SELMA KUČEVIĆ

Stranka demokratske akcije Sandžaka

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Selma Kučević je do sad jednom bila narodna poslanica, u 12. sazivu, od 2020. do 2022. godine

U 12. sazivu bila je članica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, kao i zamenica člana Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja.

Tokom 12. saziva na redovnim skupštinskim zasedanjima je provela 81 sat, 19 puta se obraćala u plenumu, u postavljanju poslaničkih pitanja nije učestvovala, a u traženju obaveštenja i objašnjenja učestvovala je sedam puta. Što se tiče prisustva glasanjima za akte, prisustvovala je 21 put, od čega je za tri akta glasala “protiv”, a za dva akta je glasala “za”.

U 13. sazivu izabrana je za poslanicu kao peta na listi SDA Sandžaka – dr Sulejman Ugljanin, mandat joj je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu bila je deo poslaničke grupe EVROPSKI REGIONI - Vojvodina, Sandžak, Preševska dolina do 25.10.2022, kada je ova grupa prestala da postoji nakon što je jedan njen član podneo ostavku zbog preuzimanja funkcije ministra, nakon čega po potvrđivanju mandata novog poslanika grupa nije ponovo formirana. Članica je Odbora za zdravlje i porodicu i Odbora za prava deteta. Takođe, zamenica je člana Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje.

BIOGRAFIJA

Rođena je 9. decembra 1991. godine. Osnovnu i srednju školu završila je u Tutinu, a diplomirala na Pravnom fakultetu, Univerziteta u Sarajevu.

Obavljala je funkciju načelnice Odeljenja za opštu upravu i društvene delatnosti u opštini Tutin.

Članica je Izvršnog odbora Nacionalnog saveta Bošnjačke nacionalne zajednice od 2018. godine.

Nakon lokalnih izbora 2020. godine izabrana je za predsednicu Skupštine opštine Tutin.

Predsednica je ogranka Tutin Stranke demokratske akcije Sandžaka.
Poslednji put ažurirano: 13.12.2022, 09:39

Osnovne informacije

Statistika

  • 19
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.12.2022.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, ukoliko dozvolite koristiću i vreme iz člana 158. stav 8. zato što smo onemogućeni da govorimo u raspravi u načelu u svim ovim veoma važnim pitanjima zbog krivotvorenja prijava za reč, ali o tome nekom drugom prilikom.

S obzirom da smo mi ovih dana imali priliku da vidimo na koji način su planirana sredstva za narednu godinu, kao i koje će to projekte država podržati, mi smo ovim amandmanima pokušali da ispravimo taj zanemarujući odnos prema pojedinim lokalnim samoupravama, a pojedini amandmani koji se tiču boljeg životnog standarda, položaja studenata i omladine su, nažalost, odbijeni. Mnogo toga smo mogli čuti o ovom budžetu, koji je, slobodno mogu reći, sve osim realan i sve osim što prati oblasti koje su prioritetne za investiranje.

Postavlja se pitanje - ko će građanima devastiranih opština da objasni zašto se u ovom predlogu budžeta ne nalazi niti jedan njima važan i krucijalan projekat?

Pre samo nekoliko dana opštinu Tutin je zadesila poplava. Naneta je velika materijalna šteta, ali šteta kao šteta, naravno, biće sanirana. Međutim, ugašen je i jedan ljudski život, utopljen je dečak, i to je nedostatak koji ne može niko da nadoknadi. Godine 2015. je izdata dozvola za uređenje rečnog korita Vidrenjak. Projektna dokumentacija je usaglašena 2019. godine i ovaj projekat zaista mora biti na listi svih prioriteta kako bismo osigurali da se ovakva tragedija više nikada ne ponovi.

Mnogo puta do sada sam govorila o veoma važnim projektima opštine Tutin, značajnim za građane ove opštine, kao i problemima migracije, onda najveće stope nezaposlenih, ali nasuprot svemu tome najveće stope nataliteta upravo u ovoj opštini.

