SELMA KUČEVIĆ

Stranka demokratske akcije Sandžaka

Rođena je 1991. godine. Živi u Tutinu.

Osnovnu i srednju školu završila je u Tutinu, a diplomirala na Pravnom fakultetu, Univerziteta u Sarajevu.

Članica je povereništva stranke SDA Tutin, gde joj je poveren sektor nauke.

Obavljala je funkciju načelnice Odeljenja za opštu upravu i društvene delatnosti u opštini Tutin.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora 2020. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Izabrana je sa izborne liste "SDA Sandžaka - dr Sulejman Ugljanin".
Poslednji put ažurirano: 14.10.2020, 08:48

Osnovne informacije

Statistika

  • 19
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesnaesto vanredno zasedanje, 02.02.2022.

Dame i gospodo narodni poslanici, na današnjem dnevnom redu imamo nekoliko tačaka. Ja ću se u svom izlaganju danas osvrnuti na izborne zakone, ali i na Predlog zakona o finansiranju političkih aktivnosti.

Kao predstavnici manjinskog naroda, odnosno manjinskih naroda, prihvatili smo učešće u međustranačkom dijalogu sa ciljem preduzimanja konkretnih koraka ka uspostavljanju fer uslova i slobodnih demokratskih izbora, SDA Sandžaka je sa svojim predlozima i zahtevima učestvovala u svim nivoima dijaloga, od Fakulteta političkih nauka, pa do poslednjeg sastanaka međustranačkog dijaloga, gde smo pokušali da napravimo neki iskorak.

Međutim, sudeći po onom što danas imamo ovde, dakle, te preporuke i zaključci nisu ispoštovani do kraja. Danas ćemo ovde govoriti o izbornim uslovima, o izbornim zakonima, o raspisivanju izbora. U Priboju smo nedavno imali jednu veoma zabrinjavajuću situaciju. Situaciju sve učestalijih pretnji, širenja nacionalne i verske mržnje, netrpeljivosti, a pored toga dešava nam se i da državni organi čiji je zadatak da osiguraju i slobodu i bezbednost, da osiguraju slobodne i demokratske izbore, policija nam upućuje genocidne pretnje, podstiče na nove ratne zločine, a tužilaštvo svojim ćutanjem i nečinjenjem legalizuje to krivično delo.

Mi sa ove govornice upozoravamo na ove opasne pojave već nekoliko puta. Tražimo sankcionisanje lica koje ciljano pred izbore upućuju genocidne pretnje, tražimo da Srbija i njeni građani prestanu da budu taoci ove ratnohuškaške retorike, ali u svojim zahtevima ostajemo usamljeni. Sada i pod takvim okolnostima treba da se sprovode izbori. Izbori koji bi trebalo da budu slobodni, fer, demokratski. Slavljenje, veličanje genocida postaje dominantna tema na početku izborne kampanje, nametajući tako predizbornu atmosferu.

Kada govorimo o predloženim izbornim zakonima, pri tom uzimajući u obzir i obim predloženih izmena, kao i to da je ostalo samo nekoliko dana do raspisivanja izbora, postavlja se pitanje kako će ove predložene izmene, kakav će efekat imati i kako će ovaj obim izmena uspeti da se primeni.

Kroz učešće u međustranačkom dijalogu pod posredstvom evropskih parlamentaraca izneli smo niz zahteva kojim bi se očuvao integritet izbornih procesa, te omogućili korektni izborni uslovi za sve učesnike u ovom procesu. Jedan od naših zahteva koji smo istakli, bio je da se za podnošenje izborne liste političkih subjekata manjinskih naroda broj potpisa smanji, što je i predviđeno ovim Predlogom zakona o izboru narodnih poslanika, pa je umesto dosadašnjih 10.000 potpisa, ovim predlogom zakona predviđeno 5.000 potpisa za izborne liste manjinskih naroda.

