Dame i gospodo narodni poslanici, na današnjem dnevnom redu imamo nekoliko tačaka. Ja ću se u svom izlaganju danas osvrnuti na izborne zakone, ali i na Predlog zakona o finansiranju političkih aktivnosti.

Kao predstavnici manjinskog naroda, odnosno manjinskih naroda, prihvatili smo učešće u međustranačkom dijalogu sa ciljem preduzimanja konkretnih koraka ka uspostavljanju fer uslova i slobodnih demokratskih izbora, SDA Sandžaka je sa svojim predlozima i zahtevima učestvovala u svim nivoima dijaloga, od Fakulteta političkih nauka, pa do poslednjeg sastanaka međustranačkog dijaloga, gde smo pokušali da napravimo neki iskorak.

Međutim, sudeći po onom što danas imamo ovde, dakle, te preporuke i zaključci nisu ispoštovani do kraja. Danas ćemo ovde govoriti o izbornim uslovima, o izbornim zakonima, o raspisivanju izbora. U Priboju smo nedavno imali jednu veoma zabrinjavajuću situaciju. Situaciju sve učestalijih pretnji, širenja nacionalne i verske mržnje, netrpeljivosti, a pored toga dešava nam se i da državni organi čiji je zadatak da osiguraju i slobodu i bezbednost, da osiguraju slobodne i demokratske izbore, policija nam upućuje genocidne pretnje, podstiče na nove ratne zločine, a tužilaštvo svojim ćutanjem i nečinjenjem legalizuje to krivično delo.

Mi sa ove govornice upozoravamo na ove opasne pojave već nekoliko puta. Tražimo sankcionisanje lica koje ciljano pred izbore upućuju genocidne pretnje, tražimo da Srbija i njeni građani prestanu da budu taoci ove ratnohuškaške retorike, ali u svojim zahtevima ostajemo usamljeni. Sada i pod takvim okolnostima treba da se sprovode izbori. Izbori koji bi trebalo da budu slobodni, fer, demokratski. Slavljenje, veličanje genocida postaje dominantna tema na početku izborne kampanje, nametajući tako predizbornu atmosferu.

Kada govorimo o predloženim izbornim zakonima, pri tom uzimajući u obzir i obim predloženih izmena, kao i to da je ostalo samo nekoliko dana do raspisivanja izbora, postavlja se pitanje kako će ove predložene izmene, kakav će efekat imati i kako će ovaj obim izmena uspeti da se primeni.

Kroz učešće u međustranačkom dijalogu pod posredstvom evropskih parlamentaraca izneli smo niz zahteva kojim bi se očuvao integritet izbornih procesa, te omogućili korektni izborni uslovi za sve učesnike u ovom procesu. Jedan od naših zahteva koji smo istakli, bio je da se za podnošenje izborne liste političkih subjekata manjinskih naroda broj potpisa smanji, što je i predviđeno ovim Predlogom zakona o izboru narodnih poslanika, pa je umesto dosadašnjih 10.000 potpisa, ovim predlogom zakona predviđeno 5.000 potpisa za izborne liste manjinskih naroda.

Mi ćemo neke nedostatke i propuste koje smo uočili pokušati da ispravim amandmanima. Takođe, još jedan od zahteva bio je i smanjenje izbornog jemstva za političke subjekte manjinskih naroda. Smatram da nikako ne mogu uživati isti tretman politički subjekti koji predstavljaju manjinske narode i koji deluju na regionalnom nivou u odnosu na one koji deluju na republičkom nivou.

Ovo je bio jedan od zaključaka sa poslednjeg sastanka međustranačkog dijaloga koji nije ispoštovan i ne nalazi se u ovom Predlogu zakona o finansiranju političkih aktivnosti, koji smo mi obuhvatili amandmanom.

U predlogu zakona o lokalnim izborima predviđeno je takođe da se izbornom listom nacionalne manjine na lokalnim izborima smatraju izborne liste samo onih nacionalnih manjina čiji pripadnici ne čine više od 50% stanovništva u datoj jedinici lokalne samouprave. Baš nasuprot ovom mišljenju smatram da status nacionalne manjine ne može utvrđivati na nivo jedinice lokalne samouprave, pogotovo ukoliko su pripadnici nacionalne manjine na državnom nivou prepoznati kao manjina. Ne postoji osnov da se ovaj status dodeljuje selektivno, u zavisnosti od udela u stanovništvu na teritorijama jedinica lokalnih samouprava.

Na osnovu ovog predloga, političke stranke nacionalnih manjina gube status liste nacionalnih manjina i to će bitno uticati na raspodelu mandata za lokalne odbornike. Ovim predlogom bi samo političke stranke Roma bile u nekoj prednosti i na nekom dobitku, ali to ovu normu čini diskriminatorskom, jer uvodi dvostruke standarde prema manjinama. Zato smatram da je neophodno brisanje ove odredbe.

Kod Predloga zakona o lokalnim izborima, takođe i Zakona o izboru narodnih poslanika, smatram da je neophodno brisanje teksta, citiram – ako dostavljeni zapisnik o radu biračkog odbora nisu potpisala najmanje tri člana biračkog odbora. dakle, ovo ne potpisivanje zapisnika od tri člana biračkog odbora može imati karakter sabotaže, karakter zloupotrebe, što će svakako doprineti i ponavljanju izbora na ovim mestima, kao i mogućim zloupotrebama, što svakako ne smatram primerom dobre prakse i smatram da je neophodno da se izbriše i ovaj član.

Kod Zakona o lokalnim izborima smatram da je definisanje odredbe – proizvoljnošću, da nosilac može, ali i ne mora da bude istovremeno kandidat odbornika na toj izbornoj listi, kao i da nosilac liste ne mora imati prebivalište na toj jedini lokalne samouprave na kojoj se sprovode izbori. Dakle, ovo može u određenoj meri dovesti u zabludu birače, zbog čega smatram da je važno da nosilac liste bude kandidat za odbornika na istoj.

Ukoliko postoji volja da se javni interes stavi iznad političkog, odnosno stranačkog, predložena rešenja mogu u kratkom periodu doprineti izgradnji poverenja u izborni integritet. Međutim, do raspisivanja izbora nije ostalo još mnogo vremena i opravdano se javlja zabrinutost u pogledu nedostatka vremena da se svi učesnici, prvenstveno organi za sprovođenje izbora adekvatno pripreme i obuče, pa se i ovog puta javlja ona loša praksa iz 2020. godine koja je suprotna međunarodnim standardima, dakle menjanje pravila izbornih procesa pred sam početak izborne kampanje.

Pozivam vas da usvojite amandmane koje smo predložili, jer su oni korektivni faktor ovih zakona, a ujedno i deo dogovora i preuzetih obaveza koje smo postigli na poslednjem međustranačkom dijalog. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se danas na dnevnom redu nalazi Predlog akta o promeni Ustava.

Iako je nama kao jedinoj parlamentarnoj opozicionoj grupi jasno da evropske integracije nisu jedini spoljno-politički prioritet trenutno u Srbiji, a čemu u prilog svakako govore i ove parcijalne izmene Ustava, mi smatramo da je neophodno dati doprinos u harmonizaciji našeg domaćeg prava sa pravom i pravnim tekovinama EU.

Kada govorimo o promeni Ustava u delu pravosuđa, smatram svakako da je osnovni argument za ovu promenu Ustava činjenica da današnji Ustav ostavlja preveliki prostor uticaja kako zakonodavne, takođe i izvršne vlasti u pogledu izbora nosilaca pravosudnih funkcija.

Kada se radi o predlogu promene Ustava u oblasti pravosuđa, smatram da je važno spomenuti takođe da zbog izbegavanja debate o ustavnim rešenjima, a posebno zbog skretanja pažnje sa primarne teme kakva je nezavisnost sudstva, odnosno pravosuđa, stručna javnost je odustala, odnosno prekinula sa daljim učešćem u ovakvom procesu, što svakako umanjuje legitimitet samom procesu izmene Ustava u delu pravosuđa. Tu svakako mislim na Društvo sudija Srbije, zatim, Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, Centar za pravosudna istraživanja, Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije i Komitet pravnika za ljudska prava.

Takođe, kritike stručne javnosti kažu da Ministarstvo pravde nije bitno izmenilo sadašnji koncept ustavnih promena za oblast pravosuđa kojim se ova grana vlasti stavlja u podređen i kontrolisan položaj, isključivo iz razloga što je predložilo koncept vlasti koji omogućava da izvršna i zakonodavna vlast proveravaju sudsku, zbog čega je nezavisnost sudstva samo puka formulacija.

Propustilo je definisanje sadržine sudske vlasti, zatim, izostavilo bitne garancije, kao što je to sudski budžet i plate koje odgovaraju dostojanstvu sudija i težini funkcije koju obnašaju. Uvelo je mogućnost preispitivanja svake sudske odluke od strane Ustavnog suda, koje, dakle, nema adekvatnu garanciju nezavisnosti, ugrozilo garanciju nepremestivosti sudija proširenjem situacija u kojima bi sudije i bez svoje saglasnosti mogle biti premeštene u drugi sud.

Takođe, traži se vraćanje ranijeg naziva za najviši sud, odnosno Vrhovni sud. Ukinut je probni izbor sudija. Izbor sudija i predsednika sudova poveren je Visokom savetu sudstva, a sastav Visokog saveta sudstva sa neparnim brojem, u kojem je veći broj sudija.

Dakle, koliko postoje ti relevantni razlozi za promenu Ustava u oblasti pravosuđa, takođe postoje i brojni drugi razlozi za promenu kompletnog Ustava. Ja ću vam ovom prilikom navesti samo neke od njih.

