Predsedavajući, poštovani ministre sa saradnikom, poštovani građani Srbije, poštovani narodni poslanici, na samom početku svog izlaganja hteo bih da napomenem da je Predlog zakona o očuvanju kulturno-istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar, upravo plod posete predsednika Aleksandra Vučića Hilandaru. Moram da naglasim da je predsednik Aleksandar Vučić primljen i dočekan od strane monaha upravo onako kako su dočekani i svi važni srpski najslavniji vladari, koji su se borili za očuvanje srpskih svetinja i srpskog naroda kroz našu slavnu istoriju.

Danas je istorijski dan i danas naš Dvanaesti saziv Narodne skupštine, ulazi u istoriju Srbije ovim zakonom. On predstavlja sledeće stvari.

Moramo da znamo da Hilandar je jedina srpska institucija koja ima kontinuirani rad i kontinuirano postojanje, i kao jedina srpska institucija ona postoji od svog osnivanja od 1198. godine, i neprekidno je srpska. Znači, od 1198. godine Hilandar je neprekidno srpski.

Mi smo kroz istoriju više puta gubili status naše države, gubili status crkve, samim tim institucije države i crkve su se gasile, a jedina naša institucija, tj. naša svetinja manastir Hilandar, ona je postojala uvek i u vremenu kada je Grčka bila okupirana od strane Turaka.

Pored kulturno-istorijskog dobra mi moramo da znamo i kako funkcioniše sam manastir Hilandar. Mi moramo da znamo da tamo niko nikada nije platio prenoćište, nikada niko nije platio obrok.

Znači, svako tamo je dobrodošao, ima obezbeđeno besplatno prenoćište, obezbeđen besplatan prevoz od pristaništa do samog manastira, imaju obezbeđeno dva obroka i ta dva obroka su upravo i po receptu stari preko 800 godina, koji se pripremaju tamo, po receptu Svetog Save.

Želim da vam dam jedan primer, pošto često boravim na Hilandaru, i znam kako manastir živi, kako diše.

Na Svetoj gori ne postoji elektromreža, tako da je manastir Hilandar prinuđen da se snalazi da u sopstvenoj režiji se snabdeva električnom energijom, i to putem agregata.

Ti agregati, naravno, rade na naftu, a negde izdaci samo u sezoni, dnevno, iznose negde od 300 do 500 evra. To je negde oko 15 hiljada mesečno, što je značajna i velika cifra, ne samo za Hilandar, nego za bilo koju ustanovu, a gde imamo još neke dodatne troškove koji su prateći.

Čuli smo od naših kolega narodnih poslanika važne istorijske podatke, čuli smo da na Hilandaru imamo danas 50 monaha, koji čuvaju našu svetinju, ali isto tako smo čuli da mi na Hilandaru imamo registrovanih od 15 do 17 hiljada noćenja godišnje.

To je velika cifra ljudi, koji dolaze tamo, koji posećuju našu svetinju i na osnovu toga, samo razmislite o tome koliko je to sredstava da se samo nahrane ti ljudi, a kamo li sve ostalo.

Ovim zakonom mi čuvamo naše kulturno-istorijsko nasleđe manastira Hilandar, a ujedno određujemo i sigurnu finansijsku pomoć za funkcionisanje i obnovu manastira.

Pozvaću se na tipik Svetog Save, gde jasno stoji i određuje kako treba da žive monasi na Hilandaru, ali isto tako kako treba da žive i Srbi u Srbiji, i to u svetosavskoj Srbiji, koja je kroz svetosavlje određuje naš putokaz, a ujedno ovaj svetosavski tipik je i zvezda vodilja našem predsedniku Aleksandru Vučiću, koji vraća sve ono što je značajno i važno za Srbiju, za Srbe, ma gde oni živeli.

Kada je predlagao da se podigne spomenik Stefanu Nemanji, kad je pre nekoliko dana velelepnom ceremonijom obeležen Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, upravo je vođen svetosavljem, gde je svetosavska Srbija nikada nikoga ne mrzi, ona voli poštuje sve nacije, ali mora da brine o svim Srbima ma gde oni živeli.

Ono što svi moramo da znamo, a to je, čuli smo već i od naših kolega narodnih poslanika, to ću ponoviti, gde sveti Savet u amanet Srbima, znači zavet Srbima ostavio manastir Hilandar. I kazao da svaka muška srpska glava za vreme svog života najmanje jednom treba da poseti ovu svetinju.

Ali isto tako je kazao da svako u Srbiji treba da brine o Hilandaru kao o svojoj kući. Neko nekom pomoći, nekim radom, a neko tako što će da se moli, ali ta briga mora da postoji. Ovim zakonom smo ustvari svi mi kao narodni poslanici i svaki deo Srbije koji mi ovde predstavljamo, sjedinili sa Hilandarom i ovaj zakon mi donosimo u ime svih građana Republike Srbije.

Moram da napomenem da kroz istoriju su postojale određene uredbe koje su regulisale odnos države i manastira Hilandar, ali sada zakonom stavljamo baš pečat i ispunjavamo zavet Svetog Save, jer kako mi danas brinemo o ovoj svetinji, tako ostavljamo i našoj budućoj generaciji, da brinu upravo kroz ovaj zakon o manastiru.

Hteo bih građane Srbije da podsetim da je 2004. godina, godina stradanja za srpski narod, prvo 4. marta kada je izbio požar na Hilandaru, a zatim se dogodio i pogrom Srba 17. marta sa KiM.

Taj požar, bio je najveći požar u istoriji manastira Hilandar, ali ovo sada, ovo danas je i najveća obnova manastira Hilandar, posle kralja Milutina.

Veliki je blagoslov za naše vreme i za ovaj naš Dvanaesti saziv Narodne skupštine, da glasamo za ovakav zakon, jer time pomažemo i obnovu manastira Hilandar.

Od januara meseca naš predsednik, na inicijativu našeg predsednika Aleksandra Vučića uplaćena su ozbiljna sredstva za obnovu manastira. Posle spomenika Stefanu Nemanji, posle završetka hrama Svetog Save na Vračaru, ovaj zakon zaista pokazuje kojim putem Srbija ide. Srbija ide putem Evrope, da bude evropska, ali da bude ujedno i svetosavska.

Na kraju svog izlaganja želeo bih da napomenem da je u Hilandaru svaka stopa sveta. Zamislite lozu koja raste iz kamena i koja je stara preko 800 godina, koja se nalazi na mestu gde se upokojio Sveti Simeon, otac Svetog Save. To je čudotvorna loza pomoću koje su mnoge porodice dobile svoja pokoljenja i na osnovu nje i pomoću nje rođeno je kroz vekove na hiljade deteta.

Ova loza je čudotvorna po tome što bračni parovi koji imaju problem i koji ne mogu da imaju decu, koristeći nju i pridržavajući se uputstva, uspevaju da dobiju decu. Ne samo deca koja su rođena u Srbiji, nego pomoću nje su rođena deca u Grčkoj, Rusiji, Moldaviji, Ukrajini, čitavom svetu.

Želeo sam da približim danas manastir Hilandar baš ovom visokom domu i građanima Srbije, doneo sam šišarku iz manastira Hilandar, vi gospodine Popoviću vrlo dobro znate pošto ste boravili tamo više puta, znači pogledajte ovu šišarku sa hilandarskih kiparisa. Kako mi kažemo, kiparisi hilandarski – to je lična karta manastira Hilandar. Kada pogledate ovu šišarku u sredini se nalazi krst. Gde ovako nešto na svetu postoji? Ovi kiparisi stari su preko 800 godina i dan danas su na tom mestu gde su i ranije bili.

Ono što je mene fasciniralo prvi put kada sam posetio manastir Hilandar jeste ulaz u samu crkvu. Prag od mermera koji je možda, nekih 30, 40 santimetara debeo, na krajevima stoji kako je prvobitno napravljen, ali po sredini je on ulegao, odnosno nije ulegao, nego je istesan koracima najznačajnijih srpskih vladara i Srba tokom vekova. To je ono što je fascinantno. To je ono što trebamo svi mi da doživimo i da onaj ko bude u mogućnosti, da ode da poseti manastir Hilandar, obavezno to da uradi.

Zamislite samo to da danas rađa i maslina cara Dušana koju je on lično posadio. Na osnovu nje ti plodovi, na osnovu nje se upro pravi i maslinovo ulje, sveto manastirsko maslinovo ulje sa Hilandara koje sam isto poneo ovde u Narodnu skupštinu da vam pokažem. Bunar koji je iskopao Sveti Sava još 1198. godine nikada ne presušuje. Velika je čast i blagoslov da se popije voda sa tog bunara.

Hilandar povezuje svakog Srbina, svaku srpsku kuću, svako srpsko dete, svakog srpskog roditelja, ali poštujući i voleći upravo sve druge.

Neka živi ovaj dan da pamtimo ovaj dan kao istorijski dan kada smo svi mi ovde narodni poslanici u Narodnoj skupštini ispunili zavet Svetoga Save, sjedinili Hilandar sa srpskim narodom gde god da se on nalazio.