Mi ćemo neke nedostatke i propuste koje smo uočili pokušati da ispravim amandmanima. Takođe, još jedan od zahteva bio je i smanjenje izbornog jemstva za političke subjekte manjinskih naroda. Smatram da nikako ne mogu uživati isti tretman politički subjekti koji predstavljaju manjinske narode i koji deluju na regionalnom nivou u odnosu na one koji deluju na republičkom nivou.

Ovo je bio jedan od zaključaka sa poslednjeg sastanka međustranačkog dijaloga koji nije ispoštovan i ne nalazi se u ovom Predlogu zakona o finansiranju političkih aktivnosti, koji smo mi obuhvatili amandmanom.

U predlogu zakona o lokalnim izborima predviđeno je takođe da se izbornom listom nacionalne manjine na lokalnim izborima smatraju izborne liste samo onih nacionalnih manjina čiji pripadnici ne čine više od 50% stanovništva u datoj jedinici lokalne samouprave. Baš nasuprot ovom mišljenju smatram da status nacionalne manjine ne može utvrđivati na nivo jedinice lokalne samouprave, pogotovo ukoliko su pripadnici nacionalne manjine na državnom nivou prepoznati kao manjina. Ne postoji osnov da se ovaj status dodeljuje selektivno, u zavisnosti od udela u stanovništvu na teritorijama jedinica lokalnih samouprava.

Na osnovu ovog predloga, političke stranke nacionalnih manjina gube status liste nacionalnih manjina i to će bitno uticati na raspodelu mandata za lokalne odbornike. Ovim predlogom bi samo političke stranke Roma bile u nekoj prednosti i na nekom dobitku, ali to ovu normu čini diskriminatorskom, jer uvodi dvostruke standarde prema manjinama. Zato smatram da je neophodno brisanje ove odredbe.

Kod Predloga zakona o lokalnim izborima, takođe i Zakona o izboru narodnih poslanika, smatram da je neophodno brisanje teksta, citiram – ako dostavljeni zapisnik o radu biračkog odbora nisu potpisala najmanje tri člana biračkog odbora. dakle, ovo ne potpisivanje zapisnika od tri člana biračkog odbora može imati karakter sabotaže, karakter zloupotrebe, što će svakako doprineti i ponavljanju izbora na ovim mestima, kao i mogućim zloupotrebama, što svakako ne smatram primerom dobre prakse i smatram da je neophodno da se izbriše i ovaj član.

Kod Zakona o lokalnim izborima smatram da je definisanje odredbe – proizvoljnošću, da nosilac može, ali i ne mora da bude istovremeno kandidat odbornika na toj izbornoj listi, kao i da nosilac liste ne mora imati prebivalište na toj jedini lokalne samouprave na kojoj se sprovode izbori. Dakle, ovo može u određenoj meri dovesti u zabludu birače, zbog čega smatram da je važno da nosilac liste bude kandidat za odbornika na istoj.

Ukoliko postoji volja da se javni interes stavi iznad političkog, odnosno stranačkog, predložena rešenja mogu u kratkom periodu doprineti izgradnji poverenja u izborni integritet. Međutim, do raspisivanja izbora nije ostalo još mnogo vremena i opravdano se javlja zabrinutost u pogledu nedostatka vremena da se svi učesnici, prvenstveno organi za sprovođenje izbora adekvatno pripreme i obuče, pa se i ovog puta javlja ona loša praksa iz 2020. godine koja je suprotna međunarodnim standardima, dakle menjanje pravila izbornih procesa pred sam početak izborne kampanje.

Pozivam vas da usvojite amandmane koje smo predložili, jer su oni korektivni faktor ovih zakona, a ujedno i deo dogovora i preuzetih obaveza koje smo postigli na poslednjem međustranačkom dijalog. Hvala.

Osma posebna sednica , 30.11.2021.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se danas na dnevnom redu nalazi Predlog akta o promeni Ustava.

Iako je nama kao jedinoj parlamentarnoj opozicionoj grupi jasno da evropske integracije nisu jedini spoljno-politički prioritet trenutno u Srbiji, a čemu u prilog svakako govore i ove parcijalne izmene Ustava, mi smatramo da je neophodno dati doprinos u harmonizaciji našeg domaćeg prava sa pravom i pravnim tekovinama EU.

