Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Selma Kučević

Selma Kučević

Stranka demokratske akcije Sandžaka

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče, ja svoje pitanje danas upućujem ministarki privrede, gospođi Tanasković.

U proteklom periodu mnogo toga smo mogli čuti o stanju ljudskih prava u Republici Srbiji. Nažalost nije bilo mnogo pozitivnih, a ni reprezentativnih stvari koje bi Srbiju učvrstile na tom njenom evropskom putu.

Veoma zabrinjavajuća situacija u kojoj se nalaze nacionalne manjine, a dodatno je pogoršana pandemijom Kovida – 19, gde je još i relevantni faktori u zemlji svojim izjavama dodatno produbljuju jaz i daju materijal za još dosta negativnih izveštaja o stanju demokratije i ljudskih prava u Republici Srbiji.

Dakle, stoga ja tražim objašnjenje od ministarke Atanasković da mi objasni šta znači, citiram – žao mi je što sada tu nije predstavnik Sandžaka, ali sam htela da ga zamolim i upozorim da vrši malo agitaciju usmeravanje svojih sunarodnika za imunizaciju, za vakcinaciju, jer kod njih je najmanji broj ljudi koji su prihvatili vakcinaciju da biste mogli da imate svu pomoć i što se tiče investicija i drugih pomoći iz naših projekata. Ne mogu ni svoje ljude da ugrozim, da dovedem u takvu sredinu, čak i medicinsko osoblje odbija da se vakciniše.

Onda, povodom investicija u delu muslimanskog stanovništva, hoću da vam kažem, da imate mogućnost da dobijete pomoći sve, ali morate i vi da budete na liniji, mislim da ste me razumeli.

Dakle, smatram izuzetno neprimerenim da bilo ko, a pogotovo jedan ministar u Vladi, ljude klasifikuje i deli po verskom i nacionalnom, a nisam čula da je ijedan drugi kraj bio uslovljen na ovaj način. Stoga moram da podsetim gospođu Atanasković i to da je Sandžak multinacionalna oblast, da je u Sandžaku tolerancija tradicija i da svaki pojedinac ima svoja verska, nacionalna, kulturna, lična i kolektivna osećanja i da se u to ne dira.

Ministarka privrede obrazlaže da je odustala od posete gradovima Sandžaka iz razloga slabog odziva na vakcinaciju, te da građani imaju mogućnost na pomoć, ali da je ta mogućnost uslovljena. Ja zaista želim da verujem da je ministarka u tom momentu zaboravila da građani Sandžaka, kao i svi ostali građani Srbije plaćaju porez, PDV, takse i ostale obaveze koje su zakonom propisane, stoga na osnovu svega toga građani Sandžaka imaju svoja prava, prava koja ne mogu i ne smeju biti ni na koji način uslovljena, samim tim ni ograničena što bi jedan ministar u Vladi trebao da zna.

Kada govorim o Sandžaku moram da spomenem i to da su građani Sandžaka apsolutno slobodni, slobodnu su da odaberu način i metod imunizacije. Dakle, ukoliko žele vakcinu onda su apsolutno slobodni da istu i prime. Takođe, ukoliko žele prirodnu imunizaciju, mi ćemo ih u tome apsolutno podržati zato što se sami zalažemo za prirodnu imunizaciju.

Dakle, sve što sam već rekla takođe se odnosi i na medicinske radnike iz razloga što su to ljudi koji imaju svoje stručno znanje i obrazovanje, te na osnovu kojeg će donositi odluke o sopstvenoj imunizaciji.

Želim da ministarka privrede shvati da stvari u Sandžaku ne funkcionišu na ovaj način, pogotovo ne funkcionišu ovakvim uslovljavanjem i ograničavanjem, te je pozivam da se izvini građanima Sandžaka zbog ovakvog načina ophođenja i zbog uslovljavanja, te da na temelju dijaloga i dobrih odnosa stavimo tačku na ovakav način komunikacije, te da mnogo više vremena pričamo o projektima i o problemima sa kojima se građani Sandžaka suočavaju.

Mnogo je problema o kojima možemo razgovarati. Zaista smatram da je apsolutno nedopustivo da na teritoriji opštine Sjenica, planina Giljeva koja je oaza za uzgoj stoke, gde cirkuliše Karajukića Bunari, Doliće, Crvsko, Trijebine, Buđevo, Raždaginja, Dujke više od pola godine je bez električne energije i vodosnabdevanja.

Takođe, ako govorimo o putevima, putevi su izuzetno loši, pogotovo putni pravac Sjenica-Prijepolje, zatim na području Kladnice ima preko 200 kilometara ne asfaltiranih puteva. Zatim, kako regionalni, tako i lokalni putevi su u katastrofalnom stanju. Ako govorimo o školama, imamo mnogo škola koje su starije i ne obnovljene.

Stoga, ja pozivam gospođu Atanasković da obiđe gradove Sandžaka što pre kako bi problem elektroenergetske i vodoprivredne mreže što pre dobio svoj epilog kako bismo građanima omogućili adekvatne uslove, osnovne uslove za život i razvoj grana privrede koje su od egzistencijskog značaja za ovaj kraj. Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, podsetiću javnost da je u toku 2020. godine tadašnji ministar prosvete protivzakonito imenovao vršioca dužnosti direktora škole „Avdo Međedović“ u Novom Pazaru. Dakle, protivno izraženoj volji zaposlenih, školskog odbora, pa i mišljenja Bošnjačkog nacionalnog veća.

