljudima koji su zaposleni u različitim sektorima u društvu, privredi, gradimo bolnice, autoputeve, realizujemo kapitalne projekte, a verujte da je veoma bilo teško da se nakon 2012. godine izgradi politički i privredni kredibilitet zemlje.

Pre nego što pažnju posvetim glavnoj temi na dnevnom redu, želim da spomenem veoma bitan predlog Zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o finansijskom partnerstvu između Republike Srbije, koju zastupa Vlada Republike Srbije i Evropske komisije o pravilima za sprovođenje finansijske pomoći EU Republici Srbiji u okviru instrumenta za pretpristupnu pomoć IPA Z.

Potvrđivanjem ovog sporazuma Republika Srbija će moći da koristi pretpristupnu pomoć EU kroz sedmogodišnji plan u iznosu od 1,4 milijarde evra i neke od prioritetnih oblasti će biti energetika, reforma javne uprave, upravljanje migracijama, a ono što je veoma važno za sve naše građane, već do kraja ove godine će stići direktna pomoć u iznosu od 165 miliona evra koja će direktno ići u sektor energetike.

Svi znamo da je trenutno velika kriza i u Evropi i svetu, a poruka koju šaljemo našim građanima ovim budžetom je da država veliki deo te krize preuzima na sebe i situacija je puna neizvesnosti u svakom smislu, ali građani treba da znaju da smo uspeli da sačuvamo teško stečenu stabilnost.

Na taj način imamo prostora i za veće plate i za veće penzije i za pomoć mladima, a to sve zato što želimo da održimo kvalitet života naših građana. Sve u svemu, budžet za narednu godinu biće razvojan, uravnotežen, socijalno orjentisan sa elementima predostrožnosti za krizna reagovanja.

U budžetu Republike Srbije za 2023. godinu, značajnija sredstva se opredeljuju za infrastrukturu, nabrojaću samo neke projekte - brza saobraćajnica prvog B reda Novi Sad – Ruma, zatim projekat mađarsko-srpske železnice, izgradnja obilaznice oko Beograda i izgradnja autoputa deonica Preljina – Požega, zatim deonica Pojate – Preljina, izgradnja saobraćajnice Ruma – Šabac – Loznica i za nas iz Braničevskog okruga, posebno značajna brza saobraćajnica koja ide od autoputa E-75, petlja Požarevac do Golubca.

Moramo da se zahvalimo predsedniku na inicijativi da se ovaj put uopšte izgradi, jer taj put za moj okrug, za Požarevac, Veliko Gradište i Golubac znači turistički i privredni razvoj i mi svakako sa velikim nestrpljenjem očekujemo završetak ovih radova, jer želimo da Viminacijum, galerija „Milene Pavlović Barili“, Ramska tvrđava, ergela Ljubičevo, Srebrno jezero, Golubački grad budu dostupniji u što većem broju kako domaćih tako i stranih turista.

I na samom kraju, želim da kažem da je vrlo važan segment i u rebalansu koji smo izglasali u novembru i u budžetu za narednu godinu, sektor energetike. Bitno je da smo tu stabilni, da imamo struje, gasa, svih potrebnih energenata, jer znamo da je ovaj sektor trenutno izvor svih svetskih nestabilnosti.

Nije lako, ali uspevamo da se izborimo sa posledicama ove krize. Pri tom, nismo odustali ni od jednog započetog ili planiranog kapitalnog projekta. Povećavamo plate kao što sam već rekla, povećavamo penzije, imamo sredstava za pomoć mladima i zato ću u danu za glasanje, kao i kolegi iz moje poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve, podržati predloge ovih zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, od naše Vlade, kao i mnogo puta do sada nam stiže Predlog zakona kojim nastavljamo da pružamo podršku građanima u cilju ublažavanja posledica pandemije bolesti Kovid 19.

Pre nego što u ovom izlaganju pažnju usmerim na sam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije, kojima se uplaćuje novčana pomoć u cilju ublažavanja posledica pandemije bolesti Kovid 19, izazvane virusom Sars kov 2.