Kada govorimo o članu 1. Ustava Republike Srbije, dakle, ovaj član definiše državu Srbiju kao državu srpskog naroda. Ovaj član problematičan je sa aspekta nacionalnih manjina.

Republika Srbija je po nacionalnoj strukturi heterogena država, gde preko 20% stanovništva čine pripadnici nacionalnih manjina i zajednica, te njeno definisanje kao države jednog većinskog naroda snaži uverenje da su članovi drugih zajednica drugačijeg porekla zapravo građani drugog reda.

U ovom slučaju mi se možemo ugledati i na primer Crne Gore, čiji Ustav u članu 2. propisuje da je nosilac suverenosti građanin koji ima crnogorsko državljanstvo, građanin vlast ostvaruje neposredno ili putem izabranih predstavnika.

Obzirom da se Republika Srbija od jugoslovenske krize predstavlja pravnim naslednikom bivše SFRJ, mi u tom smislu tražimo potpunu promenu Ustava koji odgovara stanju na današnjoj teritoriji Republike Srbije. Razlog zbog kojeg smatramo da je neophodna celokupna promena Ustava svakako jeste i to što su Bošnjaci u bivšoj SFRJ imali status naroda i mi smatramo da to pravo ne može da se oduzme.

Veoma je važno spomenuti i to da su tekst državne himne, kao i dizajn državnog grba isključivo simboli srpskog naroda. Mi tražimo da se sadržina himne i grba usaglasi sa stanjem na terenu, kako bi državni simboli bili prihvatljivi za sve građane koji žive na teritoriji ove države.

Kada se osvrnemo na član 10, koji definiše jezik i pismo, saglasni smo sa mišljenjem Venecijanske komisije, u kojem stoji da je upadljivo da u poređenju sa Ustavom iz 1990. godine postoji umanjenje zaštite prava na jezik manjina, jer je u članu 8. tog Ustava izričito bilo predviđeno da je latinično pismo u službenoj upotrebi na način utvrđen zakonom.

Ustav propisuje da ne umanjuje dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava, s obzirom da većina pripadnika nacionalnih manjina, čiji broj i teritorijalna rasprostranjenost nisu zanemarljivi, koristi mahom latinično pismo, te treba razmotriti da li ovakav član 10. Ustava na najbolji način uređuje službenu upotrebu jezika i pisma.

Takođe, stručnjaci konstatuju da u Srbiji nije stvoren pravni okvir za ostvarivanje određenih garantovanih prava u skladu sa međunarodnim standardima zato što je u tekst Ustava uključen i suviše širok spisak socijalnih, ekonomskih i kulturnih prava, kao i tzv. prava druge i treće generacije, a zbog čega će njihovo sprovođenje zavisiti od sredstava koje obezbedi zakonodavac, da će se u obezbeđivanju tih sredstava uključiti i sudovi što će, dakle, ceo odeljak o ljudskim pravima pretvoriti u spisak težnji umesto primenjivih prava. Važeći međunarodni standardi u ljuskim pravima nisu direktno navedeni kao izvor prava i zato se u praksi sudovi i ne pozivaju na važeće međunarodne standarde ljudskih prava.

Sporna je i odredba člana 20. koja govori o ograničenju ljudskih i manjinskih prava za koju stručnjaci smatraju da zbog nejasnoće te odredbe izaziva problem u tumačenju i implementaciji. Član 20. ne vezuje ograničenje prava i slobode za određeni legitimni cilj, već dozvoljava ograničenja u bilo koje svrhe, te takva formulacija člana 20. nije u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima koja govori o legitimnom cilju.

Iako Ustav zabranjuje svaki oblik diskriminacije, problematičan je deo Ustava koji se odnosi na posebne mere, odnosno mere afirmativne akcije ili pozitivne diskriminacije koje se preduzimaju u cilju otklanjanja faktičke nejednakosti i ostvarivanja potpune ravnopravnosti lica koje su u nejednakom položaju sa ostalim građanima. Sa ovim merama je problem što se te mere ne smatraju diskriminacijom zbog toga što stavljaju u povoljniji položaj lica, odnosno grupe koja se nalaze u faktički nejednakom položaju sa drugima. Dakle, neophodno je u tekstu uključiti i njihov nediskriminatorski karakter kako one ne bi bile ocenjene kao neustavne.

Iako se u članu 50. Ustava konstatuje da u Srbiji nema cenzure, cenzura se izričito ne zabranjuje, niti se propisuje njena kažnjivost. Zato se postavlja i pitanje – kolika ta njena deklarativnost bez sankcija ima ikakvog smisla?

U članu 58. se garantuje pravo na imovinu, ali odredba koja propisuje mogućnost ograničenja uživanja prava na imovinu ne sadrži odredbu proporcionalnosti takvog ograničenja, te nije u skladu sa međunarodnim obavezama koje je Srbija preuzela.

Kod člana 76, koji uređuje prava nacionalnih manjina, Ustav uređuje da se posebne mere preduzimaju radi postizanja pune ravnopravnosti nacionalnih manjina sa građanima koji pripadaju većini, ali je sam uslov upotrebe tih mera postavljen restriktivno. Preduzimanje takvih mera Ustav dozvoljava samo kod postojanja izrazito nepovoljnih uslova za život koje pogađaju i nacionalne manjine i zato se s pravom postavlja pitanje – da li samo postojanjem izrazito nepovoljnih uslova za život se mogu opravdati preduzimanje tih mera, a da se one ne smatraju diskriminatorskim?

Dakle, ovo su samo neki od razloga zašto smatram da je neophodna potpuna promena Ustava, a ne samo parcijalna. Naš načelan stav je da su parcijalne izmene Ustava samo način udaljavanja od osnovnog cilja - punopravne integracije Srbije u EU. Iz tog razloga smatram da ovakva parcijalna izmena Ustava nije u kontekstu bržeg apliciranja Srbije za članstvo u EU i smatram da je sa potpunom promenom Ustava potrebno krenuti što hitnije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Ministarka, dakle, ja sam se jasno ogradila i tačno sam navela na koju to stručnu javnost mislim. Dakle, Društvo sudija Srbije, Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, Centar za pravosudna istraživanja, Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije i Komitet pravnika za ljudska prava.

Što se tiče definisanja, odnosno celokupne promene Ustava, ja sam tačno navela koji članovi su nama sporni i iz kojih razloga mi zahtevamo tu celokupnu, odnosno kompletnu promenu Ustava.

Ja sam ovde optužena za nekakvu secesiju pa bih cenila kada bi mi kolega odgovorio na koji način sam ja to ili kako sam ja to obrazložila da je on to shvatio kao pozivanjem secesiju? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, na današnjem dnevnom redu imamo Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi. O potrebi ažuriranja zakona svakako dovoljno govori i sama činjenica da je trenutno na snazi zakon iz 1994. godine, pa da je možda ovo trebalo odraditi ranije. Ovaj predlog zakona je pokrenuo lavinu tih negativnih konotacija, pogotovu kada govorimo o cenzusu čije je ukidanje predviđeno ovim predlogom zakona.

Na konsultacijama koje smo imali sa Venecijanskom komisijom, naša poslanička grupa je inicirala održavanje transparente javne rasprave po ovom pitanju, kao i ukidanje taksi ili barem neki simboličan iznos, odnosno minimalan iznos.

Imajući u vidu značaj i važnost ustavnih promena, kao i Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi, planirani rokovi za sprovođenje referenduma nisu dovoljno jako opravdanje za izostanak suštinski važne javne rasprave, kao ni usvajanje zakona čija rešenja ostavljaju mogućnost za ograničavanje te građanske suverenosti.

Nacrt Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi se kosi sa vladavinom prava iz razloga što podrazumeva da se ovakvi zakoni ne donose pred neposredno sprovođenje referenduma, već da se ovaj predlog donosi pre samog planiranja sprovođenja referenduma. Ovim predlogom zakona je predviđeno hitno usvajanje i stupanje na snagu, što je suprotno mišljenju Venecijanske komisije zato što Venecijanska komisija smatra da period od godinu dana nakon usvajanja ovih izmena ove odredbe ne treba primenjivati. Takođe i da izmene ne treba usvajati radi održavanja predviđenog referenduma.

Predlog zakona daje mogućnost da se u uslovima elementarnih nepogoda, epidemija, kao i u drugim okolnostima kada glasanje ne može da se sprovode po regularnoj proceduri, odlukom komisije se propišu posebna pravila za sprovođenje referenduma, kao i formiranje tih glasačkih odbora, kao i primopredaja glasačkog materijala, zatim i sprovođenje samog glasanja.

Ograničeno je to da pravila moraju biti određenim delom u skladu sa Zakonom o izboru narodnih poslanika, kao i da se prethodno mora pribaviti mišljenje nadležnog organa, međutim u ovom delu nije jasno definisano i nije konkretizovano kojih to državnih organa. Stoga, postavljanje ove odredbe je takvo da se obzirom na situaciju u kojoj se trenutno nalazimo, a to je pandemija, dakle, ova odredba ostavlja širok prostor za zloupotrebu, odnosno manipulaciju.

Takođe, predviđena je i mogućnost održavanja, odnosno sprovođenja referenduma na delu teritorije države, zatim AP, kao izborne jedinice. Međutim, ni ovde nije jasno konkretizovano koji to organi mogu i kako će određivati koji delovi teritorije će biti obuhvaćeni referendumom, ni gde se povlači ta jedna granica između izbornih jedinica. Ovim se takođe i legalizuje mogućnost manipulacije krajnjim rezultatom, prekrajanjem izbornih jedinica gde određeni politički subjekti uživaju tu određenu političku podršku.

