Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi sugrađani, pred nama je danas nekoliko izuzetno važnih tema, ali ja bih posebnu pažnju, odnosno akcenat stavio na Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Banca Intesa i Raiffeisen banke po zaduženju „Srbijagasa“, a po osnovu ugovora o kreditu od 40 miliona evra.
Dakle, jedan od strateških ciljeva naše države je obezbeđivanje efikasne, odnosno energetske sigurnosti Republike Srbije i u prethodnom periodu državno rukovodstvo, predsednik činili su zaista velike napore u tom smeru, kako bi se, pre svega, obezbedile dovoljne količine gasa i kako bi se dalje širila gasna mreža na teritoriji Republike Srbije.
I ovaj Predlog zakona koji je pred nama je samo još jedan novi korak u tom cilju, jer na ovaj način dodatno se širi gasna mreža, konkretno na teritoriji Zlatiborskog okruga, a o čemu je nešto više pričao kolega Petković, tako da je ovo jedna veoma važna tema koja zaslužuje apsolutnu podršku svih nas.
Sama tema energetske, odnosno gasne sigurnosti je tema koja je aktuelna na globalnom nivou, dakle i u Evropi i u svetu. Mislim da smo, odnosno evidentno je, u prethodnom periodu, zahvaljujući predsedniku Vučiću, na tom polju ostvarili izuzetne rezultate kada je u pitanju modernizacija, odnosno širenje gasne mreže, kada je u pitanju redovno snabdevanje dovoljnim količinama gasa i kada je u pitanju adekvatna, odnosno veoma povoljna cena za naše potrošače, kako građane, tako i privredu.
Sada se tek vidi sva ispravnost politike koja je vođena u prethodnom periodu gde smo, i pored velikih pritisaka koje je trpeo predsednik, ali i ostalo državno rukovodstvo, izgradili gasovod kroz Srbiju, jer tek sada vidimo da je to bio ispravan postupak jer nam obezbeđuje dovoljno i redovno snabdevanje.
Na sve to kada dodamo da je nedavno, nakon sastanka sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, obezbeđena i najniža cena gasa za Srbiju u Evropi, onda možemo sagledati jednu celokupnu sliku zaista uspešne gasne politike koju vodi naša država.
Zaista se ne bih previše zadržavao na ovoj tematici, jer evidentno je da naša zemlja ide u dobrom smeru kada je gasna politika, jer prosto ispravna gasna politika i svi ovi uslovi koje sam naveo su preduslov za nastavak ubrzanog privrednog razvoja naše zemlje.
Iskoristio bih priliku da se osvrnem na još neke aktuelne teme prethodnih dana koje interesuju našu javnost, a koje su mnogi i danas i juče, mnoge moje kolege, ovde pominjali.
U svom izlaganju ću akcenat staviti na grad iz koga dolazim, na Loznicu, jer svedoci smo da su poslednjih meseci gospodi iz opozicije, a pripadnicima bivšeg režima, zatim novopečenim ekolozima itd, puna usta Loznice, a siguran sam da do pre godinu ili dve retko ko od njih je i znao gde je Loznica, a kamoli je da je dolazio. Sada su svake druge ili treće sedmice, i češće, u Loznici, u Jadru.
Sve ono što radi SNS radi u interesu građana Srbije. Dok sa druge strane ove političke grupacije, dakle tajkunska opozicija, delovi bivšeg režima nastavljaju da se ponašaju kao i kad su bili vlast. Sve čine da izmanipulišu građane zarad nekih svojih ličnih interesa kako bi Srbiju ponovo povukli nazad, vratili je tamo odakle smo je teškom mukom iščupali u poslednjih devet godina.
Podsetiću da je 2012. godine, nakon što je SNS preuzela odgovornost za vođenje Srbije, nakon teških ekonomskih reformi, mera fiskalne konsolidacije, Srbija započela put dinamičnog privrednog rasta, dovođenja stranih investicija, otvaranja fabrika, otvaranja novih radnih mesta, izgradnje puteva, škola, bolnica, itd. U takvim okolnostima delovi bivšeg režima, okupljeni oko Tadića, Đilasa, Jeremića, Zelenovića i šta ti ja znam koga još, dakle u takvim okolnostima, kada građani prepoznaju svu ispravnost ove politike, kada podržavaju politiku SNS i predsednika Aleksandra Vučića, a u nedostatku programa od strane pomenute gospode, na prečac oni svi listom postaju ekolozi i sad su tobožnji borci za zdravu životnu sredinu, za zdravu Srbiju, za zdrav Jadar, za zdravu Loznicu, borci protiv litijuma itd.