Naime, radi se o licu koje nije čak ni učestvovalo na konkursu, koje nije bilo ni zaposleno u ovoj ustanovi, ali je on, kako on to sam kaže u svom javnom obraćanju, funkcioner jedne od političkih partija.

Uprkos tome što su i nastavničko veće, kao i školski odbor, većinski podržali drugog kandidata, tadašnji ministar se oglušio o ovim važnim činjenicama, ignorisao izbornu proceduru i suspendovao zakon, te doneo odluku o imenovanju.

Kolektiv škole, kao i zaposleni, održavali su proteste u februaru 2020. godine ispred škole protiv ove protivzakonite odluke, a važno je napomenuti i to da je OŠ „Avdo Međedović“ proglašena ustanovom od posebnog značaja za Bošnjake iz razloga što se u njoj kompletna nastava izvodi na bosanskom jeziku.

Zbog ovakvog postupanja tadašnjeg ministra kojim je povređeno pravo Nacionalnog veća na učešće u upravljanju ustanovama posebnog značaja, Nacionalni savet Bošnjaka obratio se Zaštitniku građana, Povereniku za zaštitu ravnopravnosti i Upravnom sudu sa ciljem zaštite Ustavom i zakonima garantovanim pravima Bošnjaka na obrazovanje na maternjem jeziku.

Na osnovu utvrđenih okolnosti, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti doneo je mišljenje kojim je utvrđeno da je Ministarstvo prosvete izvršilo čin, odnosno akt diskriminacije Bošnjaka i Bošnjačkog nacionalnog veća imenovanjem vršioca dužnosti direktora Osnovne škole „Avdo Međedović“.

U obrazloženju se takođe navodi da je Ministarstvo prosvete bilo u obavezi da traži mišljenje od Bošnjačkog nacionalnog veća kada se radi o ustanovi koja je od posebnog značaja za Bošnjake, time još jednom potvrđujući da Ministarstvo prosvete drsko diskriminiše Bošnjake i Bošnjačko nacionalno veće selektivnom primenom odredaba Ustava i zakona.

Međutim, ovde nije kraj vređanja dostojanstva i osporavanje identiteta Bošnjaka u Republici Srbiji. Poslednji pokušaj za osporavanjem sadržaja veoma važnog i za nacionalni identitet Bošnjaka, koji se prvenstveno odnosi na književnost, istoriju, pa i na sam jezik, dolazi upravo od člana Nacionalnog prosvetnog saveta, a istovremeno člana Srpskog filozofskog društva.

Dakle, u spornom dopisu ovog člana nastavlja usporavanje jednog od osnovnih identitetskih elemenata kakav je to jezik, čime se otvoreno nastavlja sa segregacijom Bošnjaka i permanentnim kršenjem prava Bošnjaka.

Dakle, akademska zajednica u Srbiji treba da zna da građenjem vlastitog kulturnog identiteta, negiranjem tuđeg, kao i verovanje u postojanje superiornosti nekog jezika, kulture ili nacije su zapravo najveće zablude kojima može da se vodi jedno društvo.

Stoga ja postavljam pitanje ministru prosvete, gospodinu Ružiću - na koji način će on popraviti odnos ovog Ministarstva prema Bošnjacima Sandžaka, otkloniti posledice koje ovom narodu nanose članovi Nacionalnog prosvetnog saveta, o čijem štetnom delovanju sam govorila i onda kada je bila rasprava o Izveštaju o radu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Zaštitnika građana?

Dakle, zanima me koje će aktivnosti takođe preduzeti povodom utvrđene diskriminacije Bošnjaka i Bošnjačkog nacionalnog veća ustanovljene od strane ovog Ministarstva u toku protekle godine.

Takođe, svoje pitanje postavljam i predsednici Vlade, postavljam Ustavnom sudu - šta oni planiraju da preduzmu po pitanju ovih izliva diskriminacije, nacionalizma, segregacije Bošnjaka u državi u kojoj su oni relevantni faktori? Dakle, uzimajući u obzir izveštaj „Freedom house“ o sve značajnijem padu građanskih prava i političkih sloboda.

Bošnjaci Sandžaka žele da povrate poverenje u instituciji i žele da budu slobodni i ravnopravni građani ove države, ne građani drugog rada, koji će svaki put naći na meti proizvoljnih frustracija pojedinaca. Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče, dakle, u poslednje vreme imamo priliku da puno toga čujemo o planu optimizacije mreže ustanova zdravstvene zaštite ili kako ga stručno nazivaju – master plan zdravstva.

Ovaj plan ima za cilj unapređenje kvaliteta, dostupnosti i efikasnosti zdravstvene zaštite i u skladu je sa potrebama građana i najvišim međunarodnim standardima.

Nacrtom plana predviđeno je ukidanje sekundarne i polikliničke zdravstvene zaštite Domu zdravlja opštine Tutin. Dakle, na samom početku dolazimo do kontradiktornosti. Zar nije apsurdno govoriti o dokumentu koji treba da bude u skladu sa najvišim međunarodnim standardima, a zapravo, predviđa ukidanje i otežavanje već dovoljno teških usluga i uslova zdravstvene zaštite.

Opština Tutin, kao i građani ove opštine, su već godinama unazad znatno oštećeni kada je u pitanju donošenje zakona i dokumenata kojima se tiče ukidanje i izmeštanje ustanova i institucija.

