| 09.11.2021. | Zaključak povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2021. godinu |
usvojen
|
| 18.12.2020. | Zaključak povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2020. godinu |
usvojen
|
| 21.10.2020. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Zahvaljujem, predsedniče.
Poštovani ministri, guvernerka, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, upravo zahvaljujući odgovornoj politici, Republika Srbija je ekonomski stabilna zemlja i kao takva ima mogućnost da pomogne svim svojim građanima, ljudima koji su zaposleni u različitim sektorima u društvu, privredi, gradimo bolnice, autoputeve, realizujemo kapitalne projekte, a verujte da je veoma bilo teško da se nakon 2012. godine izgradi politički i privredni kredibilitet zemlje.
Pre nego što pažnju posvetim glavnoj temi na dnevnom redu, želim da spomenem veoma bitan predlog Zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o finansijskom partnerstvu između Republike Srbije, koju zastupa Vlada Republike Srbije i Evropske komisije o pravilima za sprovođenje finansijske pomoći EU Republici Srbiji u okviru instrumenta za pretpristupnu pomoć IPA Z.
Potvrđivanjem ovog sporazuma Republika Srbija će moći da koristi pretpristupnu pomoć EU kroz sedmogodišnji plan u iznosu od 1,4 milijarde evra i neke od prioritetnih oblasti će biti energetika, reforma javne uprave, upravljanje migracijama, a ono što je veoma važno za sve naše građane, već do kraja ove godine će stići direktna pomoć u iznosu od 165 miliona evra koja će direktno ići u sektor energetike.
Svi znamo da je trenutno velika kriza i u Evropi i svetu, a poruka koju šaljemo našim građanima ovim budžetom je da država veliki deo te krize preuzima na sebe i situacija je puna neizvesnosti u svakom smislu, ali građani treba da znaju da smo uspeli da sačuvamo teško stečenu stabilnost.
Na taj način imamo prostora i za veće plate i za veće penzije i za pomoć mladima, a to sve zato što želimo da održimo kvalitet života naših građana. Sve u svemu, budžet za narednu godinu biće razvojan, uravnotežen, socijalno orjentisan sa elementima predostrožnosti za krizna reagovanja.
U budžetu Republike Srbije za 2023. godinu, značajnija sredstva se opredeljuju za infrastrukturu, nabrojaću samo neke projekte - brza saobraćajnica prvog B reda Novi Sad – Ruma, zatim projekat mađarsko-srpske železnice, izgradnja obilaznice oko Beograda i izgradnja autoputa deonica Preljina – Požega, zatim deonica Pojate – Preljina, izgradnja saobraćajnice Ruma – Šabac – Loznica i za nas iz Braničevskog okruga, posebno značajna brza saobraćajnica koja ide od autoputa E-75, petlja Požarevac do Golubca.
Moramo da se zahvalimo predsedniku na inicijativi da se ovaj put uopšte izgradi, jer taj put za moj okrug, za Požarevac, Veliko Gradište i Golubac znači turistički i privredni razvoj i mi svakako sa velikim nestrpljenjem očekujemo završetak ovih radova, jer želimo da Viminacijum, galerija „Milene Pavlović Barili“, Ramska tvrđava, ergela Ljubičevo, Srebrno jezero, Golubački grad budu dostupniji u što većem broju kako domaćih tako i stranih turista.
I na samom kraju, želim da kažem da je vrlo važan segment i u rebalansu koji smo izglasali u novembru i u budžetu za narednu godinu, sektor energetike. Bitno je da smo tu stabilni, da imamo struje, gasa, svih potrebnih energenata, jer znamo da je ovaj sektor trenutno izvor svih svetskih nestabilnosti.
Nije lako, ali uspevamo da se izborimo sa posledicama ove krize. Pri tom, nismo odustali ni od jednog započetog ili planiranog kapitalnog projekta. Povećavamo plate kao što sam već rekla, povećavamo penzije, imamo sredstava za pomoć mladima i zato ću u danu za glasanje, kao i kolegi iz moje poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve, podržati predloge ovih zakona. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući.
Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, od naše Vlade, kao i mnogo puta do sada nam stiže Predlog zakona kojim nastavljamo da pružamo podršku građanima u cilju ublažavanja posledica pandemije bolesti Kovid 19.