Možda bi se moglo i poverovati u iskrenost njihovih namera da sećanje građana ne seže malo dalje u prošlost. Zašto građani Srbije i konkretno sada u slučaju o kome govorim, građani Loznice i Jadra, ne mogu da poveruju Đilasu, Zelenoviću, Jeremiću i ostalima? Zato što su Loznicu, Jadar, Podrinje, kao i celu Srbiju ostavili devastirane sa zakatančenim fabrikama, sa radnicima na ulicama, sa uništenom infrastrukturom. Zato što su oni sad tobožnji borci za ekologiju, a 2004. godine oni su doveli u Srbiju „Rio Tinto“, oni su od 2004. godine do 2012. godine izdali devet dokumenata „Rio Tintu“, a sad su odjednom postali protivnici tog istog „Rio Tinta“ kojeg su doveli u Srbiju.
Do pre dve ili tri godine oni su hvalili projekat Jadar, konkretno Dragan Đilas. Nije teško proveriti istinitost i ove moje i tvrdnji kolega koji su ovo iznosili. Ukucate na internetu i naći ćete njegove izjave od pre dve ili tri godine gde on hvali projekat Jadar kao razvojnu šansu Srbije, gde se zalaže da pored rudnika treba otvoriti fabriku baterija, da će u mobilnim telefonima biti baterije sa natpisom „mejd in Srbija“, a sada odjednom menja mišljenje, zdrav razum i govori svim građanima da tu nešto ne štima.
Dakle, dame i gospodo, ljudi iz bivšeg režima koji su opljačkali Srbiju, koji su milione evra, dolara, strpali u svoje džepove, sada se bore za ekologiju. Nastoje da manipulišu građanima, dok istovremeno iza leđa tih istih građana opet nastavljaju da se bogate, i to opet poslujući sa tim istim „Rio Tintom“ protiv koga su tobož u javnosti.
Ja ću navesti jedan veoma aktuelan primer na nivou cele Srbije, a posebno za Lozničane. Primer Marka Blagojevića koga Lozničani poznaju kao zlu paru. Marko Blagojević je čovek koji je stavio katanac na „Viskozu“, koji je 10.000 radnika fabrike „Viskoza“ ostavio na ulici. Taj poslovni i privredni uspeh Marka Blagojevića sam osetio na svojoj koži, jer sam dete jednog od 10.000 radnika koga su Blagojević i njegovi nalagodavci ostavio na ulici. Za taj poslovni uspeh Marko Blagojević biva nagrađen na taj način što ga Đilas uzima za svog pomoćnika dok obavlja funkciju ministra bez portfelja zaduženog za Nacionalni investicioni plan. Dalje, kada Đilas postaje gradonačelnik Beograda, Blagojevića postavlja za direktora, čini mi se, Agencije za investiranje i stanovanje u Beogradu, a sada je Blagojević zaposlen u Đilasovoj firmi „Multikom“.
Treba podsetiti samo da je i Blagojević bio umešan zajedno sa ostalim saradnicima ili ostalom ekipom Dragana Đilasa u malverzacijama prilikom rekonstrukcije bulevara, konkretno za proneveru šest miliona evra. Taj isti Marko Blagojević danas je jedan od kolovođa tzv. ekološkog ustanka protiv „Rio Tinta“, a istovremeno, dok manipuliše, podbunjuje građane, iza leđa njima 80 ari šume i 2,6 hektara zemlje prodaje tom istom „Rio Tintu“ za 717.000 evra. Dakle, 717.000 evra strpao je sebi u džep dok se javno deklariše protiv „Rio Tinta“ i vodi tzv. ekološki ustanak.
Do duše, ako malo bolje sagledamo i izanaliziramo ekološki aktivizam Marka Blagojevića vuče korene još od pre 15 i više godina, kada je, pomenuo sam već, 10 hiljada „Viskozinih“ radnika, dakle iz hemijske industrije, ostavio na ulici, možda je želeo da ti ljudi, nema veze, budu bez posla, budu na ulici, ali žive na svežem i čistom vazduhu. Ali, u njegove namere ne bih dublje zalazio.
