MILAN JUGOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1985. Godine. Živi u Loznici.

Po obrazovanju je master istoričar.

Prеdsеdnik je Savеta za internet i društvene mreze u SNS Loznica.

Obavljao je funkciju šеfa odborničkе grupе SNS-a u Skupštini grada Loznice od 2016. do 2020. godine.

Na izborima održanim 21. juna 2020. godine našao se na izbornoj listi "Aleksandar Vučić - Za našu decu".

Poslanički mandat mu je potvrđen 28.10.2020.
Poslednji put ažurirano: 30.10.2020, 09:32

Osnovne informacije

Statistika

  • 11
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 06.05.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi sugrađani, najpre bih želeo da kao pravoslavni hrišćanin iskoristim priliku i čestitam krsnu slavu svim vernicima, svim našim sugrađanima, sunarodnicima koji danas slave Đurđevdan.

Dva su razloga zbog kojih sam se odlučio da uzmem učešće u današnjoj diskusiji.

Prvo, zato što mislim da je kultura izuzetno važna tema, tema koja je decenijama unazad bila nepravedno zapostavljena, nepravedno gurana u drugi, pa i treći plan i mislim da je konačno poslednjih godina polako počela da zauzima ono mesto koje joj pripada u našem društvu.

Drugi razlog zbog koga sam se odlučio da učestvujem u današnjoj diskusiji jeste i taj što dolazim iz kraja iz kojeg potiče reformator srpskog jezika, što dolazim iz kraja gde se održava najstarija kulturna manifestacija srpskog naroda i prosto osećam moralnu obavezu, moralnu dužnost da kažem nekoliko rečenica o ovoj raspravi u pojedinostima o Zakonu o kulturi.

Naravno, kao i sve moje kolege podržaću sve predložene amandmane, kao i generalno Zakon o kulturi, ali na samom početku želeo bih da istaknem jednu važnu činjenicu, a to je da pohvalim postupak pripreme za donošenje ovog zakona gde uprkos svim otežavajućim okolnostima, dakle uz poštovanje svih epidemioloških mera, sama priprema za donošenje zakona doneta, odnosno organizovana na jedan vrlo transparentan način u skladu sa svim demokratskim standardima i načelima da je u mesecu februaru održana javna rasprava kroz pet okruglih stolova u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Subotici i Čačku.

Mnogo toga smo već čuli u prethodnom delu diskusije, međutim ja ću se ponoviti sa nekim činjenicama koje su kolege iznele, jer mislim da su tri veoma važne novine koje donosi ovaj zakon. Dakle, tri novine koje će otkloniti nejasnoće koje je omogućavao, odnosno dozvoljavao postojeći Zakon o kulturi.

Dakle, prvo, rekli smo da će usvajanjem ovog zakona biti omogućeno, odnosno jasno definisano da svaka ustanova kulture, odnosno njen upravni odbor ima pet članova, što ranije nije bila obaveza. Zatim, precizno će se definisati status samostalnih umetnika i ono što je vrlo važno unaprediće se način funkcionisanja Nacionalnog saveta za kulturu.

Nacionalni savet za kulturu kada je formiran, to je zapravo bila jedna veoma dobra ideja, ali u postojećem zakonu njegov status je bio prilično nedefinisan. On je ostao negde između izvršne i zakonodavne vlasti što je bio vrlo ozbiljan nedostatak.

Takođe, ono što je ozbiljan nedostatak Nacionalnog saveta za kulturu bila je i njegova preglomaznost. Dakle, 19 članova što je veoma, veoma ograničavalo njegovu efikasnost u radu.

Novim Predlogom zakona umesto da Nacionalni savet bira Skupština, koji je veoma važno telo za kreiranje naše kulturne politike, on će biti formiran kao telo pri Vladi gde će biti bliže povezan funkcionalno sa Vladom Republike Srbije i ono što je još važnije Ministarstvom kulture.

Predloženi zakon otkloniće i ozbiljan nedostatak sa kojim su se suočavali samostalni umetnici. Prethodnih godina državno rukovodstvo predvođeno SNS, predvođeno predsednikom Vučićem, nakon što je stabilizovalo privredu, nakon što je smanjilo nezaposlenost i rešilo veliki broj egzistencionalnih problema sa kojim su se u ranijim vremenima suočavali građani Srbije.

Sve više pažnje, sve više sredstava posvećuje kulturi i kulturnim radnicima. Tako da će samostalni umetnici u buduće imati mogućnost, odnosno lokalnim samoupravama biće data obaveza da samostalnim umetnicima uplaćuju penzijsko i zdravstveno osiguranje što je vrlo važna stvar za ovu vrstu ove kulturne radnike.