Dolazim iz Jagodine, moje kolege narodni poslanici dolaze iz drugih krajeva širom Srbije i mi pored naše Srbije, pored naše kuće Srbije, imamo još jednu kuću, a to je manastir Hilandar.

Evo, ja vam upravo donosim i blagoslov iz naše kuće sa Hilandara i ovaj blagoslov daću našem šefu poslaničke grupe, gospodinu Martinoviću, da imamo upravo sećanje na ovaj dan.

Živela Srbija, živeo manastir Hilandar, živeo predsednik Vučić!

Zahvaljujem.

Poštovana potpredsednice, poštovana ministarko sa saradnicom, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, velika mi je čast što danas, na Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave mogu da glasam za ovaj važan zakon za Srbiju, za srpski narod, o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma.

Predlog zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i upotreba ćiriličkog pisma potvrđuje brigu države o nacionalnom pismu i jeziku. Najavu da će se ovaj zakon doneti pozdravili su mnogi lingvisti, a na nama je da utvrdimo gradivo o istoriji našeg pisma i prenesemo potomcima da ga neguju.

Mnoge moje kolege narodni poslanici govorili su o ovom zakonu, o značaju pisma. Javnost Srbije je u potpunosti upoznata sa odredbama ovog zakona, a s obzirom na to da zakon ima za cilj negovanje srpskog jezika i ćiriličnog pisma, radi očuvanja svih kulturnih i tradicionalnih vrednosti, ja bih se osvrnuo na član 8. ovog zakona, tač. 3) i 4), koje kažu da je društvena briga o zaštiti i očuvanju srpskog jezika i ćiriličkog pisma, s tačkom 3) - podršci proučavanju i afirmaciji srpskog pisanog nasleđa, njegovoj zaštiti od prisvajanja i falsifikovanja, što je veoma važno, i tačka 4) - podršci, zaštiti i očuvanju srpskog jezika i ćiriličkog pisma u zemlji i inostranstvu.

Moram da primetim da globalno zagrevanje ozbiljno ostavlja tragove na naše komšije i da pojedincima i pojedinima počinje da se priviđa, pa tako pokušavaju da prisvoje sve ono što je srpsko, kroz razne pokušaje da istoriju prekroje i da izmisle.

Umesto da brinu neke svoje ekonomske i političke brige, kojih je na pretek, pojedini Hrvati svoje očigledne frustracije pokušavaju da leče tamo gde nema leka, a gledajući u naše dvorište. Nemajući ništa svoje autentično i vredno, svetski priznato, oni su neskriveno, još 2012. godine, pokušali da nam preotmu ćiriličko pismo i to održavanjem međunarodnog naučnog skupa u Zagrebu, pod nazivom "Hrvatska ćirilična baština". To je bilo povodom obeležavanja 500 godišnjice štampanja prve hrvatske knjige na ćirilici "Dubrovački ćirilski molitvenik".

Hrvatska akademija znanosti i umetnosti pokušava da falsifikuje istoriju, pa se tako pozivaju na spomenike ispisane ćirilicom, koji se danas nalaze na teritoriji današnje Hrvatske. To nisu njihovi spomenici, već su samo nastali na tlu, odnosno na toj teritoriji još kada Hrvatska nije ni postojala. Zajedno sa progonom Srba, Hrvati su izvršili i progon ćiriličkog pisma.

Naravno da se ovde ne zaustavljaju, već svojataju sve što je srpsko, pa tako svojataju i predstavljaju Nikolu Teslu kao Hrvata a ne Srbina, koji je rođen na današnjoj teritoriji Hrvatske, odnosno ubeđuju sami sebe da je Tesla Hrvat, a vrlo dobro znaju da je Tesla Srbin. Da mu nisu proterali i pobili kompletnu užu i širu familiju u Hrvatskoj, da mu nisu srušili spomenik u Gospiću, pa da im neko i poveruje da je on možda i Hrvat.

Toliko ovo ide daleko da su izmislili to da Crnogorci u stvari nisu Crnogorci, da Crnogorci nemaju srpskog porekla, nego da su Crnogorci tobože neki crveni Hrvati.

U svoj toj zbrci i nemoći i zavidnosti oni napadaju i našeg predsednika Aleksandra Vučića, samo zato što je svom najmlađem sinu dao srpsko ime - Vukan. Naime, nekadašnji ugledni hrvatski "Jutarnji list" napada našeg predsednika jer je sinu dao ime Vukan, po najstarijem sinu Stefana Nemanje i povezuje to sa srpskim nacionalizmom. Mene je to lično pogodilo iz razloga što i ja imam sina Vukana, koji je stariji od predsednikovog sina. Pa, nećemo valjda našoj deci da dajemo imena Franjo, Stipe, Jure ili Puhalo? Naravno da ćemo našoj deci da dajemo srpska imena.

Isto tako, svi građani Srbije po svojoj tradiciji, ma kojoj nacionalnosti pripadali, mogu da daju imena kako oni žele. Niko nikome ne brani koja će imena da daju svojoj deci, ali ovo prelazi sve granice dobrog ukusa, nemoralnosti i mržnje da se deca predsednika koriste u svrhu širenja mržnje prema Srbiji, prema Srbima, a to je sasvim nepotrebno.

Vukan je lepo srpsko tradicionalno ime, a to što „Jutarnji list“ vidi predsednika Vučića kao modernog srpskog Stefana Nemanju je jasan pokazatelj da je Srbija na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem na dobrom putu, i to im i te kako smeta, smeta im liderska pozicija u regionu i kada je u pitanju ekonomija, i kada je u pitanju vojna i politička moć. Zato je ovaj zakon od velikog značaja za državu Srbiju, kako bi sačuvali svoje istorijske i kulturne vrednosti.

Moram da se osvrnem na našu SPC koja je simbol očuvanja svih srpskih vrednosti, a koju na sve moguće načine žele da uruše u čitavom regionu. Da je uticaj Sunca i globalnog zagrevanja prevelik u regionu, i Albanci pokušavaju da svojataju sve što je srpsko, SPC i naše svetinje. Zašto godinama unazad Albanci žele da prisvoje srpske crkve, a godinama unazad ih uništavaju? Na Kosovu i Metohiji je bilo oko 1.500 srpskih pravoslavnih crkava i crkvišta, a u poslednjih 20 godina porušeno, zapaljeno ili oštećeno je negde oko 150 pravoslavnih hramova, tako da otimanje i prisvajanje svega što je srpsko ne prestaje. Albanci žele da prisvoje srpsko istorijsko nasleđe i da prekroje istoriju radi svog nekog identiteta. Oni u medijima svojim Pećku patrijaršiju predstavljaju kao Pećku patrijaršiju albanske pravoslavne crkve.

Srbija je danas jaka i moderna država sa najbržim rastom i sa napretkom. Kako se borimo za nove investicije, jaču ekonomiju, moć, tako čuvamo i naše kulturološke vrednosti, svoju tradiciju, svoju istoriju, a ovim zakonom i jezik i pismo.

Srpska ćirilica spada u najsavršenije pismo na svetu, sastavljena je od 30 znakova gde svaki znak predstavlja jedan glas. Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti očuvanja ćiriličnog pisma će očuvati ćirilicu, srpski jezik i srpsku tradiciju. Zato ću ja danas, zajedno sa svojim kolegama, ponosno glasati za ovaj zakon. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, poštovani gospodine Dejane Popoviću sa saradnicima, danas je na dnevnom radu Izveštaj o radu Agencije za energetiku Republike Srbije.

Shodno zakonu o Agenciji i energetici Republike Srbije, Agencija za energetiku ima obavezu da jednom godišnje podnosi izveštaj Narodnoj skupštini Republike Srbije. Pored ovog izveštaja, Agencija ima obavezu da podnosi i sadašnje stanje i trenutno stanje u energetskom sektoru.

Gospodine Popoviću, ja sam vas pažljivo slušao, vaše izlaganje, pročitao Izveštaj koji je opširan i saglasan sam sa svime što je navedeno u Izveštaju, tako da ću danas podržati ovaj izveštaj i glasati za njega.

Danas smo svedoci mnogobrojnih špekulacija od strane pojedinih medija koji iznose velike i brojne neistine, plaše građane Republike Srbije, u želji da uruše sistem ne birajući sredstva. Prvo plaše građane Republike Srbije Zakonom o poreklu imovine, tobož da će se građanima Republike Srbije oduzimati imovina, a Zakonom je jasno definisano na koji način će se vršiti istraga i ako se utvrdi da je nečija imovina nezakonito stečena biće predmet istrage i ona će se oduzimati.

Kada je slučaj o Zakonu o energetici, pojedini građani Srbije, iz Jagodine verovatno i Despotovca, odakle vi dolazite, su me pitali da li će im Elektroprivreda Srbije oduzimati strujomere, tj. brojila za potrošnju električne energije, naravno, vodeći se time šta su upravo čuli od tih pojedinih medija.