Ja jesam lokalpatriota, ali činjenica je da su Lozničani, Jadrani čestiti ljudi i dobri domaćini. Duboko sam uveren da neće dozvoliti da iskrena zabrinutost dela tih ljudi, dakle iskrena zabrinutost oko potencijalnog uticaja rudnika Rio Tinto na životnu sredinu, bude zloupotrebljena od političkih lešinara koje sam već pominjao, Đilasa, Zelenovića, itd.
Kad sam već kod Zelenovića, kratka digresija. Želim samo da ispravim jednu konstataciju kolege Tihomira Petkovića, koji je rekao kada je Zelenović boravio u Loznici, odnosno Gornjem Jadru, da je doživeo neprijatnosti. Nije doživeo neprijatnosti, oteran je. Oteran je iz Loznice. Nije Loznica daleko od Šapca, znaju građani šta i kako je radio Nebojša Zelenović dok je bio gradonačelnik Šapca. Znaju i za pet miliona evra za koje je osuđen, za nenamensko trošenje sredstava i mnoge druge aktivnosti. Tako da, nije doživeo neprijatnosti, oteran je iz Loznice.
S druge strane, Lozničani, Jadrani, veruju svojoj državi, veruju državnim institucijama, iznad svega predsedniku Aleksandru Vučiću. Zašto? Pre svega, zato što je taj kraj koji su, pomenuta gospoda koje sam pominjao, ostavili devastiranog, ponovo oživeo, omogućio mu šansu da zaživi, pretvorio ga u jedno mesto koje mladi vide kao pristojno za život, gde mladi žele da ostanu, gde će sve manje odlaziti u velike gradove.
Podsetiću vas, samo kada je u pitanju Loznica, dovedena su dva investitora, fabrike „Mint“ i „Adient“, koje će u punom kapacitetu zapošljavati više od 2,5 hiljade radnika. Rekonstruisana je bolnica čija nadogradnja je počela pre 30 godina, a tek je Aleksandar Vučić završio.
U toku je izgradnja fudbalskog stadiona po UEFA4 standardima, čija vrednost je više od 20 miliona evra. U toku je gradnja brze saobraćajnice Ruma-Šabac, koja će se vezivati dalje na auto-put, pardon Šabac-Loznica, koja će se vezivati na auto-put Ruma-Šabac, da će se graditi obilaznica dužine 13 kilometara oko Loznice.
To su rezultati, to je način da se stekne poverenje i naklonost birača. Dakle, iskrenim, odanim, požrtvovanim, čestitim radom.
Dok pomenuta gospoda ograničava, teroriše većinsku, pristojnu Srbiju, organizuje političke proteste koji su pre svega usmereni protiv Aleksandra Vučića, a pod plaštom brige za ekologiju, Aleksandar Vučić obilazi Srbiju, obilazi Gornji Jadar, obilazi Gornje Nedeljice, razgovara sa građanima, razgovara sa narodom. Želi na licu mesta da čuje šta ih to tišti, šta su to problemi, zbog čega su zabrinuti, da vidi na koji način mogu da se reše.
Ono što je važno da građani Jadra znaju, a uveren sam i da znaju, nikakva odluka po pitanju otvaranja rudnika Rio Tinto još uvek nije doneta, niti će biti doneta dok ne bude završena studija o proceni uticaja na životnu sredinu.
Uveren sam da državno rukovodstvo, pre svih predsednik, neće doneti nikakvu odluku koja je u interesu građana, kao i do sada, već naprotiv, odluku koja će biti u najboljem interesu i građana Jadra i građana Loznice, ali i građana čitave Srbije. Na kraju krajeva, ako bude bilo potrebno, građani će imati priliku da se demokratski izjasne o svojoj sudbini, a tajkunskoj opoziciji, novopečenim lažnim ekolozima poručujem da građani nikada neće biti za takve. Nikada neće dozvoliti da se Srbija vrati u vreme devet godina, u vreme propadanja, u vreme ostavljanja radnika na ulici, u vreme uniženog dostojanstva čitavog naroda.