Projekat sportske hale sa kojim smo aplicirali započet je 2005. godine. Projekat je prošao sve faze, odobren je od Kancelarije za upravljanje javnih ulaganjem i nikako da pronađe mesto u budžetu. Zatim, rekonstrukcija OŠ „Rifat Burdžević Tršo“ koja je izgrađena davne 1969. godine, a koja osim osnovnog održavanja nije imala nikakve rekonstrukcije niti sanacije. Ovo je jedna od dve gradske škole koju pohađa preko 1.300 učenika. Zbog povlačenja sredstava, usled pandemije, na čekanju je i projekat sanacije objekta dve srednje škole u Tutinu, kako tehničke škole, takođe i gimnazije. Dakle, ove dve škole u različitim smenama koriste isti objekat i sanacija ovog objekta i adaptacija je zaista preko potrebna.

U prigradskim delovima grada Kleče i Velje Polje imamo veliki broj dece školskog uzrasta koja prelaze na putu do škole nimalo bezazlen magistralni put. Urbanističkim planom je predviđena izgradnja novog školskog objekta u naselju Mala Ravan prema kojem gravitiraju i Kleča i Velje Polje. Zbog prirasta stanovništva i širenja grada, zaista imamo veliku potrebu za izgradnju ovog školskog objekta.

Opština Tutin nema ni školski, ni javni gradski bazen. Projekat zatvorenog bazena predviđen je u sklopu školskog kompleksa „Tršo“. Ovaj projekat je predviđen i projektovan u dvorištu osnovnih škola „Rifat Burdžević Tršo“ i „Vuk Karadžić“ u kojem nastavu pohađa 2.100 osnovaca. Ovaj projekat je veoma značajan kako za sve ove osnovce, takođe i za sportske klubove, ali i omladinu ove opštine.

Ovim amandmanom, takođe, su predviđena sredstava za bolnički kompleks koji se sastoji iz dve celine. Dom zdravlja sa dispanzerom je izgrađen 1980. godine i njemu je preko potrebna i rekonstrukcija, sanacija, izmena dotrajalih elemenata. Takođe, bolnica koja je izgrađena 1980. godine sa kompleksom koji je nekad skorije izgrađen, ali nažalost nije kompletan i nije funkcionalan.

S obzirom na to da većina projekata koje sam upravo nabrojala jesu izgrađeni u drugoj polovini prošlog veka, usvajanjem ovog amandmana stvaraju se realne mogućnosti da građani opštine Tutin dobiju bolje uslove obrazovanja, usluge zdravstvene zaštite i zdravog odgoja dece kroz sportske aktivnosti.

Zaista nemamo nikakav problem sa ulaganjima, niti rušenjem i izgradnjom novih funkcionalnih mostova, niti sa koncertnim dvoranama, stadionima, ali smatram da je zaista važno znati šta su prioriteti i kako te prioritete pravilno poređati. Svakako smatram da je obaveza…

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.12.2022.

Završavam.

Svakako smatram da je imperativ i obaveza mnogo više pažnje posvetiti devastiranim opštinama, kao i ravnomernom regionalnom razvoju koji nažalost sve više služi kao floskula, a ne kao princip kojim treba da se rukovodimo. Zahvaljujem.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.11.2022.

Zahvaljujem, predsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo ovaj predlog zakona pokušali da ispravimo amandmanima, jer, pre svega, ovaj predlog zakona zaista ne nudi konkretne odgovore na probleme sa kojima se građani suočavaju u ovoj državi.

Smatram da je zaista bilo neophodno mnogo više pažnje usmeriti i posvetiti regionima u kojima se nalaze nedovoljno razvijene i siromašne opštine, a princip decentralizacije i regionalizacije zaista mora biti usvojen kao rukovodeći ukoliko želimo da Srbija ostane na evropskom putu.

Kada je u pitanju izgradnja putne i železničke infrastrukture, pohvalno je što se u ovom predlogu zakona pronašla sredstva za izgradnju auto-puta Preljina – Požega, zato što će ovaj auto-put i te kako koristiti našim građanima u smislu povezivanja kako sa Beogradom, Podgoricom, zatim sa Sarajevom i Prištinom. Međutim, ono što je zabrinjavajuće jeste da za deonicu Požega–Boljare nisu izdvojena sredstva, a da bi se krenulo u eksproprijaciju, potrebno je uraditi plan posebne namene.