Mi smo u dijalogu sa posrednicima Evropskog parlamenta, kao predstavnici Bošnjaka zahtevali da Sandžak bude posebna izborna jedinica iz koje će se birati 20 narodnih poslanika. Koliko god bile ove sporne norme o Zakonu o referendumu, takođe su veoma upitne i kada je reč o narodnoj inicijativi.

Naime, građani koji do sada nisu morali bukvalno ništa da plaćaju kako bi iskoristili svoje pravo, ustavno dakle pravo, i podneli narodnu inicijativu, sada su izloženi troškovima overe. Što u praksi znači da bi za 30.000 potpisa, koliko je i potrebno za pokretanje narodne inicijative na republičkom nivou, građani morali da izdvoje čak oko 1,2 miliona dinara. Ta suma je velika za inicijativni odbor, ali realno nije velika ako uzmemo u obzir da svaki potpisnik inicijative iz svog sopstvenog džepa to finansira.

Međutim, ovde se ne radi ni o kakvim ciframa, ovde se isključivo radi o tom principu, dakle, da su građani imali pravo, ustavno pravo, koje su upražnjavali a da je zapravo sad uvođenjem te naknade, zapravo se efektivno sužava taj nivo dostignutih ljudskih prava.

Ako sve ovo ostavimo po strani, overa potpisa za narodnu inicijativu jeste jednostavno suvišna i predstavlja maltretiranje kako za građane, takođe i za javne beležnike.

Skupština će na kraju svakako odlučivati o podnešenoj narodnoj inicijativi. Dakle, koliko ona zapravo odgovara narodnim poslanicima ili odbornicima, a da se neće baš toliko preispitivati ta verodostojnost podataka iz lične karte.

Ono što svakako treba pozdraviti u ovom predlogu zakona jeste i produžavanje roka za prikupljanje potpisa. Prethodnim zakonom bilo je predviđeno sedam, a sada je to 90 dana.

Mene posebno zabrinjava činjenica da od 2018. godine Narodna skupština Republike Srbije nije do sada u razmatranje uzimala ni jednu narodnu inicijativu. Uz ovakvu praksu se opravdano postavlja pitanje, zašto bi uopšte građani izdvajali taj određeni iznos za potpis narodnoj inicijativi, ukoliko je dosadašnja praksa pokazala da najveće zakonodavno telo ignoriše ovaj pravni institut.

Ovim predlogom zakona se nije pristupilo čak ni rešavanju ovog problema. Dakle, u nedostatku ovakvog rešenja ovaj institut će ostati neiskorišten u praksi i ne može pozitivno uticati na pravo građana na učešće u donošenju odluka.

Ako, dakle, uzmemo u obzir opsežnost materije koju uređuje smatram da je bilo neophodno ostaviti mnogo više prostora za raspravu i debatu, te da se zakoni ovog tipa ne trebaju donositi po hitnom postupku, naravno osim ukoliko je to Ustavom predviđeno.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se danas na dnevnom redu nalazi veoma značajan Predlog zakona o budžetu za 2022. godinu. Ovaj predlog zakona određenim delom sadrži zaista zanimljive i napredne mere. Međutim, održivost ovih mera u kontinuitetu jeste upitna.

Kada govorimo o zanimljivim i naprednim merama, tu pre svega mislim na unapređenje materijalnog položaja građana u vidu povećanja plata, penzija, značajnog ulaganja u kapitalne investicije. Obzirom da je ovaj predlog zakon trebao biti razvojni i kao takav apsolutno prihvatljiv svim građanima Republike Srbije, ja kao građanka jedne od najnerazvijenijih opština i opština koje spadaju čak i u red devastiranih opština nažalost to ne mogu reći.

Ako želimo da država Srbija bude moderna evropska zemlja, odnosno zemlja koja prihvata i deli evropske standarde, onda smatram da princip decentralizacije i regionalizma mora zaista biti rukovodeći princip vođenja i zvanične državne politike i njenog odnosa prema određenim područjima u našoj zemlji.

Ja sam nekoliko puta naglašavala da je opština Tutin jedna od najmlađih opština u ovoj državi prema prosečnoj starosti stanovništva.

Ovih dana smo imali priliku da čujemo dosta toga da će država pružiti nove podsticajne mere za populacionu politiku, dok sa druge strane mene zabrinjava jedan tolerantan odnos države prema masovnim migracijama, dakle, zapostavljenost, kao i nebriga države prema područjima i opštinama gde žive i gde ima najviše mladih ljudi.

U tom pogledu opština Tutin kandidovala je nekoliko projekata koji su od krucijalnog i egzistencijalnog značaja za sve njene građane koji se, nažalost, nisu našli u ovom predlogu zakona. Jedan od tih projekata svakako jeste završetak radova sportske hale. Na primer, opština Tutin nema gradsku sportsku halu, kao ni školsku u okviru dve osnovne škole u gradskom području. Objekat je započeo sa izgradnjom 2005. godine u dvorištu osnovnih škola, u kojima nastavu pohađa preko 2.100 osnovaca. Projekat je odobren od strane Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, a zbog povlačenja finansijskih sredstava usled pandemije obustavljen je postupak javne nabavke.

Zatim, projekat sanacije objekata srednjih škola, gimnazije i tehničke škole. Projekat je odobren od strane Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima i u obe škole nastavu pohađa preko 1.100 osnovaca. Projektom je predviđena sanacija fasade objekta srednje škole, kao i sanacija i rekonstrukcija objekta radionice koju koristi Tehnička škola, kao i uređenje celokupnog školskog kompleksa, da bi isti bio pogodan za upotrebu.

Aplicirali smo i sa mnogim drugim projektima, poput izgradnje zatvorenog bazena u sklopu školskog kompleksa "Tršo" i spoljno uređenje kompleksa. Opština Tutin nema ni školski, a ni javni gradski bazen. O značaju ovih projekata, pogotovo sportske hale, kao i zatvorenog gradskog bazena, zaista je suvišno govoriti, pogotovo ako uzmemo u obzir da u zimskom periodu 2.100 osnovaca svoje predmetne i školske aktivnosti uglavnom sprovode na otvorenom školskom terenu.

Još jedan od projekata jeste rekonstrukcija i dogradnja doma zdravlja. Dom zdravlja sa dispanzerom izgrađen je još 1980. godine i zahteva obimnu rekonstrukciju, sanaciju, rekonstrukciju i zamenu dotrajalih elemenata.

Dalje, izgradnja škole na Maloj Ravni, gde usled prirasta stanovništva i širenja grada imamo veliku potrebu za izgradnjom naših školskih objekata.

Za sve ove projekte opština Tutin je izdvojila veoma značajna sredstva za izradu projektno-tehničke dokumentacije, koji su stopirani usled pandemije. Stoga mene zanima, kao i sve građane ove opštine, kada ćemo mi moći barem okvirno da očekujemo realizaciju istih?

U ovom predlogu zakona mi imamo i veliku posvećenost sektoru bezbednosti, čiji značaj svakako ne sporim, ali smatram da je možda bilo prioritetnije dati na značaju i više pažnje posvetiti kako bolnicama, takođe i školama.

Ono što moram da spomenem svakako jeste potencijal i značaj Sjeničkog jezera i seoski turizam u ovoj opštini, koji nisu čak ni približno iskorišćeni i smatram da je u njihov razvoj potrebno mnogo više ulaganja.

Projekat od značaja za razvoj Sjenice jeste svakako podrška regionalnom centru za razvoj poljoprivrede i sela, kao i ustupanje zemljišta za izgradnju industrijske zone ili slobodne zone, zone za unapređeno poslovanje, sa akcentom svakako na razvoj poljoprivrede.

Dalje, infrastrukturno opremanje ski-centra "Žari", sa nacionalnim biatlon centrom, zatim osvetljenje kompleksa, izgradnja ski-liftova i prateće infrastrukture.

Takođe, razvoj i opremanje lokacija na Uvcu, Pešterskoj visoravni.

Veoma razočaravajuća činjenica jeste i to što Ministarstvo sporta i omladine nikada do sada nije pokazalo interesovanje za projekte u opštini Sjenica, opština koja spada u red najmlađih u zemlji, u kojoj jedini nacionalni biatlon centar u regionu funkcioniše isključivo oslanjanjem na sopstvene resurse. Za to vreme, država podržava izgradnju objekata na Zlatiboru, a reprezentacija Srbije je u zimskim sportovima sastavljena od sportista iz Sjenice.

Razvojni projekti koji su svakako trebali dobiti podršku države jeste regionalni centar za razvoj poljoprivrede i sela, koji je egzistencijalno ugrožen zbog toga što država ne sprovodi svoje uredbe o obaveznoj kontroli kvaliteta mleka, navodno čekajući da se uspostavi sistem referentnih laboratorija. Dok sjenička laboratorija ima akreditovano čak 37 metoda provere kvaliteta mleka i mesa, kao i proizvoda od mleka i mesa, država je ustanovila svega sedam.

Ako država posle deceniju kašnjenja ipak sprovede svoje uredbe, regionalni centar bi opstao kao regionalna institucija posvećena tom nekom daljem razvoju poljoprivrede, koji bi svakako zaustavio ovaj negativni trend migracije iz ove opštine, te obezbedila adekvatnije uslove za ostanak i pristojan život na teritoriji ove opštine.