Želim da podsetim sve naše građane da je nakon 2012. godine bilo potrebno da se uradi mnogo da bi se izgradio politički i privredni kredibilitet Srbije, da se finansije dovedu u red, da se smanji budžetski deficit, da se uspostavi makroekonomska stabilnost, da se smanji javni dug, da se inflacija stavi pod kontrolu, da se smanji nezaposlenost i da se pokrene privreda. Da sve to nije uradio predsednik Aleksandar Vučić, koji je još kao premijer 2014. godine započeo transformaciju naše zemlje, Republika Srbija sigurno ne bi na ovaj način uspela da se izbori sa posledicama pandemije.

Nakon jednokratne novčane pomoći od 100 evra u toku prošle godine, za koju se prijavilo preko šest miliona naših građana, država je i ove godine omogućila svim punoletnim državljanima Republike Srbije da se prijave za novčanu pomoć krajem aprila do sredine maja u iznosu od 60 evra koja se isplaćuje u dva dela. Prvi deo je već isplaćen, a drugi deo ove novčane pomoći će biti isplaćen u novembru.

Dakle, svi oni koji su se prijavili već za ovu novčanu pomoć se nalaze u privremenom registru i oni nemaju potrebe da se ponovo prijavljuju, kao što je rekao ministar Siniša Mali, a oni koji su u međuvremenu postali punoletni ili oni koji žele da se prijave za dodatnu novčanu pomoć, koja će biti uplaćena u decembru ove godine, imaće tu priliku od 15. do 30. novembra elektronski putem portala Uprave za Trezor.

Koliko je Republika Srbija sada ekonomski stabilna najbolje pokazuje podatak da smo za mere pomoći našim građanima i privredi kroz tri paketa mera pomoći izdvojili preko osam miliona evra, a ono što je veoma važno, pritom nismo ugrozili makroekonomsku stabilnost. Naprotiv, u ovom periodu plate su povećavane, pa imamo plan da prosečna plata do kraja ove godine iznosi 600 evra, penzije su povećavane, a koliko brinemo o našim penzionerima pored jednokratnih pomoći u toku prošle i ove godine najbolje govori i najava našeg predsednika da će svim penzionerima početkom sledeće godine biti isplaćeno 20.000 dinara novčane pomoći. Takođe, idemo ka tome kroz Program „Srbija 2025“ da prosečna penzija 2025. godine iznosi 440 evra.

Mogu samo da poručim onima kojima smeta Aleksandar Vučić, SNS i svi mi ovde i da ih podsetim da je prosečna penzija dok su oni bili na vlasti bila jedva 200 evra. Građani sada veruju svojoj državi, jer kroz sve ovo učinjeno vide da je država jaka, stabilna i sigurna.

Na samom kraju hoću da poručim da će SNS na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem još jače da radi za sve građane Republike Srbije, jer mi sada jačamo našu otpornost, postavljamo naš rast na zdrav temelj, projektujemo održive ciljeve našeg razvoja i time stvaramo makroekonomsku stabilnost i dugoročnu stabilnost za sve naše građane. Svako da ću zbog toga u danu za glasanje, kao i kolege iz moje poslaničke grupe podržati ovaj i sve ostale predloge zakona koji za cilj imaju bolji životni standard svih naših građana. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvažena ministarka, koja će se vratiti, nadam se, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pre nego što kažem nešto više o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO moram da naglasim da su naši penzioneri na neki način bili stub reformi koje je sproveo naš predsednik Aleksandar Vučić, a bez kojih mi sigurno danas ne bi imali ovu tačku na dnevnom redu, i to ne samo ovu tačku. Ne bismo gradili puteve, osam autoputeva samo u toku ove godine, brze saobraćajnice.

Nije tema dnevnog reda, ali da li je ikada u budžetu Republike Srbije bilo planirano ovoliko kapitalnih projekata? Samo na kapitalne investicije opredeljeno je 7,2% BDP. Gradimo bolnice. Ne bismo mogli da zamislimo na pakete pomoći našim građanima, privredi, da ove mere nisu sprovedene. Sve što radimo radimo samo za bolji životni standard naših građana. Stigli smo do toga da je prosečna plata u martu iznosila 555 evra. Do kraja ove godine planiramo da bude 600 evra, a po planu Srbija 2025 trebalo bi da 2025. prosečna plata iznosi 900 evra.