Danas mi u Srbiji imamo svake godine hiljade radnih mesta, hiljade novih autoputeva, hiljade puteva. Međutim, za kvalitetan život svakog čoveka, svakog pojedinca to nije dovoljno. Radna mesta jesu preduslov, ali potrebna je i bogatija kulturna ponuda, bogatiji kulturni život.

Poslednjih godina mnogo toga država menja u pozitivnom smislu. Dobar podatak je i činjenica da je u budžetu za 2021. godinu obezbeđeno 12,7 milijardi dinara za kulturu, što je suma čak za 10% veća u odnosu na 2020. godinu, odnosno značajno veća u odnosu na ranije godine. Na taj način mi ćemo imati sredstva za stabilno funkcionisanje svih ustanova kulture, za stabilno finansiranje svih projekata, gde bih ja posebno izdvojio projekat – „Gradovi u fokusu“ za koji je u ovoj godini predviđeno blizu 350 miliona dinara. Dakle, čak 200 miliona više u odnosu na prethodnu godinu.

Dakle, godinama unazad Vlada izdvaja značajna sredstva za modernizaciju za osavremenjavanje naših najznačajnijih ustanova kulture.

Ovde bih se osvrnuo posebno na Narodni muzej, Muzej savremene umetnosti, koji zbog nesposobnosti nekih drugih, prethodnog režima, bio je više od jedne decenije zatvoren za posetioce, da bi tek ovo državno rukovodstvo, predvođeno SNS, završilo ovu rekonstrukciju i muzej otvorilo, odnosno ova dva muzeja otvorilo za posetioce.

Kako se vodi odgovorna kulturna politika, ja imam i u gradu iz koga dolazim, u Loznici, navešću samo nekoliko primera. Dakle, prethodnih godina lokalna samouprava je u Loznici rekonstruisala biblioteku Vukovog zavičaja u Tršiću na saborištu, dakle mestu odražavanja najstarije kulturne manifestacije kod Srba, otvoren je Muzej jezika i pisma, a zajedničkim sredstvima lokalne samouprave i Vlade Republike Srbije 2017. godine otvorena je jedna veoma važna institucija, jedna veoma važna kulturna ustanova Naučno-obrazovno kulturni centar „Vuk Karadžić“, koji će biti i koji je već sada stecište mladih naučnika iz oblasti društvenih nauka, pre svega slavista čiji je zadatak da neguju naš nacionalni identitet, naše nematerijalno kulturno nasleđe, pre svega srpski jezik i ćirilično pismo.

Međutim, ono što je još važnije od ovih sve većih finansijskih ulaganja u kulturu, je odnos koji država neguje prema kulturi poslednjih godina, prema kulturnim institucijama, prema važnim ličnostima iz naše bliže i dalje prošlosti koji su zadužili ovu zemlju. Dakle, na tom planu načinjen je veliki zaokret, veliki napredak u odnosu na neka ranija vremena.

Danas je Đurđevdan i čuli smo od nekih prethodnih govornika kako je nastala čuvena pesma koju sigurno svi znamo – Đurđevdan. Dakle, Srbija je danas dovoljno ekonomski jaka, dovoljno ugledna da stvari nazove pravim imenom. Zašto sam pomenuo ovu pesmu koja je vezana za Drugi svetski rad i stradanje Srba? Danas Srbija može i sme da kaže da je u Drugom svetskom ratu NDH izvršen genocid, da je „Oluja“ zločin, da je bombardovanje 1999. godine agresija. Za razliku od bivšeg režima Borisa Tadića i Dragana Đilasa koji su, pored toga što je počinjen genocid u NDH nad Srbima, počinili kulturni genocid nad svojim narodom izručujući Haškom tribunalu sve one patriote, sve one junake koji su branili ovaj narod i ovu zemlju. Dakle, širom naše zemlje od Košara, Morine, Paštrika itd, za razliku od njih mi danas odajemo počast našim herojima, podižemo im spomenike od Stefana Nemanje pa sve do pilota Milenka Pavlovića i Zorana Radosavljevića, koji su dali svoje živote za svoju zemlju.

Za sam kraj, u samo jednoj rečenici, mada smo u nekoliko navrata to čuli, a kada smo se već dotakli ovog kulturnog genocida koji je počinio bivši režim, juče smo po ko zna koji put imali priliku da vidimo prave namere dela opozicije, a u stvari pripadnika bivšeg režima koji su mnogo puta do sada otvoreno pokazivali građanima Srbije da je njihovo poimanje bavljenja politikom lično bogaćenje.