Kada govorimo o promeni Ustava u delu pravosuđa, smatram svakako da je osnovni argument za ovu promenu Ustava činjenica da današnji Ustav ostavlja preveliki prostor uticaja kako zakonodavne, takođe i izvršne vlasti u pogledu izbora nosilaca pravosudnih funkcija.

Kada se radi o predlogu promene Ustava u oblasti pravosuđa, smatram da je važno spomenuti takođe da zbog izbegavanja debate o ustavnim rešenjima, a posebno zbog skretanja pažnje sa primarne teme kakva je nezavisnost sudstva, odnosno pravosuđa, stručna javnost je odustala, odnosno prekinula sa daljim učešćem u ovakvom procesu, što svakako umanjuje legitimitet samom procesu izmene Ustava u delu pravosuđa. Tu svakako mislim na Društvo sudija Srbije, zatim, Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, Centar za pravosudna istraživanja, Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije i Komitet pravnika za ljudska prava.

Takođe, kritike stručne javnosti kažu da Ministarstvo pravde nije bitno izmenilo sadašnji koncept ustavnih promena za oblast pravosuđa kojim se ova grana vlasti stavlja u podređen i kontrolisan položaj, isključivo iz razloga što je predložilo koncept vlasti koji omogućava da izvršna i zakonodavna vlast proveravaju sudsku, zbog čega je nezavisnost sudstva samo puka formulacija.

Propustilo je definisanje sadržine sudske vlasti, zatim, izostavilo bitne garancije, kao što je to sudski budžet i plate koje odgovaraju dostojanstvu sudija i težini funkcije koju obnašaju. Uvelo je mogućnost preispitivanja svake sudske odluke od strane Ustavnog suda, koje, dakle, nema adekvatnu garanciju nezavisnosti, ugrozilo garanciju nepremestivosti sudija proširenjem situacija u kojima bi sudije i bez svoje saglasnosti mogle biti premeštene u drugi sud.

Takođe, traži se vraćanje ranijeg naziva za najviši sud, odnosno Vrhovni sud. Ukinut je probni izbor sudija. Izbor sudija i predsednika sudova poveren je Visokom savetu sudstva, a sastav Visokog saveta sudstva sa neparnim brojem, u kojem je veći broj sudija.

Dakle, koliko postoje ti relevantni razlozi za promenu Ustava u oblasti pravosuđa, takođe postoje i brojni drugi razlozi za promenu kompletnog Ustava. Ja ću vam ovom prilikom navesti samo neke od njih.

Kada govorimo o članu 1. Ustava Republike Srbije, dakle, ovaj član definiše državu Srbiju kao državu srpskog naroda. Ovaj član problematičan je sa aspekta nacionalnih manjina.

Republika Srbija je po nacionalnoj strukturi heterogena država, gde preko 20% stanovništva čine pripadnici nacionalnih manjina i zajednica, te njeno definisanje kao države jednog većinskog naroda snaži uverenje da su članovi drugih zajednica drugačijeg porekla zapravo građani drugog reda.

U ovom slučaju mi se možemo ugledati i na primer Crne Gore, čiji Ustav u članu 2. propisuje da je nosilac suverenosti građanin koji ima crnogorsko državljanstvo, građanin vlast ostvaruje neposredno ili putem izabranih predstavnika.

Obzirom da se Republika Srbija od jugoslovenske krize predstavlja pravnim naslednikom bivše SFRJ, mi u tom smislu tražimo potpunu promenu Ustava koji odgovara stanju na današnjoj teritoriji Republike Srbije. Razlog zbog kojeg smatramo da je neophodna celokupna promena Ustava svakako jeste i to što su Bošnjaci u bivšoj SFRJ imali status naroda i mi smatramo da to pravo ne može da se oduzme.

Veoma je važno spomenuti i to da su tekst državne himne, kao i dizajn državnog grba isključivo simboli srpskog naroda. Mi tražimo da se sadržina himne i grba usaglasi sa stanjem na terenu, kako bi državni simboli bili prihvatljivi za sve građane koji žive na teritoriji ove države.