U okviru spomenutih paketa pomoći mislilo se na naše penzionere koji su zaista podneli veliki teret te 2014. godine. U toku prošle godine pored direktne pomoći od 100 evra dobili su i dva puta jednokratnu pomoć u aprilu i novembru. Neke kategorije su dobile prehrambene pakete, zatim higijenske pakete. U toku ove godine, takođe, direktna pomoć od 60 evra svim punoletnim građanima Republike Srbije, a posebno za penzionere biće opredeljena pomoć i 50 evra. Zatim, ako ne grešim, danas je počela i isplata novčane pomoći svim vakcinisanim penzionerima u iznosu od 3.000 dinara.

Izmenama i dopunama Zakona o PIO obezbeđuje se efikasniji i brži rad Republičkog fonda za PIO, a sve u korist osiguranika i korisnika prava. Između ostalog, rešiće se problem koji je nastao za korisnike prevremene starosne penzije koji su prihvatili socijalni program Vlade za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju.

Ovom odredbom se propisuje da se visina prevremene starosne penzije utvrđuje na isti način kao visina starosne penzije za osiguranike koji su bili obuhvaćeni odlukom Vlade o utvrđivanju programa, a kojima je do ostvarivanja prava na penziju nedostajalo pet godina, odnosno do dve godine, čime se rešava status ovih osiguranika.

Dalje, u vezi sa određivanjem porodične penzije, predloženom izmenom se utvrđuje da se porodična penzija iza smrti osiguranika ne određuje od prevremene starosne penzije, već od starosne ili invalidske penzije koja bi osiguraniku pripadala u času smrti, čime se korisnici porodične penzije po osnovu umrlog korisnika prevremene starosne penzije dovode u povoljniji položaj.

Zatim se ovim Predlogom zakona omogućava ravnopravni položaj korisnika penzije kojima je iznos penzije niži od najnižeg iznosa penzije, a koji su ostvarili inostranu penziju. Na ovaj način se svi korisnici penzije dovode u isti položaj. Čuli smo u toku današnje rasprave još niz predloga koji predstavljaju rešenje nekih problema koji su se u praksi javili primenom do sada postojećeg zakona, a naravno, kao što sam i spomenula, sve u korist osiguranika i korisnika prava, a neki od njih su i usklađivanje i preciziranje odredaba koje se odnose na slučaj kada osiguranik poljoprivrednik obavlja ugovorene poslove, utvrđivanje vanbračne zajednice, dodatno uređenje uslova za isplatu naknade pogrebnih troškova.

Za sprovođenje ovog zakona nadležno je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, socijalna pitanja, a Republički fond za PIO kao nadležan za sprovođenje penzijskog i invalidskog osiguranja će prilagoditi svoje aktivnosti izmenjenim zakonskim odredbama. Vlada Republike Srbije pokazuje stalnu brigu o penzionerima, pa ukupno povećanje penzija u periodu od 2012. do 2021. iznosi neverovatnih 30,9%. Politika Aleksandra Vučića dala je dobre rezultate. Poverenje koje su mu građani iskazali je opravdano i sigurna sam da će ekonomski rast i stabilna politika dovesti do toga da prosečna penzija koja je zacrtana planom Srbija 2025 bude 2025. godine 440 evra.

Na samom kraju poruku koju svi mi želimo da pošaljemo kako našim penzionerima tako i svim našim građanima je da je ključni faktor za dugoročnu stabilizaciju sistema PIO prvenstveno leži u razvoju zemlje, novim investicijama i zapošljavanju, a to je upravo politika koju sprovodi i za koju se zalaže SNS na čelu sa našim predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Naravno da ću u danu za glasanje kao i kolege iz moje poslaničke grupe glasti za ovaj Predlog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući. Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, predlozima zakona koji su na dnevnom redu danas, Republika Srbija nastavlja da pruža podršku građanima i privredi u cilju ublažavanja posledica pandemija bolesti Kovid 19.

Kako se mera direktne pomoći pokazala veoma značajna za sve naše građane, a podsetiću vas da se prošle godine prijavilo preko 6 miliona građana za pomoć od 100 evra, država je odlučila da ove godine omogući svim punoletnim državljanima Republike Srbije, da se prijave za novčanu pomoć od 60 evra, koja će biti isplaćena u dva dela.