Ono što je mene zaprepastilo je to što su evroparlamentarcima, dakle, predstavnicima Evropskog parlamenta, otvoreno rekli, dakle, Dragan Đilas otvoreno traži nacionalnu frekvenciju za svoju televiziju sa ciljem, naravno, da na onih 619 miliona evra, uvećavanjem vrednosti svoje televizije, stekne još koju desetinu ili stotinu miliona evra.

Naravno, da se on pita, to bi bilo tako. Na svu sreću, Srbija je demokratska država u kojoj se vlast osvaja izborima, u kojoj građani odlučuju kome će dati poverenje, a građani Srbije su mnogo puta do sada, a uveren sam i u budućnosti da će tako biti davati poverenje Srpskoj naprednoj stranci i Aleksandru Vučiću, jer samo politika koju vodi Aleksandar Vučić je garancija i ekonomskog i privrednog, ali i kulturnog prosperiteta našeg društva i naše države. Zahvaljujem.

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.04.2021.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi sugrađani, na početku, zaista jedna lepa vest i želeo bih da podelim zadovoljstvo sa kolegama, sa građanima Srbije, na činjenici da ćemo uskoro imati još jednu kovid bolnicu, koja će u ovim teškim vremenima definitivno doprineti našoj, već sada uspešnoj borbi sa pandemijom korona virusa.

Mada, kad smo kod dobrih vesti to u Srbiji više i nije iznenađenje, to je već postalo na neki način praksa, praksa da se obećanja koja su data od strane najviših državnih funkcionera ispunjavaju.

Danas je pred nama jedna veoma važna tema, pogotovo kada imamo u vidu globalnu i zdravstvenu i privrednu situaciju, tema koja u ovim okolnostima dodatno dobija na značaju, a to je set zakona koji se odnose na podršku, odnosno omogućavanje novog paketa podrške privredi i građanima Republike Srbije.

Evo, već ušli smo u drugu godinu kako traje ova pandemija, pandemija korona virusa sa kojom se bori čitav svet. Kada je u pitanju naša zemlja, ako se osvrnemo iza sebe, možemo reći da smo do sada zaista postigli izuzetne rezultate u ovoj borbi, kako na planu očuvanja života i zdravlja naših sugrađana, tako na planu očuvanja privredne aktivnosti, tako na planu očuvanja naše ekonomije.

Upravo ova zdravstvena kriza pokazala je svu opravdanost ekonomske politike koju je u prethodnom periodu vodilo državno rukovodstvo, dakle Vlada Republike Srbije, predsednik Aleksandar Vučić, politike koja za rezultat daje, odnosno već je dala veliku otpornost naše privrede prema svim negativnim posledicama koje ostavlja ova pandemija.

Kada je u pitanju politika SNS, dakle, u težištu naše politike nalazi se običan građanin, njegova egzistencija i mogu reći da su sve ove mere i u prethodnoj godini, ali i mere koje će biti preduzimane u tekućoj godini, bile usmerene kao što sam rekao, ka očuvanju privrede i očuvanju radnih mesta.

Mi smo već do sada postigli izuzetne rezultate koji su vidljivi, koji se ne mogu osporiti, koje ističu i sve eminentne međunarodne finansijske institucije. Dakle, u uslovima nikada težim u poslednjih nekoliko decenija, mi smo ne samo uspeli da očuvamo zaposlenost, već smo nezaposlenost sveli na rekordno nizak nivo. Dakle, danas je nezaposlenost u Srbiji jednocifrena, odnosno ima jednocifren procenat, a kada pogledamo apsolutne brojke, 2020. godine smo imali 50.500 više registrovanih zaposlenih lica u odnosu na 2019. godinu, što je zaista rezultat za svako poštovanje, pogotovo ako pogledamo okolnosti u kojima se i naša zemlja u čitav svet nalazi.

Svako sačuvano radno mesto, svako novootvoreno radno mesto je veliki uspeh za SNS i očuvanje egzistencije, poboljšanje životnog standarda građana Srbije i u budućem periodu će biti zvezda vodilja naše politike. Uprkos ovoj globalnoj krizi koju je izazvala pandemija virusa Kovid 19, Srbija je danas ekonomski stabilna država. Kao što sam rekao, to je rezultat ispravne ekonomske politike iz prethodnih perioda, ali to je rezultat i jednog sveobuhvatnog paketa ekonomske pomoći privredi i građanima koji je država prošle godine sprovela, a koji je težak nešto više od šest milijardi evra.