Kada se osvrnemo na član 10, koji definiše jezik i pismo, saglasni smo sa mišljenjem Venecijanske komisije, u kojem stoji da je upadljivo da u poređenju sa Ustavom iz 1990. godine postoji umanjenje zaštite prava na jezik manjina, jer je u članu 8. tog Ustava izričito bilo predviđeno da je latinično pismo u službenoj upotrebi na način utvrđen zakonom.

Ustav propisuje da ne umanjuje dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava, s obzirom da većina pripadnika nacionalnih manjina, čiji broj i teritorijalna rasprostranjenost nisu zanemarljivi, koristi mahom latinično pismo, te treba razmotriti da li ovakav član 10. Ustava na najbolji način uređuje službenu upotrebu jezika i pisma.

Takođe, stručnjaci konstatuju da u Srbiji nije stvoren pravni okvir za ostvarivanje određenih garantovanih prava u skladu sa međunarodnim standardima zato što je u tekst Ustava uključen i suviše širok spisak socijalnih, ekonomskih i kulturnih prava, kao i tzv. prava druge i treće generacije, a zbog čega će njihovo sprovođenje zavisiti od sredstava koje obezbedi zakonodavac, da će se u obezbeđivanju tih sredstava uključiti i sudovi što će, dakle, ceo odeljak o ljudskim pravima pretvoriti u spisak težnji umesto primenjivih prava. Važeći međunarodni standardi u ljuskim pravima nisu direktno navedeni kao izvor prava i zato se u praksi sudovi i ne pozivaju na važeće međunarodne standarde ljudskih prava.

Sporna je i odredba člana 20. koja govori o ograničenju ljudskih i manjinskih prava za koju stručnjaci smatraju da zbog nejasnoće te odredbe izaziva problem u tumačenju i implementaciji. Član 20. ne vezuje ograničenje prava i slobode za određeni legitimni cilj, već dozvoljava ograničenja u bilo koje svrhe, te takva formulacija člana 20. nije u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima koja govori o legitimnom cilju.

Iako Ustav zabranjuje svaki oblik diskriminacije, problematičan je deo Ustava koji se odnosi na posebne mere, odnosno mere afirmativne akcije ili pozitivne diskriminacije koje se preduzimaju u cilju otklanjanja faktičke nejednakosti i ostvarivanja potpune ravnopravnosti lica koje su u nejednakom položaju sa ostalim građanima. Sa ovim merama je problem što se te mere ne smatraju diskriminacijom zbog toga što stavljaju u povoljniji položaj lica, odnosno grupe koja se nalaze u faktički nejednakom položaju sa drugima. Dakle, neophodno je u tekstu uključiti i njihov nediskriminatorski karakter kako one ne bi bile ocenjene kao neustavne.

Iako se u članu 50. Ustava konstatuje da u Srbiji nema cenzure, cenzura se izričito ne zabranjuje, niti se propisuje njena kažnjivost. Zato se postavlja i pitanje – kolika ta njena deklarativnost bez sankcija ima ikakvog smisla?

U članu 58. se garantuje pravo na imovinu, ali odredba koja propisuje mogućnost ograničenja uživanja prava na imovinu ne sadrži odredbu proporcionalnosti takvog ograničenja, te nije u skladu sa međunarodnim obavezama koje je Srbija preuzela.

Kod člana 76, koji uređuje prava nacionalnih manjina, Ustav uređuje da se posebne mere preduzimaju radi postizanja pune ravnopravnosti nacionalnih manjina sa građanima koji pripadaju većini, ali je sam uslov upotrebe tih mera postavljen restriktivno. Preduzimanje takvih mera Ustav dozvoljava samo kod postojanja izrazito nepovoljnih uslova za život koje pogađaju i nacionalne manjine i zato se s pravom postavlja pitanje – da li samo postojanjem izrazito nepovoljnih uslova za život se mogu opravdati preduzimanje tih mera, a da se one ne smatraju diskriminatorskim?