Građani će moći da se prijave od 28. aprila do 15. maja 2021. godine, elektronskim putem Uprave za trezor, ili telefonskim putem kontakt centra od 5. maja, a penzionerima, korisnicima socijalnih primanja i licima u Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija, novčana pomoć će biti isplaćena direktno, oni neće morati da se prijavljuju na ovaj način.

Za sprovođenje ove mere podrške, neophodno je da se formira privremeni registar punoletnih državljana Republike Srbije, kojima će ova pomoć biti isplaćena.

Zahvaljujući odgovornoj politici našeg predsednika Aleksandra Vučića, Republika Srbija je sada ekonomski stabilna zemlja, i kao takva ima mogućnost da pomogne svim svojim građanima, privredi, ljudima zaposlenim u različitim sektorima u društvu, turizmu, kulturi, sportu, zdravstvu, gradimo kovid bolnice, gradimo autoputeve, realizujemo kapitalne projekte, a sve ovo je bilo nezamislivo do 2012. godine.

Kako bi očuvali likvidnost u privatnom sektoru neophodno je da se postojeća garantna šema, kao mera podrške privredi produži, ali isto i tako da se formira nova garantna šema za pomoć najugroženijim preduzećima.

Podsetiću da je prvom garantnom šemom bankama omogućeno da odobre dve milijarde evra povoljnih kredita privredi, odnosno mikro, malim i srednjim preduzećima, a sada taj iznos povećavamo za 500 miliona evra, ali i produžavamo rok dostupnosti, odnosno raspoloživosti tih sredstava za godinu dana.

Prema poslednjoj evidenciji do sada su banke odobrile oko 1,7 milijardi evra kredita u sklopu postojeće garantne šeme. Ovaj podatak pokazuje da je našim privrednicima izuzetno značajan ovaj vid pomoći, te je kroz drugu garantnu šemu obezbeđeno novih 500 miliona era, ali za najugroženija preduzeća i kompanije.

Zakon koji reguliše pitanje druge garantne šeme namenjen je prvenstveno najugroženijim delatnostima, poput ugostiteljstva, putničkog transporta, hotelijerstva u gradovima i turističkim agencijama, kao i kompanijama koje imaju pad poslovnih prihoda iznad 20% u odnosu na prethodnu godinu.

Iz prethodno navedenog možemo videti da Republika Srbija koja preuzima obavezu da kao garant izmiri potraživanja banaka nastala po osnovu odobrenih kredita, pruža podršku svim svojim građanima, ali i svim segmentima društva i podjednako brine o svim građanima.

Kroz ovaj izuzetno teški period pokazali smo da smo pravi lideri regiona. Stabilna politika predsednika Aleksandra Vučića i SNS dovela je do toga da se za tri paketa mera pomoći našim građanima i privredi izdvoji osam milijardi evra.

Ono što je mislim, možda još značajnije za naše građane je da je kroz ceo ovaj period plata konstantno povećavana. Tako da, smo u martu imali iznos prosečne plate skoro 540 evra, a planira se da do kraja godine taj iznos bude 600 evra.

Ono što je sigurno idemo ka realizaciji plana i programa „Srbija 2020/25“ gde je planirano da prosečna plata 2025. godine iznosi 900 evra.

Naravno da ću kao i kolege iz moje poslaničke grupe Aleksandar Vučić - Za našu decu u danu za glasanje podržati sve ove zakone koji su danas na dnevnom redu, jer oni apsolutno predstavljaju put do boljeg životnog standarda svih naših građana.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama Predlog zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine.

Kako se prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuju zakonom, neophodno je da o navedenom predlogu raspravljamo u parlamentu i u Danu za glasanje se o istom izjasnimo.

Predlogom ovog zakona uređuje se novi period sprovođenja popisa od 1. do 31. oktobra 2021. godine, mada sada imamo i novi predlog, odnosno amandman da se popis odloži za oktobar 2022. godine. Prvobitno je bilo planirano da se popis održi od 1. do 31. aprila 2021. godine.

Da bi naši građani razumeli razloge za ovo odlaganje, vratiću se na reči naše premijerke Ane Brnabić ,koja je ovde u toku prošle nedelje govorila o razlozima i prioritetima kojim se rukovode Vlada i Krizni štab pri donošenju odluka o suzbijanju pandemije koronavirusa.