Ubeđen sam da će kao i do sada, Lozničani, Jadrani, ali i građani čitave Srbije podržavati u ogromnom procentu politiku Aleksandra Vučića, jer politika Aleksandra Vučića je jedini garant uspešne, moderne i napredne Srbije. Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, cenjeni sugrađani, Predlog zakona o Zaštitniku građana koji je danas pred nama je izuzetno važan za naše društvo, za našu zemlju i mislim da ćemo njegovim usvajanjem danas dodatno ojačati, uvećati demokratski kapacitet, odnosno potencijal naše zemlje, da ćemo dodatno osnažiti poverenje naših građana u institucije svoje države. Tako da će, naravno, kao i sve moje kolege, svesrdno podržati ovaj predlog zakona koji je pred nama.
Ono na šta bih ja želeo da ukažem je da svi građani Srbije treba da imaju podjednak tretman pred državnim organima, da imaju ista prava, da imaju jednako pravo na zaštitu. Ne smeju u Srbiji danas postojati građani prvog i građani drugog reda. Ne smeju postojati građani koji ne mogu da ostvare svoja ljudska prava, a nažalost, to se dešava i to u slučaju porodice našeg predsednika Aleksandra Vučića, gde je njegova porodica, slobodno mogu reći, duži niz godina izložena fabrikovanim lažima, izmišljenim aferama, hajki, satanizaciji od strane opozicije, pa čak i crtanju mete, odnosno proglašavanjem pre svih, sina predsednika Vučića i njegovog brata za legitimne mete, kao tobožnjim saradnicima kojekakvih kriminalnih grupacija.
Bez obzira, što je nekoliko kolega danas postavilo pitanje da li će državni organi reagovati na ovakve stvari, i ja ću postaviti isto pitanje, da je sreće da ne postavlja niko ili eventualno jedan kolega, državni organi reagovali i niko ne pominje tu temu, ali nažalost, bez obzira što poslanici SNS uporno iz sednice u sednicu ponavljaju, mole organe da rade svoj posao, za sada do toga nije došlo.
Kolega Bakarac je naveo jedan dobar primer u današnjoj diskusiji, kada je pomenuo da je, čini mi se 2019. godine, Prajd Info Centar, odnosno izlog, ne razbijen, već da li je oštećen delimično itd, podigle su se sve nevladine organizacije, Poverenica za zaštitu ravnopravnost itd. Mi ne tražimo ništa više ni manje, samo da se i u slučaju porodice predsednika Vučića zakon doslovno primenjuje ili bar približno, kao u ovom primeru koji sam naveo.
Ista ta opozicija koja ugrožava osnovna ljudska prava predsednikovoj porodici, žali se na neadekvatne, da kažemo, izborne uslove. To je ona opozicija, ili tačnije rečeno, deo opozicije koji nije smeo da izađe na prethodne izbore. To je onaj deo opozicije koji želi na vlast nekako bez izbora. To je onaj deo opozicije koji je na sav glas zvao strance da posreduju u međustranačkom dijalogu, a kada nisu došli do očekivanog ishoda, sada im ni ti isti stranci ne valjaju. To je deo opozicije koji predvodi Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Zdravko Ponoš i ostala ekipa iz bivšeg režima.
Slobodno mogu reći da izborni uslovi u Srbiji nikada nisu bili bolji, pogotovo kada je u pitanju opozicija ili deo opozicije okupljen oko Dragana Đilasa, jer je to grupacija koja ima ogroman novac, koja poseduje televizije, štampane medije, portale, prisutni su na društvenim mrežama itd.
Naravno, njima to nije dovoljno. Za njih je jedino prihvatljivo, jedino zadovoljavajuće da neko dođe i kaže – Đilase, evo ti vlast bez izbora, i on da nastavi da pljačka građane Srbije tamo gde je stao 2012. godine, odnosno 2013. godine.
Taman kada građani Srbije pomisle da su neki pripadnici opozicije poodavno dotakli dno u svom beščašću, politikanstvu, u trgovini nacionalnim interesima, oni nas nažalost uvek negativno iznenade. Nakon što su pre desetak godina, u vreme Đilasa, Jeremića i ostalih uvedene granice između Srba i Srba na Jarinju i Brnjaku, postavljeno je ono katastrofalno pitanje o ispravnosti, odnosno legitimnosti proglašenja nezavisnosti tzv. Kosova zbog čega Albanci danas u Prištini slave Vuka Jeremića.
