NIKOLA RADOSAVLJEVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1975. godine. Živi u Jagodini.

Po zanimanju je master ekonomista.

Nakon parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".

Oženjen je i otac troje dece.
Poslednji put ažurirano: 01.09.2021, 08:19

Osnovne informacije

Statistika

  • 11
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četrnaesto vanredno zasedanje , 22.09.2021.

Predsedavajući, poštovani ministre sa saradnikom, poštovani građani Srbije, poštovani narodni poslanici, na samom početku svog izlaganja hteo bih da napomenem da je Predlog zakona o očuvanju kulturno-istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar, upravo plod posete predsednika Aleksandra Vučića Hilandaru. Moram da naglasim da je predsednik Aleksandar Vučić primljen i dočekan od strane monaha upravo onako kako su dočekani i svi važni srpski najslavniji vladari, koji su se borili za očuvanje srpskih svetinja i srpskog naroda kroz našu slavnu istoriju.

Danas je istorijski dan i danas naš Dvanaesti saziv Narodne skupštine, ulazi u istoriju Srbije ovim zakonom. On predstavlja sledeće stvari.

Moramo da znamo da Hilandar je jedina srpska institucija koja ima kontinuirani rad i kontinuirano postojanje, i kao jedina srpska institucija ona postoji od svog osnivanja od 1198. godine, i neprekidno je srpska. Znači, od 1198. godine Hilandar je neprekidno srpski.

Mi smo kroz istoriju više puta gubili status naše države, gubili status crkve, samim tim institucije države i crkve su se gasile, a jedina naša institucija, tj. naša svetinja manastir Hilandar, ona je postojala uvek i u vremenu kada je Grčka bila okupirana od strane Turaka.

Pored kulturno-istorijskog dobra mi moramo da znamo i kako funkcioniše sam manastir Hilandar. Mi moramo da znamo da tamo niko nikada nije platio prenoćište, nikada niko nije platio obrok.

Znači, svako tamo je dobrodošao, ima obezbeđeno besplatno prenoćište, obezbeđen besplatan prevoz od pristaništa do samog manastira, imaju obezbeđeno dva obroka i ta dva obroka su upravo i po receptu stari preko 800 godina, koji se pripremaju tamo, po receptu Svetog Save.

Želim da vam dam jedan primer, pošto često boravim na Hilandaru, i znam kako manastir živi, kako diše.

Na Svetoj gori ne postoji elektromreža, tako da je manastir Hilandar prinuđen da se snalazi da u sopstvenoj režiji se snabdeva električnom energijom, i to putem agregata.

Ti agregati, naravno, rade na naftu, a negde izdaci samo u sezoni, dnevno, iznose negde od 300 do 500 evra. To je negde oko 15 hiljada mesečno, što je značajna i velika cifra, ne samo za Hilandar, nego za bilo koju ustanovu, a gde imamo još neke dodatne troškove koji su prateći.

Čuli smo od naših kolega narodnih poslanika važne istorijske podatke, čuli smo da na Hilandaru imamo danas 50 monaha, koji čuvaju našu svetinju, ali isto tako smo čuli da mi na Hilandaru imamo registrovanih od 15 do 17 hiljada noćenja godišnje.

To je velika cifra ljudi, koji dolaze tamo, koji posećuju našu svetinju i na osnovu toga, samo razmislite o tome koliko je to sredstava da se samo nahrane ti ljudi, a kamo li sve ostalo.

Ovim zakonom mi čuvamo naše kulturno-istorijsko nasleđe manastira Hilandar, a ujedno određujemo i sigurnu finansijsku pomoć za funkcionisanje i obnovu manastira.

Pozvaću se na tipik Svetog Save, gde jasno stoji i određuje kako treba da žive monasi na Hilandaru, ali isto tako kako treba da žive i Srbi u Srbiji, i to u svetosavskoj Srbiji, koja je kroz svetosavlje određuje naš putokaz, a ujedno ovaj svetosavski tipik je i zvezda vodilja našem predsedniku Aleksandru Vučiću, koji vraća sve ono što je značajno i važno za Srbiju, za Srbe, ma gde oni živeli.

Kada je predlagao da se podigne spomenik Stefanu Nemanji, kad je pre nekoliko dana velelepnom ceremonijom obeležen Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, upravo je vođen svetosavljem, gde je svetosavska Srbija nikada nikoga ne mrzi, ona voli poštuje sve nacije, ali mora da brine o svim Srbima ma gde oni živeli.