Malo koja zemlja u Evropi, sa privredama koje su mnogo razvijenije i mnogo jače od naše je uspela da sprovede jedan ovakav paket podrške i zato smo mi bili u stanju da u kriznoj godini povećavamo plate i penzije, dakle, plate zdravstvenim radnicima, da povećavamo penzije, da isplaćujemo jednokratnu pomoć i penzionerima i zdravstvenim radnicima i zato smo u 2020. godini imali izvoz koji je porastao u odnosu na 2019. godinu. Dakle, sa 17,1 na 17,5 milijardi evra. U istom stilu i u istom ritmu nastavljamo i u tekućoj 2021. godini, gde smo već imali povećanje zarada za zdravstvene radnike od 5%, za sve ostale u javnom sektoru najpre 3%, zatim dodatnih 1,5% i ono što me posebno raduje uz sva ulaganja u tehničku opremljenost, u modernizaciju Vojske Srbije, mi radimo i na popravljanju životnog standarda naših zaposlenih pri Vojsci Srbije. Tako da su plate oficirima povećane za 4%, podoficirima za 8%, a vojnicima po ugovoru za 12%.

Voleo bih da mi neko kaže, postoji li takva zemlja koja je u ovoj krizi u stanju da povećava plate svojim zaposlenima u javnom sektoru?

Jedan od veoma važnih segmenata razvoja svake države, pa tako i naše jesu priliv direktnih stranih investicija. Već smo nekoliko puta čuli i danas i prethodnih dana da uprkos svemu ovome, direktne strane investicije i dalje pristižu u Srbiju, da smo lider u regionu Zapadnog Balkana, da smo apsolutni šampioni, odnosno da je neto priliv stranih investicija veći od svih zajedno zemalja u regionu Zapadnog Balkana.

Svaka investicija je važna. Svaka investicija donosi određen broj radnih mesta, ali ja bih izdvojio dve izuzetno važne investicije koje će u budućnosti definitivno promeniti Srbiju na bolje, to su investicije dve japanske kompanije „Tojo tajers“ u Inđiji i „Nidek“ u Novom Sadu, pogotovo ova druga gde će kompanija „Nidek“ u Novi Sad investirati dve milijarde evra.

Šta nam to govori? Dakle, kada renomirane japanske kompanije u ovom momentu ulažu u Srbiju, to znači da strani investitori i danas Srbiju vide kao i politički i ekonomski stabilnu zemlju, kao pravnu državu, kao državu koja ima povoljan poslovni ambijent.

Usvajanjem ovog paketa zakona koji je danas na dnevnom redu, mi ćemo omogućiti novi paket podrške za privredu i građane vredan negde oko dve milijarde evra. Već smo dosta toga čuli od mera koje očekuju i privredu i građane u cilju ublažavanja posledica pandemije i ja se ne bih tu naročito ponavljao.

Međutim, želim da istaknem jednu činjenicu, državno rukovodstvo Srbije danas brine o svim svojim građanima, dakle o svim grupama stanovništva, o svim granama privrede. Naročito o onim najugroženijim, a danas su definitivno najugroženiji naši sunarodnici na Kosovu i Metohiji. Za njih je predviđena pomoć od 100 evra i za odrasle i za decu i još 200 evra za sve nezaposlene. Dakle, na ovaj način država će pomoći građanima Srbije na Kosovu i Metohiji ali, naravno, to nije sve i u buduće će nastaviti da ulaže u puteve, u škole, u bolnice.

To je politika koju vodi Aleksandar Vučić i to je politika koja pokazuje patriotizam. To je politika kojom se čuva srpski narod na Kosovu i Metohiji. To je politika kojom se čuva Srbija na Kosovu i Metohiji, a ne kao neki koji svoj patriotizam iskazuju busanjem u prsa po beogradskim kafanama, a kada su imali priliku da nešto učine za taj narod, nisu učinili ništa, odnosno, da budem precizniji, jesu – uveli su granicu između Srba i Srba, izmestili pitanje Kosova i Metohije iz UN, postavili ono katastrofalno pitanje Međunarodnom sudu pravde, ali i o njima, njihovim delima, narod je već sudio, a verovatno će suditi na nekim narednim izborima.

Kada pričamo o očuvanju privrede, mi se za očuvanje privrede ne borimo samo kroz ovaj paket pomoći. Mi se za očuvanje privrede borimo i kroz očuvanje života i zdravlja naših građana, kroz masovnu vakcinaciju, jer nam samo masovna vakcinacija daje šansu da se možemo vratiti normalnom životu, da se možemo vratiti normalnim privrednim aktivnostima bez bilo kakvih ograničenja.