Dešava se da, primera radi, Nebojša Zelenović, propali šabački političar i tobožnji ekolog Aleksandar Jovanović Ćuta odu još korak dalje. Neko je u današnjoj diskusiji takođe pomenuo, čini mi se da je u pitanju kolega Bakarec, da su Zelenović i Ćuta u svoju predizbornu kampanju uključili i Violu fon Kramon, političarku iz jedne druge evropske države, političarku koja apsolutno nema šta da traži na našoj političkoj sceni.
Dolazim iz Loznice, grada čiji su stanovnici kroz svoju prošlost u slobodnu, celovitost i nezavisnost Srbije utkali hiljade života, od Prvog srpskog ustanka, od Cerske, Gučevske bitke iz Prvog svetskog rata do Drugog svetskog rata kada je Loznica bila prvo oslobođeno mesto u porobljenoj, okupiranoj Evropi 31. avgusta 1941. godine. U takav jedan slobodarski kraj propali šabački političar, Nebojša Zelenović, tobožnji ekolog Aleksandar Jovanović Ćuta, dakle, koji u svojoj politici imaju program, odnosno daju podršku tzv. lažnoj državi Kosovo, daju podršku i zalažu se za saradnju, kako oni kažu, institucija nezavisnih država Srbije i Kosova.
Dakle, pomenuta gospoda u Loznicu i selo Gornje Nedeljice dovedu plaćenog albanskog lobistu, odnosno lobistkinju, promotera nezavisnosti lažne države Kosovo, Violu fon Kramon. Dakle, Zelenović koga su su Šapčani oterali na izborima sa vlasti, sada dolaze u Loznicu i brine se tobož za životnu sredinu u kojoj će živeti Lozničani, stanovnici Jadra, Viola fon Kramon, plaćeno lobistikinja koja se zalaže za otimanje dela teritorije naše zemlje takođe tobož se brine za životnu sredinu u kojoj će živeti stanovnici ovog dela Srbije.
Da li iko ko se vodi zdravim razumom može poverovati u iskrenost i čestitost namera pomenute gospode? Možda bi i mogli poverovati u iskrenost namera Viole fon Kramon da je sa mesta gde je zborovala u Gornjim Nedeljicama otišla samo tri ili četiri kilometra dalje, u Draginac, u mesto gde je, pazite, čudne li koincidencije, pre 80 godina, podsetiću gospođa Kramon je pre tri ili četiri dana, dakle 28. oktobra boravila u Loznici, gde je pre 80 godina takođe u oktobru mesecu u Dragincu streljano 2.950 seljaka, žena i dece, ili da nastavi u susedno selo Cikote gde je streljano 396 civila, ili dalje u sledeće selo Krivajicu gde je streljano 78 ljudi, pri čemu polovina dece mlađeg uzrasta.
Dakle, ova gospoda, zborujući na mestu u blizini najvećeg stratišta seljaka na Balkanu u Drugom svetskom ratu, tobož brine se za životnu sredinu u kojoj žive građani ovog dela Srbije, daje im savet itd. Naravno, kolega Bakarec je pominjao da su njihovi pratioci sekirom nasrnuli na građane koji su se okupili, koji su negodovali zbog njihovog dolaska, jer to je ipak uvreda i za srpske žrtve i za srpski narod u celini.
Ono što bih takođe hteo da kažem ovom prilikom, da Nebojša Zelenović treba da shvati, bar bi trebao da shvati koliko je dugo u politici da ga ne žele ni Šapčani, ni Lozničani, ni građani bilo kog drugog dela Srbije, jer njegov lopovluk dok je bio gradonačelnik Šapca nije zaboravljen. Osuđen je za nenamensko trošenje sredstava građana Šapca. Nije zaboravljena ni podrška lažnoj državi Kosovo. Nije zaboravljena ni 2018. godina kada je Nebojša Zelenović posetio Kosovo, posetio Peć, odnosno albanskog gradonačelnika Peći Gazmenda Muhadžirija, gde su zajedno sedeli ispod albanske zastave, zastave takozvanog Kosova i grba takozvanog Kosova, ponizeći na taj način i svoju zemlju i svoj narod.