Pre nego što u ovom izlaganju pažnju usmerim na sam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije, kojima se uplaćuje novčana pomoć u cilju ublažavanja posledica pandemije bolesti Kovid 19, izazvane virusom Sars kov 2.
Želim da podsetim sve naše građane da je nakon 2012. godine bilo potrebno da se uradi mnogo da bi se izgradio politički i privredni kredibilitet Srbije, da se finansije dovedu u red, da se smanji budžetski deficit, da se uspostavi makroekonomska stabilnost, da se smanji javni dug, da se inflacija stavi pod kontrolu, da se smanji nezaposlenost i da se pokrene privreda. Da sve to nije uradio predsednik Aleksandar Vučić, koji je još kao premijer 2014. godine započeo transformaciju naše zemlje, Republika Srbija sigurno ne bi na ovaj način uspela da se izbori sa posledicama pandemije.
Nakon jednokratne novčane pomoći od 100 evra u toku prošle godine, za koju se prijavilo preko šest miliona naših građana, država je i ove godine omogućila svim punoletnim državljanima Republike Srbije da se prijave za novčanu pomoć krajem aprila do sredine maja u iznosu od 60 evra koja se isplaćuje u dva dela. Prvi deo je već isplaćen, a drugi deo ove novčane pomoći će biti isplaćen u novembru.
Dakle, svi oni koji su se prijavili već za ovu novčanu pomoć se nalaze u privremenom registru i oni nemaju potrebe da se ponovo prijavljuju, kao što je rekao ministar Siniša Mali, a oni koji su u međuvremenu postali punoletni ili oni koji žele da se prijave za dodatnu novčanu pomoć, koja će biti uplaćena u decembru ove godine, imaće tu priliku od 15. do 30. novembra elektronski putem portala Uprave za Trezor.
Koliko je Republika Srbija sada ekonomski stabilna najbolje pokazuje podatak da smo za mere pomoći našim građanima i privredi kroz tri paketa mera pomoći izdvojili preko osam miliona evra, a ono što je veoma važno, pritom nismo ugrozili makroekonomsku stabilnost. Naprotiv, u ovom periodu plate su povećavane, pa imamo plan da prosečna plata do kraja ove godine iznosi 600 evra, penzije su povećavane, a koliko brinemo o našim penzionerima pored jednokratnih pomoći u toku prošle i ove godine najbolje govori i najava našeg predsednika da će svim penzionerima početkom sledeće godine biti isplaćeno 20.000 dinara novčane pomoći. Takođe, idemo ka tome kroz Program „Srbija 2025“ da prosečna penzija 2025. godine iznosi 440 evra.
Mogu samo da poručim onima kojima smeta Aleksandar Vučić, SNS i svi mi ovde i da ih podsetim da je prosečna penzija dok su oni bili na vlasti bila jedva 200 evra. Građani sada veruju svojoj državi, jer kroz sve ovo učinjeno vide da je država jaka, stabilna i sigurna.
Na samom kraju hoću da poručim da će SNS na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem još jače da radi za sve građane Republike Srbije, jer mi sada jačamo našu otpornost, postavljamo naš rast na zdrav temelj, projektujemo održive ciljeve našeg razvoja i time stvaramo makroekonomsku stabilnost i dugoročnu stabilnost za sve naše građane. Svako da ću zbog toga u danu za glasanje, kao i kolege iz moje poslaničke grupe podržati ovaj i sve ostale predloge zakona koji za cilj imaju bolji životni standard svih naših građana. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajuća.
Uvažena ministarka, koja će se vratiti, nadam se, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pre nego što kažem nešto više o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO moram da naglasim da su naši penzioneri na neki način bili stub reformi koje je sproveo naš predsednik Aleksandar Vučić, a bez kojih mi sigurno danas ne bi imali ovu tačku na dnevnom redu, i to ne samo ovu tačku. Ne bismo gradili puteve, osam autoputeva samo u toku ove godine, brze saobraćajnice.