Takođe, u poslednje vreme puno se govorilo o Kliničkom centru u Novom Pazaru, čak nas je i ministar finansija, prilikom rasprave o budžetu, ubeđivao da je taj projekat zapravo predviđen budžetom.

Međutim, umesto kliničkog centra u Novom Pazaru, formiran je zdravstveni centar. Pa, mene zanima ko će sada da objasni građanima Novog Pazara zašto su obmanjivani mesecima unazad i zašto nije klinički već zdravstveni centar?

Takođe, kada govorimo o opštini Tutin, onda treba spomenuti i to da je ovo opština koja dakle spada u red najvećih opština ove države, nerazvijenih opština i broji oko 32.000 stanovnika. Dijaspora ove opštine obezbedila je veoma značajna sredstva i medicinske aparate među kojima i CT skener, najnovije generacije, kao i mobilni i digitalni rendgen aparat, zatim vozila hitne i ambulantne pomoći, kao i sredstva za rekonstrukciju svih zdravstvenih stanica i ambulanti u ovom gradu.

Dakle, problemi sa kojima bi se morali suočiti građani ove opštine, ukoliko dođe do ukidanja sekundarne i polikliničke zdravstvene zaštite, zaista mogu biti nemerljivih razmera i to je nešto protiv čega ćemo se mi kao građani ove opštine najsilnije boriti.

Dakle, svi porođaji odvijali bi se u Novom Pazaru, što predstavlja izuzetno veliki problem kada govorimo o pacijentkinjama koje dolaze sa terena iz razloga što zbog brzine porođaja one neretko čak i ne stignu do našeg porodilišta. Sad da ne spominjem tu udaljenost Novi Pazar – Tutin, pa onda najudaljenije selo, opštine Tutin do Novog Pazara. Dakle, govorimo o broju od oko 80 km samo u jednom pravcu.

Takođe, hospitalno lečenje dece bilo bi izmešteno u Novom Pazaru, kao i hospitalno lečenje internističkih pacijenata.

Takođe, kompletna stomatološka služba bila bi izmeštena u Novi Pazar iz razloga što su svi naši stomatolozi specijalisti.

Zakazivanje pregleda kod specijalista u zdravstvenom centru je već sada jedan od gorućih problema iz razloga što se na njih čeka već mesecima.

O troškovima koje će da iziskuje ovaj i ovakav nacrt plana ukoliko se usvoji onda najbolje i da ne govorim, iz razloga što ću probuditi bes i gnev građana ove opštine u zdravstveni sistem, u samu državu i razočarenje zbog otežavanja već dovoljno loših uslova.

Takođe, moram da spomenem i to da su svi relevantni politički subjekti koji deluju na teritoriji ove opštine, kao i privredni subjekti, nevladin sektor usaglasili i uputili inicijativu za dobijanje statusa zdravstvenog centra opštine Tutin.

Dakle kao opština koja je izuzetno razuđena i opština koja već godinama u nazad beleži pozitivan prirodni priraštaj, opština koja raspolaže svim vrstama specijalizacije takođe ima broj stanovnika koji je i veći nego što, recimo, imaju neke opštine koje su već dobile status zdravstvenog centra. Dakle, uz ispunjavanje tih najvažnijih kriterijuma, kao što je geografski, demografski, profesionalni, onda prostorni kapaciteti i slično, građani ove opštine odbijaju obrazloženje da zbog nedovoljno velike prostorne udaljenosti od susednog zdravstvenog centra ne mogu da imaju zdravstveni centar u svom gradu i ne mogu da se leče u svom gradu.

Zbog toga ja postavljam pitanje gospodinu Lončaru da li će on zaustaviti ovaj talas nepravde koji, dakle, pri svakom naletu kažnjava građane opštine Tutin ukidanjem i izmeštanjem ustanova i institucija, kao što je to u ovom slučaju predviđeno pripajanje susednom zdravstvenom centru? Te, da li će se on i lično založiti da zbog svega navedenog ovaj dom zdravlja dobije status zdravstvenog centra?

Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče, ja svoje pitanje postavljam ministru zdravlja, gospodinu Lončar.

U jeku pandemije koja je obuhvatila celu državu sandžačke opštine beleže katastrofalne posledice ove pošasti. Ministar je prilikom posete i u usmenom obraćanju odobrio zapošljavanje radnika u domu zdravlja ove opštine, međutim u praksi to do sada nije realizovano.

Opština Tutin, iako spada u red najnerazvijenih opština i najsiromašnijih opština izdvaja veliki procenat svog budžeta za finansiranje medicinskih radnika i rad primarne zaštite kako bi svojim građanima omogućila adekvatnu zdravstvenu zaštitu.

Takođe, i rad terenskih ambulanti koje, dakle, opslužuju i po nekoliko hiljada građana, takođe finansira opština Tutin iz svog budžeta.

Obzirom da već godinama unazad nije došlo do zapošljavanja u domu zdravlja ove opštine, pa čak ni do popunjavanja upražnjenih radnih mesta prilikom odlaska u penziju, na specijalizaciju domu zdravlja ove opštine i te kako fali kadar.

Omladina, mladi lekari, zdravstveni radnici odlaze usled nedostatka motivacije, odlaze u inostranstvo u potrazi za svojim poslovnim i egzistencijalnim rešenjem.

Zaista moram da spomenem i to, da dijaspora ove opštine ulaže izrazito velike napore kako bi građanima opštine Tutin obezbedila adekvatnu zdravstvenu zaštitu. Njihova pomoć ogleda se u nizu aktivnosti, kao što je doniranje raznih aparata, skenera, rendgena, a takođe, izgradnja i opremanje dijagnostičkog centra.

