| 21.10.2020. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Zahvaljujem, predsednice.
Uvaženi građani Republike Srbije, uvaženi ministri, uvaženi narodni poslanici, zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan ima samo jednu, a to je da bude zdrav. Ja sam podneo amandman na Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o budžetu Republike Srbije za 2026. godinu, u članu 7. u Razdelu 37 Ministarstva za javna ulaganja odnosi se upravo amandmanom da se obezbede sredstva za obnovu bolnice u Jagodini, nabavku potrebne opreme.
Jagodinska bolnica nije samo zdravstvena ustanova, ona je deo istorije Pomoravlja jer već 159 godina radi bez prekida. Osnovana je 1867. godine, a njen osnivač bio je dr Miroslav Pavlović, prvi školovani lekar iz tog kraja. I danas imamo priliku
33/2 MT/CG
da napravimo istorijski korak, da tu bolnicu ne samo sačuvamo, već da je potpuno i modernizujemo.
Projekat rekonstrukcije Opšte bolnice i Doma zdravlja koji se nalaze u istoj zgradi obuhvata čak 24.000 kvadratnih metara. Za izradu projekta potrebno je 480.000 evra. Projektni zadat već je predat Ministarstvu za javna ulaganja, a procenjena vrednost kompletne rekonstrukcije iznosi oko 48 miliona evra. Pored toga, predviđena je nabavka magnetne rezonance, mamografa i drugih potrebnih modernih aparata za bolnicu.
Ovo nije pitanje politike, ovo je pitanje ljudi i zato želim da pošaljem jednu jasno poruku – ne gradimo bolnicu za jedan mandat, gradimo je za narednih 50 godina. To je politika koja se ne meri rečima, već onim što ostavljamo iza sebe, a ako jedna bolnica posle 159 godina dobije novi život onda smo uradili nešto što će pamtiti naše generacije.
Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, poštovani predsedniče Vlade, poštovani ministri, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, kaže – opozicija ima plan.
Slušali smo ekspoze jedno četiri sata, sigurno, možda i više, bez jednog jedinog argumenta, bez jednog jedinog plana, ideje. Očigledno da je opozicija taj plan što ima negde izgubila. Nije plan kritikovati Vladu, kritikovati rezultate, i to ne samo kritikovati, nego ko kritikuje? Problem je u tome ko kritikuje Vladu i ko kritikuje ono što se radilo?
Ako krenemo od svih nas, ili krenemo od sebe, moramo tako da radimo a ne da neke stvari ćutimo i da svi budemo nemi na ono što je bilo i na ono što se dešavalo do perioda 2012. godine. Zato tu 2012. godinu uzimamo kao nešto što moramo da merimo i to što merimo, to su rezultati i rad do 2012. i od 2012. godine. Zato mi danas ne odlučujemo samo o poverenju jedne vlade. Danas odlučujemo da li ćemo verovati rezultatima ili praznim političkim obećanjima. Građani Srbije vrlo dobro znaju šta se sve dešavalo do te 2012. godine i znaju kako je izgledala tada, a kako izgleda danas. Srbija tada je bila Srbija zatvorenih fabrika, masovnih otpuštanja i rekordne nezaposlenosti. To je nešto što ne možemo da izbrišemo, to je nešto što se zabeležilo i to je istina. Hiljade ljudi je ostajalo bez posla, mladi su odlazili iz zemlje a investitori su zaobilazili Srbiju. Javne finansije su bile na ivici kolapsa, dugovi
28/2 MV/LjL
rasli, plate i penzije stagnirale a država nije imala snage da pokrene ni jedan jedini veliki projekat.
I onda kada čujemo kako neko kritikuje koliko se izgradilo, kada čujemo kako neko kritikuje i zdravstvo, onda hajde da se prisetimo, pošto su kolege narodni poslanici već pričali o rezultatima naše vlade, da se podsetimo nečega što ukazuje na brigu o građanima, što ukazuje na brigu onim ljudima koji su do 2012. godine, upravo ovi ljudi koji sede prekoputa, zaboravili.