Za regionalnu saradnju kako na ekonomskom, tako i na društvenom planu dobre saobraćajnice zaista igraju veoma važnu i veliku ulogu. Zato je naše zadovoljstvo što smo kao deo tadašnje Vlade iz budžeta pripadajućeg ministarstva finansirali izradu projektno-tehničke dokumentacije.

Kada smo već kod putne infrastrukture, zaista moram da se nadovežem na putni pravac Tutin – Vuča. Dakle, na ovoj deonici, verovali ili ne, se nalazi granični prelaz sa susednom državom Crnom Gorom i ovaj putni prelaz je makadamski, ne asfaltiran. Za razliku od nas, naše komšije iz Crne Gore su uredili svoju deonicu koja se nalazi na toj teritoriji i smatram da je zaista neophodno što pre pristupiti rešavanju ovog pitanja.

Ono što zabrinjava građane Novog Pazara jeste zaista veoma loš kvalitet vazduha. Novi Pazar sada slovi za jedan od najzagađenijih gradova ne samo u državi, već i u svetu, a vidim da ni Beograd ne zaostaje. Zato je za nas veoma važan ovaj projekat gasovoda koji se privodi kraju, ali je apsolutno neprihvatljivo da se ovako mali iznosi izdvajaju za stavku zaštite životne sredine, pogotovu ako mi imamo uvid u statistiku o zagađenosti u svim velikim gradovima Srbije.

Na kraju bih iskoristila svoje pravo da pozovem kolege narodne poslanike da podrže ovaj amandman, jer ovaj amandman izuzetno oslikava realno stanje i realne egzistencijalne potrebe naših građana.

Zahvaljujem.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 23.09.2021.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Ja svoje današnje pitanje upućujem ministru šumarstva, poljoprivrede i vodoprivrede.

Pitanje promene sedišta šumskog gazdinstva iz Raške u Tutin forsirano je već nekoliko puta. Međutim, do današnjeg dana stanje je isto, odnosno nepromenjeno.

Iako pretpostavljam da resorni ministar dobro poznaje prilike o kojima ću govoriti, ja ga moram podsetiti na to da je i sam bio lično prisutan prilikom posete predsednika Srbije opštini Tutin 2018. godine, kada je i predsednik lično obećao, između ostalog, građanima ove opštine i pomoć pri promeni sedišta šumskog gazdinstva, ali, kao što rekoh, sve je do danas ostalo samo na rečima i na obećanjima.

Ukupna površina Gornjeibarskog šumskog područja iznosi 49.440 ha, od čega Tutinu pripada 26.229 ha. Ukupna zapremina iznosi 6.305 m3, od čega Tutinu pripada 3.671 m3. Ukupni zapreminski priprast iznosi 161.750 m3, od čega Tutinu 93.252 m3 pripada. Dakle, polovina od ukupne površine ovog šumskog privrednog područja pripada opštini Tutin, kako po šumskoj pokrivenosti, takođe i po zapremini, zapreminskom prirastu, odnosno kvalitetu šuma.

Ono što je važno istaći jeste da za 30 godina, od kako postoji ovo šumsko privredno područja, nikada do sada njime nije rukovodio niti jedan građanin opštine Tutin, s tim da postoje adekvatni uslovi, odnosno kvalitetna kadrovska rešenja.

Šumska uprava opštine Tutin je procentualno i finansijski najviše učestvovala u izgradnji objekata na Goliji i na Kopaoniku, ali nijedan takav objekat, niti projekat nije iniciran nikada na teritoriji ove opštine. Postavlja se pitanje zašto, ako uzmemo u obzir da se takođe radi o brdsko-planinskom području sa izuzetnim prirodnim lepotama?

Obzirom na sve iznete argumente i podatke, gde je šumska pokrivenost 53%, ukupna zapremina 58%, zapreminski prirast 57,7%, što znači da više od polovine ovih državnih šuma u ovom gazdinstvu ima opština Tutin i da ista zaslužuje da sedište ovog gazdinstva bude upravo u Tutinu, što se svakako ne kosi ni sa Zakonom o šumama, kojim su definisana ova šumsko-privredna područja, a nije definisano kojoj od ovih opština pripada pravo na sedište ovog gazdinstva, s tim da ukoliko bi bilo definisano, onda bi i najrealnije bilo da bude upravo u opštini Tutin. Stoga postavljam pitanje resornom ministru zašto se još uvek čeka na ovu promenu sedišta šumskog gazdinstva kada su uslovi odavno ispunjeni i da li su obećanja predsednika Srbije i ministara stvarna ili se ipak radi samo o medijskom peformansu za građane?