Ono što takođe želim da istaknem jeste svima vama dobro poznati projekat unapređenja životnih uslova za građane pograničnih područja sa BiH u opštini Priboj. Vi znate šta se sve tamo dešavalo i koliko je zapravo Bošnjaka bilo žrtva te destruktivne politike državnog režima u zadnjoj deceniji prošlog veka.

Program povratka Bošnjaka i njihovog održivog života u opštini Priboj prekinut je 2014. godine i od tada ništa od onoga što je država mapirala kao prioritet nije realizovano. Mene zanima zbog čega je taj projekat prekinut, kome je to u interesu i kakva se zapravo šalje poruka tim gestom građanima?

Problem zastarelih školskih objekata jeste svakako problem svih opština u Sandžaku, a samim tim i u Prijepolju. Veoma loši uslovi u zdravstvenom centru Prijepolje svakako su trebali biti prioritet u ovom predlogu zakona, kao i rešavanje problema razvođenja kiseonika u ovom zdravstvenom centru.

Zatim, rešavanje problema seoskog vodovoda u ovoj opštini, kao i odvodnjavanje površinskih voda i kanalizacione mreže.

Dakle, sredstva koja su predviđena za redovan rad službe koordinacionog tela u okviru kojih se nalaze i transferi na ostalim nivoima vlasti, koja podrazumevaju sredstva za praćenje kapitalnih investicija u opštinama Preševo, Medveđa i Bujanovac godinama se ne povećavaju, što dovodi svakako do situacije da te opštine nemaju adekvatne finansijske kapacitete kako bi realizovale kapitalne investicije potrebne za poboljšanje uslova života građana koji tamo žive, pa smo mi amandmanom pokušali to da ispravimo.

U skladu sa svim napred navedenim, ja smatram da je bilo možda neophodno da se u državnom budžetu posebno pozicioniraju područja i regioni u kojima se nalaze nedovoljno razvijene opštine i da se kroz određene afirmativne mere u odnosu na njih pokuša uravnotežiti taj ekonomsko neuravnotežen položaj i status koji ne odgovara tom našem navodnom zalaganju za ravnopravnost i zaštitu interesa svih građana ove zemlje. To se pre svega odnosi na Sandžak i preševsku dolinu. Slučajno ili ne, u tim područjima svakako žive pripadnici nevećinskog naroda odnosno manjina koje predstavlja naša poslanička grupa. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Na današnjem dnevnom redu imamo Predlog odluke o dopuni Odluke o prestanku funkcije i imenovanju u Republičku izbornu komisiju.

Na samom početku želim da upoznam javnost da smo mi kao jedina parlamentarna i opoziciona grupa prihvatili učešće u međustranačkom dijalogu, i to sve sa ciljem preduzimanja konkretnih koraka ka uspostavljanju fer uslova i slobodnih demokratskih izbora. Dakle, mi smo učestvovali u svim rundama dijaloga svojim predlozima, od Fakulteta političkih nauka pa do zadnjeg međustranačkog dijaloga.

Nakon dvodnevnih konsultacija i diskusija koje smo imali, usvojeni su određeni zaključci i preporuke Evropskog parlamenta, Evropske komisije, kao i OEBS-a.

Između ostalog, među tim zaključcima svakako postignut je i dogovor da mesto zamenika predsednika RIK-a pripadne nama kao jedinoj parlamentarnoj opozicionoj grupi. Dakle, nakon toga, mi danas na dnevnom redu imamo, upravo neke dogovore koji su suprotno tim našim spomenutim i postignutim dogovorima. Uprkos postignutim dogovorima na današnji dnevni red predloženo je drugo lice, što je u suprotnosti sa tim našim postignutim dogovorima.

Shodno tome, zbog nepoštovanja dogovora od strane vladajuće većine mi ćemo svakako kao jedina parlamentarna i opoziciona grupa koja Zakonom o izboru narodnih poslanika ima pravo na člana u ovoj RIK-u o svom učešću u realizaciji mera koje su postignute završnim dokumentom međustranačkog dijaloga, svakako pokušati da upoznamo i predstavnike Evropskog parlamenta.

Stoga, pozivam vas da te naše postignute dogovore i zaključke koje smo imali na međustranačkom dijalogu ispoštujete, jer u suprotnom ćemo konsultovati posrednike Evropskog parlamenta. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Ja svoje današnje pitanje upućujem ministru šumarstva, poljoprivrede i vodoprivrede.

Pitanje promene sedišta šumskog gazdinstva iz Raške u Tutin forsirano je već nekoliko puta. Međutim, do današnjeg dana stanje je isto, odnosno nepromenjeno.

Iako pretpostavljam da resorni ministar dobro poznaje prilike o kojima ću govoriti, ja ga moram podsetiti na to da je i sam bio lično prisutan prilikom posete predsednika Srbije opštini Tutin 2018. godine, kada je i predsednik lično obećao, između ostalog, građanima ove opštine i pomoć pri promeni sedišta šumskog gazdinstva, ali, kao što rekoh, sve je do danas ostalo samo na rečima i na obećanjima.

Ukupna površina Gornjeibarskog šumskog područja iznosi 49.440 ha, od čega Tutinu pripada 26.229 ha. Ukupna zapremina iznosi 6.305 m3, od čega Tutinu pripada 3.671 m3. Ukupni zapreminski priprast iznosi 161.750 m3, od čega Tutinu 93.252 m3 pripada. Dakle, polovina od ukupne površine ovog šumskog privrednog područja pripada opštini Tutin, kako po šumskoj pokrivenosti, takođe i po zapremini, zapreminskom prirastu, odnosno kvalitetu šuma.

Ono što je važno istaći jeste da za 30 godina, od kako postoji ovo šumsko privredno područja, nikada do sada njime nije rukovodio niti jedan građanin opštine Tutin, s tim da postoje adekvatni uslovi, odnosno kvalitetna kadrovska rešenja.

Šumska uprava opštine Tutin je procentualno i finansijski najviše učestvovala u izgradnji objekata na Goliji i na Kopaoniku, ali nijedan takav objekat, niti projekat nije iniciran nikada na teritoriji ove opštine. Postavlja se pitanje zašto, ako uzmemo u obzir da se takođe radi o brdsko-planinskom području sa izuzetnim prirodnim lepotama?

Obzirom na sve iznete argumente i podatke, gde je šumska pokrivenost 53%, ukupna zapremina 58%, zapreminski prirast 57,7%, što znači da više od polovine ovih državnih šuma u ovom gazdinstvu ima opština Tutin i da ista zaslužuje da sedište ovog gazdinstva bude upravo u Tutinu, što se svakako ne kosi ni sa Zakonom o šumama, kojim su definisana ova šumsko-privredna područja, a nije definisano kojoj od ovih opština pripada pravo na sedište ovog gazdinstva, s tim da ukoliko bi bilo definisano, onda bi i najrealnije bilo da bude upravo u opštini Tutin. Stoga postavljam pitanje resornom ministru zašto se još uvek čeka na ovu promenu sedišta šumskog gazdinstva kada su uslovi odavno ispunjeni i da li su obećanja predsednika Srbije i ministara stvarna ili se ipak radi samo o medijskom peformansu za građane?

Takođe, još jedan od problema sa kojima se građani ove opštine susreću svakako jesu zabrinjavajući prizori masovne i ne selektivne seče šuma, koje se već godinama unazad odvijaju na ovom području. Seča šuma se odvija čak i noću, pa su meštani određenih područja bili primorani da i sami zaustavljaju, iako su potpisivali razne peticije, molbe, upućivali se apele. Od nadležnih institucija do danas nikada nisu dobili adekvatan odgovor, pa stoga pitam zašto, po čijem nalogu, po čijem naređenju se otimaju naše šume i ko dozvoljava da se uništavaju pluća ovog grada?

Želim da se nadovežem na trenutku situaciju koju imamo u opštini Tutin, a tiče se spora koji vodi „Srbijašume“, odnosno Šumska uprava u Tutinu, protiv izgradnje ekoparka u ovoj opštini. Taj spor se vodi pod izgovorom ni manje ni više nego zaštita šuma i šumskog područja.

Dakle, nekoliko puta upućivani su apeli, molbe, peticije i nikakav od odgovor od nadležnih institucija nismo dobili, ali kada se krene sa nekim projektom koji je od opštedruštvenog značaja, onda rapidno dobijamo sudske zabrane.

Veoma je važno istaći da ovaj projekat ne sadrži apsolutno nikakve nepravilnosti, da je projekat odobren od strane Ministarstva turizma, da ne predviđa apsolutno nikakve seče šuma, već isključivo adaptiranje terena. Ovaj projekat se realizuje radi zaštite lokaliteta, i eko karaktera je.

Kao što znate, opština Tutin je opština sa najvećim natalitetom u ovoj državi i sa najvećim brojem rođenih beba. Stoga ovoj opštini su preko potrebni i parkovi i igrališta i stoga apelujem na ministra da što pre reaguje i da zaustavi ove zlonamerne tendencije pojedinaca, odnosno političkih kadrova iz šumske uprave, te da se nesmetano realizuje ovaj projekat, a te jeftine političke poene svakako mogu da prikupljaju na neki drugi način i drugim putem, a ne sveteći se deci i ugrožavajući njihova osnovna prava. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, pred nama se danas na dnevnom redu nalazi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona i zaštiti prirode.

Dakle, briga o prirodi i životnoj sredini treba da bude prioritet i imperativ iz razloga što se radi o resursu koji je od sveukupnog značaja za naše društvo.

Zdrava životna sredina osnov je za ljudsku egzistenciju, ali i za zdrav razvoj našeg celokupnog društva.