Posebna pažnja je ukazana ljudima, upravo ova vlada je ukazala ljudima, koji su, nažalost, oboleli od retkih bolesti. Zarad građana Srbije, mi moramo da kažemo šta je bilo i kako je bilo do 2012. godine.
Pošto ste vi pokazivali raznorazne slike, ja sam spremio dijagram da vam pokažem da građani Srbije vide kolika je bila briga uopšte od ovih ovde prekoputa. Evo, kamere mogu da prikažu. Znači, ovo je period od 2000. do 2012. godine. Državna pomoć za retke bolesti – nula. Pazite – nula. Do 2012. godine nula. Kada je predsednik Aleksandar Vučić uvideo i video ovaj problem, 2012. godine je to krenulo sa 130 miliona, da bi danas došli na 10,2 milijarde i više.
Evo, možete da vidite i drugi dijagram kako je to raslo. Onda pričate o tome da neko brine o građanima Republike Srbije, odnosno da vi brinete o građanima Republike Srbije. Šta je to što bi vi uradili a niste uradili u prethodnom periodu? Apsolutno ništa. Kažete mi ne branim danas Vladu, nego branimo politiku Aleksandra Vučića. A čiju ćemo politiku da branimo nego politiku Aleksandra Vučića? Pa mi svi ovde živimo taj život i borimo se za građane Srbije, upravo sa našim predsednikom Aleksandrom Vučićem. Zahvaljujem svima.
Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, poštovani građani Republike Srbije, dok Vlada Republike Srbije radi na novim investicijama, povećanju plata i penzija, podršci mladima pri kupovini prve nekretnice, realizaciji infrastrukturnih projekata koji menjaju lice Srbije, deo opozicije kao da svakog jutra ustaje sa jednom jedinom mantrom i sa jednim jedinim planom kako da zaustavi Srbiju. Nemaju program za ekonomiju, nemaju plan za veće plate, nemaju ideju kako da dovedu investitore, nemaju predlog kako da mladi ostanu u Srbiji, ali zato imaju plan za blokade, imaju plan za incidente, imaju plan za proizvodnju krize.
Zato moje pitanje Vladi Republike Srbije glasi – da li će Vlada nastaviti još snažnije da sprovodi politiku investicija, podrške mladima i povećanja životnog standarda, upravo kao odgovor na pokušaje dela opozicije da kroz blokade i političku destabilizaciju zaustavi razvoj Srbije?
7/1 VS/MJ 11.00- 11-10
I da li postoje dodatne mere za zaštitu ekonomije, investicionog ambijenta od onih koji već kada ne mogu da pobede pokušavaju da pobede tako što će da zaustave državu. Građani Srbije imaju pravu da znaju jednu stvar, kako to da oni koji danas govore o spašavanju Srbije nisu uspeli da je spasu dok su bili na vlasti? Kako to da nisu uspeli da izgrade autoputeve, pruge? Nisu otvarali fabrike, nisu povećavali plate i penzije, a danas im smeta sve ono što je dobro i sve ono što je urađeno.
Dozvolite mi jednu političku opasku izgleda da je jedini infrastrukturni projekat opozicije blokada raskrsnice. Jedina investicija je investiranje u haos, a jedina razvojna strategija da Srbiji bude lošije kako bi njima politički bilo bolje. Ali zato građani Republike Srbije vrlo dobro vide razliku između politike rada i politike nerada, između politike i rezultata i politike perfomans. Zato očekujem jasan odgovor Vlade kako će Srbija da nastavi da raste, da se razvija i da pobeđuje uprkos svima onima koji bi da vrate vreme stagnacije, neizvesnosti i propuštenih prilika.
Svedoci smo da se danas u vreme kada su najveće geopolitičke krize i kada ima puna energetskih izazova Srbija vodi jednom ozbiljnom i odgovornom državničko politikom, zahvaljujući našem predsedniku Aleksandru Vučiću. I dok su mnoge evropske zemlje pretrpele prethodnih godina i dočekale ozbiljnu krizu Srbija je dočekala spremnu, jer zahvaljujući odgovornoj politici uspela je da sačuva energetsku stabilnost, sigurnost snabdevanja građana i privrede, kao i da očuva cenu električne energije među najnižima u Evropi.