Ono što svi moramo da znamo, a to je, čuli smo već i od naših kolega narodnih poslanika, to ću ponoviti, gde sveti Savet u amanet Srbima, znači zavet Srbima ostavio manastir Hilandar. I kazao da svaka muška srpska glava za vreme svog života najmanje jednom treba da poseti ovu svetinju.

Ali isto tako je kazao da svako u Srbiji treba da brine o Hilandaru kao o svojoj kući. Neko nekom pomoći, nekim radom, a neko tako što će da se moli, ali ta briga mora da postoji. Ovim zakonom smo ustvari svi mi kao narodni poslanici i svaki deo Srbije koji mi ovde predstavljamo, sjedinili sa Hilandarom i ovaj zakon mi donosimo u ime svih građana Republike Srbije.

Moram da napomenem da kroz istoriju su postojale određene uredbe koje su regulisale odnos države i manastira Hilandar, ali sada zakonom stavljamo baš pečat i ispunjavamo zavet Svetog Save, jer kako mi danas brinemo o ovoj svetinji, tako ostavljamo i našoj budućoj generaciji, da brinu upravo kroz ovaj zakon o manastiru.

Hteo bih građane Srbije da podsetim da je 2004. godina, godina stradanja za srpski narod, prvo 4. marta kada je izbio požar na Hilandaru, a zatim se dogodio i pogrom Srba 17. marta sa KiM.

Taj požar, bio je najveći požar u istoriji manastira Hilandar, ali ovo sada, ovo danas je i najveća obnova manastira Hilandar, posle kralja Milutina.

Veliki je blagoslov za naše vreme i za ovaj naš Dvanaesti saziv Narodne skupštine, da glasamo za ovakav zakon, jer time pomažemo i obnovu manastira Hilandar.

Od januara meseca naš predsednik, na inicijativu našeg predsednika Aleksandra Vučića uplaćena su ozbiljna sredstva za obnovu manastira. Posle spomenika Stefanu Nemanji, posle završetka hrama Svetog Save na Vračaru, ovaj zakon zaista pokazuje kojim putem Srbija ide. Srbija ide putem Evrope, da bude evropska, ali da bude ujedno i svetosavska.

Na kraju svog izlaganja želeo bih da napomenem da je u Hilandaru svaka stopa sveta. Zamislite lozu koja raste iz kamena i koja je stara preko 800 godina, koja se nalazi na mestu gde se upokojio Sveti Simeon, otac Svetog Save. To je čudotvorna loza pomoću koje su mnoge porodice dobile svoja pokoljenja i na osnovu nje i pomoću nje rođeno je kroz vekove na hiljade deteta.

Ova loza je čudotvorna po tome što bračni parovi koji imaju problem i koji ne mogu da imaju decu, koristeći nju i pridržavajući se uputstva, uspevaju da dobiju decu. Ne samo deca koja su rođena u Srbiji, nego pomoću nje su rođena deca u Grčkoj, Rusiji, Moldaviji, Ukrajini, čitavom svetu.

Želeo sam da približim danas manastir Hilandar baš ovom visokom domu i građanima Srbije, doneo sam šišarku iz manastira Hilandar, vi gospodine Popoviću vrlo dobro znate pošto ste boravili tamo više puta, znači pogledajte ovu šišarku sa hilandarskih kiparisa. Kako mi kažemo, kiparisi hilandarski – to je lična karta manastira Hilandar. Kada pogledate ovu šišarku u sredini se nalazi krst. Gde ovako nešto na svetu postoji? Ovi kiparisi stari su preko 800 godina i dan danas su na tom mestu gde su i ranije bili.

Ono što je mene fasciniralo prvi put kada sam posetio manastir Hilandar jeste ulaz u samu crkvu. Prag od mermera koji je možda, nekih 30, 40 santimetara debeo, na krajevima stoji kako je prvobitno napravljen, ali po sredini je on ulegao, odnosno nije ulegao, nego je istesan koracima najznačajnijih srpskih vladara i Srba tokom vekova. To je ono što je fascinantno. To je ono što trebamo svi mi da doživimo i da onaj ko bude u mogućnosti, da ode da poseti manastir Hilandar, obavezno to da uradi.