Pre nekih par minuta čujem, u Loznicu, u moj grad došla Marinika Tepić, kaže da promoviše dan posle, da takođe ukaže na eventualne ekološke probleme građanima Loznice itd, itd. Neće biti nikakvog dana posle. Dan posle smo videli 2012. godine, kada su građani poslali bivši režim u istoriju. Videli smo taj dan posle šta smo zatekli u Srbiji, uništene fabrike, radnike na ulici. Između ostalih, kada je u pitanju moja Loznica, fabrike „Viskoza“, „FAK“ i ostale koje su bile zakatančene, a koje je zakatančio Dragan Đilas i režim čiji je on bio deo.
Možda mi nismo dovoljno informisani, možda mi nismo dovoljno inteligentni, pametni. Možda su Dragan Đilas, Vuk Jeremić i ostali bili vizionari, možda su želeli da građani Loznice i čitave Srbije žive u zdravoj, ekološkoj sredini, pa su nam zato izašli u susret i uništili sve te fabrike, pa su zato sve te radnike ostavili na ulici da bez posla, ali udišu svež i čist vazduh.
Na sreću, građani Srbije su takve odavno pročitali i te vizionare nikada više neće vratiti na vlast. Te vizionare koji su uništili našu privredu, uništili našu ekonomiju, uništili našu vojsku. Uprkos njihovim željama i nadanjima da će ih neki strani ambasadori vratiti na vlast, do toga neće doći, jer u Srbiji se danas na vlast dolazi isključivo voljom građana i nikada se više neće vratiti vreme kada će Vladu Srbije formirati strane ambasade i tajkuni, već isključivo građani Srbije na izborima.
Dugi niz godina unazad, a verujem i u budućnosti, građani prepoznaju politiku SNS, politiku Aleksandra Vučića, jer je to politika koja garantuje svima nama svetliju budućnost i duboko sam uveren da će ta politika i nadalje dobijati veliku podršku građana Srbije. zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi sugrađani, kao što smo čuli, pred nama je danas Predlog zakona o izmeni Zakona o muzejskoj delatnosti. U prethodnom toku diskusije čuli smo dosta toga, tako da se ja neću preterano ponavljati.
Želeo bih na ovu temu da kažem nekoliko rečenica da bih, između ostalog, ostavio vreme za kolege koje su posle mene na listi.
Do pre tri ili četiri meseca, kada je u pitanju oblast kulture, na snazi je bio Zakon o kulturnim dobrima iz 1994. godine, koji je po svim aspektima bio prevaziđen, prevashodno zato što je sačinjen u jednom društvenom sistemu koji je promenjen, koji je prevaziđen, ali i po tome zato što je bio veoma uopšten propis koji je regulisao opšta pitanja zaštite kulturnih dobara, ne zalazeći ni u jednu užu oblast.
Naime, kako je potrebno regulisati sistemski, na jedan sveobuhvatan način, i svaku pojedinačnu oblast, mi smo, ako se ne varam, u aprilu mesecu napravili važan iskorak donošenjem Zakona o muzejskoj delatnosti, koji će omogućiti da se muzejska građana kao jedan značajan deo našeg kulturnog nasleđa sačuva na jedan veoma, veoma kvalitetan način.
Kada je u pitanju sama izmena ovog zakona koji se danas nalazi pred nama, čuli smo da se u principu radi o proceduralnim izmenama, odnosno o usklađivanju Zakona o muzejskoj delatnosti sa Zakonom o kulturi kada je u pitanju izbor direktora i tu zaista nema ništa posebno da se kaže.
Prethodnih godina naša država, naše državno rukovodstvo preduzelo je niz ozbiljnih koraka, niz ozbiljnih mera u cilju negovanja našeg nacionalnog identiteta, u cilju očuvanja našeg kulturnog blaga i ono što bih ja želeo da kažem, između ostalog, da je i ovaj visoki dom, dakle Narodna skupština, doneo nekoliko veoma važnih zakona iz oblasti kulture. Dakle, pored Zakona o muzejskoj delatnosti, usvojen je Zakon o kulturi, Zakon o manastiru Hilandar, Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i očuvanju ćirilice.