Takođe, još jedan od problema sa kojima se građani ove opštine susreću svakako jesu zabrinjavajući prizori masovne i ne selektivne seče šuma, koje se već godinama unazad odvijaju na ovom području. Seča šuma se odvija čak i noću, pa su meštani određenih područja bili primorani da i sami zaustavljaju, iako su potpisivali razne peticije, molbe, upućivali se apele. Od nadležnih institucija do danas nikada nisu dobili adekvatan odgovor, pa stoga pitam zašto, po čijem nalogu, po čijem naređenju se otimaju naše šume i ko dozvoljava da se uništavaju pluća ovog grada?

Želim da se nadovežem na trenutku situaciju koju imamo u opštini Tutin, a tiče se spora koji vodi „Srbijašume“, odnosno Šumska uprava u Tutinu, protiv izgradnje ekoparka u ovoj opštini. Taj spor se vodi pod izgovorom ni manje ni više nego zaštita šuma i šumskog područja.

Dakle, nekoliko puta upućivani su apeli, molbe, peticije i nikakav od odgovor od nadležnih institucija nismo dobili, ali kada se krene sa nekim projektom koji je od opštedruštvenog značaja, onda rapidno dobijamo sudske zabrane.

Veoma je važno istaći da ovaj projekat ne sadrži apsolutno nikakve nepravilnosti, da je projekat odobren od strane Ministarstva turizma, da ne predviđa apsolutno nikakve seče šuma, već isključivo adaptiranje terena. Ovaj projekat se realizuje radi zaštite lokaliteta, i eko karaktera je.

Kao što znate, opština Tutin je opština sa najvećim natalitetom u ovoj državi i sa najvećim brojem rođenih beba. Stoga ovoj opštini su preko potrebni i parkovi i igrališta i stoga apelujem na ministra da što pre reaguje i da zaustavi ove zlonamerne tendencije pojedinaca, odnosno političkih kadrova iz šumske uprave, te da se nesmetano realizuje ovaj projekat, a te jeftine političke poene svakako mogu da prikupljaju na neki drugi način i drugim putem, a ne sveteći se deci i ugrožavajući njihova osnovna prava. Zahvaljujem.

Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.04.2021.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče, ja svoje pitanje danas upućujem ministarki privrede, gospođi Tanasković.

U proteklom periodu mnogo toga smo mogli čuti o stanju ljudskih prava u Republici Srbiji. Nažalost nije bilo mnogo pozitivnih, a ni reprezentativnih stvari koje bi Srbiju učvrstile na tom njenom evropskom putu.

Veoma zabrinjavajuća situacija u kojoj se nalaze nacionalne manjine, a dodatno je pogoršana pandemijom Kovida – 19, gde je još i relevantni faktori u zemlji svojim izjavama dodatno produbljuju jaz i daju materijal za još dosta negativnih izveštaja o stanju demokratije i ljudskih prava u Republici Srbiji.

Dakle, stoga ja tražim objašnjenje od ministarke Atanasković da mi objasni šta znači, citiram – žao mi je što sada tu nije predstavnik Sandžaka, ali sam htela da ga zamolim i upozorim da vrši malo agitaciju usmeravanje svojih sunarodnika za imunizaciju, za vakcinaciju, jer kod njih je najmanji broj ljudi koji su prihvatili vakcinaciju da biste mogli da imate svu pomoć i što se tiče investicija i drugih pomoći iz naših projekata. Ne mogu ni svoje ljude da ugrozim, da dovedem u takvu sredinu, čak i medicinsko osoblje odbija da se vakciniše.

Onda, povodom investicija u delu muslimanskog stanovništva, hoću da vam kažem, da imate mogućnost da dobijete pomoći sve, ali morate i vi da budete na liniji, mislim da ste me razumeli.