Zamislite samo to da danas rađa i maslina cara Dušana koju je on lično posadio. Na osnovu nje ti plodovi, na osnovu nje se upro pravi i maslinovo ulje, sveto manastirsko maslinovo ulje sa Hilandara koje sam isto poneo ovde u Narodnu skupštinu da vam pokažem. Bunar koji je iskopao Sveti Sava još 1198. godine nikada ne presušuje. Velika je čast i blagoslov da se popije voda sa tog bunara.

Hilandar povezuje svakog Srbina, svaku srpsku kuću, svako srpsko dete, svakog srpskog roditelja, ali poštujući i voleći upravo sve druge.

Neka živi ovaj dan da pamtimo ovaj dan kao istorijski dan kada smo svi mi ovde narodni poslanici u Narodnoj skupštini ispunili zavet Svetoga Save, sjedinili Hilandar sa srpskim narodom gde god da se on nalazio.

Dolazim iz Jagodine, moje kolege narodni poslanici dolaze iz drugih krajeva širom Srbije i mi pored naše Srbije, pored naše kuće Srbije, imamo još jednu kuću, a to je manastir Hilandar.

Evo, ja vam upravo donosim i blagoslov iz naše kuće sa Hilandara i ovaj blagoslov daću našem šefu poslaničke grupe, gospodinu Martinoviću, da imamo upravo sećanje na ovaj dan.

Živela Srbija, živeo manastir Hilandar, živeo predsednik Vučić!

Trinaesto vanredno zasedanje , 15.09.2021.

Zahvaljujem.

Poštovana potpredsednice, poštovana ministarko sa saradnicom, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, velika mi je čast što danas, na Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave mogu da glasam za ovaj važan zakon za Srbiju, za srpski narod, o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma.

Predlog zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i upotreba ćiriličkog pisma potvrđuje brigu države o nacionalnom pismu i jeziku. Najavu da će se ovaj zakon doneti pozdravili su mnogi lingvisti, a na nama je da utvrdimo gradivo o istoriji našeg pisma i prenesemo potomcima da ga neguju.

Mnoge moje kolege narodni poslanici govorili su o ovom zakonu, o značaju pisma. Javnost Srbije je u potpunosti upoznata sa odredbama ovog zakona, a s obzirom na to da zakon ima za cilj negovanje srpskog jezika i ćiriličnog pisma, radi očuvanja svih kulturnih i tradicionalnih vrednosti, ja bih se osvrnuo na član 8. ovog zakona, tač. 3) i 4), koje kažu da je društvena briga o zaštiti i očuvanju srpskog jezika i ćiriličkog pisma, s tačkom 3) - podršci proučavanju i afirmaciji srpskog pisanog nasleđa, njegovoj zaštiti od prisvajanja i falsifikovanja, što je veoma važno, i tačka 4) - podršci, zaštiti i očuvanju srpskog jezika i ćiriličkog pisma u zemlji i inostranstvu.

Moram da primetim da globalno zagrevanje ozbiljno ostavlja tragove na naše komšije i da pojedincima i pojedinima počinje da se priviđa, pa tako pokušavaju da prisvoje sve ono što je srpsko, kroz razne pokušaje da istoriju prekroje i da izmisle.

Umesto da brinu neke svoje ekonomske i političke brige, kojih je na pretek, pojedini Hrvati svoje očigledne frustracije pokušavaju da leče tamo gde nema leka, a gledajući u naše dvorište. Nemajući ništa svoje autentično i vredno, svetski priznato, oni su neskriveno, još 2012. godine, pokušali da nam preotmu ćiriličko pismo i to održavanjem međunarodnog naučnog skupa u Zagrebu, pod nazivom "Hrvatska ćirilična baština". To je bilo povodom obeležavanja 500 godišnjice štampanja prve hrvatske knjige na ćirilici "Dubrovački ćirilski molitvenik".

Hrvatska akademija znanosti i umetnosti pokušava da falsifikuje istoriju, pa se tako pozivaju na spomenike ispisane ćirilicom, koji se danas nalaze na teritoriji današnje Hrvatske. To nisu njihovi spomenici, već su samo nastali na tlu, odnosno na toj teritoriji još kada Hrvatska nije ni postojala. Zajedno sa progonom Srba, Hrvati su izvršili i progon ćiriličkog pisma.