Obzorom da je u poslednjim godinama priroda značajno ugrožena nekontrolisanom ljudskom aktivnošću, smatram da je neophodno uskladiti realne potrebe stanovništva sa ekološkim zahtevima. Dakle, uskladiti održivi razvoj koji zadovoljava potreba sadašnjice, ali naravno da se vodi računa o tome da budućim naraštajima se ne dovodi u pitanje sposobnost zadovoljavanje njihovih potreba, svakako da uz to ide potreba da vodimo računa o prirodi kako bismo našim budućim naraštajima ostavili zdravu prirodu.

Srbija je zemlja koja raspolaže velikim prirodnim bogatstvima, koje je neophodno očuvati i unaprediti, a samim tim i propise u ovoj oblasti.

Na opšte zadovoljstvo građana Prijepolja, uspešno je privedena kraju taj višedecenijski problem deponije u ovoj opštini, koje zapravo predstavlja jednu veliku ekološku bombu. Međutim, na mnogim deponijama širom Srbije sanitarni standardi se ne ispunjavaju, pa štetne i opasne materije završavaju u zemljištu, u vazduhu, u hrani, vodi koju pijemo i smatram da je ovo pitanje koje je od životnog značaja i njemu treba prići sa velikom odgovornošću.

Ja dolazim iz opštine koja ima jedan gorući problem, a to je problem otpada koji dolazi iz Crne Gore. Taj otpad dolazi iz Crne Gore i uliva se u jezeru u Ribariću. Ovo jezero pripada opštinama Zubin Potok, Tutin i određenim delom gradu Novom Pazaru. Shvatajući taj turistički potencijal i prirodni potencijal i važnost tog potencijala, ove tri opštine skoro svake godine organizuju te dobrovoljne akcije čišćenja ovog jezera. Međutim, svaka obilnija padavina nanosi taloge otpada u ovo jezero.

Ovo jezero je nekada bilo zaista izuzetno posećeno zato što poseduje predivne obale. Plaža je bila nekada najposećenija u ovom kraju gde su dolazili turisti iz cele Srbije. Međutim, zbog ovih problema koja sam vam navela ova plaža je opustela, a turisti mahom zaobilaze ovo područje, što je, naravno, problem i životnog standarda, a i prihoda meštana ovog kraja.

Dakle, jezero Gazivode nije ukras samo Ribarića, nije ukras ni samo našeg regiona, već cele Srbije i smatram da je neophodno što pre rešiti problem ovog jezera i postaviti eko brane, koje će prikupljati taj ambalažni otpad. Stoga pozivam ministarku Vujović da što pre dođe da zajedno obiđemo ovaj biser prirode koji je zaista jedan veliki turistički i prirodni potencijal, da zajedno obiđemo i pronađemo adekvatno rešenje za ovo jezero, obzirom da se radi o međudržavnom problemu.

Ono što je kolega prethodni govornik započeo, ja želim da nastavim. Dakle, Vlada Republike Srbije je 2015. godine usvojila Uredbu kojom se Peštarsko polje proglašava specijalnim rezervatom prirode. Dakle, Peštarsko polje je proglašeno i zaštićenim područjima prve kategorije od međunarodnog, nacionalnog i izuzetnog značaja.

Ovo Peštarsko polje svakako se nalazi na teritoriji opštine Tutin i Sjenica. Na preko 3.000 hektara specijalni rezervat prirode stavljen je pod zaštitu radi očuvanja reprezentativnih i jedinstvenih odlika biodiverziteta i geodiverziteta. Dakle, jedan je od najvećih preostalih brdsko-planinskih tresavskih kompleksa u Srbiji i na Balkanu, gde su utočište našle brojne reliktne, endemične, retke, ugrožene, nacionalno i međunarodno važne vrste flore i faune.

Dakle, ovaj prostor može se proglasiti za nacionalni park iz razloga što ovo područje ispunjava ne samo jedan, već četiri kriterijuma koja su neophodna, i to hidrološki, geomorfološki, zatim prirodne specifičnosti i postojanje kulturno-istorijskih i etnoloških fenomena. Dakle, odlukom o proglašenju Peštarske visoravni i za nacionalni park, koja bi se oslanjala na relevantna istraživanja o raritetima Peštarske visoravni i endemskim životinjskim i biljnim vrstama, na osnovu kojih je Vlada Srbije donela uredbu, mi bi ovo područje postavile na mesto koje mu i pripada, dakle na područje koje rame uz rame sa Kopaonikom, Fruškom Gorom, Đerdapom i ostalim.

Ono što me zbunjuje svakako jeste i tekst odredbe iz 2015. godine koju sam spomenula. Dakle, u članu 5. ove uredbe jasno stoji da je izvođenje svih radova koji bi mogli da naruše ili izmene geomorfološke, pedološke karakteristike, što se pre svega odnosi na degradaciju zemljišta, njegovo zagađenje i neracionalno korišćenje, dakle, i pored uredbe o svesnosti, o prirodnoj posebnosti, o svesnosti, o potencijalu, Vlada Republike Srbije krši uredbe koje samo donosi i opet bira Peštarsko polje koje je zaštićeno područje za izvođenje vojnih vežbi.

Dakle, ako govorimo o pitanju biljnog i životinjskog sveta, onda moram stvarno da naglasim da na ovom području ima preko 110 vrsta ptica. Ovo stanište je veoma značajno za ptice beloglavog supa, roda i još mnogih vrsta.

Dakle, ako izuzmemo nehumani odnos prema meštanima ovog kraja, meštanima koji su bili prisiljeni da svu svoju stoku zaključaju na deset dana u letnjem periodu, kada je sezona, dok je u prethodnim godinama vojna vežba vršena u jesenjem periodu, sada je to bilo u letnjem, u prethodnim godinama je trajala dva dana, sada je trajala deset dana. Dakle, meštani ovog područja su bili na rubu egzistencije. Morali su da se odreknu svih svojih prihoda, obzirom da je stočarstvo jedini izvor njihovih prihoda. Dakle, nameće se jedno logično pitanje – da li ste vi kao resorni ministar i dali saglasnost da se na ovom području koje predstavlja zaštićeno područje koristi i hemijski zagađuje vazduh brojnim otrovima od tehnike koja je bila upotrebljena prilikom izvođenja ovih vojnih vežbi?

Na ovaj način je došlo i do pitanja opstanka beloglavih supova, čije je ovo stanište. Dakle, u ovom predlogu zakona dosta pažnje posvećeno je i pooštravanju mera, kao i zabrani izgradnje malih HE na zaštićenom području, što smo svakako spremni da pozdravimo. Međutim, ukoliko se radi o monopolu EPS-a, onda je to zaista veliki problem.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicima, pred nama se danas na dnevnom redu nalaze veoma važni zakoni za sve građane Srbije.

Ja ću se u svom obraćanju osvrnuti na Zakon o zabrani diskriminacije. Iako je u poslednjim godinama evidentno zaostajanje Srbije u evropskim procesima, ovim predlogom zakona ukazala se mogućnost za poštovanjem evropskih izveštaja, te unapređenjem samih procesa evrointegracija.

Kao što je pretpostavljam svima vama poznato da je za sve kandidate koji pretenduju da uđu u proces evrointegracija, prava nacionalnih manjina su izuzetno važna i spadaju politički, odnosno tzv. kopenhaških kriterijuma i kao takva predstavljaju i zauzimaju veoma značajno mesto u ovim procesima. Međutim, do sada je u praksi u skoro svim oblastima sveprisutan diskriminatorski odnos, kako državnih organa prema Bošnjacima, takođe i prema Albancima, takođe i veoma tolerantan odnos državnih organa prema kršenju osnovnih prava nacionalnih manjina.

Ovde, pre svega, mislim na to da u gradovima Sandžaka, kao i gradovima Preševske doline nije dovoljno izražena želja države za ravnomernim razvojem svih regiona, pa su tako kapitalne investicije, ulaganja, radna mesta totalno zaobišla ove gradove Srbije.

Veoma izražena zabrinutost građana prisutna je i u pogledu neadekvatne zastupljenosti u državnim organima, sudstvu, policiji, tužilaštvu, carinskim i graničnim ispostavama, pa i službama inspekcija. Mladi ljudi Preševske doline dovode se u neravnopravan položaj sa ostalim vršnjacima iz drugih delova Srbije nepriznavanjem diploma.

Ja zaista moram da spomenem i to da građani u ovim opštinama ne mogu neka svoja osnovna prava da ostvare u svojim gradovima, već moraju da odlaze u druge gradove zbog izmeštanja republičkih ustanova i institucija, što naravno dodatno ugrožava i otežava već dovoljno težak položaj ovih građana, te iziskuje mnogo više troškova, a i vremena.

Sve napred rečeno jeste razlog zbog kojeg se mi u ovom predstavničkom telu zalažemo i zalagaćemo se svakako za proces decentralizacije i regionalizacije, kako bi svim regionima obezbedili ravnomeran razvoj i napredak svih oblasti unutar same države.

Dakle, ta višedecenijska nebriga i zanemarivanje ovih gradova, izražena u nedovoljnom obimu investicija u infrastrukturi, danas veoma, veoma opterećuje svakodnevni život građana i onemogućava privredni razvoj. Drugim rečima, više je nego očigledan izostanak strateški osmišljenog i sveobuhvatnog pristupa pri rešavanju ovih problema.