Dakle, smatram izuzetno neprimerenim da bilo ko, a pogotovo jedan ministar u Vladi, ljude klasifikuje i deli po verskom i nacionalnom, a nisam čula da je ijedan drugi kraj bio uslovljen na ovaj način. Stoga moram da podsetim gospođu Atanasković i to da je Sandžak multinacionalna oblast, da je u Sandžaku tolerancija tradicija i da svaki pojedinac ima svoja verska, nacionalna, kulturna, lična i kolektivna osećanja i da se u to ne dira.

Ministarka privrede obrazlaže da je odustala od posete gradovima Sandžaka iz razloga slabog odziva na vakcinaciju, te da građani imaju mogućnost na pomoć, ali da je ta mogućnost uslovljena. Ja zaista želim da verujem da je ministarka u tom momentu zaboravila da građani Sandžaka, kao i svi ostali građani Srbije plaćaju porez, PDV, takse i ostale obaveze koje su zakonom propisane, stoga na osnovu svega toga građani Sandžaka imaju svoja prava, prava koja ne mogu i ne smeju biti ni na koji način uslovljena, samim tim ni ograničena što bi jedan ministar u Vladi trebao da zna.

Kada govorim o Sandžaku moram da spomenem i to da su građani Sandžaka apsolutno slobodni, slobodnu su da odaberu način i metod imunizacije. Dakle, ukoliko žele vakcinu onda su apsolutno slobodni da istu i prime. Takođe, ukoliko žele prirodnu imunizaciju, mi ćemo ih u tome apsolutno podržati zato što se sami zalažemo za prirodnu imunizaciju.

Dakle, sve što sam već rekla takođe se odnosi i na medicinske radnike iz razloga što su to ljudi koji imaju svoje stručno znanje i obrazovanje, te na osnovu kojeg će donositi odluke o sopstvenoj imunizaciji.

Želim da ministarka privrede shvati da stvari u Sandžaku ne funkcionišu na ovaj način, pogotovo ne funkcionišu ovakvim uslovljavanjem i ograničavanjem, te je pozivam da se izvini građanima Sandžaka zbog ovakvog načina ophođenja i zbog uslovljavanja, te da na temelju dijaloga i dobrih odnosa stavimo tačku na ovakav način komunikacije, te da mnogo više vremena pričamo o projektima i o problemima sa kojima se građani Sandžaka suočavaju.

Mnogo je problema o kojima možemo razgovarati. Zaista smatram da je apsolutno nedopustivo da na teritoriji opštine Sjenica, planina Giljeva koja je oaza za uzgoj stoke, gde cirkuliše Karajukića Bunari, Doliće, Crvsko, Trijebine, Buđevo, Raždaginja, Dujke više od pola godine je bez električne energije i vodosnabdevanja.

Takođe, ako govorimo o putevima, putevi su izuzetno loši, pogotovo putni pravac Sjenica-Prijepolje, zatim na području Kladnice ima preko 200 kilometara ne asfaltiranih puteva. Zatim, kako regionalni, tako i lokalni putevi su u katastrofalnom stanju. Ako govorimo o školama, imamo mnogo škola koje su starije i ne obnovljene.

Stoga, ja pozivam gospođu Atanasković da obiđe gradove Sandžaka što pre kako bi problem elektroenergetske i vodoprivredne mreže što pre dobio svoj epilog kako bismo građanima omogućili adekvatne uslove, osnovne uslove za život i razvoj grana privrede koje su od egzistencijskog značaja za ovaj kraj. Zahvaljujem.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 04.03.2021.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, podsetiću javnost da je u toku 2020. godine tadašnji ministar prosvete protivzakonito imenovao vršioca dužnosti direktora škole „Avdo Međedović“ u Novom Pazaru. Dakle, protivno izraženoj volji zaposlenih, školskog odbora, pa i mišljenja Bošnjačkog nacionalnog veća.

Naime, radi se o licu koje nije čak ni učestvovalo na konkursu, koje nije bilo ni zaposleno u ovoj ustanovi, ali je on, kako on to sam kaže u svom javnom obraćanju, funkcioner jedne od političkih partija.

Uprkos tome što su i nastavničko veće, kao i školski odbor, većinski podržali drugog kandidata, tadašnji ministar se oglušio o ovim važnim činjenicama, ignorisao izbornu proceduru i suspendovao zakon, te doneo odluku o imenovanju.