Dakle, ovo su samo neki od razloga zašto smatram da je neophodna potpuna promena Ustava, a ne samo parcijalna. Naš načelan stav je da su parcijalne izmene Ustava samo način udaljavanja od osnovnog cilja - punopravne integracije Srbije u EU. Iz tog razloga smatram da ovakva parcijalna izmena Ustava nije u kontekstu bržeg apliciranja Srbije za članstvo u EU i smatram da je sa potpunom promenom Ustava potrebno krenuti što hitnije. Zahvaljujem.

Osma posebna sednica , 30.11.2021.

Zahvaljujem.

Ministarka, dakle, ja sam se jasno ogradila i tačno sam navela na koju to stručnu javnost mislim. Dakle, Društvo sudija Srbije, Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, Centar za pravosudna istraživanja, Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije i Komitet pravnika za ljudska prava.

Što se tiče definisanja, odnosno celokupne promene Ustava, ja sam tačno navela koji članovi su nama sporni i iz kojih razloga mi zahtevamo tu celokupnu, odnosno kompletnu promenu Ustava.

Ja sam ovde optužena za nekakvu secesiju pa bih cenila kada bi mi kolega odgovorio na koji način sam ja to ili kako sam ja to obrazložila da je on to shvatio kao pozivanjem secesiju? Zahvaljujem.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 23.09.2021.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Ja svoje današnje pitanje upućujem ministru šumarstva, poljoprivrede i vodoprivrede.

Pitanje promene sedišta šumskog gazdinstva iz Raške u Tutin forsirano je već nekoliko puta. Međutim, do današnjeg dana stanje je isto, odnosno nepromenjeno.

Iako pretpostavljam da resorni ministar dobro poznaje prilike o kojima ću govoriti, ja ga moram podsetiti na to da je i sam bio lično prisutan prilikom posete predsednika Srbije opštini Tutin 2018. godine, kada je i predsednik lično obećao, između ostalog, građanima ove opštine i pomoć pri promeni sedišta šumskog gazdinstva, ali, kao što rekoh, sve je do danas ostalo samo na rečima i na obećanjima.

Ukupna površina Gornjeibarskog šumskog područja iznosi 49.440 ha, od čega Tutinu pripada 26.229 ha. Ukupna zapremina iznosi 6.305 m3, od čega Tutinu pripada 3.671 m3. Ukupni zapreminski priprast iznosi 161.750 m3, od čega Tutinu 93.252 m3 pripada. Dakle, polovina od ukupne površine ovog šumskog privrednog područja pripada opštini Tutin, kako po šumskoj pokrivenosti, takođe i po zapremini, zapreminskom prirastu, odnosno kvalitetu šuma.

Ono što je važno istaći jeste da za 30 godina, od kako postoji ovo šumsko privredno područja, nikada do sada njime nije rukovodio niti jedan građanin opštine Tutin, s tim da postoje adekvatni uslovi, odnosno kvalitetna kadrovska rešenja.

Šumska uprava opštine Tutin je procentualno i finansijski najviše učestvovala u izgradnji objekata na Goliji i na Kopaoniku, ali nijedan takav objekat, niti projekat nije iniciran nikada na teritoriji ove opštine. Postavlja se pitanje zašto, ako uzmemo u obzir da se takođe radi o brdsko-planinskom području sa izuzetnim prirodnim lepotama?

Obzirom na sve iznete argumente i podatke, gde je šumska pokrivenost 53%, ukupna zapremina 58%, zapreminski prirast 57,7%, što znači da više od polovine ovih državnih šuma u ovom gazdinstvu ima opština Tutin i da ista zaslužuje da sedište ovog gazdinstva bude upravo u Tutinu, što se svakako ne kosi ni sa Zakonom o šumama, kojim su definisana ova šumsko-privredna područja, a nije definisano kojoj od ovih opština pripada pravo na sedište ovog gazdinstva, s tim da ukoliko bi bilo definisano, onda bi i najrealnije bilo da bude upravo u opštini Tutin. Stoga postavljam pitanje resornom ministru zašto se još uvek čeka na ovu promenu sedišta šumskog gazdinstva kada su uslovi odavno ispunjeni i da li su obećanja predsednika Srbije i ministara stvarna ili se ipak radi samo o medijskom peformansu za građane?