Jedan od vidova diskriminacije svakako bio je prilikom pisanja Akcionog plana, govorim o Poglavlju 23 i 24, a konkretno manjinskog dela, iz kojeg su izbačeni svih legitimnih predstavnika Bošnjaka. Dakle, ovakav Akcioni plan totalno ignoriše Bošnjake i njihove realne potrebe. Takav Akcioni plan za nas je apsolutno neprihvatljiv i nelegitiman, tako da ćemo mi svakako se zalagati za reviziju istog.

Dalja diskriminacija se ogleda u slučaju koji smo imali prilikom predlaganja formiranja redakcije na bosanskom jeziku, gde smo rapidno dobili negativan odgovor, bez adekvatnog objašnjenja. Jedan od najtežih vidova diskriminacije koju su Bošnjaci doživeli jeste negiranje bosanskog jezika.

Dakle, na ovaj način prekršene su odredbe Zakona o regionalnim i manjinskim jezicima. Međutim, i uprkos utvrđenoj diskriminaciji niko ništa niti je preduzeo, niti je bio procesuiran.

Drago mi je da je gospodin ministar Ružić prisutan, pa me zanima da li je on upoznat sa ovakvim postupanjem člana Nacionalnog prosvetnog saveta, te da ukoliko je znao, da li je preduzeo neke mere kojima bi se zaustavio ovakav vid diskriminacije i zadiranja u nacionalna osećanja jednog naroda.

Dakle, pri poslednjem izboru sudija svedočili smo osporavanju kandidature dva Bošnjaka, bez ikakvog obrazloženja, iako u Poslovniku o radu Narodne skupštine stoji, član 201. stav 3, da svako osporavanje mora biti izričito osporeno. Naravno, mi obrazloženje dobili nismo. Mi slobodno možemo zaključiti da su ovi kandidati osporeni zbog svog imena i prezimena. Ovi kandidati su prošli sve, kako sudske, takođe i bezbednosne provere, ali njihove kandidature su osporene.

Ako govorimo o strateškom dokumentu, kakav je Prostorni plan, dokument koji određuje budućnost Srbije u narednih 15 godina, a u koje smo imali uvid u proteklih nekoliko dana, slobodno možemo reći da Prostorni plan apsolutno ne predviđa ni jedan kapitalni projekat za gradove Sandžaka. Dakle, pojedine političke partije serviraju građanima Sandžaka nekakve sporazume, a Prostorni plan nas totalno diskriminiše.

U nekoliko navrata sam već govorila o raznim oblicima diskriminacije koja je nekada bila uobičajena, koja je bila prepoznatljiva, pa zatim i fino upakovana i teško prepoznatljiva od nedovoljne zastupljenosti u državnim organima, pa onda prekida snabdevanja električnom energijom, ne zapošljavanja u zdravstvu. Nameće se jedno pitanje – kakve to nade gajimo u pogledu novog Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko država nije uprkos svim mehanizmima i kapacitetima kojima raspolaže uspela već da zaštiti ono što je napisano u njenom Ustavu i zakonima? Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče, ja svoje pitanje danas upućujem ministarki privrede, gospođi Tanasković.

U proteklom periodu mnogo toga smo mogli čuti o stanju ljudskih prava u Republici Srbiji. Nažalost nije bilo mnogo pozitivnih, a ni reprezentativnih stvari koje bi Srbiju učvrstile na tom njenom evropskom putu.

Veoma zabrinjavajuća situacija u kojoj se nalaze nacionalne manjine, a dodatno je pogoršana pandemijom Kovida – 19, gde je još i relevantni faktori u zemlji svojim izjavama dodatno produbljuju jaz i daju materijal za još dosta negativnih izveštaja o stanju demokratije i ljudskih prava u Republici Srbiji.

Dakle, stoga ja tražim objašnjenje od ministarke Atanasković da mi objasni šta znači, citiram – žao mi je što sada tu nije predstavnik Sandžaka, ali sam htela da ga zamolim i upozorim da vrši malo agitaciju usmeravanje svojih sunarodnika za imunizaciju, za vakcinaciju, jer kod njih je najmanji broj ljudi koji su prihvatili vakcinaciju da biste mogli da imate svu pomoć i što se tiče investicija i drugih pomoći iz naših projekata. Ne mogu ni svoje ljude da ugrozim, da dovedem u takvu sredinu, čak i medicinsko osoblje odbija da se vakciniše.

Onda, povodom investicija u delu muslimanskog stanovništva, hoću da vam kažem, da imate mogućnost da dobijete pomoći sve, ali morate i vi da budete na liniji, mislim da ste me razumeli.

Dakle, smatram izuzetno neprimerenim da bilo ko, a pogotovo jedan ministar u Vladi, ljude klasifikuje i deli po verskom i nacionalnom, a nisam čula da je ijedan drugi kraj bio uslovljen na ovaj način. Stoga moram da podsetim gospođu Atanasković i to da je Sandžak multinacionalna oblast, da je u Sandžaku tolerancija tradicija i da svaki pojedinac ima svoja verska, nacionalna, kulturna, lična i kolektivna osećanja i da se u to ne dira.

Ministarka privrede obrazlaže da je odustala od posete gradovima Sandžaka iz razloga slabog odziva na vakcinaciju, te da građani imaju mogućnost na pomoć, ali da je ta mogućnost uslovljena. Ja zaista želim da verujem da je ministarka u tom momentu zaboravila da građani Sandžaka, kao i svi ostali građani Srbije plaćaju porez, PDV, takse i ostale obaveze koje su zakonom propisane, stoga na osnovu svega toga građani Sandžaka imaju svoja prava, prava koja ne mogu i ne smeju biti ni na koji način uslovljena, samim tim ni ograničena što bi jedan ministar u Vladi trebao da zna.

Kada govorim o Sandžaku moram da spomenem i to da su građani Sandžaka apsolutno slobodni, slobodnu su da odaberu način i metod imunizacije. Dakle, ukoliko žele vakcinu onda su apsolutno slobodni da istu i prime. Takođe, ukoliko žele prirodnu imunizaciju, mi ćemo ih u tome apsolutno podržati zato što se sami zalažemo za prirodnu imunizaciju.

Dakle, sve što sam već rekla takođe se odnosi i na medicinske radnike iz razloga što su to ljudi koji imaju svoje stručno znanje i obrazovanje, te na osnovu kojeg će donositi odluke o sopstvenoj imunizaciji.

Želim da ministarka privrede shvati da stvari u Sandžaku ne funkcionišu na ovaj način, pogotovo ne funkcionišu ovakvim uslovljavanjem i ograničavanjem, te je pozivam da se izvini građanima Sandžaka zbog ovakvog načina ophođenja i zbog uslovljavanja, te da na temelju dijaloga i dobrih odnosa stavimo tačku na ovakav način komunikacije, te da mnogo više vremena pričamo o projektima i o problemima sa kojima se građani Sandžaka suočavaju.

Mnogo je problema o kojima možemo razgovarati. Zaista smatram da je apsolutno nedopustivo da na teritoriji opštine Sjenica, planina Giljeva koja je oaza za uzgoj stoke, gde cirkuliše Karajukića Bunari, Doliće, Crvsko, Trijebine, Buđevo, Raždaginja, Dujke više od pola godine je bez električne energije i vodosnabdevanja.

Takođe, ako govorimo o putevima, putevi su izuzetno loši, pogotovo putni pravac Sjenica-Prijepolje, zatim na području Kladnice ima preko 200 kilometara ne asfaltiranih puteva. Zatim, kako regionalni, tako i lokalni putevi su u katastrofalnom stanju. Ako govorimo o školama, imamo mnogo škola koje su starije i ne obnovljene.

Stoga, ja pozivam gospođu Atanasković da obiđe gradove Sandžaka što pre kako bi problem elektroenergetske i vodoprivredne mreže što pre dobio svoj epilog kako bismo građanima omogućili adekvatne uslove, osnovne uslove za život i razvoj grana privrede koje su od egzistencijskog značaja za ovaj kraj. Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, podsetiću javnost da je u toku 2020. godine tadašnji ministar prosvete protivzakonito imenovao vršioca dužnosti direktora škole „Avdo Međedović“ u Novom Pazaru. Dakle, protivno izraženoj volji zaposlenih, školskog odbora, pa i mišljenja Bošnjačkog nacionalnog veća.

Naime, radi se o licu koje nije čak ni učestvovalo na konkursu, koje nije bilo ni zaposleno u ovoj ustanovi, ali je on, kako on to sam kaže u svom javnom obraćanju, funkcioner jedne od političkih partija.

Uprkos tome što su i nastavničko veće, kao i školski odbor, većinski podržali drugog kandidata, tadašnji ministar se oglušio o ovim važnim činjenicama, ignorisao izbornu proceduru i suspendovao zakon, te doneo odluku o imenovanju.

Kolektiv škole, kao i zaposleni, održavali su proteste u februaru 2020. godine ispred škole protiv ove protivzakonite odluke, a važno je napomenuti i to da je OŠ „Avdo Međedović“ proglašena ustanovom od posebnog značaja za Bošnjake iz razloga što se u njoj kompletna nastava izvodi na bosanskom jeziku.

Zbog ovakvog postupanja tadašnjeg ministra kojim je povređeno pravo Nacionalnog veća na učešće u upravljanju ustanovama posebnog značaja, Nacionalni savet Bošnjaka obratio se Zaštitniku građana, Povereniku za zaštitu ravnopravnosti i Upravnom sudu sa ciljem zaštite Ustavom i zakonima garantovanim pravima Bošnjaka na obrazovanje na maternjem jeziku.