Kolektiv škole, kao i zaposleni, održavali su proteste u februaru 2020. godine ispred škole protiv ove protivzakonite odluke, a važno je napomenuti i to da je OŠ „Avdo Međedović“ proglašena ustanovom od posebnog značaja za Bošnjake iz razloga što se u njoj kompletna nastava izvodi na bosanskom jeziku.

Zbog ovakvog postupanja tadašnjeg ministra kojim je povređeno pravo Nacionalnog veća na učešće u upravljanju ustanovama posebnog značaja, Nacionalni savet Bošnjaka obratio se Zaštitniku građana, Povereniku za zaštitu ravnopravnosti i Upravnom sudu sa ciljem zaštite Ustavom i zakonima garantovanim pravima Bošnjaka na obrazovanje na maternjem jeziku.

Na osnovu utvrđenih okolnosti, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti doneo je mišljenje kojim je utvrđeno da je Ministarstvo prosvete izvršilo čin, odnosno akt diskriminacije Bošnjaka i Bošnjačkog nacionalnog veća imenovanjem vršioca dužnosti direktora Osnovne škole „Avdo Međedović“.

U obrazloženju se takođe navodi da je Ministarstvo prosvete bilo u obavezi da traži mišljenje od Bošnjačkog nacionalnog veća kada se radi o ustanovi koja je od posebnog značaja za Bošnjake, time još jednom potvrđujući da Ministarstvo prosvete drsko diskriminiše Bošnjake i Bošnjačko nacionalno veće selektivnom primenom odredaba Ustava i zakona.

Međutim, ovde nije kraj vređanja dostojanstva i osporavanje identiteta Bošnjaka u Republici Srbiji. Poslednji pokušaj za osporavanjem sadržaja veoma važnog i za nacionalni identitet Bošnjaka, koji se prvenstveno odnosi na književnost, istoriju, pa i na sam jezik, dolazi upravo od člana Nacionalnog prosvetnog saveta, a istovremeno člana Srpskog filozofskog društva.

Dakle, u spornom dopisu ovog člana nastavlja usporavanje jednog od osnovnih identitetskih elemenata kakav je to jezik, čime se otvoreno nastavlja sa segregacijom Bošnjaka i permanentnim kršenjem prava Bošnjaka.

Dakle, akademska zajednica u Srbiji treba da zna da građenjem vlastitog kulturnog identiteta, negiranjem tuđeg, kao i verovanje u postojanje superiornosti nekog jezika, kulture ili nacije su zapravo najveće zablude kojima može da se vodi jedno društvo.

Stoga ja postavljam pitanje ministru prosvete, gospodinu Ružiću - na koji način će on popraviti odnos ovog Ministarstva prema Bošnjacima Sandžaka, otkloniti posledice koje ovom narodu nanose članovi Nacionalnog prosvetnog saveta, o čijem štetnom delovanju sam govorila i onda kada je bila rasprava o Izveštaju o radu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Zaštitnika građana?

Dakle, zanima me koje će aktivnosti takođe preduzeti povodom utvrđene diskriminacije Bošnjaka i Bošnjačkog nacionalnog veća ustanovljene od strane ovog Ministarstva u toku protekle godine.

Takođe, svoje pitanje postavljam i predsednici Vlade, postavljam Ustavnom sudu - šta oni planiraju da preduzmu po pitanju ovih izliva diskriminacije, nacionalizma, segregacije Bošnjaka u državi u kojoj su oni relevantni faktori? Dakle, uzimajući u obzir izveštaj „Freedom house“ o sve značajnijem padu građanskih prava i političkih sloboda.

Bošnjaci Sandžaka žele da povrate poverenje u instituciji i žele da budu slobodni i ravnopravni građani ove države, ne građani drugog rada, koji će svaki put naći na meti proizvoljnih frustracija pojedinaca. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Tutin, 03.09.2020.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 85771.00 RSD 03.08.2020 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (paušal) Republika Mesečno 34308.00 RSD 03.08.2020 -
Odbornik Општина Тутин Opština Mesečno 8000.00 RSD 13.08.2020 -
Član Izvršnog odbora Nacionalni savet bošnjačke nacionalne zajednice Javni prihod Mesečno 19000.00 RSD 04.11.2018 -