Mi moramo da pojasnimo građanima Srbije, a vi ćete da me ispravite i dopunite, pošto imate dugogodišnje iskustvo u radu u elektroprivredi, da korisnici, tj. lica na koje se vodi brojilo potpisuju ugovor sa Elektroprivredom Srbije o preuzimanju brojila, gde nemaju nikakvih troškova u vezi sa preuzimanjem, a sve u skladu sa Zakonom o energetici. Ovim ugovorom se Elektroprivreda Srbije obavezuje da snosi sve troškove i da ima obavezu održavanja preuzete opreme, brojila, mernih ormana, priključnih vodova, instalacije i druge opreme.

Ovde se sada postavlja pitanje – ako Elektroprivreda postane vlasnik ove opreme, da li će korisnik moći da zaključuje ugovor sa nekim drugim distributerom? Pa, naravno da će moći. Korisnik ima pravo da bira po svojoj proceni distributera, odnosno najpovoljnijeg distributera i dobavljača električne energije, za koga smatra da mu je najpovoljnija cena i da za to nema nikakvih dodatnih troškova, osim da plati utrošenu energiju svom dobavljaču.

U slučaju da korisnik ne želi da potpiše ugovor sa Elektroprivredom Srbije, u praksi to znači da korisnik sam snosi održavanja, kao i troškove zamene dotrajale opreme.

Mi znamo da u Republici Srbiji mnoga domaćinstva imaju upravo analogna brojila i da se prelazi na moderan sistem merenja, tako da bi ovo bila jedna otežavajuća okolnost za sve građane i sve korisnike koji su korisnici.

Očigledna namera pojedinih medija jeste da destabilizuju Srbiju, pa na sve moguće načine žele da sve ono što je dobro za građane Srbije predstave kao da je to loše.

Cilj preuzimanja mernih uređaja, mernih ormara, priključnih vodova, instalacija, je upravo rasterećenje korisnika od budućih troškova održavanja, a sve u skladu sa usaglašavanjem i sa Zakonom o energetici.

Tako su, moram da se nadovežem, Stranka slobode i pravde, Đilasova stranka i mediji koji su njima naklonjeni, optužili glavne urednike lista „Alo“, samo zato što su ukazali i pokazali povezanost uhapšene kriminalne grupe sa istraživačkim portalom „Krik“. Nakon ove objave u listu „Alo“ Đilasovi dobošari, Marinika Tepić i Borko Stefanović se utrkuju ko će više laži da iznese na račun predsednika Republike Srbije i njegove porodice. U toj trci oni gube i korak, pa ishitreno i verovatno bez puno razmišljanja i sami priznaju da je predsednik Aleksandar Vučić u ranijem periodu, za vreme njihove vlasti, upravo bio prisluškivan.

Takođe, oni odjednom nalaze i neke saradnike u Ministarstvu policije, koji im daju neke zapisnike, čime upravo odaju sami sebi svoju povezanost sa određenim licima u MUP Republike Srbije.

Šta je u stvari njima cilj? Cilj im je da prikažu da predsednik Aleksandar Vučić nije bio politički prisluškivan, već da je upao u razgovor sa licima koja su bila na merama. Cilj im je da kriminalizuju predsednika Aleksandra Vučića i njegovu porodicu.

Ministar Vulin je pre par dana kada je bio ovde u ovom visokom domu jasno rekao i podvukao da je predsednik Aleksandar Vučić isključivo politički prisluškivan i to 1.572 puta, a možda i više. Njih najviše boli to što u tim razgovorima nema apsolutno ničega što bi ukazalo da su predsednik ili članovi njegove porodice radili nešto protivzakonito ili imali neke sumnjive razgovore.

Na mere prisluškivanja nisu stavljena lica koja su imala neki krivični dosije ili su bili pod nekom krivičnom istragom, već su upravo birana lica koja su bliska porodici Vučić i samom predsedniku Aleksandru Vučiću, čime upravo i dokazujemo ovim tvrdnjama da je on samo isključivo prisluškivan iz političkih razloga.

Pojedini mediji zaboravljaju da je onaj po čijem nalogu rade dobošari Marinika Tepić i Borko Stefanović upravo lice kojim treba da se bavi istraživačko novinarstvo, jer neko ko uđe u politiku sa 74 hiljade evra, sa polovnim automobilom marke „Saab“ i ženinom kućom, a za kratko vreme, dok je obavljao javnu funkciju, stekne toliko bogatstvo od 619 miliona, upravo on treba da bude predmet istraživanja.

Najverovatnije ideja za pokretanje biznisa došla mu je slušajući pesmu – Uključio sam jutros radio i čuo onda za oglas taj, traži se perač prozora, plata je sasvim pristojna. Ovo su stihovi pesme Tonija Montana „Perač prozora“ i očigledno je da su baš upravo ovi stihovi bili inspiracija i ideja Draganu Đilasu za pokretanje svog biznisa, samo što u ovoj pesmi Tonija Montana ovaj perač prozora ima platu sasvim pristojnu, dok naš perač prozora, Dragan Đilas, ima platu od 619 miliona evra.

Skoro smo imali u Narodnoj skupštini izmenu Zakona o poreklu imovine koji je bio ovde na dnevnom redu i najveće kritike došle su od Đilasovog dobošara Borka Stefanovića kome očigledno nikada ništa nije bilo jasno, a on kritikuje nešto non-stop. Njemu nije bilo jasno ni 2016. godine kada su bili izbori kako treba da mu se zove izborna lista, jer po zakonu izborne liste može da stoji nosilac liste gde je on stavio da je nosilac liste Borko Stefanović, a njegovo pravo ime je bilo tada Borislav Stefanović.

Umesto da ispravi naziv svoje liste, on donosi odluku da uplati republičku taksu, da ode do Ministarstva unutrašnjih poslova, podnese zahtev i promeni ime od Borislav u Borko. Tako smo dobili političara Borka Stefanovića. Šta na to može da kaže njegov kum bivši vicekonzul u SAD, Igor Milošević koji je poznat po aferi nezakonito izdavanje pasoša, kako bi licu koje je bilo blisko Borku Stefanoviću i njegovom stricu Mirku Stefanoviću omogućilo da pomogne iz SAD kada je učinio krivično delo i time je izazvan međunarodni skandal. Republika Srbija je morala iz svog budžeta, od građana Srbije da plati odštetu tom licu koje je bilo oštećeno u vrednosti od milion dolara.

Tako je kada rade oni koji znaju da kritikuju, a kako bi sve ovo sakrili oni su ovaj slučaj Borko Stefanović i Vuk Jeremić proglasili državnom tajnom o čemu je i pisao moj uvaženi kolega Nebojša Bakarec. Pitam se samo koliko ovakvih državnih tajni ima za vreme Jeremića, Stefanovića i Đilasa, koliko su njih trojica ukupno oštetili građane Republike Srbije. Koliko je tih para upravo moglo, gospodine Popoviću, da se uloži u energetski sistem Srbije, u energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije, zaštitu životne sredine i drugo što je potrebno.

Na kraju bih da zaključim, da danas u danu za glasanje će poslanička grupa „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, glasati za ovaj izveštaj Agencije za energetiku ali ćemo da nastavimo svakodnevno da podsećamo građane Republike Srbije koliko su Đilas, Tepić, Jeremić, Šolak i Borko Stefanović oštetili Republiku Srbiju i građane Republike Srbije.Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Vlada Republike Srbije prepoznala je veliki značaj kulture i kulturnog nasleđa i njihov potencijal za razvoj naše države, usvojivši tako nekoliko dokumenata koji će doprineti uspešnijem pozicioniranju Srbije na kulturnoj mapi Evrope i sveta.

Vlada Republike Srbije je zato napravila strategiju u ovoj oblasti, gde se definišu prioriteti razvoja, negovanje materijalne i nematerijalne kulturne baštine i širu dostupnost kulture preko svojih ustanova i preko medija.

Predviđeno je da se u sklopu projekta izvrše brojna renoviranja, obnavljanja i proširenja ustanova kulture, gde su obuhvaćeni muzeji, pozorišta, kulturni centri i slične ustanove kulture, kako bi se očuvala njihova arhitektonska i istorijska vrednost.

Jedno od najlepših građevina u Srbiji nalazi se u centru Pomoravskog okruga, u Jagodini, u gradu odakle i ja dolazim, a to je Muzej naivne i marginalne umetnosti, hram umetnosti vrsnih samoukih vizionara, raskošne arhitekture koja datira još iz 1929. godine. Po svojoj posebnosti, ona je proglašena spomenikom kulture.

Zahvaljujući Vladi Republike Srbije i uvaženom ministarstvu, a nakon više decenija, ovaj muzej dočekuje neophodnu rekonstrukciju i proširenje prostora.