Kada sam pomenuo već Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti ćirilice, ne mogu da se ne osvrnem ovom prilikom na poslednji u nizu napada koji su u prethodnom periodu dolazili iz Hrvatske na račun našeg predsednika, na račun naše zemlje. Naime, poslednji napad, juče ili prekjuče, desio se od strane jednog zvaničnika hrvatske vlade, konkretno ministra spoljnih poslova Gordana Grlića Radmana koji napada Srbiju, optužuje za navodno negiranje hrvatskog jezika, optužuje Srbije gde, tim tobožnjim negiranjem hrvatskog jezika vređa hrvatsku zajednicu u Srbiji, u Vojvodini, gde falsifikuje istoriju, itd, itd, dok ističe, primera radi, da Hrvatska poštuje sve svoje međunarodno preuzete obaveze, međunarodne sporazume i konvencije koje je potpisala za zaštitu prava nacionalnih manjina.
Ja bih se usudio da postavim pitanje i gospodinu Grliću i ostalim iz Hrvatske koji se ophode na jedan licemeran način - da li je poštovanje prava nacionalnih manjina zabrana srpskom narodu u 23 lokalne samouprave u Hrvatskoj da koriste svoj jezik i svoje pismo, dakle u lokalnim samoupravama gde Srbi čine više od jedne trećine stanovništva, na osnovu čega po Ustavu Hrvatske imaju pravo na upotrebu svog jezika i svog pisma, gde je najizraženiji i najekstremniji primer Vukovar, gde su dvojezične table na latinici i ćirilici razbijene? Da li je to poimanje demokratije na hrvatski način? Da li je to poimanje prava nacionalnih manjina na hrvatski način? Ili je možda poimanje ljudskih prava na hrvatski način i promovisanje evropskih vrednosti prebijanje migranata na hrvatskim granicama, nedozvoljavanje evropskim posmatračima, evropskim predstavnicima da dođu na iste te granice da sagledaju situaciju?
Sa druge strane, ako je nepoštovanje hrvatske zajednice u Srbiji obnova kuće Bana Jelačića u Petrovaradinu, proglašavanje hrvatskog jezika u Subotici za zvaničan jezik gde hrvatska populacija čini manje od 10% stanovništva, dakle ako je ovo i slične aktivnosti koje preduzima država Srbija nepoštovanje hrvatske zajednice, onda ćemo mi i u buduće na ovakav način, uslovno, nepoštovati hrvatsku zajednicu.
Dalje, da li je poštovanje prava nacionalnih manjina ruganje srpskim žrtvama, iskrivljivanje istorijske istine koja se najbolje ogleda u izjavi koju je dao Zoran Milanović pre dva ili tri dana, gde on kaže da su Srbi otišli iz Hrvatske zahvaljujući Beogradu, da ih Zagreb nije oterao?
Ponovo pitam, da li je Beograd u „Oluji“ proterao 280 hiljada ljudi? Da li je Beograd u „Oluji“ ubio dve hiljade svojih građana? Da li je Beograd u „Oluji“ uništio 40 hiljada objekata? Da li je Beograd u „Oluji“ srušio 78 crkava? I tako dalje, da ne navodim dalje podatke.
Rekao bih da, slobodno mogu reći, frustracije koje dolaze iz Zagreba na račun Srbije, oličavaju ljubomoru, zavist na ekonomski napredak naše zemlje, na privredni rast, jer ne postoji logično objašnjenje da Hrvatskoj u Srbiji sve smeta, od imena sina predsednika države, pa na dalje, izuzev ako nije u pitanju čista zavist i čista ljubomora.
Ono što je nažalost očigledno je da naši zapadni susedi i dalje ne mogu da se otrgnu iz zagrljaja ustaškog nasleđa i umesto da se okrenu izgradnji dobrosusedskih odnosa, da se okrenu međusobnoj saradnji, oni i dalje robuju prošlosti.
Međutim, neka se oni bave nama slobodno, nemamo ništa protiv, a SNS, predsednik Aleksandar Vučić se neće baviti njima. Kao i do sada, baviće se Srbijom, srpskim narodom, srpskom ekonomijom. Kao što je prošle godine Srbija imala jedan od najboljih ekonomskih rezultata u Evropi, dakle pad od svega minus 0,9%, a Hrvatska minus 9%, i kao što je javni dug Srbije 56,3%, a Hrvatske 87,4%, tako će i u budućnosti ekonomski pokazatelji još izraženiji biti u korist Srbije.
Sasvim na kraju, još jednom, kao i sve moje kolege, glasaću naravno za predlog zakona koji je na dnevnom redu. Zahvaljujem.