Takođe, još jedan od problema sa kojima se građani ove opštine susreću svakako jesu zabrinjavajući prizori masovne i ne selektivne seče šuma, koje se već godinama unazad odvijaju na ovom području. Seča šuma se odvija čak i noću, pa su meštani određenih područja bili primorani da i sami zaustavljaju, iako su potpisivali razne peticije, molbe, upućivali se apele. Od nadležnih institucija do danas nikada nisu dobili adekvatan odgovor, pa stoga pitam zašto, po čijem nalogu, po čijem naređenju se otimaju naše šume i ko dozvoljava da se uništavaju pluća ovog grada?

Želim da se nadovežem na trenutku situaciju koju imamo u opštini Tutin, a tiče se spora koji vodi „Srbijašume“, odnosno Šumska uprava u Tutinu, protiv izgradnje ekoparka u ovoj opštini. Taj spor se vodi pod izgovorom ni manje ni više nego zaštita šuma i šumskog područja.

Dakle, nekoliko puta upućivani su apeli, molbe, peticije i nikakav od odgovor od nadležnih institucija nismo dobili, ali kada se krene sa nekim projektom koji je od opštedruštvenog značaja, onda rapidno dobijamo sudske zabrane.

Veoma je važno istaći da ovaj projekat ne sadrži apsolutno nikakve nepravilnosti, da je projekat odobren od strane Ministarstva turizma, da ne predviđa apsolutno nikakve seče šuma, već isključivo adaptiranje terena. Ovaj projekat se realizuje radi zaštite lokaliteta, i eko karaktera je.

Kao što znate, opština Tutin je opština sa najvećim natalitetom u ovoj državi i sa najvećim brojem rođenih beba. Stoga ovoj opštini su preko potrebni i parkovi i igrališta i stoga apelujem na ministra da što pre reaguje i da zaustavi ove zlonamerne tendencije pojedinaca, odnosno političkih kadrova iz šumske uprave, te da se nesmetano realizuje ovaj projekat, a te jeftine političke poene svakako mogu da prikupljaju na neki drugi način i drugim putem, a ne sveteći se deci i ugrožavajući njihova osnovna prava. Zahvaljujem.

Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.04.2021.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče, ja svoje pitanje danas upućujem ministarki privrede, gospođi Tanasković.

U proteklom periodu mnogo toga smo mogli čuti o stanju ljudskih prava u Republici Srbiji. Nažalost nije bilo mnogo pozitivnih, a ni reprezentativnih stvari koje bi Srbiju učvrstile na tom njenom evropskom putu.

Veoma zabrinjavajuća situacija u kojoj se nalaze nacionalne manjine, a dodatno je pogoršana pandemijom Kovida – 19, gde je još i relevantni faktori u zemlji svojim izjavama dodatno produbljuju jaz i daju materijal za još dosta negativnih izveštaja o stanju demokratije i ljudskih prava u Republici Srbiji.

Dakle, stoga ja tražim objašnjenje od ministarke Atanasković da mi objasni šta znači, citiram – žao mi je što sada tu nije predstavnik Sandžaka, ali sam htela da ga zamolim i upozorim da vrši malo agitaciju usmeravanje svojih sunarodnika za imunizaciju, za vakcinaciju, jer kod njih je najmanji broj ljudi koji su prihvatili vakcinaciju da biste mogli da imate svu pomoć i što se tiče investicija i drugih pomoći iz naših projekata. Ne mogu ni svoje ljude da ugrozim, da dovedem u takvu sredinu, čak i medicinsko osoblje odbija da se vakciniše.

Onda, povodom investicija u delu muslimanskog stanovništva, hoću da vam kažem, da imate mogućnost da dobijete pomoći sve, ali morate i vi da budete na liniji, mislim da ste me razumeli.