Zato upućujem poslaničko pitanje Ministarstvu rudarstva i energetike – koji su ključni rezultati razgovora tokom posete direktora energetske zajednice Srbi i kakve ocene je Srbija dobila za dosadašnje reforme, investicije u energetskom sektoru.
I na samom kraju želim da kažem jedini put koji opozicija danas sigurno može da otvori jeste put od konferencije za medije do blokada, a sve ostale puteve u Republici Srbiji otvorio je Aleksandar Vučić. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedniče. Pa, ja moram da ovaj, ne mogu da ostanem nem. Idemo, udaljavamo se od teme, ali nažalost, zarad istine i građana Republike Srbije, mi moramo da kažemo ono što je suštinski istina i ono što se dešavalo. Od 2000. godine u Republici Srbiji što se tiče privatizacije, ništa nije moglo da se odradi bez porodice Nikisića.
I to je ono što je de faktum, to su činjenice. I sada ti isti ljudi ovde na odboru drže nekome nešto i neka predavanja. Anepotizam čist. Da je tako sin, koji sedi ovde sa nama, Dušan, je sa svojih trideset pet godina bio savetnik pr-premijera, državni sekretar u Ministarstvu finansija, predsednik Nadzornog odbora Elektroprivrede, predsednik Upravnog odbora, odbora Energoprojekta, član upravnog odbora Fonda za razvoj, član skupštine preduzeća za proizvodnju borbenih vozila, šef radnih grupa u Železari Smederevo i za prodaju Telekoma, a u isto vreme je sa svojim ocem bio i vlasnik sedam konsultantskih kompanija. Kako to da objasnimo?
Kako to, gospodine narodni poslaniče, da objasnimo građanima Srbije? Vi pričate o korupciji, a vi ste ovde deo, ne deo, sinonim korupcije. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedniče. Korupcija jeste najveći problem sa kojim se Srbija suočavala ali do dve hiljade i dvanaeste godine. I to je evidentno, naročito kada narodni poslanici opozicije toliko kritikuju današnju vlast, današnju poziciju, a ono čime se bave predstavljaju i lažne i daju lažne informacije građanima Republike Srbije. Tačno je upravo nešto drugo, da su njihovo vreme bile pljačkaške privatizacije, da su ljudi ostajali bez posla, ali kad pominju porodice, oni ne pominju svoje porodice, oni pominju porodice drugih ljudi. Nikada ne polaze od sebe.
Kada pominju tasta, taštu, ne polaze od sebe. Kada pominju porodice drugih funkcionera, ne polaze od sebe. A zašto ovo kažem? Pa svima je poznato i svi znaju o čemu se ovde radi. Svi znaju čiji je tast i ko je sa tastom ojadio Nacionalnu službu za zapošljavanje.
I zato njima ne odgovara Agencija za sprečavanje korupcije. Zato bi oni da ugase Agenciju za sprečavanje korupcije. Svi znaju ko je ojadio Azot-Azotaru zajedno sa svojim ocem. Evo ta dva narodna poslanika koji kritikuju, što se ne jave, ne kažu istinu. Neka kažu šta su radili do dve hiljade i dvanaeste godine.
Neka kažu koju poziciju su imali, kako su uspeli da upravo tako nešto odrade. Kritikuju, a ne polaze od sebe. I onda lažete građane Republike Srbije. I onda kad im se nešto kaže, oni uzmu napuste sednicu. Ja se, predsedniče, izviňavam što sam morao ovo da kažem, ali jednostavno skrenuo sam malo sa teme iz razloga što ne mogu da dozvolim da se pričaju neistine, da se pričaju stvari koje nisu tačne, a ovde pričaju upravo oni koji treba da ćute, da sagnu glavu i da ćute. E, to je tačno. Zahvaljujem.