U okviru postojećeg objekta rekonstrukcijom je obuhvaćeno znatno uvećanje izložbenog prostora, depoa za odlaganje, bogatog fonda dela i publikacije, konzervatorske i stolarske radionice, biblioteke, suvenirnice, bioskopske sale i svega onoga što predstavlja imperativ savremene muzeologije. Dogradnjom aneksa obezbediće se novi prostor sa puno potencijala za multimedijalne projekte i prostora za izlaganje velikih zbirki umetničkih dela.

Nešto što je sa sigurnošću najviše nedostajalo svih ovih godina jeste, a to će sada biti i građeno, nemogućnost odnosno pristup muzeja invalidnim licima. Ovom rekonstrukcijom obezbeđuje se komunikacija unutar muzeja i pristupačnost invalidnim licima u sve etaže i svaki kutak izložbenog prostora.

Tokom decenije postojanja, zidovi ovog hrama sa dinamičnim razvojem sadržaja muzeja su postali tesni, jer baštine dela preko 500 umetnika, ujedno predstavljajući Srbiju u najboljem svetlu širom evropskih i vanevropskih zemalja, poput Brazila, Indije, Japana, Irana, Australije, Portugala, Amerike i drugih, kao najbolji ambasador srpske tradicije i umetnosti.

Zahvaljujući Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini, dela srpskih umetnika plasirana su u kontinuitetu širom sveta, gradeći na taj način mostove i predstavljajući našu državu na najbolji mogući način, jezikom jedinstvenih, samoukih vizionara.

Međunarodna saradnja i kruna muzejske delatnosti Muzeja naivne umetnosti u Jagodini na kojoj svakodnevno radi tim stručnjaka i uprava muzeja, potpisivanjem brojnih memoranduma o saradnji sa međunarodnim partnerima, svakako dokazuje da je svojom strategijom značajno doprinela i doprinosi svake godine sve uspešnijem imidžu Srbije u svetu, kao slobodne i multikulturalne zemlje, koja neguje kako tradicionalnu, nacionalnu kulturu Srbije, tako i kulturu slovačkih, mađarskih, rumunskih, romskih i ostalih etničkih manjina koji žive u Republici Srbiji.

Posebno bih naglasio da Muzej ostvaruje saradnju sa institucijama obrazovanja dece ometene u razvoju, gde se organizuju razne likovne kolonije i radionice. Zato je ova rekonstrukcija i dogradnja novog prostora od posebnog značaja, kako bi se očuvale sve ove vrednosti.

Moram da napomenem da je Muzej naivne i marginalne umetnosti iz Jagodine specijalizovan muzej, jedinstven na Balkanu, jedan od najznačajnijih muzeja u Evropi. On je nadležan da obavlja i matičnu zaštitu dela. U nacrtu novog zakona o muzejskoj delatnosti, koji treba da se donese, ovaj status muzeja je ugrožen.

Gajimo uverenje da će Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, na čelu sa uvaženom ministarkom Majom Gojković, koja ozbiljno, odgovorno i na najbolji mogući način upravlja ovim ministarstvom i ovoga puta, kao što je i ranijih godina, imati razumevanja i podržati status matičnosti našeg muzeja.

Želeo bih da kažem da u Jagodini imamo i rekonstrukciju, pored Muzeja naivne i marginalne umetnosti, koji se finansira iz sredstava Ministarstva kulture, Centra za kulturu u Jagodini, gde se najveći deo finansira iz grada Jagodine i iz budžeta grada, imamo Zavičajni muzej, Narodnu biblioteku „Radislav Nikčević“, kao najstariju ustanovu kulture. Jagodina poseduje u svom fondu zavičajnog odeljenja retke primerke najskupljih srpskih knjiga, kao što je knjiga „Žitije Petra Velikog“, pisca Zaharija Orfelina, itd.

Ovim značajnim ustanovama kulture neophodna je rekonstrukcija, gde Ministarstvo može da pomogne, u cilju očuvanja bogate riznice i kulturnog blaga.

U Pomoravskom okrugu Ministarstvo kulture i informisanja je imalo ozbiljna ulaganja u objekte kulture. U Rekovcu je završen Centar za kulturu, kroz projekat „Gradovi u fokusu“. Takođe, u Despotovcu smo imali ozbiljna ulaganja, isto vezano za Centar za kulturu.

Ja bih ovom prilikom želeo, iako ministarka Maja Gojković nije ovde prisutna, da pozovem ministarku da poseti sve ove značajne ustanove u Pomoravskom okrugu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na samom početku, ako mi dozvolite, ja bih podsetio koje su to države koje su povukle priznanje nezavisnosti Kosova.

Jednostrana deklaracija o priznanju Kosova suprotno je Rezoluciji UN Saveta bezbednosti 1244 iz 1999. godine. Mnoge države su to uvidele i povukle su priznanje Kosova, među njima su, zbog građana Srbije da se podsete, zbog narodnih poslanica da se podsete, Sjeraleone, Nauru, Gana, Togo, Centralnoafrička republika, Republika Palau, Madagaskar, Solomonska ostrva, Surinam, Granada, Unija komora, Burundi, Komonvelt, Dominikana, Sao Tome i Principe, Liberija, Gvineja Bisao, Papua Nova Gvineja i Kraljevina Lesoto.

Namerno sam Kraljevinu Lesoto nabrojao kao poslednju, ali ona nije bila poslednja država koja je povukla priznanje nezavisnosti Kosova, ona je to učinila još 2018. godine.

Dobri odnosi Srbije sa Kraljevinom Lesoto koje danas imamo i danas se odnosni na današnji Predlog zakona, odnosno Sporazuma koji je danas pred nama narodnim poslanicima, a tiče se Sporazuma o saradnji u oblasti odbrane. Obnavljanje dobrih odnosa sa zemljama afričkog kontinenta je od ogromnog značaja za našu državu.

Kraljevina Lesoto je punopravni član UN i ona je 2018. godine, povukla apsolutno sve odluke koje mogu da se tumače tako da su priznale nezavisnost Kosova. Njihov stav je da je pitanje državnosti Kosova preuranjen, da status Kosova može da se definiše tek kada se završe pregovori, odnosno dijalog Beograda i Prištine. Kada se obe strane usaglase do tada je Kosovo neraskidiv deo Srbije.

Ovaj Sporazum između Kraljevine Lesoto i Srbije sadrži određene odredbe. Prvenstveni cilj ovog zakona je Sporazum, znači saradnja u oblasti odbrane, vojno-ekonomske saradnje, naučno-tehničke saradnje, vojnog obrazovanja, vojne medicine i veterine, kao i u drugim oblastima.

Inače, Kraljevina Lesoto, kako smo i čuli nalazi se na samom jugu afričkog kontinenta, broji oko dva miliona stanovnika, ona je bila Engleska kolonija do 1966. godine, službeni jezik je pored maternjeg jezika i engleski jezik.

Sledeći Predlog zakona je zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata.

Pojedina lica migrantsku krizu vide tako kao neku dobru šansu da zarade tako što će da krijumčare migrante. Srbija i Severna Makedonija se nalaze na takvom geografskom položaju da predstavljamo vrata ka Evropi za migrante.

Mi pokazujemo, na primeru migrantske krize, koliko smo humani, koliko smo organizovani, ali i koliko vodimo računa o bezbednosti naših građana. Najbitnije je da ostanemo svi pribrani, da bezbednost bude na visokom nivou i da se ponašamo dostojanstveno. Ali, očekujemo i to da migranti poštuju našu državu i da migranti poštuju naše zakone. Na svako ugrožavanje bezbednosti naših građana, država mora da reaguje.

Srbija i Severna Makedonija imaju odlične odnose. Ovaj Sporazum o saradnji u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranta će našu saradnju učiniti još boljom. Cilj ovog sporazuma je da se poveća bezbednost naših građana.

Republika Srbija sa Severnom Makedonijom do sada ima zaključen veći broj međunarodnih sporazuma, takođe, ima odličnu policijsku saradnju i razmenu informacija. Na graničnom prelazu Tabanovci, mi imamo i mešovite patrole granične policije.

Zahvaljujući predsedniku, Aleksandru Vučiću, Srbija je danas veoma cenjena i u inostranstvu, i svuda gde se pominje naše ime. Ona je potpisnica sve više međunarodnih sporazuma sa različitim državama. Zašto je to tako? Zato što ove države vide da im je Srbija ozbiljan partner, koji ubrzano napreduje.

Tako je pre dva dana predsednik, Aleksandar Vučić, primio i ministra spoljnih i evropskih poslova, Slovačke Republike, Ivana Korčoka, gde je izrazio zahvalnost što Slovačka, kao članica EU je istrajala u stavu postojanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije, nepriznavanjem jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.

Saradnja među državama je sve veća, kako ekonomski, tako i u svim drugim oblastima, a jedna od njih je to da Slovačka pomaže Srbiji na putu da Srbija postane član EU.