Dakle, smatram izuzetno neprimerenim da bilo ko, a pogotovo jedan ministar u Vladi, ljude klasifikuje i deli po verskom i nacionalnom, a nisam čula da je ijedan drugi kraj bio uslovljen na ovaj način. Stoga moram da podsetim gospođu Atanasković i to da je Sandžak multinacionalna oblast, da je u Sandžaku tolerancija tradicija i da svaki pojedinac ima svoja verska, nacionalna, kulturna, lična i kolektivna osećanja i da se u to ne dira.

Ministarka privrede obrazlaže da je odustala od posete gradovima Sandžaka iz razloga slabog odziva na vakcinaciju, te da građani imaju mogućnost na pomoć, ali da je ta mogućnost uslovljena. Ja zaista želim da verujem da je ministarka u tom momentu zaboravila da građani Sandžaka, kao i svi ostali građani Srbije plaćaju porez, PDV, takse i ostale obaveze koje su zakonom propisane, stoga na osnovu svega toga građani Sandžaka imaju svoja prava, prava koja ne mogu i ne smeju biti ni na koji način uslovljena, samim tim ni ograničena što bi jedan ministar u Vladi trebao da zna.

Kada govorim o Sandžaku moram da spomenem i to da su građani Sandžaka apsolutno slobodni, slobodnu su da odaberu način i metod imunizacije. Dakle, ukoliko žele vakcinu onda su apsolutno slobodni da istu i prime. Takođe, ukoliko žele prirodnu imunizaciju, mi ćemo ih u tome apsolutno podržati zato što se sami zalažemo za prirodnu imunizaciju.

Dakle, sve što sam već rekla takođe se odnosi i na medicinske radnike iz razloga što su to ljudi koji imaju svoje stručno znanje i obrazovanje, te na osnovu kojeg će donositi odluke o sopstvenoj imunizaciji.

Želim da ministarka privrede shvati da stvari u Sandžaku ne funkcionišu na ovaj način, pogotovo ne funkcionišu ovakvim uslovljavanjem i ograničavanjem, te je pozivam da se izvini građanima Sandžaka zbog ovakvog načina ophođenja i zbog uslovljavanja, te da na temelju dijaloga i dobrih odnosa stavimo tačku na ovakav način komunikacije, te da mnogo više vremena pričamo o projektima i o problemima sa kojima se građani Sandžaka suočavaju.

Mnogo je problema o kojima možemo razgovarati. Zaista smatram da je apsolutno nedopustivo da na teritoriji opštine Sjenica, planina Giljeva koja je oaza za uzgoj stoke, gde cirkuliše Karajukića Bunari, Doliće, Crvsko, Trijebine, Buđevo, Raždaginja, Dujke više od pola godine je bez električne energije i vodosnabdevanja.

Takođe, ako govorimo o putevima, putevi su izuzetno loši, pogotovo putni pravac Sjenica-Prijepolje, zatim na području Kladnice ima preko 200 kilometara ne asfaltiranih puteva. Zatim, kako regionalni, tako i lokalni putevi su u katastrofalnom stanju. Ako govorimo o školama, imamo mnogo škola koje su starije i ne obnovljene.

Stoga, ja pozivam gospođu Atanasković da obiđe gradove Sandžaka što pre kako bi problem elektroenergetske i vodoprivredne mreže što pre dobio svoj epilog kako bismo građanima omogućili adekvatne uslove, osnovne uslove za život i razvoj grana privrede koje su od egzistencijskog značaja za ovaj kraj. Zahvaljujem.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 04.03.2021.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, podsetiću javnost da je u toku 2020. godine tadašnji ministar prosvete protivzakonito imenovao vršioca dužnosti direktora škole „Avdo Međedović“ u Novom Pazaru. Dakle, protivno izraženoj volji zaposlenih, školskog odbora, pa i mišljenja Bošnjačkog nacionalnog veća.

Naime, radi se o licu koje nije čak ni učestvovalo na konkursu, koje nije bilo ni zaposleno u ovoj ustanovi, ali je on, kako on to sam kaže u svom javnom obraćanju, funkcioner jedne od političkih partija.