Prvi i svakako najvažniji među njima je, bez kompromisa, zdravlje nacije, a kako popis podrazumeva učešće oko 20.000 neposrednih učesnika koji će imati direktan kontakt, jasno je da u ovim sadašnjim okolnostima ovakav popis predstavlja zdravstveni rizik za naše građane.

Takođe, stav Evrostata je da pandemija koronavirusa ozbiljno utiče na sprovođenja evropskih statistika i da mnoge države se suočavaju sa poteškoćama u sprovođenju samo popisa.

Ono što je za nas bitno, odlaganje samog popisa neće imati negativne posledice po rezultate. Shodno preporukama UN od 1961. godine, mi smo uspostavili desetogodišnju periodiku sprovođenja popisa, koja je narušena samo 2001. godine.

Ono što bih ovom prilikom napomenula je podatak da je 1971. godine prvi put registrovan obimniji migracioni talas našeg stanovništva pretežno prema zapadnoevropskim zemljama. Taj trend je, nažalost, nastavljen i do poslednjeg popisa 2011. godine, ali je i te kako prepoznat od SNS, predsednika Aleksandra Vučića i naše Vlade na čelu sa premijerkom Anom Brnabić.

Čitav Program „Srbija 20-25“ je usmeren da našim građanima učinimo našu zemlju boljim mestom za život. Od 2014. godine sprovedene su teške ekonomske reforme i, kako je naš predsednik rekao, naši građani zaslužuju najveći aplauz, a cilj ovog programa je upravo da prosečna plata u Srbiji bude 900 evra, a prosečna penzija 430-440 evra, a ono što je čini mi se veoma bitno za ovu današnju temu je i podatak da će biti izdvojeno 500 miliona evra za podsticanje mladih da ostanu u Srbiji, a već imamo primere u prethodnih nekoliko godina da su se mladi bračni parovi vraćali u Srbiju i započinjali sopstveni biznis, što je svakako za svaku pohvalu.

Veoma važno za naše građane je funkcionisanje tržište rada, koje u poslednjih nekoliko godina beleži znatna poboljšanja. Snažan ekonomski rast ogledao se u pokazateljima na tržištu rada, koji su dostigli rekordne nivoe od početka ankete o radnoj snazi 2014. godine.

Stope aktivnosti i zaposlenosti su se povećale, dok je stopa nezaposlenosti opala na 10,9% u godišnjem preseku za 2019. godinu. Dugoročna nezaposlenost, kao i nezaposlenost žena i mladih nastavile su trend opadanja. Realne zarade su se povećale i sve je ovo navedeno u poslednjem izveštaju Evropske komisije.

Pored svih ovih pokazatelja da činimo našu Srbiju boljim mestom za život, pokazuje i broj infrastrukturnih projekata koje ovih dana obilazi predsednik Aleksandar Vučić. Srbija će biti umrežena autoputevima i brzim saobraćajnicama i biće potpuno drugačija zemlja.

Koliko smo posvećeni boljem životu naših građana možemo navesti i podatak da kao vid pomoći građanima i privredi kroz tri paketa mera u ovim teškim uslovima izazvanim pandemijom koronavirusa izdvojili smo osam milijardi evra.

Na kraju, ne mogu a da ne spomenem zalaganje našeg predsednika da svima nama obezbedi uslove za vakcinaciju, koja je jedino moguće rešenje za okončanje ove svetske krize koja je odavno izašla iz okvira samo zdravstvene krize.

Politika Srpske napredne stranke je takva da brinemo o našoj Srbiji, brinemo o našim građanima i posvećeni smo tome da naša Srbija postane bolje mesto za život svih naših građana.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedniče.

Podrška, kolega Bakarec, svakako.

(Nebojša Bakarec: Hvala vam.)

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na današnjem dnevnom redu je izuzetno značajna tačka za razvoj kulture Republike Srbije, odnosno podizanje infrastrukturnih prilika u ovoj značajnoj oblasti za razvoj našeg društva.

Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Banke za razvoj Saveta Evrope predstavlja sprovođenje jednog od prioriteta programa naše Vlade koji je ovde pred nama iznela premijerka Ana Brnabić. Ona je tada rekla – bez kulture i stvaralaštva nema jake države.

Predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije su prepoznali veliki značaj kulture i kulturnog nasleđa i njihov potencijal za razvoj naše zemlje. Mi kao narodni poslanici imamo zadatak da donesemo odluku o zaduživanju Republike Srbije putem uzimanja dugoročnih kredita, kao i da potvrdimo Okvirni sporazum o zajmu kao međunarodni ugovor.

Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2020. i 2021. godinu odobreno je zaduživanje kod Banke za razvoj Saveta Evrope za sprovođenje projekta modernizacije infrastrukture u kulturi u iznosu od 20 miliona evra.

Koliko je država ozbiljna u nameri da se stanje u kulturi podigne na zasluženi nivo, pokazuje činjenica da će pored ovog zajma od 20 miliona evra za ove namene iz budžeta Republike Srbije biti opredeljeno dodatnih 10 miliona evra.

Poštovani građani, ima puno projekata koji će biti realizovani uz pomoć ovog zajma, a neki od njih su: Narodno pozorište u Beogradu, Muzej Jugoslavije u Beogradu, Narodno pozorište u Nišu, obnova i pretvaranje stare Železničke stanice u muzej, Kulturni centar u Pirotu. Lista ovih projekata je okvirna, a procenjeni iznos za realizaciju iznosi upravo ovih 30 miliona evra.

Od kada je poštovana gospođa Maja Gojković došla na čelo Ministarstva kulture primećuje se izuzetno povećana aktivnost samog Ministarstva i posvećenost da se ispuni zacrtani cilj iz programa Vlade.

Ovim projektom je predviđeno da se sprovedu brojne aktivnosti na renoviranju, obnavljanju, proširenju ustanova kulture, uključujući muzeje, pozorišta, kulturne centre i slične ustanove. Ministarstvo kulture svoju predanost navedenim aktivnostima iskazuje i kroz razne druge projekte koji su sačinjeni tako da daju kompletan prikaz stanja u kulturi u jedinicama lokalne samouprave.

Imam sreću da je moj grad Požarevac rodno mesto jedne od najvećih srpskih slikarki svih vremena Milene Pavlović Barili i naša obaveza je da čuvamo i negujemo njen lik i delo. Zbog toga smo veoma ponosni.

Prilikom nedavne posete Galeriji Milene Pavlović Barili u Požarevcu, ministarka Gojković je rekla da ona zaslužuje poštovanje i brigu čitave države, odnosno adekvatan nacionalni tretman.

Kako je grad Požarevac sa Fondacijom Milene Pavlović Barili radio na dobijanju projektno-tehničkog rešenja za rekonstrukciju postojećeg galerijskog prostora i dogradnju novog, ove reči nas ohrabruju da ćemo konačno, nakon 60 godina ispuniti želju darodavca da u Požarevcu imamo galeriju dostojnu naše svetski priznate umetnice.

Realizacijom ovog projekta izgradio bi se novi galerijski prostor u kojem bi bila izložena dela naše slavne slikarke. Dela će biti hronološki poređana od radova iz njenog detinjstva, pa sve do umetničkih dela iz američkog perioda. Zatim bi usledila rekonstrukcija starog dela galerije, gde bi se, između ostalog, napravio prostor za naše najmlađe sugrađane, odnosno za formiranje škole crtanja. U poslednjoj fazi bi se sanirao i adaptirao deo porodične kuće koji je pod zaštitom države i koji će biti memorijalni prostor u kome će biti izloženi eksponati koji se nalaze u legatu Fondacije Milene Pavlović Barili.

Sigurna sam da će realizacijom ovog projekta Požarevac dodatno osnažiti svoje mesto na kulturnoj mapi Srbije.

Na kraju, o značaju navedenih ulaganja i njihovom društvenom uticaju suvišno je polemisati. Ono što bih sa ovog mesta posebno apostrofirala je činjenica da naša zemlja predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem i Vladom Republike Srbije, na čijem je čelu Ana Brnabić, planski prilazi razvoju svake oblasti, a to nas dovodi do toga da se o Srbiji i rezultatima koje postiže na svim frontovima širi pozitivna priča kako u regionu, tako u Evropi i svetu.