Gospodine ministre, moram da napomenem da su mi se obraćali Srbi sa KiM, vi znate, vi ste tamo bili dugo godina prisutni, i žalili se kako im Albanci na nelegitiman način oduzimaju imovinu. Služe se i time, čak, da tuže pokojnika koji je Srbin bio i da taj neki Albanac kaže da u tom nekom vremenskom periodu, dok je ovaj bio živ, da je kupio od njega neku određenu imovinu, a da nije preneo na sebe, nalaze dva svedoka isto Albanca, oni svedoče u korist, a mrtvom čoveku dodeljuje se zastupnik. Naravno, to prelazi u ruku šiptara, prelazi u ruku Albanca, a onaj ko treba da dobije, naslednik zemlju, ostaje bez te zemlje.

Apelujem, gospodine ministre, da pomognete, da Vlada Republike Srbije pomogne, da pomognemo Srbima na Kosovu i Metohiji, da apelujemo na međunarodnu zajednicu, da se ovakve stvari ne čine Srbima, da se ovakvo nešto ne dešava, jer je očigledna njihova namera.

Na samom kraju želeo bih, gospodine ministre, da podržim i da dam apsolutnu podršku našem predsedniku Aleksandru Vučiću, vama i svim državnim organima u borbi protiv organizovanog kriminala, jer niko nema pravo da ugrožava bezbednost građana Srbije, niko nema prava da ugrožava bezbednost našeg predsednika, njegove porodice i svih porodica koje žive u Srbiji. Hvala vam.

Poštovani potpredsednici, poštovani građani Republike Srbije, poštovana ministarka, poštovani narodni poslanici, pred nama je zakon, odnosno izmena Zakona o sistemu plata u javnom sektoru, gde suštinski mi samo odlažemo primenu ovog zakona za 2022. godinu usled okolnosti koje su bile nepredviđene usred korona virusa.

Sa primenom ovakvog zakona i zakona koji se odnosi na sve zaposlene tamo gde je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, gde je osnivač jedinica lokalne samouprave, potrebno je usaglašavanje apsolutno svih subjekata. Znači, potreban je konsenzus kako bi se ovaj zakon primenio.

Mi smo to morali da odložimo usled objektivnih razloga, usled virusa koji je pogodio čitav svet.

Pošto je proces složen, potrebno je odlaganje i dodatni vremenski period čime bi omogućili da reforma sistema plata postigne finansijski održivi efekat od 01. januara 2022. godine.

Rad državnih službenika već dugo prati i primena platnih razreda. Ova primena platnih razreda odnosi se na vrednovanje rada svih zaposlenih u javnom sektoru i mi sada imamo kao nagradu za dobar učinak, za dobar rad, za kvalitetan rad, povećanje plata, a da se ne menja osnovica što se tiče zarade.

Ova reforma se odnosi na veliki broj zaposlenih u raznim ustanovama, državnim organima i u javnim agencijama. Zato je neophodna detaljna analiza, zbog specifičnosti isplate plate, tako da svi javni sektori bi morali da sprovode ove da bi ispoštovali sve potrebne mere i da bi se uspostavio pravi odnos prema ovom zakonu.

Moram da napomenem da mi danas nemamo kašnjenja što se tiče isplate plate, isplata penzija, da danas imamo finansijsku stabilnost, da je stabilan kurs dinara, da imamo kontrolisanu inflaciju i da plate u javnom sektoru stalno povećavamo i minimalnu cenu rada.

Cilj Vlade Republike Srbije je da se plate u javnom sektoru izjednače sa platama u privatnom sektoru, odnosno, kao što je rekao i kolega Marijan Rističević, da je vama važno da se realni sektor, odnosno da u privatnom sektoru budu mnogo veće plate u odnosu na državni sektor, jer svi mi živimo upravo od poreza od privatnog sektora.

Mi imamo zbog toga razne podsticaje Vlade Republike Srbije. Razne podsticaje je dala privatnom sektoru. Jedan od tih podsticaja jeste i povraćaj sredstava za obavezno socijalno osiguranje i za doprinose, za zapošljavanje novih radnika u opsegu od 65% do 75%.

Pre nekoliko dana imali smo na dnevnom redu usvajanje budžeta za 2021. godinu. Mi smo upravo ovim budžetom planirali sredstva za ove podsticaje. Planirali smo sredstva za povećanje plate i to povećanje plata u javnom sektoru za 5%, odnosno povećanje od 01. januara za 3,5% i za 1,5% u aprilu mesecu.

Imamo znatno povećanje plata i u Ministarstvu unutrašnjih poslova, kao i u Vojsci Srbije.

Ono što je godinama neko sistematski uništavao, mi smo uspeli da povratimo, da pospešimo i uvećamo i sve to zahvaljujući merama Vlade, odnosno teškim reformama koje su sprovedene 2014. godine, kada je na čelu Vlade Republike Srbije bio predsednik Aleksandar Vučić.

Naš cilj je program „Srbija 2025“, gde će plate prosečne da budu 900 evra, gde će penzije da budu 430 evra. Odlična fiskalna politika se vodi. Imamo najmanji pad BDP-a u Evropi i Srbija je jedno veliko gradilište i veoma je važno da Srbija brine o građanima i o zdravlju građana, što je više puta dokazano.

Ne mogu da ostanem nem na dešavanja i na raznorazne uvrede koje se već godinama odnose na našeg predsednika, predstavljajući ga na najbizarnije načine oni koji bi silom da dođu na vlast. Oni su već podelili svoje resurse. Oni su se već predstavili, pojedini koji drže konferencije za medije ovde ispred Doma Narodne skupštine. Oni su već državni sekretari, oni su već ministri, neko je predsednik Vlade, neko je predsednik Republike.

Oni to nazivaju slobodna Vlada. Ja ne znam šta to oni treba da oslobode? Da li treba da oslobode njihovog lidera od viška nekretnina, da li treba da oslobode njihovog lidera od viška stanova, od viška para? Evo, ja bih to preporučio, da se time bave.

Kada su oni bili na vlasti plate su kasnile. Mi možemo da konstatujemo da u javnom sektoru i glavno pitanje među zaposlenima je bilo upravo to kada će biti plata, da li neko zna kada će biti plata, da li je bila plata, pa onda pitaju kolege kolegu iz nekog drugog sektora gde je bila, da li je bila i kada oni mogu da očekuju.

Danas zato imamo stabilnost, imamo redovnu isplatu plata, kao i redovnu isplatu penzija.

Kako se bliže beogradski izbori napadi na predsednika su sve učestaliji, kao i napadi na njegovu porodicu. Prikazuju ga kao da je nacista, upravo oni koji promovišu versku diskriminaciju, upravo oni koji pevaju pesmu krst u plamenu, upravo oni koji su skinhedsi i upravo oni čiji su idoli Kju-kluks-klan. Ovde mislim na Borislava Borka Obradovića, pravo za građane Srbije čisto da se vidi promocija Borisa Borka Stefanović, gde jasno pokazuje generacija bez budućnosti i krst u plamenu, gde je promovisan Kju-kluks-klan.

To je današnja opozicija Srbije. To su predstavnici današnje opozicije Srbije. Njima je jedini motiv i njima je jedini program mrzim Vučića i mrzim SNS.

Posle svakog dnevnika RTS, Drugog dnevnika RTS, upravo taj čovek na nekoj terasi drži neki svoj dnevnik, on je u nekoj, on je postao neki voditelj. Više i ne znam šta je on, da li je on skinheds, da li je on političar ili je neki voditelj.

Građani Srbije i mi svi ovde veoma dobro znamo, ali i građani sa Kosova i Metohije, znamo da je on bio šef pregovaračkog tima sa Prištinom. Evo šta o tome govori davne, ne tako davne 2012. godine u emisiji „Džastis“, odnosno „Pravda“, gde je autor Boban Jovanović. Tema je bila Kosovo i Metohija u kojoj su zabeležene reakcije istaknutih Srba sa Kosmeta o dogovoru koji je te godine u ime Vlade Srbije sa albanskom stranom potpisao Borko Stefanović.

U emisiji čiji je producent, autor i voditelj Boban Jovanović, govore Marko Jakšić, pokojni Oliver Ivanović, Milan Ivanović, Fatmi Šeholi i druge istaknute ličnosti sa Kosova i Metohije. Svi učesnici emisije sa srpske strane saglasili su se da je potpisom šefa pregovaračkog tima za razgovore sa Prištinom, Borka Stefanovića i zvanično država Srbija priznala nezavisnost Kosova, kao i da je počinjena veleizdaja.

Osam godina kasnije autor ove emisije kaže: „U to vreme je bilo nemoguće na medijima čuti pravu istinu o dešavanju na Kosovu i Metohiji, jer je Boris Tadić apsolutistički držao sve medije pod kontrolom. Zato sam u sopstvenoj produkciji napravio ovu emisiju i uspeo da je emitujem na mreži regionalnih i lokalnih televizija. Nakon emitovanja su me kontaktirali ljudi iz vrha BIA i ljudi iz okruženja Borisa Tadića. Bio sam primoran da napustim Srbiju. Sa ove vremenske distance je jasno da su Boris Tadić i Borko Stefanović počinili čin veleizdaje i da treba da odgovaraju. Ne zaboravimo da je u toj Vladi šef diplomatije bio Vuk Jeremić, a ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović kadar DS“.