Naravno da se ovde ne zaustavljaju, već svojataju sve što je srpsko, pa tako svojataju i predstavljaju Nikolu Teslu kao Hrvata a ne Srbina, koji je rođen na današnjoj teritoriji Hrvatske, odnosno ubeđuju sami sebe da je Tesla Hrvat, a vrlo dobro znaju da je Tesla Srbin. Da mu nisu proterali i pobili kompletnu užu i širu familiju u Hrvatskoj, da mu nisu srušili spomenik u Gospiću, pa da im neko i poveruje da je on možda i Hrvat.

Toliko ovo ide daleko da su izmislili to da Crnogorci u stvari nisu Crnogorci, da Crnogorci nemaju srpskog porekla, nego da su Crnogorci tobože neki crveni Hrvati.

U svoj toj zbrci i nemoći i zavidnosti oni napadaju i našeg predsednika Aleksandra Vučića, samo zato što je svom najmlađem sinu dao srpsko ime - Vukan. Naime, nekadašnji ugledni hrvatski "Jutarnji list" napada našeg predsednika jer je sinu dao ime Vukan, po najstarijem sinu Stefana Nemanje i povezuje to sa srpskim nacionalizmom. Mene je to lično pogodilo iz razloga što i ja imam sina Vukana, koji je stariji od predsednikovog sina. Pa, nećemo valjda našoj deci da dajemo imena Franjo, Stipe, Jure ili Puhalo? Naravno da ćemo našoj deci da dajemo srpska imena.

Isto tako, svi građani Srbije po svojoj tradiciji, ma kojoj nacionalnosti pripadali, mogu da daju imena kako oni žele. Niko nikome ne brani koja će imena da daju svojoj deci, ali ovo prelazi sve granice dobrog ukusa, nemoralnosti i mržnje da se deca predsednika koriste u svrhu širenja mržnje prema Srbiji, prema Srbima, a to je sasvim nepotrebno.

Vukan je lepo srpsko tradicionalno ime, a to što „Jutarnji list“ vidi predsednika Vučića kao modernog srpskog Stefana Nemanju je jasan pokazatelj da je Srbija na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem na dobrom putu, i to im i te kako smeta, smeta im liderska pozicija u regionu i kada je u pitanju ekonomija, i kada je u pitanju vojna i politička moć. Zato je ovaj zakon od velikog značaja za državu Srbiju, kako bi sačuvali svoje istorijske i kulturne vrednosti.

Moram da se osvrnem na našu SPC koja je simbol očuvanja svih srpskih vrednosti, a koju na sve moguće načine žele da uruše u čitavom regionu. Da je uticaj Sunca i globalnog zagrevanja prevelik u regionu, i Albanci pokušavaju da svojataju sve što je srpsko, SPC i naše svetinje. Zašto godinama unazad Albanci žele da prisvoje srpske crkve, a godinama unazad ih uništavaju? Na Kosovu i Metohiji je bilo oko 1.500 srpskih pravoslavnih crkava i crkvišta, a u poslednjih 20 godina porušeno, zapaljeno ili oštećeno je negde oko 150 pravoslavnih hramova, tako da otimanje i prisvajanje svega što je srpsko ne prestaje. Albanci žele da prisvoje srpsko istorijsko nasleđe i da prekroje istoriju radi svog nekog identiteta. Oni u medijima svojim Pećku patrijaršiju predstavljaju kao Pećku patrijaršiju albanske pravoslavne crkve.

Srbija je danas jaka i moderna država sa najbržim rastom i sa napretkom. Kako se borimo za nove investicije, jaču ekonomiju, moć, tako čuvamo i naše kulturološke vrednosti, svoju tradiciju, svoju istoriju, a ovim zakonom i jezik i pismo.

Srpska ćirilica spada u najsavršenije pismo na svetu, sastavljena je od 30 znakova gde svaki znak predstavlja jedan glas. Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti očuvanja ćiriličnog pisma će očuvati ćirilicu, srpski jezik i srpsku tradiciju. Zato ću ja danas, zajedno sa svojim kolegama, ponosno glasati za ovaj zakon. Zahvaljujem.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.03.2021.

Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, poštovani gospodine Dejane Popoviću sa saradnicima, danas je na dnevnom radu Izveštaj o radu Agencije za energetiku Republike Srbije.

Shodno zakonu o Agenciji i energetici Republike Srbije, Agencija za energetiku ima obavezu da jednom godišnje podnosi izveštaj Narodnoj skupštini Republike Srbije. Pored ovog izveštaja, Agencija ima obavezu da podnosi i sadašnje stanje i trenutno stanje u energetskom sektoru.