Nije tema dnevnog reda, ali da li je ikada u budžetu Republike Srbije bilo planirano ovoliko kapitalnih projekata? Samo na kapitalne investicije opredeljeno je 7,2% BDP. Gradimo bolnice. Ne bismo mogli da zamislimo na pakete pomoći našim građanima, privredi, da ove mere nisu sprovedene. Sve što radimo radimo samo za bolji životni standard naših građana. Stigli smo do toga da je prosečna plata u martu iznosila 555 evra. Do kraja ove godine planiramo da bude 600 evra, a po planu Srbija 2025 trebalo bi da 2025. prosečna plata iznosi 900 evra.
U okviru spomenutih paketa pomoći mislilo se na naše penzionere koji su zaista podneli veliki teret te 2014. godine. U toku prošle godine pored direktne pomoći od 100 evra dobili su i dva puta jednokratnu pomoć u aprilu i novembru. Neke kategorije su dobile prehrambene pakete, zatim higijenske pakete. U toku ove godine, takođe, direktna pomoć od 60 evra svim punoletnim građanima Republike Srbije, a posebno za penzionere biće opredeljena pomoć i 50 evra. Zatim, ako ne grešim, danas je počela i isplata novčane pomoći svim vakcinisanim penzionerima u iznosu od 3.000 dinara.
Izmenama i dopunama Zakona o PIO obezbeđuje se efikasniji i brži rad Republičkog fonda za PIO, a sve u korist osiguranika i korisnika prava. Između ostalog, rešiće se problem koji je nastao za korisnike prevremene starosne penzije koji su prihvatili socijalni program Vlade za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju.
Ovom odredbom se propisuje da se visina prevremene starosne penzije utvrđuje na isti način kao visina starosne penzije za osiguranike koji su bili obuhvaćeni odlukom Vlade o utvrđivanju programa, a kojima je do ostvarivanja prava na penziju nedostajalo pet godina, odnosno do dve godine, čime se rešava status ovih osiguranika.
Dalje, u vezi sa određivanjem porodične penzije, predloženom izmenom se utvrđuje da se porodična penzija iza smrti osiguranika ne određuje od prevremene starosne penzije, već od starosne ili invalidske penzije koja bi osiguraniku pripadala u času smrti, čime se korisnici porodične penzije po osnovu umrlog korisnika prevremene starosne penzije dovode u povoljniji položaj.
Zatim se ovim Predlogom zakona omogućava ravnopravni položaj korisnika penzije kojima je iznos penzije niži od najnižeg iznosa penzije, a koji su ostvarili inostranu penziju. Na ovaj način se svi korisnici penzije dovode u isti položaj. Čuli smo u toku današnje rasprave još niz predloga koji predstavljaju rešenje nekih problema koji su se u praksi javili primenom do sada postojećeg zakona, a naravno, kao što sam i spomenula, sve u korist osiguranika i korisnika prava, a neki od njih su i usklađivanje i preciziranje odredaba koje se odnose na slučaj kada osiguranik poljoprivrednik obavlja ugovorene poslove, utvrđivanje vanbračne zajednice, dodatno uređenje uslova za isplatu naknade pogrebnih troškova.
Za sprovođenje ovog zakona nadležno je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, socijalna pitanja, a Republički fond za PIO kao nadležan za sprovođenje penzijskog i invalidskog osiguranja će prilagoditi svoje aktivnosti izmenjenim zakonskim odredbama. Vlada Republike Srbije pokazuje stalnu brigu o penzionerima, pa ukupno povećanje penzija u periodu od 2012. do 2021. iznosi neverovatnih 30,9%. Politika Aleksandra Vučića dala je dobre rezultate. Poverenje koje su mu građani iskazali je opravdano i sigurna sam da će ekonomski rast i stabilna politika dovesti do toga da prosečna penzija koja je zacrtana planom Srbija 2025 bude 2025. godine 440 evra.
Na samom kraju poruku koju svi mi želimo da pošaljemo kako našim penzionerima tako i svim našim građanima je da je ključni faktor za dugoročnu stabilizaciju sistema PIO prvenstveno leži u razvoju zemlje, novim investicijama i zapošljavanju, a to je upravo politika koju sprovodi i za koju se zalaže SNS na čelu sa našim predsednikom Aleksandrom Vučićem.
Naravno da ću u danu za glasanje kao i kolege iz moje poslaničke grupe glasti za ovaj Predlog zakona. Zahvaljujem.
(Beograd, 29.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 132210.00 | RSD | 03.08.2020 - 01.08.2022. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 132210.00 | RSD | 01.08.2022 - |