Iako su pre par dana odobrena neka radna mesta, i to dva, za dva lekara i dva radna mesta za zdravstvene radnike sa srednjom stručnom spremom, to je apsolutno nedovoljno za funkcionalan i adekvatan rad ovog doma zdravlja.

Stoga, ja postavljam pitanje gospodinu ministru – da li će on ispuniti svoja obećanja koja su već u nekoliko navrata izrečena, kako u julu mesecu 2020. godine, takođe i 2019. godine, pri formalnoj poseti ovom domu zdravlja, te odobriti neophodna radna mesta za funkcionalan i adekvatan rad ove ustanove, te omogućiti građanima ove opštine jedan skroman i dostojanstven zdravstveni sistem? Zahvaljujem.
Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, na samom početku želim puno sreće u radu ovom plenumu u novoj kalendarskoj godini i nadam se da je barem neko od nas ove praznične dane proveo u miru i dostojanstvu.

Građani Sandžaka, a kako čujem i još nekih delova Srbije, prethodne dane nisu proveli niti u miru a ni u dostojanstvu, već u totalnom mraku.

Dame i gospodo, na samom početku želim da vas upoznam sa situacijom u Opštini Tutin, gde je u periodu od 24. do 28. decembra 2020. godine došlo do prekida električnom energijom celokupnom seoskom području ove opštine. Zatim, u periodu od 26. do 30. decembra čak 40% seoskog područja bilo je isključeno.

Pojedina sela su čak i po 20 dana bila bez električne energije. U ovom periodu neredovno bilo je i snabdevanje u gradskom području.

Ja moram spomenuti i to da je prilikom uključivanja dalekovoda došlo do velikih kvarova i ogromne materijalne štete u mnogim domaćinstvima, pogotovo kada su u pitanju štete na kotlovima za grejanje usled niskog napona.

Ja smatram da je neophodno pronaći adekvatan način i nadoknaditi štetu ovim građanima. Kod mnogih domaćinstava je, takođe, došlo i, usled prekida električne energije, do prekida vodosnabdevanjem, jer se pumpe za vodu pokreću na električnu energiju.

Krivci i razlog za ovo katastrofalno stanje u 21. veku odgovorna lica u elektrodistribuciji nalaze u snegu i snežnim padavinama. Očigledno je da se nisu nadali snegu u decembru i zimi na Pešteru, pa je usled tih manjih padavina došlo do zakazivanja sistema električne mreže.

Dakle, pripremanje održavanja elektromreže ove godine je očigledno izostalo. Izuzetno loša elektromreža onemogućava građane ove opštine da u 21. veku imaju osnovne uslove za život.

Kao predstavnik građana sa teritorije ove opštine imam obavezu da pozovem sve relevantne faktore da se uključe u rešavanje ovog problema, a pogotovu Ministarstvo energetike, obzirom da je došlo do ugrožavanja jednog od osnovnih ciljeva energetske politike Republike Srbije.

Mislim da je totalni apsurd govoriti o energetskoj stabilnosti dok pojedini delovi ove zemlje grcaju u mraku. Stoga ja postavljam pitanje gospođi Mihajlović, ministru energetike – na koji način će ona pokušati da reši problem snabdevanja električnom energijom ovog područja, jer mi ne smemo dozvoliti da sneg i padavine utiču, odnosno dovode do prekida snabdevanja električnom energijom.

Očekujem od vas da u najkraćem roku pošaljete stručne ljude na ovo područje i što pre rešite ovo pitanje koje je od egzistencijskog značaja. Privremenim merama neophodno je rešiti urgentno ovo pitanje i omogućiti građanima ove opštine da se što pre vrate svojim svakodnevnim obavezama, a smatram da ne treba ni bežati od rekonstrukcije elektromreže koja se nameće kao trajno rešenje za ovaj problem. Zahvaljujem.
Dame i gospodo, uvaženi narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, pred nama se danas na dnevnom redu nalaze izveštaji o radu Zaštitnika prava građana i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, pa ću između ostalog o njihovom radu govoriti i sa aspekta bošnjačkog naroda.

Ako uzmemo u obzir da mi ne moramo biti pravnici po struci da bi znali šta zapravo predstavlja i obuhvata delokrug rada Zaštitnika prava građana, te da osnovna funkcija istog proizilazi iz samog naziva, u okvir delokruga spada i kontrola rada državnih organa, te ostalih organa i organizacija, ustanove i preduzeća kojima su poverena javna ovlašćenja.

U skladu sa tim, Nacionalni savet Bošnjaka obratio se, dakle u julu mesecu 2019. godine Zaštitniku prava građana, a povodom pritužbe na odluke programskog saveta koji je spomenuo moj prethodni govornik, kojom je zapravo odbijen predlog formiranja redakcije na bosanskom jeziku.

Tim povodom je organizovan taj neki sastanak na kojem je predsedavajući tog programskog saveta inicirao odbacivanje predloga, a samim tim je taj programski savet otišao i korak dalje negiranjem bosanskog jezika, te samim tim je ušao u negiranje i postojanje jednog naroda, jer odbacivanjem jednog identitetskog elementa kakav je jezik, ulazi se direktno u negiranje postojanja jednog naroda.