Gospodine Popoviću, ja sam vas pažljivo slušao, vaše izlaganje, pročitao Izveštaj koji je opširan i saglasan sam sa svime što je navedeno u Izveštaju, tako da ću danas podržati ovaj izveštaj i glasati za njega.

Danas smo svedoci mnogobrojnih špekulacija od strane pojedinih medija koji iznose velike i brojne neistine, plaše građane Republike Srbije, u želji da uruše sistem ne birajući sredstva. Prvo plaše građane Republike Srbije Zakonom o poreklu imovine, tobož da će se građanima Republike Srbije oduzimati imovina, a Zakonom je jasno definisano na koji način će se vršiti istraga i ako se utvrdi da je nečija imovina nezakonito stečena biće predmet istrage i ona će se oduzimati.

Kada je slučaj o Zakonu o energetici, pojedini građani Srbije, iz Jagodine verovatno i Despotovca, odakle vi dolazite, su me pitali da li će im Elektroprivreda Srbije oduzimati strujomere, tj. brojila za potrošnju električne energije, naravno, vodeći se time šta su upravo čuli od tih pojedinih medija.

Mi moramo da pojasnimo građanima Srbije, a vi ćete da me ispravite i dopunite, pošto imate dugogodišnje iskustvo u radu u elektroprivredi, da korisnici, tj. lica na koje se vodi brojilo potpisuju ugovor sa Elektroprivredom Srbije o preuzimanju brojila, gde nemaju nikakvih troškova u vezi sa preuzimanjem, a sve u skladu sa Zakonom o energetici. Ovim ugovorom se Elektroprivreda Srbije obavezuje da snosi sve troškove i da ima obavezu održavanja preuzete opreme, brojila, mernih ormana, priključnih vodova, instalacije i druge opreme.

Ovde se sada postavlja pitanje – ako Elektroprivreda postane vlasnik ove opreme, da li će korisnik moći da zaključuje ugovor sa nekim drugim distributerom? Pa, naravno da će moći. Korisnik ima pravo da bira po svojoj proceni distributera, odnosno najpovoljnijeg distributera i dobavljača električne energije, za koga smatra da mu je najpovoljnija cena i da za to nema nikakvih dodatnih troškova, osim da plati utrošenu energiju svom dobavljaču.

U slučaju da korisnik ne želi da potpiše ugovor sa Elektroprivredom Srbije, u praksi to znači da korisnik sam snosi održavanja, kao i troškove zamene dotrajale opreme.

Mi znamo da u Republici Srbiji mnoga domaćinstva imaju upravo analogna brojila i da se prelazi na moderan sistem merenja, tako da bi ovo bila jedna otežavajuća okolnost za sve građane i sve korisnike koji su korisnici.

Očigledna namera pojedinih medija jeste da destabilizuju Srbiju, pa na sve moguće načine žele da sve ono što je dobro za građane Srbije predstave kao da je to loše.

Cilj preuzimanja mernih uređaja, mernih ormara, priključnih vodova, instalacija, je upravo rasterećenje korisnika od budućih troškova održavanja, a sve u skladu sa usaglašavanjem i sa Zakonom o energetici.

Tako su, moram da se nadovežem, Stranka slobode i pravde, Đilasova stranka i mediji koji su njima naklonjeni, optužili glavne urednike lista „Alo“, samo zato što su ukazali i pokazali povezanost uhapšene kriminalne grupe sa istraživačkim portalom „Krik“. Nakon ove objave u listu „Alo“ Đilasovi dobošari, Marinika Tepić i Borko Stefanović se utrkuju ko će više laži da iznese na račun predsednika Republike Srbije i njegove porodice. U toj trci oni gube i korak, pa ishitreno i verovatno bez puno razmišljanja i sami priznaju da je predsednik Aleksandar Vučić u ranijem periodu, za vreme njihove vlasti, upravo bio prisluškivan.

Takođe, oni odjednom nalaze i neke saradnike u Ministarstvu policije, koji im daju neke zapisnike, čime upravo odaju sami sebi svoju povezanost sa određenim licima u MUP Republike Srbije.

Šta je u stvari njima cilj? Cilj im je da prikažu da predsednik Aleksandar Vučić nije bio politički prisluškivan, već da je upao u razgovor sa licima koja su bila na merama. Cilj im je da kriminalizuju predsednika Aleksandra Vučića i njegovu porodicu.