Na osnovu utvrđenih okolnosti, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti doneo je mišljenje kojim je utvrđeno da je Ministarstvo prosvete izvršilo čin, odnosno akt diskriminacije Bošnjaka i Bošnjačkog nacionalnog veća imenovanjem vršioca dužnosti direktora Osnovne škole „Avdo Međedović“.

U obrazloženju se takođe navodi da je Ministarstvo prosvete bilo u obavezi da traži mišljenje od Bošnjačkog nacionalnog veća kada se radi o ustanovi koja je od posebnog značaja za Bošnjake, time još jednom potvrđujući da Ministarstvo prosvete drsko diskriminiše Bošnjake i Bošnjačko nacionalno veće selektivnom primenom odredaba Ustava i zakona.

Međutim, ovde nije kraj vređanja dostojanstva i osporavanje identiteta Bošnjaka u Republici Srbiji. Poslednji pokušaj za osporavanjem sadržaja veoma važnog i za nacionalni identitet Bošnjaka, koji se prvenstveno odnosi na književnost, istoriju, pa i na sam jezik, dolazi upravo od člana Nacionalnog prosvetnog saveta, a istovremeno člana Srpskog filozofskog društva.

Dakle, u spornom dopisu ovog člana nastavlja usporavanje jednog od osnovnih identitetskih elemenata kakav je to jezik, čime se otvoreno nastavlja sa segregacijom Bošnjaka i permanentnim kršenjem prava Bošnjaka.

Dakle, akademska zajednica u Srbiji treba da zna da građenjem vlastitog kulturnog identiteta, negiranjem tuđeg, kao i verovanje u postojanje superiornosti nekog jezika, kulture ili nacije su zapravo najveće zablude kojima može da se vodi jedno društvo.

Stoga ja postavljam pitanje ministru prosvete, gospodinu Ružiću - na koji način će on popraviti odnos ovog Ministarstva prema Bošnjacima Sandžaka, otkloniti posledice koje ovom narodu nanose članovi Nacionalnog prosvetnog saveta, o čijem štetnom delovanju sam govorila i onda kada je bila rasprava o Izveštaju o radu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Zaštitnika građana?

Dakle, zanima me koje će aktivnosti takođe preduzeti povodom utvrđene diskriminacije Bošnjaka i Bošnjačkog nacionalnog veća ustanovljene od strane ovog Ministarstva u toku protekle godine.

Takođe, svoje pitanje postavljam i predsednici Vlade, postavljam Ustavnom sudu - šta oni planiraju da preduzmu po pitanju ovih izliva diskriminacije, nacionalizma, segregacije Bošnjaka u državi u kojoj su oni relevantni faktori? Dakle, uzimajući u obzir izveštaj „Freedom house“ o sve značajnijem padu građanskih prava i političkih sloboda.

Bošnjaci Sandžaka žele da povrate poverenje u instituciji i žele da budu slobodni i ravnopravni građani ove države, ne građani drugog rada, koji će svaki put naći na meti proizvoljnih frustracija pojedinaca. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče, dakle, u poslednje vreme imamo priliku da puno toga čujemo o planu optimizacije mreže ustanova zdravstvene zaštite ili kako ga stručno nazivaju – master plan zdravstva.

Ovaj plan ima za cilj unapređenje kvaliteta, dostupnosti i efikasnosti zdravstvene zaštite i u skladu je sa potrebama građana i najvišim međunarodnim standardima.

Nacrtom plana predviđeno je ukidanje sekundarne i polikliničke zdravstvene zaštite Domu zdravlja opštine Tutin. Dakle, na samom početku dolazimo do kontradiktornosti. Zar nije apsurdno govoriti o dokumentu koji treba da bude u skladu sa najvišim međunarodnim standardima, a zapravo, predviđa ukidanje i otežavanje već dovoljno teških usluga i uslova zdravstvene zaštite.

Opština Tutin, kao i građani ove opštine, su već godinama unazad znatno oštećeni kada je u pitanju donošenje zakona i dokumenata kojima se tiče ukidanje i izmeštanje ustanova i institucija.

Takođe, u poslednje vreme puno se govorilo o Kliničkom centru u Novom Pazaru, čak nas je i ministar finansija, prilikom rasprave o budžetu, ubeđivao da je taj projekat zapravo predviđen budžetom.

Međutim, umesto kliničkog centra u Novom Pazaru, formiran je zdravstveni centar. Pa, mene zanima ko će sada da objasni građanima Novog Pazara zašto su obmanjivani mesecima unazad i zašto nije klinički već zdravstveni centar?

Takođe, kada govorimo o opštini Tutin, onda treba spomenuti i to da je ovo opština koja dakle spada u red najvećih opština ove države, nerazvijenih opština i broji oko 32.000 stanovnika. Dijaspora ove opštine obezbedila je veoma značajna sredstva i medicinske aparate među kojima i CT skener, najnovije generacije, kao i mobilni i digitalni rendgen aparat, zatim vozila hitne i ambulantne pomoći, kao i sredstva za rekonstrukciju svih zdravstvenih stanica i ambulanti u ovom gradu.

Dakle, problemi sa kojima bi se morali suočiti građani ove opštine, ukoliko dođe do ukidanja sekundarne i polikliničke zdravstvene zaštite, zaista mogu biti nemerljivih razmera i to je nešto protiv čega ćemo se mi kao građani ove opštine najsilnije boriti.

Dakle, svi porođaji odvijali bi se u Novom Pazaru, što predstavlja izuzetno veliki problem kada govorimo o pacijentkinjama koje dolaze sa terena iz razloga što zbog brzine porođaja one neretko čak i ne stignu do našeg porodilišta. Sad da ne spominjem tu udaljenost Novi Pazar – Tutin, pa onda najudaljenije selo, opštine Tutin do Novog Pazara. Dakle, govorimo o broju od oko 80 km samo u jednom pravcu.

Takođe, hospitalno lečenje dece bilo bi izmešteno u Novom Pazaru, kao i hospitalno lečenje internističkih pacijenata.

Takođe, kompletna stomatološka služba bila bi izmeštena u Novi Pazar iz razloga što su svi naši stomatolozi specijalisti.

Zakazivanje pregleda kod specijalista u zdravstvenom centru je već sada jedan od gorućih problema iz razloga što se na njih čeka već mesecima.

O troškovima koje će da iziskuje ovaj i ovakav nacrt plana ukoliko se usvoji onda najbolje i da ne govorim, iz razloga što ću probuditi bes i gnev građana ove opštine u zdravstveni sistem, u samu državu i razočarenje zbog otežavanja već dovoljno loših uslova.

Takođe, moram da spomenem i to da su svi relevantni politički subjekti koji deluju na teritoriji ove opštine, kao i privredni subjekti, nevladin sektor usaglasili i uputili inicijativu za dobijanje statusa zdravstvenog centra opštine Tutin.

Dakle kao opština koja je izuzetno razuđena i opština koja već godinama u nazad beleži pozitivan prirodni priraštaj, opština koja raspolaže svim vrstama specijalizacije takođe ima broj stanovnika koji je i veći nego što, recimo, imaju neke opštine koje su već dobile status zdravstvenog centra. Dakle, uz ispunjavanje tih najvažnijih kriterijuma, kao što je geografski, demografski, profesionalni, onda prostorni kapaciteti i slično, građani ove opštine odbijaju obrazloženje da zbog nedovoljno velike prostorne udaljenosti od susednog zdravstvenog centra ne mogu da imaju zdravstveni centar u svom gradu i ne mogu da se leče u svom gradu.

Zbog toga ja postavljam pitanje gospodinu Lončaru da li će on zaustaviti ovaj talas nepravde koji, dakle, pri svakom naletu kažnjava građane opštine Tutin ukidanjem i izmeštanjem ustanova i institucija, kao što je to u ovom slučaju predviđeno pripajanje susednom zdravstvenom centru? Te, da li će se on i lično založiti da zbog svega navedenog ovaj dom zdravlja dobije status zdravstvenog centra?

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče, ja svoje pitanje postavljam ministru zdravlja, gospodinu Lončar.

U jeku pandemije koja je obuhvatila celu državu sandžačke opštine beleže katastrofalne posledice ove pošasti. Ministar je prilikom posete i u usmenom obraćanju odobrio zapošljavanje radnika u domu zdravlja ove opštine, međutim u praksi to do sada nije realizovano.

Opština Tutin, iako spada u red najnerazvijenih opština i najsiromašnijih opština izdvaja veliki procenat svog budžeta za finansiranje medicinskih radnika i rad primarne zaštite kako bi svojim građanima omogućila adekvatnu zdravstvenu zaštitu.

Takođe, i rad terenskih ambulanti koje, dakle, opslužuju i po nekoliko hiljada građana, takođe finansira opština Tutin iz svog budžeta.

Obzirom da već godinama unazad nije došlo do zapošljavanja u domu zdravlja ove opštine, pa čak ni do popunjavanja upražnjenih radnih mesta prilikom odlaska u penziju, na specijalizaciju domu zdravlja ove opštine i te kako fali kadar.

Omladina, mladi lekari, zdravstveni radnici odlaze usled nedostatka motivacije, odlaze u inostranstvo u potrazi za svojim poslovnim i egzistencijalnim rešenjem.

Zaista moram da spomenem i to, da dijaspora ove opštine ulaže izrazito velike napore kako bi građanima opštine Tutin obezbedila adekvatnu zdravstvenu zaštitu. Njihova pomoć ogleda se u nizu aktivnosti, kao što je doniranje raznih aparata, skenera, rendgena, a takođe, izgradnja i opremanje dijagnostičkog centra.