S obzirom da je Javni medijski servis otišao toliko daleko, pa je ovom odlukom prekršio kako odredbe Ustava, takođe i zakonom garantovana prava pripadnika Bošnjaka, te međunarodna dokumenta u oblasti ljudskih i manjinskih prava, posebno u oblasti očuvanja posebnosti i upotrebe maternjeg jezika i pisma, kao i informisanja na maternjem jeziku, smatrajući da su povređeni pravo na slobodu govora, zatim pravo na informisanje na maternjem jeziku, pravo na službenu upotrebu jezika i pisma, kao i na pravo na očuvanje posebnosti.

Nacionalni savet Bošnjaka obratio se zaštitniku prava građana očekujući da će u skladu sa svojim ovlašćenjima preduzeti adekvatne mere kojima će se sprečiti dalje nanošenje štete u smislu ostvarivanja prava koja su predmetnim aktom i prekršena. Međutim, o pokretanju postupka i postupanju po ovoj pritužbi Nacionalni savet Bošnjaka do današnjeg dana nije dobio nikakav odgovor, pa se nameće pitanje, logično sledom događaja – zašto je uopšte izostala reakcija Zaštitnika prava građana kada se radi o postupku grubog kršenja Ustava i zakona ove zemlje?

Da li Zaštitnik prava građana na isti način reaguje i kada mu se sličnim povodima i pritužbama obraćaju građani ove zemlje kada se radi o kršenju nižih pravnih akata, nego što je to Ustav, jer ukoliko na ovaj način delujemo da dolazi do obesmišljavanja funkcije Zaštitnika prava građana, jer građani ove zemlje postaju prepušteni sami sebi i samovolji pojedinaca. dakle, dok vladavina prava, definitivno će biti na čelu kojeg ćemo se isključivo pridržavati samo u teoriji na papiru, ali nikako u praksi?

Moram da napomenem da se takođe istim povodom Nacionalni savet Bošnjaka obratio i Povereniku za zaštitu ravnopravnosti. Dakle u oktobru 2019. godine koja je na uvid dostavio i zaključak Programskog saveta, te je analizom utvrđenih okolnosti Poverenik ocenio da li je programski savet prekršio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije predlaganjem neprihvatanja predloga o uspostavi redakcije na bosanskom jeziku, kao i o negiranju bosanskog jezika.

Ceneći domaće i međunarodno zakonodavstvo kojim je uređen položaj pripadnika nacionalnih manjina, Poverenik je doneo mišljenje da predlaganjem neprihvatanja predloga za formiranje redakcije na bosanskom jeziku Programski savet nije povredio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, dok razmatrajući stavove kojima se osporava bosanski jezik, isključivo sa pravnog aspekta ne ulazeći u te stavove lingvistike po pitanju razlike u jezicima i standardima koje jezik treba da ispuni da bi se smatrao posebnim jezikom, a uzimajući u obzir Zakon o ratifikaciji Evropske povelje o regionalnim i manjinskim jezicima, Poverenik je doneo mišljenje da je osporavanjem bosanskog jezika, kao jezika Bošnjačke nacionalne manjine u zaključku Programskog saveta, ovaj savet povredio je odredbe članova 6 i 24. Zakona o regionalnim manjinskim jezicima kojim je Srbija prihvatila da se odredbe konvencije primenjuju i na bosanski jezik.

Ja zaista želim da pohvalim izuzetnu profesionalnost i pristup Poverenika za zaštitu ravnopravnosti pri ovoj pritužbi, a zbog toga je Programskom savetu javne medijske ustanove RTS-a data preporuka da ubuduće i prilikom donošenja odluka poštuje odredbe Zakona o ratifikaciji Evropske povelje o manjinskim i regionalnim jezicima, te da se donetim preporukama obaveste određena lica.

Međutim, uprkos i datim preporukama i mišljenju Poverenika, RTS nastavlja sa grubom diskriminacijom bošnjačkog naroda, time što u martu mesecu već 2020. godine odbija da emituje nastavu na bosanskom jeziku ističući i navodeći tehničke probleme kao razlog, ali takođe navodeći da će Ministarstvo za prosvetu, nauku, tehnološki razvoj i RTS kroz nekoliko dana rešiti tehničke probleme, te da će nastava na manjinskim jezicima dobiti svoje termine emitovanja na RTS-u.

O tim razlozima trajanja tehničkih problema do današnjeg dana ćemo nekom drugom prilikom, ali danas definitivno o sprovođenju datih preporuka i mišljenja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, ovaj plenum treba i ima obavezu osuditi. Zahvaljujem.
Dame i gospodo, uvaženi poslanici, poštovani ministre, naime imajući u vidu da se danas pred nama nalazi jedan, za ovu državu, veoma važan Predlog zakona o budžetu za 2021. godinu, predlog zakona koji bi trebalo u ovom kriznom vremenu za svetsku ekonomiju i zdravstveni sistem barem na neki način ublaži katastrofalne posledice pandemije. Takođe, ovaj predlog zakona bi trebao, kako je već najavljeno, da bude i razvojni, zatim da sadrži niz kapitalnih investicija.

Međutim, sagledajući i ovaj predlog zakona sa aspekta bošnjačkog i albanskog naroda, mi nažalost to nismo mogli uočiti. Dakle, kao što vam je poznato, mi smo već nekoliko puta predlagali da sva ministarstva u okviru svojih nadležnosti i delokruga razmatraju posledice pandemije korona virusa, te da u skladu sa tim predlažu mere za efikasnim otklanjanjem istih.