Ministar Vulin je pre par dana kada je bio ovde u ovom visokom domu jasno rekao i podvukao da je predsednik Aleksandar Vučić isključivo politički prisluškivan i to 1.572 puta, a možda i više. Njih najviše boli to što u tim razgovorima nema apsolutno ničega što bi ukazalo da su predsednik ili članovi njegove porodice radili nešto protivzakonito ili imali neke sumnjive razgovore.

Na mere prisluškivanja nisu stavljena lica koja su imala neki krivični dosije ili su bili pod nekom krivičnom istragom, već su upravo birana lica koja su bliska porodici Vučić i samom predsedniku Aleksandru Vučiću, čime upravo i dokazujemo ovim tvrdnjama da je on samo isključivo prisluškivan iz političkih razloga.

Pojedini mediji zaboravljaju da je onaj po čijem nalogu rade dobošari Marinika Tepić i Borko Stefanović upravo lice kojim treba da se bavi istraživačko novinarstvo, jer neko ko uđe u politiku sa 74 hiljade evra, sa polovnim automobilom marke „Saab“ i ženinom kućom, a za kratko vreme, dok je obavljao javnu funkciju, stekne toliko bogatstvo od 619 miliona, upravo on treba da bude predmet istraživanja.

Najverovatnije ideja za pokretanje biznisa došla mu je slušajući pesmu – Uključio sam jutros radio i čuo onda za oglas taj, traži se perač prozora, plata je sasvim pristojna. Ovo su stihovi pesme Tonija Montana „Perač prozora“ i očigledno je da su baš upravo ovi stihovi bili inspiracija i ideja Draganu Đilasu za pokretanje svog biznisa, samo što u ovoj pesmi Tonija Montana ovaj perač prozora ima platu sasvim pristojnu, dok naš perač prozora, Dragan Đilas, ima platu od 619 miliona evra.

Skoro smo imali u Narodnoj skupštini izmenu Zakona o poreklu imovine koji je bio ovde na dnevnom redu i najveće kritike došle su od Đilasovog dobošara Borka Stefanovića kome očigledno nikada ništa nije bilo jasno, a on kritikuje nešto non-stop. Njemu nije bilo jasno ni 2016. godine kada su bili izbori kako treba da mu se zove izborna lista, jer po zakonu izborne liste može da stoji nosilac liste gde je on stavio da je nosilac liste Borko Stefanović, a njegovo pravo ime je bilo tada Borislav Stefanović.

Umesto da ispravi naziv svoje liste, on donosi odluku da uplati republičku taksu, da ode do Ministarstva unutrašnjih poslova, podnese zahtev i promeni ime od Borislav u Borko. Tako smo dobili političara Borka Stefanovića. Šta na to može da kaže njegov kum bivši vicekonzul u SAD, Igor Milošević koji je poznat po aferi nezakonito izdavanje pasoša, kako bi licu koje je bilo blisko Borku Stefanoviću i njegovom stricu Mirku Stefanoviću omogućilo da pomogne iz SAD kada je učinio krivično delo i time je izazvan međunarodni skandal. Republika Srbija je morala iz svog budžeta, od građana Srbije da plati odštetu tom licu koje je bilo oštećeno u vrednosti od milion dolara.

Tako je kada rade oni koji znaju da kritikuju, a kako bi sve ovo sakrili oni su ovaj slučaj Borko Stefanović i Vuk Jeremić proglasili državnom tajnom o čemu je i pisao moj uvaženi kolega Nebojša Bakarec. Pitam se samo koliko ovakvih državnih tajni ima za vreme Jeremića, Stefanovića i Đilasa, koliko su njih trojica ukupno oštetili građane Republike Srbije. Koliko je tih para upravo moglo, gospodine Popoviću, da se uloži u energetski sistem Srbije, u energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije, zaštitu životne sredine i drugo što je potrebno.

Na kraju bih da zaključim, da danas u danu za glasanje će poslanička grupa „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, glasati za ovaj izveštaj Agencije za energetiku ali ćemo da nastavimo svakodnevno da podsećamo građane Republike Srbije koliko su Đilas, Tepić, Jeremić, Šolak i Borko Stefanović oštetili Republiku Srbiju i građane Republike Srbije.Zahvaljujem.