Citirao sam upravo sve ono što je izjavio, ono što se dešavalo u emisiji kod Bobana Jovanovića.

Ti i takvi bi opet da brinu o Kosovu i Metohiji, ti i takvi bi opet da brinu o Srbiji. Takvi kao što je on, takvi kao što je njegov ortak Đilas, jer on i ne zna, ne verujem ni da zna u kojim je sve strankama bio. On je bio prvo u SPO, kasnije je bio u DS, pa je bio u Levici Srbije, Savezu za Srbiju a sad je u, kako se zove Đilasova, Stranka slobode i pravde.

Takvi kao što je on i Dragan Đilas na RTS ulaze motornim testerama, imaju svoj neki performans, kažu da je to neka umetnost, ja se ne razumem u takvu umetnost, ali ono što smo mogli da vidimo ovih dana, da opet smo imali jedan performans ispred zgrade, odnosno Skupštine Grada Beograda, gde su uoči novogodišnjeg praznika postavili jedan novogodišnji ukras, nažalost, izvinjavam se svim građanima Srbije, u vidu muškog polnog organa. To je njihova politika, time se oni diče. To su oni. Evo slika ispred Skupštine grada. Umesto da ti mediji, koji su, da kažem, naklonjeni njima, osude ovakav čin, oni još to veličaju. To su mediji koji su bili prisutni.

Ono što zabrinjava su komentari. Sramota me je i da pričam o tim komentarima kakvi su sve, ali mogu da neki izdvojim - to je poklon svima u Skupštini, to je Vučić glavom i bradom…

(Predsedavajuća: Razumem široko tumačenje demokratije, ali molim vas da se vratimo na dnevni red i da ne citiramo ovakve izjave.)

Ovo je sve dnevni red i tiče se upravo građana Srbije, jer su oni doveli državu do bankrotstva i oni su hteli da uspostave takvu vlast i takvu Vladu da bi mi danas imali ponovo problema i ne bi funkcionisali. Ovo se upravo tiče i zakona koji je na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, poštovani potpredsednici, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, ekonomske mere i razni podsticaji Vlade Republike Srbije od važnog su značaja za sve privredne subjekte, a posebno za privatni sektor.

Vlada Republike Srbije počela je sa isplatom minimalne zarade u granama privrede koje su najteže pogođene usled ove pandemije – turizam, ugostiteljastvo i hotelijerstvo. Odvojeno je oko dve milijarde dinara za oko 72.500 zaposlenih radnika upravo u ovim sektorima.

Najbitnije je da se sačuvaju radna mesta i da se sačuva likvidnost. Dokaz da Vlada Republike Srbije brine o privatnom sektoru je i ove pred nama, pred narodnim poslanicima, u vidu Predloga zakona o izmeni i dopuni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. On se upravo odnosi na podsticaj privatnom sektoru u vidu olakšica i povraćaja sredstava koja se izdvajaju za obavezno socijalno osiguranje i za doprinose.

Podsećam građane Republike Srbije da su svim zaposlenima u malim i srednjim firmama, u preduzetničkim radnjama ove godine isplaćene po tri minimalne zarade i po dve minimalne zarade u procentu od 60% minimalne zarade.

U toku je realizacija programa „Moja prva plata“ koji je pokrenula Vlada Republike Srbije radi podsticaja zapošljavanja i osposobljavanja mladih kadrova kojima će to biti prvi posao nakon završenih škola. Ovim programom će mnogi poslodavci lakše doći do neophodnih kadrova, a priliku da steknu radno iskustvo i da se kasnije i zaposle imaće oko 10 hiljada mladih i za ovo je izdvojeno oko dve milijarde dinara.

Ako se na ovakav program nadovežu izmene i dopune Zakona o doprinosimaza obavezno socijalno osiguranje trasirali smo odličan put pomoći privatnom sektoru. Razlog za donošenje ovakvog zakona je novo zapošljavanje, privredni rast, povoljnije privređivanje i smanjenje troškova privrednih subjekata.

Suštinski, i ovim zakonima izmenama i dopunama produžavamo period postojećih olakšica do kraja 2021. godine kada se očekuje i povećanje broja poslodavaca koji će koristiti ove olakšice koje se odnose na povraćaj plaćenih doprinosa i plaćeno socijalno osiguranje i to od 65% do 75% za poslodavce u privatnom sektoru koji zaposle novog radnika.

Očekuje se da će ovim zakonom na osnovu povraćaja sredstava finansirati u privatni sektor oko šest milijardi dinara. Poslodavac ima pravo na povraćaj sredstava od 65% u slučaju kada zaposli jednog radnika najmanje, a najviše devet radnika, od 70% kada zaposli najmanje 10 radnika, a najviše 99 i 75% procenata kada zasnuje radni odnos sa više od 100 radnika.

Svi oni koji imaju ili su imali do sada dodirnih tačaka sa privatnim sektorom znaju od kolikog je značaja za poslodavce ovakva mera čime će se lakše doći do odluke da se angažuje nova radna snaga kako bi napredovali i ostvarili svoj rast. Ova mera se odnosi i na one koji tek kreću sa radom, nove poslodavce, odnosno novonastala privredna društva.

Gospodine ministre, mislim i smatram da u nekom budućem vremenu, i zbog današnje novonastale situacije, ove olakšice mogu da budu i liberalnije, što se tiče određenih uslova, a koja imaju za cilj da spreče zloupotrebu. To se odnosi u delu da li je poslodavac u određenom vremenskom periodu, predviđenim ovim zakonom, a do dana kada aplicira za olakšice, imao smanjenje broja radnika. Predložio bih da se ovaj period smanji na 12 meseci, tj. da se gleda od dana apliciranja unazad godinu dana.

Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo vodi dobru fiskalnu politiku. Želim da pohvalim sve dosadašnje ekonomske mere i pomoć našoj privredi.

Osvrnuo bih se na Fiskalni savet, koji sve vreme kritikuje mere Vlade Republike Srbije u vidu pomoći našim građanima i našoj privredi i želeo bih da znam da li su tako bili kritični i u vreme Borisa Tadića, kada je Srbija bila pred bankrotstvom.

Danas imamo najmanji pad BDP u Evropi, po projekciji MMF i Evropske komisije i kada očekujemo rast. Možemo samo da zahvalimo Vladi Republike Srbije na vrednom radu, na štednji i sprovođenju teških reformi.

Zato danas imamo i mogućnost da pomažemo građanima Republike Srbije, i dalje ćemo pomagati, i našu privredu i naše građane. Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre, uvažene kolege narodni poslanici, predlažem da se usvoji amandman koji je podnela Vlada Republike Srbije na Zakon o budžetu za 2021. godinu, jer ovi amandmani imaju za cilj bolje usklađivanje radi realizacije kapitalnih projekata, a jedan od bitnih kapitalnih projekata je modernizacija železnice, prelazak na obnovljive izvore energije, efikasna energetska efikasnost i čistija goriva, ali i poboljšanje uslova života na KiM i funkcionisanje svih ustanova u našoj južnoj pokrajini.

Građani Srbije moraju da znaju da danas i pored aktuelne pandemije izazvane virusom korona i najveće ekonomske krize koja je pogodila čitav svet, Vlada Republike Srbije je dostavila za usvajanje budžet za 2021. godinu upravo onakav kakav i dolikuje, a to je razvojni budžet koji obuhvata sve kapitalne investicije koje su od ogromnom značaja za našu državu.

Pored ovih kapitalnih investicija Vlade Republike Srbije od 1. januara naredne godine povećava penzije za 5,9%, u javnom sektoru povećava plate za 3,5%, od aprila za još 1,5%, što ukupno dovodi do povećanja u javnom sektoru plata za 5%.

Svedoci smo da se u zdravstvu koje je danas temelj i koje čuva naše živote, dosta radilo i da su se povećale plate i kroz razne stimulacije svim zdravstvenim radnicima, ali očekujemo povećanje plata i u zdravstvu svim zdravstvenim radnicima od 1. januara 2021. godine.

Ozbiljna ulaganje naše države u zdravstvo i zdravstveni sistem ukazuje na to da je prioritet svih prioriteta upravo zdravlje građana i briga o građanima. Zato je ovim budžetom i predviđeno ogromno ulaganje u infrastrukturu, izgradnju bolnica, renoviranje i rekonstrukcija postojećih bolnica, ali i obezbeđenje nove medicinske opreme.

Gospodin ministar je obrazložio da je zajedno sa RFZO i sa Ministarstvom zdravlja doneo jednu veoma važnu odluku, a tiče se preventive. Pozdravio bih taj predlog, jer je preventiva veoma značajna kako bi se izbegle i u ranoj fazi otkrile teške bolesti. Posebno je ovim budžetom stavljen akcenat na privredu, stvaranju novih vrednosti, kao i uslužne delatnosti.