Takođe, predlagali smo da se izdvoje značajna sredstva za opštine i gradove koji su takođe podneli katastrofalne posledice ove pošasti, ali kao što možemo iz unapred navedenog uočiti jeste da odgovori za krizu u Sandžaku se nisu našli u ovom Predlogu zakona o budžetu.

Dakle, ako govorimo o zdravstvenoj situaciji u ovoj zemlji, ja zaista moram spomenuti i to da se u Opštoj bolnici u Novom Pazaru trenutno leče ne samo građani Novog Pazara, već i građani iz susednih opština Tutina, Raške, Sjenice, Ivanjice, Kraljeva, Leposavića i ostalih.

Smatram da je zaista poražavajuća činjenica to da se u ovom predlogu zakona nije našlo mesta za projekat izgradnje KC u Novom Pazaru. Naime, vaši koalicioni partneri su već naveli da su, zapravo, sredstva za ovaj KC opredeljena, međutim, proučavajući ovaj predlog zakona mi to nismo mogli pronaći, pa od vas tražim da mi kažete da li su stvarno ta sredstva opredeljena i gde se to nalazi jer, kao što rekoh, mi to nismo mogli da pronađemo u istom.

Dame i gospodo, dakle, unapređenje zdravstvenog sistema u celoj zemlji je nešto oko čega se mi ovde danas definitivno svi moramo složiti. U tom pogledu mi smo pokušali, dakle, da kroz ovaj amandman ispravimo te nedostatke u ovom predlogu zakona i zato pozivam sve prisutne poslanike da podrže ovaj naš amandman zato što u ovim uslovima zaista nema mesta ni za kakve razlike i ni za kakve podele.

Mi smo ovde danas i moramo podržati ono što je neophodno građanima ove zemlje, te učiniti svima njima dostupan, dakle, taj kvalitetan zdravstveni sistem.

Naime, kao poslanička grupa koja dolazi iz reda bošnjačkog i albanskog naroda, mi smo, dakle, podneli amandman kako bismo pokušali da zaustavimo te tendencije vladajuće većine da se najveći organi manjinskih naroda svedu na nivou nevladinih organizacija, kako zapravo stoji i u budžetskoj liniji, samom nazivu budžetske linije.

Dakle, dame i gospodo, ovde se ne radi ni o kakvim nevladinim organizacijama, već po Ustavu i zakonu najvećim političkim i predstavničkim telima manjinskih naroda. Ova tela su, dakle, u proteklom periodu značajan deo sredstava izdvajala upravo za pomoć zdravstvenom sistemu, te su samim tim izašla iz svojih delokruga, a čime su, naravno, njihove osnovne delatnosti ugrožene. Dodatne troškove ovim telima, zapravo, iziskivala je organizacija kao i praćenje nastave na daljinu, te pomoći kulturnim, medijskim institucijama, ali takođe i obezbeđenje zaštitnih sredstava, kao i same borbe protiv ovog virusa.

Dakle, uzimajući u obzir sve ovo navedeno, koordinacija svih nacionalnih saveta je usvojila zajednički stav, a to je da se ovim telima treba povećati budžet za 100%, što bi bilo u skladu ne samo sa rastom broja nacionalnih saveta, već sa rastom i cena, kao i zadataka ovih tela.

Mi smo, dakle, ovim amandmanima predvideli da se ekonomska klasifikacija 481 – dotacija nevladinim organizacijama – najpre preimenuje i doda – dotacija nacionalnim savetima i nevladinim organizacijama, te poveća budžet sa 267 miliona na 534 miliona, kao i to da se Koordinacionom telu za Preševo, Medveđu, Bujanovac uveća budžet sa 358 miliona na iznos od 465 miliona, što iznosi 30% zbog potreba koje postoje u ovoj opštini, kao i dovršetka započetih projekata.

Nadam se, dakle, da će ovaj parlament imati razumevanja za ovo o čemu sam govorila, jer ovo zaista nije nikakav luksuz, jer se isključivo radi o realnim potrebama stanovnika ove države u 21. veku.

Zahvaljujem.
Poštovani ministre, naime rekli ste upravo da postoje ti neki kriterijumi za opredeljivanje tih sredstava iz budžetske rezerve lokalnim samoupravama. Mene zanima koji je to kriterijum koji ste vi upotrebili pri raspodeli sredstava kada je opština Tutin dobila samo 10 miliona, čak i manje opštine su dobile duplo više?

Takođe, nisam dobila odgovor na pitanje vezano za stav koordinacije za dupliranje sredstava. Treće pitanje – da li vi potvrđujete da nema opredeljenih sredstava za Klinički centar u Novom Pazaru? Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvažene dame i gospodo, svoje pitanje postavljam ministarki pravde, gospođi Maji Popović. Naime, u okviru reforme pravosuđa koja je sprovedena na teritoriji Republike Srbije, a koja je počela sa primenom 1. januara 2019. godine, prema Zakonu o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, formiran je Prekršajni sud u Novom Pazaru za grad Novi Pazar i teritoriju opštine Tutin, a sa Odeljenjem u Tutinu. Takođe, formiran je Osnovni sud u Novom Pazaru, a u okviru njega sudska jedinica u Tutinu. Ukinuto je javno opštinsko tužilaštvo i osnovano u Novom Pazaru za teritoriju grada Novog Pazara i opštine Tutin.

Obzirom da je prošla već decenija rada po ovoj organizaciji pravosudnih organa, mi smo se nekoliko puta obraćali, kako ovom parlamentu, takođe Vladi, ministrima i svim ostalim organima, ali do sada nismo naišli ni na kakvo razumevanje.