Iako su pre par dana odobrena neka radna mesta, i to dva, za dva lekara i dva radna mesta za zdravstvene radnike sa srednjom stručnom spremom, to je apsolutno nedovoljno za funkcionalan i adekvatan rad ovog doma zdravlja.

Stoga, ja postavljam pitanje gospodinu ministru – da li će on ispuniti svoja obećanja koja su već u nekoliko navrata izrečena, kako u julu mesecu 2020. godine, takođe i 2019. godine, pri formalnoj poseti ovom domu zdravlja, te odobriti neophodna radna mesta za funkcionalan i adekvatan rad ove ustanove, te omogućiti građanima ove opštine jedan skroman i dostojanstven zdravstveni sistem? Zahvaljujem.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, na samom početku želim puno sreće u radu ovom plenumu u novoj kalendarskoj godini i nadam se da je barem neko od nas ove praznične dane proveo u miru i dostojanstvu.

Građani Sandžaka, a kako čujem i još nekih delova Srbije, prethodne dane nisu proveli niti u miru a ni u dostojanstvu, već u totalnom mraku.

Dame i gospodo, na samom početku želim da vas upoznam sa situacijom u Opštini Tutin, gde je u periodu od 24. do 28. decembra 2020. godine došlo do prekida električnom energijom celokupnom seoskom području ove opštine. Zatim, u periodu od 26. do 30. decembra čak 40% seoskog područja bilo je isključeno.

Pojedina sela su čak i po 20 dana bila bez električne energije. U ovom periodu neredovno bilo je i snabdevanje u gradskom području.

Ja moram spomenuti i to da je prilikom uključivanja dalekovoda došlo do velikih kvarova i ogromne materijalne štete u mnogim domaćinstvima, pogotovo kada su u pitanju štete na kotlovima za grejanje usled niskog napona.

Ja smatram da je neophodno pronaći adekvatan način i nadoknaditi štetu ovim građanima. Kod mnogih domaćinstava je, takođe, došlo i, usled prekida električne energije, do prekida vodosnabdevanjem, jer se pumpe za vodu pokreću na električnu energiju.

Krivci i razlog za ovo katastrofalno stanje u 21. veku odgovorna lica u elektrodistribuciji nalaze u snegu i snežnim padavinama. Očigledno je da se nisu nadali snegu u decembru i zimi na Pešteru, pa je usled tih manjih padavina došlo do zakazivanja sistema električne mreže.

Dakle, pripremanje održavanja elektromreže ove godine je očigledno izostalo. Izuzetno loša elektromreža onemogućava građane ove opštine da u 21. veku imaju osnovne uslove za život.

Kao predstavnik građana sa teritorije ove opštine imam obavezu da pozovem sve relevantne faktore da se uključe u rešavanje ovog problema, a pogotovu Ministarstvo energetike, obzirom da je došlo do ugrožavanja jednog od osnovnih ciljeva energetske politike Republike Srbije.

Mislim da je totalni apsurd govoriti o energetskoj stabilnosti dok pojedini delovi ove zemlje grcaju u mraku. Stoga ja postavljam pitanje gospođi Mihajlović, ministru energetike – na koji način će ona pokušati da reši problem snabdevanja električnom energijom ovog područja, jer mi ne smemo dozvoliti da sneg i padavine utiču, odnosno dovode do prekida snabdevanja električnom energijom.

Očekujem od vas da u najkraćem roku pošaljete stručne ljude na ovo područje i što pre rešite ovo pitanje koje je od egzistencijskog značaja. Privremenim merama neophodno je rešiti urgentno ovo pitanje i omogućiti građanima ove opštine da se što pre vrate svojim svakodnevnim obavezama, a smatram da ne treba ni bežati od rekonstrukcije elektromreže koja se nameće kao trajno rešenje za ovaj problem. Zahvaljujem.

Dame i gospodo, uvaženi narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, pred nama se danas na dnevnom redu nalaze izveštaji o radu Zaštitnika prava građana i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, pa ću između ostalog o njihovom radu govoriti i sa aspekta bošnjačkog naroda.

Ako uzmemo u obzir da mi ne moramo biti pravnici po struci da bi znali šta zapravo predstavlja i obuhvata delokrug rada Zaštitnika prava građana, te da osnovna funkcija istog proizilazi iz samog naziva, u okvir delokruga spada i kontrola rada državnih organa, te ostalih organa i organizacija, ustanove i preduzeća kojima su poverena javna ovlašćenja.

U skladu sa tim, Nacionalni savet Bošnjaka obratio se, dakle u julu mesecu 2019. godine Zaštitniku prava građana, a povodom pritužbe na odluke programskog saveta koji je spomenuo moj prethodni govornik, kojom je zapravo odbijen predlog formiranja redakcije na bosanskom jeziku.

Tim povodom je organizovan taj neki sastanak na kojem je predsedavajući tog programskog saveta inicirao odbacivanje predloga, a samim tim je taj programski savet otišao i korak dalje negiranjem bosanskog jezika, te samim tim je ušao u negiranje i postojanje jednog naroda, jer odbacivanjem jednog identitetskog elementa kakav je jezik, ulazi se direktno u negiranje postojanja jednog naroda.

S obzirom da je Javni medijski servis otišao toliko daleko, pa je ovom odlukom prekršio kako odredbe Ustava, takođe i zakonom garantovana prava pripadnika Bošnjaka, te međunarodna dokumenta u oblasti ljudskih i manjinskih prava, posebno u oblasti očuvanja posebnosti i upotrebe maternjeg jezika i pisma, kao i informisanja na maternjem jeziku, smatrajući da su povređeni pravo na slobodu govora, zatim pravo na informisanje na maternjem jeziku, pravo na službenu upotrebu jezika i pisma, kao i na pravo na očuvanje posebnosti.

Nacionalni savet Bošnjaka obratio se zaštitniku prava građana očekujući da će u skladu sa svojim ovlašćenjima preduzeti adekvatne mere kojima će se sprečiti dalje nanošenje štete u smislu ostvarivanja prava koja su predmetnim aktom i prekršena. Međutim, o pokretanju postupka i postupanju po ovoj pritužbi Nacionalni savet Bošnjaka do današnjeg dana nije dobio nikakav odgovor, pa se nameće pitanje, logično sledom događaja – zašto je uopšte izostala reakcija Zaštitnika prava građana kada se radi o postupku grubog kršenja Ustava i zakona ove zemlje?

Da li Zaštitnik prava građana na isti način reaguje i kada mu se sličnim povodima i pritužbama obraćaju građani ove zemlje kada se radi o kršenju nižih pravnih akata, nego što je to Ustav, jer ukoliko na ovaj način delujemo da dolazi do obesmišljavanja funkcije Zaštitnika prava građana, jer građani ove zemlje postaju prepušteni sami sebi i samovolji pojedinaca. dakle, dok vladavina prava, definitivno će biti na čelu kojeg ćemo se isključivo pridržavati samo u teoriji na papiru, ali nikako u praksi?

Moram da napomenem da se takođe istim povodom Nacionalni savet Bošnjaka obratio i Povereniku za zaštitu ravnopravnosti. Dakle u oktobru 2019. godine koja je na uvid dostavio i zaključak Programskog saveta, te je analizom utvrđenih okolnosti Poverenik ocenio da li je programski savet prekršio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije predlaganjem neprihvatanja predloga o uspostavi redakcije na bosanskom jeziku, kao i o negiranju bosanskog jezika.

Ceneći domaće i međunarodno zakonodavstvo kojim je uređen položaj pripadnika nacionalnih manjina, Poverenik je doneo mišljenje da predlaganjem neprihvatanja predloga za formiranje redakcije na bosanskom jeziku Programski savet nije povredio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, dok razmatrajući stavove kojima se osporava bosanski jezik, isključivo sa pravnog aspekta ne ulazeći u te stavove lingvistike po pitanju razlike u jezicima i standardima koje jezik treba da ispuni da bi se smatrao posebnim jezikom, a uzimajući u obzir Zakon o ratifikaciji Evropske povelje o regionalnim i manjinskim jezicima, Poverenik je doneo mišljenje da je osporavanjem bosanskog jezika, kao jezika Bošnjačke nacionalne manjine u zaključku Programskog saveta, ovaj savet povredio je odredbe članova 6 i 24. Zakona o regionalnim manjinskim jezicima kojim je Srbija prihvatila da se odredbe konvencije primenjuju i na bosanski jezik.

Ja zaista želim da pohvalim izuzetnu profesionalnost i pristup Poverenika za zaštitu ravnopravnosti pri ovoj pritužbi, a zbog toga je Programskom savetu javne medijske ustanove RTS-a data preporuka da ubuduće i prilikom donošenja odluka poštuje odredbe Zakona o ratifikaciji Evropske povelje o manjinskim i regionalnim jezicima, te da se donetim preporukama obaveste određena lica.

Međutim, uprkos i datim preporukama i mišljenju Poverenika, RTS nastavlja sa grubom diskriminacijom bošnjačkog naroda, time što u martu mesecu već 2020. godine odbija da emituje nastavu na bosanskom jeziku ističući i navodeći tehničke probleme kao razlog, ali takođe navodeći da će Ministarstvo za prosvetu, nauku, tehnološki razvoj i RTS kroz nekoliko dana rešiti tehničke probleme, te da će nastava na manjinskim jezicima dobiti svoje termine emitovanja na RTS-u.

O tim razlozima trajanja tehničkih problema do današnjeg dana ćemo nekom drugom prilikom, ali danas definitivno o sprovođenju datih preporuka i mišljenja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, ovaj plenum treba i ima obavezu osuditi. Zahvaljujem.