Nakon seta ekonomskih mera koje smo imali od aprila meseca ove godine, a koje su imali za cilj upravo očuvanje proizvodnih kapaciteta, celokupne naše privrede, održavanje životnog standarda i obezbeđenje likvidnosti svih privrednih subjekata i linearne pomoći o kojoj sam i ranije govorio nastavlja se ekonomski razvoj i nastavljaju se ekonomske mere koje su usmerene na pojedine sektore, ali su usmerene i na privatne sektore što je od velikog značaja.

Najveći deo budžeta upravo je usmeren ka podršci privrede, velikim investicijama, razvoju preduzetništva i unapređenju poslovne infrastrukture. Snaga jedne države ogleda se u tome koliko je jaka njena privreda, ali i koliko je jaka njena vojska.

Mi godinama ulažemo u Vojsku Srbije, namensku industriju, čime smo od jednog nasleđenog gotovo propalog stanja, izrasli u ozbiljnu, profesionalnu vojsku koja je vratila svoj sjaj, a domaća namenska industrija je opravdala svoje postojanje i pokazalo se da je to od veoma velikog značaja za našu zemlju. Zato su u budžetu za 2021. godinu u odnosu na 2020. godinu opredeljena sredstva veća za gotovo sedam milijardi dinara gde se ovim budžetom i omogućava dodatno opremanje i modernizacija naše vojske, ali i povećanje životnog standarda pripadnicima Vojske Srbije.

Nacrtom zakona o budžetu za 2021. godinu MUP isto ima opredeljena sredstva veća u odnosu na 2020. godinu za gotovo 4,3 milijarde dinara, čime se isto stavlja akcenat na ubrzano poboljšanje materijalnog statusa zaposlenih radnika u MUP, ali i modernizacije lične opreme i materijalnih sredstava.

Posebno moram da naglasim da država Srbija brine o KiM i o našim građanima koji žive tamo, ali brine i o svi Srbima u dijaspori gde se odvajaju ozbiljna sredstva za očuvanje našeg integriteta, kulturnog nasleđa i poboljšanja života.

Na kraju bih želeo da zaključim da bez obzira na današnju situaciju i posledice koje imamo od pandemije, a zahvaljujući merama Vlade Republike Srbije iz 2014. godine kada smo sproveli teške reforme, na čijem čelu je tada bio današnji predsednik Aleksandar Vučić, mi smo upravo stvorili ovakve uslove za ovakav budžet koji je u odnosu na 2020. godinu veći u svim oblastima i da ćemo pored najveće krize, a po projekciji Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske komisije imati najmanji pad BDP u Evropi.

Dodao bih još da ovakvim budžetom se postavljaju upravo jaki temelji i to temelji za plan „Srbija 2025“. Da je ovaj budžet upravo budžet po meri naroda, ali ujedno zato i predstavlja metu dežurnih kritičara, raznoraznih tajkuna, raznoraznih Đilasovaca kojima se pričinjavaju budžetske pare koji su nekada završavale u njihovim džepovima kada su postojali sve bogatiji, a građani Srbije sve siromašniji.

Na njihovu žalost građani Srbije odlično pamte period njihove vladavine. Zahvaljujem.

Poštovani građani Srbije, poštovani predsedavajući, poštovani potpredsednici, poštovani ministre, uvažene kolege narodni poslanici, u Republici Srbiji prvi slučaj Kovida registrovan je 5. marta ove godine i od tada traje neprekidna borba naše države sa ovim nevidljivim neprijateljem, a država Srbija, na čelu sa našim predsednikom Aleksandrom Vučićem, čini sve kako bi stanovništvo zaštitilo i sačuvalo.

U čitavom svetu bukti zaraza. Alarmantna je situacija u Evropi, gde su mnoge zemlje uvele restriktivno stanje i restriktivne mere, od obaveznih nošenja maski, pa do delimičnog ili potpunog uvođenja karantina.

Ništa bolja situacija nije ni u zemljama u okruženju, koje beleže dramatičan broj zaraženih, ali i broj umrlih. Nažalost, i Srbija ovih dana beleži zabrinjavajuće brojke. Bolji smo od većine zemalja u Evropi u efikasnosti borbe protiv Kovida, ali to nije dovoljno. Hoćemo da spasimo svaki život, da se borimo za svakog čoveka.

Kao veliki broj i posledica zaraženih, imamo ogroman pritisak na naše zdravstvene ustanove, gde se kapaciteti polako pune, gde se broj pregleda u Kovid ambulantama povećava i to se povećava iz sata u sat.

Danas smo svedoci da su oboleli od ove podmukle bolesti naši rođaci, naši prijatelji, a ne tamo neki poznanici, kako je to ranije bio slučaj. Ovo govori o ozbiljnosti današnje situacije i zbog toga je neophodno da mi budemo odgovorni.

Zato danas i razmatramo predlog izmena i dopuna ovog zakona, zbog sveobuhvatne situacije, koji je neophodan da usvojimo. Cilj je da dobijemo značajnije poštovanje mera, kako bi se smanjio broj zaraženih i broj umrlih.

Mi moramo dobro da izmerimo ovaj zakon, da stavimo na vagu mere, ali da stavimo na vagu i rezultate. Rezultat je taj gde će se savesnije koristiti upotreba zaštitnih mera, maske, distanca, dezinfekcija, kao i okupljanje, a u cilju smanjenja broja zaraženih i umrlih.

Zaboravimo jedno vreme na proslave, rođendane, žurke i nosimo maske u gradskim prevozima, u zatvorenom prostoru, držimo distancu. To jeste preduslov da niko ne snosi posledice, a ujedno da se smanji broj zaraženih. Ovo ne možemo da zaustavimo ukoliko se ne ponašamo krajnje odgovorno. Najveći deo stanovništva se pridržava propisanih mera. Međutim, nažalost, imamo i onih koji su neodgovorni, koji ugrožavaju ne samo sebe, nego i ljude u svojoj okolini.

Država Srbija ulaže ogromne napore, ljudske i finansijske. Napominjem da mera predlagača nije da sa novčanim kaznama nekome uzme novac, nego da se ljudi urazume.

Gospodine ministre, pažljivo sam vas slušao i ovaj podatak koji ste danas izneli, vezano za broj obolelih u Beogradu, je alarmantan. Gospodine ministre, ujedno, želeo bih da pohvalim vaše resorno ministarstvo i sve što činite danas, a posebno vašu naredbu za prijem zdravstvenih radnika, njih oko 1.300, takođe i posebnu tzv. Kovid stimulaciju zdravstvenim radnicima, koji rade u otežanim uslovima i daju poseban značaj u suzbijanju pandemije.

Drago mi je da ste danas pohvalili, pored lekara i medicinskih tehničara, i vozače, čistačice, servirke, tehničko osoblje, koji zajedno sa upravom čine celinu u zajedničkoj borbi protiv pandemije.

Ujedno vas molim da razmotrite i neke zahteve zdravstvenih ustanova iz Pomoravskog okruga, koji su uputili Ministarstvu zdravlja zahtev za prijem radnika zbog pandemije.

Predsednik Aleksandar Vučić danas je objavio fenomenalnu vest – da je Srbija već obezbedila milion i 800 hiljada doza vakcina protiv kovida, a koje će posle svih neophodnih provera biti građanima dostupne do kraja decembra meseca.

Država čini sve što može, a usvajanje Predloga izmene Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti će tu borbu i zaokružiti.

Zato podržavam ovaj predlog onako kako je dat na usvajanje, a građane Srbije pozivam da i sami daju svoj doprinos. Kada to kažem, mislim prvenstveno na one koji noći provode po kafićima i splavovima, ne poštujući mere. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovani potpredsednici, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani ministre, u početku, pohvalio bih rad Vlade Republike Srbije, rad vašeg resornog ministarstva, ali takođe i rad Ministarstva zdravlja, kao i rad Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja.

Kolega Bakarec je govorio o najnovijoj projekciji koju su radili Evropska komisija i MMF, gde Srbija beleži najmanji pad BDP od 1,5% u Evropi. Ja bih dopunio gospodina Bakareca, poređenja radi, jer zemlje u regionu imaju znatno veći pad nego Srbija, pa poređenja radi, Hrvatska ima pad od 9%, Crna Gora ima pad od čak 12%. Ali, isto tako, ne zaostaju i zemlje EU, odnosno zapadne zemlje, kao što je Nemačka, koja ima pad od 4,1%, a najveći pad BDP beleži Španija, od čak 12,8%.

Isto tako, Evropska komisija i MMF predviđaju Srbiji dogodine i rast od oko 5%. Moram da napomenem to da je u 2020. godini zabeležena najniža stopa nezaposlenosti u Srbiji i da nije bilo masovnog otpuštanja radnika, ali sve zbog mera Vlade Republike Srbije, jer je država pomogla privrednim subjektima.

Takođe, imamo stabilan kurs dinara, koji je veoma značajan za nas, a inflacija je strogo pod kontrolom.