Analizirajući prednosti i nedostatke koji su se pokazali za ovo vreme, opravdano se može postaviti zahtev za formiranje samostalnog prekršajnog suda za teritoriju opštine Tutin, osnovnog suda za teritoriju opštine Tutin, kao i opštinskog javnog tužilaštva za teritoriju opštine Tutin. U prilog tome govore sledeći argumenti.

Naime, za obe vrste sudova, kao i za opštinsko javno tužilaštvo postoji sasvim dovoljan broj predmeta, kao i za samostalno funkcionisanje tih sudova i za potrebnu opterećenost svakog sudije ponaosob. Takođe, treba napomenuti da su sudovi opremljeni sa sudskom zgradom, kao i sa svom neophodnom opremom za samostalno funkcionisanje istih.

Moram napomenuti da određeni broj sudija, kao i ostalih radnika, svakodnevno ili nekoliko dana u nedelji putuje do Novog Pazara, s tim da je ta putna infrastruktura nadaleko svima poznata, čija će se rekonstrukcija verovatno preneti na sledeće dve godine, što dodatno utiče na povećanje sredstava i troškova. U praksi se i doista pokazalo kao izuzetno loše rešenje dosadašnja organizacija pravosuđa, jer je otežana komunikacija između sedišta suda i sudske jedinice, odnosno Odeljenja u opštini Tutin.

Takođe, iz administrativnih razloga, svi tužbeni zahtevi, svi pisani akti koji se odnose na odeljenje u Tutinu moraju fizički dostaviti sedištu suda u Novom Pazaru radi zavođenja, a potom se moraju fizički dostaviti u sudskoj jedinici, odnosno odeljenju u opštini Tutin. Takođe, svi pisani akti koji se donose, odluke, rešenja, presude i sve ostalo se mora dostaviti sedištu u Novom Pazaru, radi razvođenja u glavni upisnik. Sve je to zaista velika oblast da bi se dostava vršila preko redovne pošte.

Ako u obzir uzmemo geografske odlike i karakteristike opštine Tutin, koja spada u izuzetno veliku opštinu, jedna od većih opština u Republici Srbiji, koja se prostire preko 741 km kvadratni, to je brdsko-planinsko područje, izuzetno razuđeno, dakle, naselja su udaljena, kako međusobno tako i od opštine Tutin, a sve vam ovo govorim iz razloga što ukoliko jedna od tih stranaka koja je izuzetno udaljena od opštine Tutin ima potvrdu da pribavi uverenje da nije krivično osuđivana, onda ona mora da prođe 80 km samo u jednom pravcu, dakle 160 km u oba pravca. Da ne govorim sad o tom zimskom periodu, kad su sva ta područja bukvalno odsečena zbog izuzetno loših klimatskih uslova i jakih i oštrih zima.

Opština Tutin se nalazi na jugozapadu Republike Srbije i samim tim graniči se sa Crnom Gorom, kao i sa Kosovom. Ta granična linija sa Crnom Gorom i administrativna linija sa Kosovom, slobodno mogu reći da su izvor mnogih nedozvoljenih radnji koje mogu biti kvalifikovane kao privredni prestupi, prekršaji, pa i krivična dela, a u svakom slučaju na organima pravosuđa je da u takvim postupcima hitno postupa.

Naime, ako mi kao demokratsko društvo hoćemo da učinimo da je pravda dostupna svim građanima ove države i da se preko institucija pravosuđa pruži zaštita građanima, zaštita javnog reda i mira, javne bezbednosti, javnog poretka, uopšte, biće to daleko efikasnije ukoliko u opštini Tutin postoji samostalni osnovni sud, prekršajni sud i javno tužilaštvo za teritoriju opštine Tutin. Ja ne vidim razlog, ako u susednim opštinama, čak manjim opštinama, postoje ti sudovi, zašto bi onda građani ove opštine bili diskriminisani po bilo kom osnovu?

Iz napred navedenog, postavljam pitanje resornoj ministarki – da li će i kada, na koji način, pravdu približiti svim građanima ove države, te samim tim i građanima ove opštine vratiti sudove i javno tužilaštvo? To je svakako opština koja spada u red najnerazvijenih i najsiromašnijih. Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se danas nalazi jedan veoma važan zakon, zakon koji zapravo treba da odredi iznose koji će se opredeliti za pojedine oblasti društvenog života i koji zapravo treba da formuliše državnu politiku i ciljeve državnog rukovodstva. Nama se nameće jedno logično pitanje šta Vlada zapravo želi da ovim predlogom zakona postigne, da li zapravo želi da unapredi već postojeće stanje ili možda da legalizuje neko stanje. Ovo drugo rekla bih pre.

Svi ovde svesni smo apsolutno negativnih efekata korona virusa i smatram da bi ovim rebalansom budžeta zaista trebalo možda više pažnje pružiti gradovima i opštinama koje su pretrpele jedne velike posledice ove pandemije. U jednom momentu to je bila opština Tutin, zatim Novi Pazar, Sjenica, Nova Varoš, danas je Prijepolje, i svi redom gradovi. Mi ne možemo da ublažimo te nedostatke, ne možemo da nadoknadimo vreme, ne možemo da vratimo živote bliskih ljudi, ali ono što možemo definitivno jeste da pokušamo da vratimo građanima tih opština veru u institucije, time što ćemo nastaviti ulaganje i unapređenje zdravstvenog sistema u ovim opštinama.