Uprkos tome što su i nastavničko veće, kao i školski odbor, većinski podržali drugog kandidata, tadašnji ministar se oglušio o ovim važnim činjenicama, ignorisao izbornu proceduru i suspendovao zakon, te doneo odluku o imenovanju.

Kolektiv škole, kao i zaposleni, održavali su proteste u februaru 2020. godine ispred škole protiv ove protivzakonite odluke, a važno je napomenuti i to da je OŠ „Avdo Međedović“ proglašena ustanovom od posebnog značaja za Bošnjake iz razloga što se u njoj kompletna nastava izvodi na bosanskom jeziku.

Zbog ovakvog postupanja tadašnjeg ministra kojim je povređeno pravo Nacionalnog veća na učešće u upravljanju ustanovama posebnog značaja, Nacionalni savet Bošnjaka obratio se Zaštitniku građana, Povereniku za zaštitu ravnopravnosti i Upravnom sudu sa ciljem zaštite Ustavom i zakonima garantovanim pravima Bošnjaka na obrazovanje na maternjem jeziku.

Na osnovu utvrđenih okolnosti, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti doneo je mišljenje kojim je utvrđeno da je Ministarstvo prosvete izvršilo čin, odnosno akt diskriminacije Bošnjaka i Bošnjačkog nacionalnog veća imenovanjem vršioca dužnosti direktora Osnovne škole „Avdo Međedović“.

U obrazloženju se takođe navodi da je Ministarstvo prosvete bilo u obavezi da traži mišljenje od Bošnjačkog nacionalnog veća kada se radi o ustanovi koja je od posebnog značaja za Bošnjake, time još jednom potvrđujući da Ministarstvo prosvete drsko diskriminiše Bošnjake i Bošnjačko nacionalno veće selektivnom primenom odredaba Ustava i zakona.

Međutim, ovde nije kraj vređanja dostojanstva i osporavanje identiteta Bošnjaka u Republici Srbiji. Poslednji pokušaj za osporavanjem sadržaja veoma važnog i za nacionalni identitet Bošnjaka, koji se prvenstveno odnosi na književnost, istoriju, pa i na sam jezik, dolazi upravo od člana Nacionalnog prosvetnog saveta, a istovremeno člana Srpskog filozofskog društva.

Dakle, u spornom dopisu ovog člana nastavlja usporavanje jednog od osnovnih identitetskih elemenata kakav je to jezik, čime se otvoreno nastavlja sa segregacijom Bošnjaka i permanentnim kršenjem prava Bošnjaka.

Dakle, akademska zajednica u Srbiji treba da zna da građenjem vlastitog kulturnog identiteta, negiranjem tuđeg, kao i verovanje u postojanje superiornosti nekog jezika, kulture ili nacije su zapravo najveće zablude kojima može da se vodi jedno društvo.

Stoga ja postavljam pitanje ministru prosvete, gospodinu Ružiću - na koji način će on popraviti odnos ovog Ministarstva prema Bošnjacima Sandžaka, otkloniti posledice koje ovom narodu nanose članovi Nacionalnog prosvetnog saveta, o čijem štetnom delovanju sam govorila i onda kada je bila rasprava o Izveštaju o radu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Zaštitnika građana?

Dakle, zanima me koje će aktivnosti takođe preduzeti povodom utvrđene diskriminacije Bošnjaka i Bošnjačkog nacionalnog veća ustanovljene od strane ovog Ministarstva u toku protekle godine.

Takođe, svoje pitanje postavljam i predsednici Vlade, postavljam Ustavnom sudu - šta oni planiraju da preduzmu po pitanju ovih izliva diskriminacije, nacionalizma, segregacije Bošnjaka u državi u kojoj su oni relevantni faktori? Dakle, uzimajući u obzir izveštaj „Freedom house“ o sve značajnijem padu građanskih prava i političkih sloboda.

Bošnjaci Sandžaka žele da povrate poverenje u instituciji i žele da budu slobodni i ravnopravni građani ove države, ne građani drugog rada, koji će svaki put naći na meti proizvoljnih frustracija pojedinaca. Zahvaljujem.