Gospodine ministre, želeo bih sa vama da podelim, jer čitam pojedine tajkunske medije, jer neko ko je doveo Srbiju do prosjačkog štapa dao je sebi za pravo da govori o tome kako treba pomoći privredi i privrednicima. Pa, gospodine Đilas, vama smeta što se pomaže linearno svim privrednicima, a jasno je svima nama da bi vama najviše odgovaralo da to bude selektivno i da određujete upravo vi kome treba pomoći. Ta vremena su davno prošla. Umesto da kao neka opozicija sagledate određene činjenice, kandidujete određene ideje, vi bi da vršite selekciju pomoći privrednih subjekata. To je stvarno sramota. Očigledno je to da vas ne interesuje pravo stanje i šta je sve u rebalansu budžeta obuhvaćeno, kako bi narodu Srbije bilo bolje.

Ovim rebalansom budžeta obuhvatili smo sve kapitalne investicije koje smo planirali, kao i pomoć zdravstvenom sektoru, koja nam je danas neophodna i najpotrebnija. Zato imamo ogromno ulaganje u infrastrukturu, izgradnju bolnica, moram opet da ponovim, izgradnju bolnica u Beogradu, u Kruševcu, ali takođe moram da napomenem i rekonstrukciju domova zdravlja i rekonstrukciju opštih bolnica u celoj Srbiji.

Imamo povećanje plata od 10% zdravstvenim radnicima od aprila ove godine. Takođe, naredbom ministra zdravlja od marta meseca ove godine primljeno je oko 3.300 zdravstvenih radnika za potrebe suzbijanja pandemije Kovid. Naredbom ministra dodeljena je i posebna stimulacija za te zdravstvene radnike, odnosno za zdravstvene radnike koji rade u otežanim uslovima i koji su dali poseban doprinos u suzbijanju ove pandemije.

Zaključkom Vlade određena je značajna jednokratna pomoć svim zaposlenim u zdravstvenim ustanovama, i to u visini od 10 hiljada dinara. To je otprilike negde oko 120 hiljada zaposlenih.

Veliku stavku u rebalansu ovog budžeta čine rashodi za Kovid – nabavka medicinske opreme, nabavka zaštitne opreme, koje je u teškim trenucima, zahvaljujući našem predsedniku Aleksandru Vučiću, uspelo da obezbedi sve ono što je bilo tada možda nemoguće, a to su respiratori, rendgen aparati, ultrazvučni aparati, a jedno od najvećih stavki i velikih stavki isto u rebalansu ovog budžeta čine i testovi za Kovid. Takođe, zaštitna oprema u vidu skafandera, rukavica, maski, kaljača, kapa, mantila i drugog. Ali i sredstva za dezinfekciju.

Isto tako imamo, ne zaboravimo, jer moramo da napomenemo opremanje i održavanje privremenih Kovid bolnica, što je isto jedna od stavki koje imamo u rebalansu. Takođe, i povećanja potrošnje lekova, a sve ovo je u cilju sprečavanja širenja pandemije i obezbeđenja kvalitetnije zdravstvene zaštite za građane Republike Srbije.

Ovaj rebalans obuhvata i mere ekonomske pomoći, dodelu subvencija u hotelskoj industriji, izgradnju infrastrukture, izgradnju puteva, izgradnju auto-puteva i zato je on i razvojni.

Smatram da je rebalans usklađen sa trenutnom situacijom kako u državi Srbiji, tako i u celom svetu i ovim pokazujemo da država Srbija i predsednik Vučić ukazuju na veliku brigu o našim građanima Republike Srbije.

Gospodine ministre, želim da nastavite dalje sa ovakvim radom, vas podržava celokupna Narodna skupština i građani Srbije. Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče, poštovani narodni poslanici, amandman 5. člana 20. koji je podnela poslanička grupa Ujedinjena dolina – SDA Sandžak upravo ukazuje na to da oni ne brinu o porodici, bar ne tako dovoljno i dobro koliko mi to želimo i nemaju tako dobru sliku kako treba brinuti o selu, ali zato za prethodne amandmane koje su podneli traže da se isključivo samo nacionalne manjine pominju svuda.

Danas kada sam čuo gospodina Šukala, složio bih se sa njim da, daj Bože, da nacionalne manjine koje žive u Hrvatskoj, koje žive u Federaciji imaju isti status kao nacionalne manjine u Srbiji. Zato ja ne želim da podržim ovakav amandman, a ujedno podržavam zakon o ministarstvima.

Zakon o ministarstvima ovakav kakav je predložen stvara osnovu za besprekorno funkcionisanje Vlade Republike Srbije. Veoma je važno da se ovakvim predlogom uvode tri nova ministarstva čiji će rad direktno uticati na boljitak i rešavanje problema građana Srbije - Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, kao i Ministarstvo za brigu o selu koje će zaokružiti na najbolji način efikasno delovanje Vlade Republike Srbije.

Imajući u vidu to da ja dolazim iz centralne Srbije, iz centra Pomoravskog okruga gde se veliki broj stanovnika upravo bavi poljoprivredom, posebno bih istakao značaj Ministarstva za brigu o selu koje će se na najdirektniji način baviti selom i problemima naših seljaka, odnosno njihovim rešenjem.

Takođe, imajući u vidu i to da je Srbija izrazito ruralna zemlja i da gotovo polovina stanovništva živi na selu, osnivanje ovakvog ministarstva je pravi potez.

Inače, seljak je kroz istoriju, a i sve do danas dao ogroman doprinos Srbiji, i u vremenima kada je to bilo teško ekonomski, a i danas kada gradimo punim koracima napred.

Takođe, seljak je taj koji je izneo sve ono što je važno, sve ono što je bitno za poljoprivredu i zato danas imamo u ovoj godini izvoz od oko tri milijarde dolara.

Najveći problem jeste smanjenje broja stanovnika u Srbiji i ta migracija, i ne samo migracija u inostranstvo, nego migracija iz sela u grad. Naš predsednik Aleksandar Vučić je više puta govorio o tome i istakao – oživljavanjem sela popravićemo takvu sliku, demografsku sliku naše zemlje i smanjićemo tendenciju smanjenja broja stanovnika u ruralnim sredinama.

Vlada Republike Srbije je u proteklom periodu zaista učinila mnogo na zaustavljanju ovakvih migracija i ovakvog trenda. Oživljavanje zadrugarstva je odličan put i na tome su Vlada i nadležno ministarstvo uspešno radili od 2017. do 2020. godine i sa time treba nastaviti i u narednom periodu, jer zadrugarstvo je najfiniji i najbrži oblik upošljavanja ljudi sa sela i sa takvom praksom moramo nastaviti.

Tako je, na primer, i u opštinama iz Pomoravskog okruga, iz koga ja dolazim, Rekovac i Despotovac, učinjeno zaista puno. U Rekovcu, kao i Despotovcu asfaltirani su kilometri seoskih puteva i nasipani, takođe. Rekonstruisane su ambulante i zdravstveni objekti. Rekovac je primer gde se dobro radilo u seoskim sredinama i gde Ministarstvo za brigu o selu može da se uključi i još više da pomogne.

Da vas podsetim, u Rekovcu 80% stanovništva živi i radi upravo od poljoprivrede.

Slična situacija je i u Despotovcu, takođe i u Svilajncu, gde takođe vredi ulagati u poljoprivredu.

U Paraćinu imamo takođe novu vlast koja je izašla iz jednog mraka koji je godinama vladao tamo i sigurno je ambiciozna i da će po pitanja unapređenja poljoprivrede raditi maksimalno.

Jagodina ima 52 sela i gotovo polovina ukupnog broja stanovništva živi na selu, gde postoje dobri uslovi za život i za rad, ali uvek ima prostora da se sve to učini još boljim u saradnji naše lokalne samouprave i Vlade Republike Srbije.

Dobri putevi, infrastruktura, razvijeno zdravstvo, zemljoradničke zadruge zadržaće seljaka na zemlji, odnosno na selu.

Ništa manje bitno nije ni Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, jer je i sam predsednik Aleksandar Vučić više puta naglasio da se Srbija, kao i zemlje u okruženju upravo suočavaju sa smanjenjem broja stanovnika sa padom nataliteta i odlivom mladih. Zato je ovo ministarstvo veoma važno kako bi se realizovale mnoge aktivnosti države, kao što je i plan našeg predsednika Aleksandra Vučića Srbija 2025. godine. Isto tako je i važno Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Završio bih tako što bih rekao da u potpunosti podržavam ovaj zakon, da građani Pomoravskog okruga takođe, zato što Zakon o ministarstvima treba podržati, to je u najboljem mogućem interesu svakog građanina i stvara jednu pretpostavku za besprekorno funkcionisanje svih segmenata našeg društva, a naročito kada nas čekaju izazovi počev od pandemije virusa korona, do očuvanja ekonomske stabilnosti, borbe za očuvanje našeg Kosova i Metohije i naravno, borbe protiv kriminala. Zahvaljujem.