Dame i gospodo, Predlogom rebalansa budžeta koji je pred nama, između ostalog, predviđeno je i smanjenje sredstava za rad nacionalnih veća. Na adrese nacionalnih saveta pristigao je dopis sada već ugašene Kancelarije za ljudska i manjinska prava kojim se nacionalni saveti svih nacionalnih manjina na teritoriji Republike Srbije obaveštavaju da će sredstva za njihov stalni rad biti smanjena za 20%. Napominjem, da ukupna sredstva za rad 22 nacionalna veća iznosi 0,002%, dakle jednu petinu promila, jednu petinu hiljaditog dela procenta budžeta Republike Srbije.

Naši poslanici su u proteklom periodu više puta ukazivali na činjenicu da su nacionalni saveti zapravo i ustavna kategorija, čiji je rad regulisan zakonom. Sad ne znamo kako će Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog poslovati, ali ono što želim jeste da ovom prilikom predložim tom ministarstvu da traži da u Zakonu o budžetu, kao i u ovom rebalansu zaustavi tendencije da nacionalna veća budu tretirana kao nevladine organizacije.

Dame i gospodo narodni poslanici, nacionalna veća zaista nisu nikakve nevladine organizacije, to su organi manjinske samouprave, tako kaže naš Ustav. To su organi koji će se starati o sprovođenju obrazovanja, zatim kulture, vaspitanja, upotrebe jezika i pisma. Nisu, dakle, oni nikakva udruženja građana od tri, pedeset ili 150 članova koji se formiraju po toj nekoj dobrovoljnoj osnovi, a radi promovisanja ili ostvarenja nekih sopstvenih ciljeva.

Već godinama unazad nacionalni saveti se finansiraju kao udruženja građana kroz formu dotacije nevladinih organizacija i to je prvo kršenje Ustava ove zemlje. Takođe bih vas podsetila i na to da pojedini saveti nacionalnih manjina, zapravo oni koji nemaju svoje nacionalne države finansiraju se direktno iz državnog budžeta. Dakle, ako se tim nacionalnim savetima ukine finansiranje, to znači da je suspendovan Ustav, gospodo. Šta to onda treba da znači i šta to pokazuje? To ukazuje na odnos državne politike prema pripadnicima nacionalnih manjina koji zaista, iz ovog ugla gledano, jeste asimilatorska ili diskriminatorska.

Još jednom vam predlažem da dobro, dobro promislite pre negoli osudite pripadnike nacionalnih manjina da sledećih pet i više meseci nemaju svoja autentična i legitimna predstavnička tela, te na taj način dovedemo u pitanje ostvarenje njihovih nacionalnih prava ili ne. Ja mislim, a nadam se da ćete se vi složiti sa tim da ovaj zakon ne treba da zadire u prava nacionalnih manjina.

Zato predlažem da se, u korist manjinske politike ove države, i novoformiranom Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u tu svrhu uvećaju novčana sredstva, najmanje u dvostrukom iznosu prvobitno planiranih sredstava.

Iskoristila bih svoju priliku i pravo kao narodnog poslanika da pozovem sve kolege narodne poslanike da ovaj moj predlog podrže, a na ministarku za ljudska i manjinska prava apelujem da se založi za njegovo ostvarenje i usvajanje.

Takođe, u svom obraćanju bih se nadovezala i na program povratka i održivog opstanka Bošnjaka u Priboju. Dakle, vi znate šta se zapravo dešavalo tamo i koliko je Bošnjaka bilo žrtava destruktivne politike tadašnjeg režima. Nešto što je zapravo bila neka kao trunka spasa, nešto što bi vratilo veru tim građanima zapravo jeste bio ovaj program. Međutim, od 2014. godine sve programske aktivnosti su odjednom prekinute, pa se onda pitamo – kako to da Bošnjaci ovu državu prihvate i doživljavaju kao svoju?

Poštovane koleginice i kolege, ako mi želimo da imamo jednu modernu evropsku državu Srbiju koja prihvata i deli evropske standarde, onda definitivno smatram da moramo prihvatiti i princip decentralizacije, kao i regionalizacije, kao rukovodeći princip u vođenju zvanične državne politike. Stoga predlažem da se u državnom budžetu posebno pozicioniraju regioni u okviru kojih su te najnerazvijenije opštine, kako bi se nekim afirmativnim merama pokušao na neki način uravnotežiti taj izrazito ekonomski i izuzetno neuravnotežen položaj tih opština sa ostalim.

Dakle, slučajno ili ne, u tim oblastima i tim opštinama žive pripadnici nevećinskih naroda sa kojima, nažalost, sudbinu istu dele i pripadnici većinskih naroda. Takođe, ono na šta bih se nadovezala u ovom govoru jeste i to da je Koordinacionom telu za opštinu Preševo, Bujanovac i Medveđu zbog posledica virusa korona oduzeto 20% budžeta, i to onog dela iz kog se finansiraju kapitalni projekti ovih opština. Zbog posledica ove pandemije i slabe realizacije lokalnih budžeta smatram da je neophodno da se što pre ovim opštinama vrate obustavljena sredstva kako bi one mogle da završe osnovne egzistencijalne projekte.

Iskoristila bih na kraju svoje pravo da sve narodne poslanike pozovem da podrže ovaj moj predlog, jer on je zaista u najboljem interesu i za dobrobit svih građana ove zemlje. Zahvaljujem.