Za sam kraj, uverena sam da će implementacija ovog projekta, u sinergiji sa realizacijom programa „Srbija 2025“, koji se odnosi na deo Srbije iz kog dolazim, a to je izgradnja brze saobraćajnice od autoputa Beograd-Niš, pa do Golupca, a preko Požarevca i Velikog Gradišta, omogućiti dodatni razvoj kulturoloških i turističkih prilika i to će doprineti da postanemo konkurentniji i privlačniji kako za domaće, tako i za strane investitore.

Sve to ima za cilj podizanje standarda sa jedne i ništa manje bitno, sprečavanje odliva naših sugrađana iz ovog dela zemlje, sa druge strane.

Završiću ovo izlaganje rečima gospodina Gage Antonijevića, kome čestitam na izvanrednom filmu. Citiram: „Neki nisu smeli, drugi nisu mogli, a Vučić je mogao i smeo“. Završen citat.

Aleksandar Vučić i SNS grade i rade za Srbiju, čuvamo kulturu, istoriju, tradiciju, te ću sa velikim zadovoljstvom, kao i kolege iz moje poslaničke grupe, u danu za glasanje podržati predlog navedenog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedniče.

Uvaženi ministre, poštovani narodni poslanici, nedavno je jedan od naših kolega, a mislim da je u pitanju gospodin Kovačević, prilikom diskusije o budžetu rekao da je ovo ono vreme o kome će se učiti u knjigama. Dodala bih samo još da potezima naše Vlade neće biti potreban sud vremena da dokaže da su oni bili ispravni. Već ovih dana, već ovog trenutka možemo videti rezultate mera naše Vlade koje ne vide samo oni koji to ne žele.

Poštovani građani Srbije, uverena sam da će se pamtiti način na koji se Republika Srbija zahvaljujući odgovornoj i stabilnoj politici, predvođenom predsednikom Aleksandrom Vučićem, izborila sa posledicama pandemije.

Uvažene dame i gospodo, jedna od tačaka dnevnog reda danas je i Predlog zakona o utvrđivanju garantne šeme kao mera podrške privrede za ublažavanje posledica pandemije bolesti Kovid 19, izazvane virusom SARS-CoV-2.

Činjenica da i pored svih dosadašnjih mera pomoći privredi i građanstvu jedan ovakav zakon pred nama već dovoljno govori o tome koliko je ova država odgovorna, naročito u kriznim situacijama. Ne smem ni da pomislim kako bi ovi dani pandemije proticali da su sada na vlasti oni koji se nisu ni osmelili da pod plaštom tobožnjeg bojkota izađu na izbore u junu i provere svoje poverenje kod naroda.

Dakle, pred nama je jedna u nizu mera pomoći privrednicima koji su finansijski najviše pogođeni ovom krizom.

Pre nego što danas čujemo nešto više o njoj, podsetiću na neke od mere koje su do sada donete, a usmerene su kako na građanstvo tako i na privredu. Ne smemo smetnuti sa uma da je već u prvim mesecima i u prvim merama u aprilu izdvojeno 608 milijardi dinara, odnosno 5,1 milijarda evra. Jedna od stavki pomoći iz ovih mera je bila i uplata 100 evra svakom punoletnom građaninu Republike Srbije.

Usvojene su uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima, Uredba o utvrđivanju programa finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva, kao i uredba o postupku za izdavanje dužničkih hartija od vrednosti za vreme vanrednog stanja.

Ovim je država jasno pokazala da se brine kako o svakom pojedincu, tako i o svakom privrednom subjektu. Tu se nije stalo. U julu je već donet novi paket mera u iznosu od 66 milijardi dinara. Naši najstariji sugrađani, koji su još na samom početku ekonomskog oporavka države podneli najveći teret i na čemu im se nikada nećemo moći dovoljno zahvaliti, nisu zaboravljeni kada je u pitanju finansijska pomoć države. U aprilu su dobili prvu jednokratnu pomoć, a kako smo čuli danas od ministra Siniše Malog sutra dobijaju drugu jednokratnu pomoć u iznosu od pet hiljada dinara.

Kada govorimo o podnošenju tereta onih kojima dugujemo najveću zahvalnost su naši medicinski radnici, naši heroji. Pored jednokratne pomoći u iznosu od 10.000 dinara država je uspela da im trajno uveća plate tokom epidemije u iznosu od 10%, a ubrzo ih očekuje i novo povećanje, već početkom godine u iznosu od 5%. Uslovi u kojima rade ne samo iz razloga koji je donela epidemija, već i ranije, poboljšavani su, što kupovinom savremene opreme, što izgradnjom nove infrastrukture.

Uvažene kolege, ponekada mi se čini da je predsednik Vučić rezultatima koje postiže, izuzetno visoko postavio lestvicu očekivanja našeg naroda, pa nekako zdravo za gotovo uzimamo jedan podatak, pa, mi smo samo za četiri meseca izgradili dve nove bolnice, od kojih jedna prima već prve bolesnike, a druga će biti otvorena za nekoliko dana, kako je to na otvaranju bolnice u Batajnici kazala predsednica Vlade Ana Brnabić, citiram, potreban je čovek sa vizijom kakav jeste Aleksandar Vučić da u julu i avgustu, kada je sve delovalo mirno, i kada smo naučili sve o koroni, kaže da se moraju izgraditi dve bolnice i da uložimo 80 miliona evra u bolnice i opremu.

Država misli i na ostale segmente društva, turizam, ugostiteljstvo, sport, odnosno za pomoć sportskim klubovima, interventno je opredeljeno 10 miliona evra. Kako sam se profesionalno bavila sportom, znam da mnogi vide samo one asove koji se bave atraktivnim sportovima i koji puno zarađuju, ali postoji armija onih koji treniraju i takmiče se u nižim ligama. Oni sada kada nema publike, kada je sponzora sve manje, jedva spajaju kraj sa krajem. Upravo je država klubovima druge i prve lige opredelila pomoć u iznosu od 600 hiljada, do 8,5 miliona dinara, što za neke od njih predstavlja i nivo njihovih godišnjih budžeta. Ova mera je obuhvatila skoro 300 klubova u državi. Bravo za našu Vladu.

Dokaz da je Srbija jača leži u činjenici da su svi njeni delovi uspeli da se brzo organizuju i donesu niz mera u svojim sredinama. Ovde želim da pohvalim lokalne samouprave, naše gradove i opštine, koji su uspeli da izdrže nalete korone i sačuvaju građane, privredu i zdravstveni sistem na svojoj teritoriji. Navešću samo jedan primer iz grada iz kog dolazim, Požarevac, koji ima oko 70 hiljada stanovnika. Između ostalih mera, u prvom naletu korone uručio je čak 30 hiljada prehrambenih i higijenskih paketa pojedinim kategorijama građana. Veliko je pitanje da li bi Požarevac, i ostali gradovi i opštine u Srbiji mogli da pored državnih mera donose i svoje, da Srbija predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem kao celina nije ojačala i to zajedno sa svim njenim delovima. Zamislite koliko bi danas odmakli u investicijama i jačanju privrede da nam korona nije zaposela planetu početkom ove godine.

Na samom kraju podsećam da uredbom o utvrđivanju garantne šeme kao mera podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije bolesti Kovid-19, komercijalnim bankama omogućeno da do 31. decembra 2020. godine odobre do dve milijarde evra povoljnih kredita privredi, i taj period ističe za neke dve nedelje. Zahvaljujući bržem oporavku domaće privrede u drugom, trećem kvartalu, a uzimajući i neizvesnost koji donosi prvi kvartal 2021. godine, evidentno je da predmetni limit neće biti ostvaren u predviđenom roku. Vlada želeći da pomogne još širi krug privrednih subjekata zakonom koji je pred nama, predviđa produženje perioda u kojem preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima, mogu biti odobreni krediti osigurani garancijom Republike Srbije za još šest meseci.

Kao i moje kolege iz poslaničke grupe, naravno da ću u danu za glasanje podržati Predlog ovog zakona, razlog na kraju krajeva, leži i u činjenici da dolazi od Vlade koja svoju moć i ekonomsku stabilnost pokazala time što je za paket pomoći do sada izdvojila preko 12% svog BDP. Zahvaljujem na pažnji.