Kada je u pitanju vakcinacija, mnogo toga je već rečeno i u ovom visokom domu, a mnogo toga je već rečeno i u međunarodnim okvirima. Najeminentniji, najveći svetski mediji su pisali o primeru Srbije, odnosno navodili su Srbiju kao primer uspešne vakcinacije i kroz organizaciju i po broju vakcinisanih. Slobodno mogu reći da to možemo zahvaliti predsedniku Vučiću.

Dakle, u vremenu kada je vladala velika, upotrebiću jedan grub izraz, otimačina za medicinskom opremom, dakle, prošle godine, na primer od respiratora, pa sada na primer vakcina, Srbija nije oskudevala ni u respiratorima, a još manje danas o vakcinama. Štaviše uspeh Srbije je utoliko veći kada znamo da naši građani mogu da biraju kojom vakcinom će se vakcinisati.

Na samom kraju ja bih se osvrnuo na rebalans budžeta o kojem smo juče govorili. Dakle, veoma je važno da građani znaju da ni jedan kapitalni projekat, opet govorim, uprkos globalnoj krizi, ni jedan kapitalni projekat nije doveden u pitanje. Štaviše, u budžetu za 2021. godinu odvojena su rekordna sredstva za realizaciju predviđenih kapitalnih projekata. Neću ponavljati sada autoputeve koji su u izgradnji i oni koji će do kraja godine početi da se grade i sve one najavljene bolnice, kliničke centre čija rekonstrukcija, čija izgradnja je u toku, ali ću se samo na trenutak osvrnuti na vaše izlaganje, ministre, kada ste u nekoliko navrata pomenuli Loznicu i to svaki put u kontekstu realizacije izuzetno važnih projekata i za Loznicu i za Podrinje.

Opet podvlačim, zahvaljujući, pre svega predsedniku Aleksandru Vučiću, od Podrinja koje je ranije bilo devastirano, sa katastrofalnom infrastrukturom, sa ljudima koji su odlazili u veće gradove u potrazi za boljim životom, mi danas imamo sasvim drugačiju sliku. Neki projekti su realizovani, neki su u toku, a neki će biti realizovani.

Konkretno, vi ste juče, ja to želim da podelim sa građanima Loznice i Podrinja, pomenuli da su u ovom rebalansu opredeljena sredstva za nastavak izgradnje saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica, odnosno autoput Ruma-Šabac, a brza saobraćajnica Šabac-Loznica, zatim da su opredeljena sredstva za izgradnju obilaznice oko Loznice i naravno sredstva za nastavak radova na izgradnji hirurško-ginekološkog bloka u Loznici koji je počet pre 30 godina i u koji, do Aleksandra Vučića, niko nije uložio ni jedan dinar, a mnoge vlasti su se promenile na nivou države.

Otkud danas u Srbiji novac za sve ove mere, za sve ove investicije? Vrlo jednostavno, Aleksandar Vučić, Vlada Republike Srbije godinama unazad vode jednu odgovornu ekonomsku politiku. Dakle, danas ljudi na odgovornim pozicijama u državi svoj položaj ne posmatraju kao priliku za bogaćenje, svoj položaj ne posmatraju kao priliku da očerupaju državu, da očerupaju građane, već isključivo kao servis za pomoć građanima Srbije.

Zato danas mi u budžetu imamo novac i za pomoć privredi i građanima, i za povećanje plata i penzija, i za realizaciju svih ovih projekata koji su započeti i koji će biti realizovani. Stoga, kao i sve moje kolege ja ću glasati za ovaj set zakona kojim se omogućuje podrška privredi i građanima. Zahvaljujem.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 08.04.2021.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine Milojeviću, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi sugrađani, pred nama je danas jedna jako važna tema, a to je Predlog odluke o izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda.
Na početku bih najpre želeo da izrazim zadovoljstvo dosadašnjim tokom diskusije koja je bila veoma iscrpna, veoma sadržajna, onakva kako dolikuje jednoj ovako važnoj temi za čitavo naše društvo, za čitavu našu zemlju, za građane.
Mogu da kažem da sam pročitao biografiju kandidata za predsednika Vrhovnog kasacionog suda, gospođe Vasović, i mogu reći odmah na osnovu onoga što sam video, dakle na osnovu besprekorne biografije, da ću podržati ovaj predlog i nadam se i verujem iskreno da će gospođa Jasmina Vasović svoj posao obavljati uspešno, u skladu sa svim zakonskim i moralnim normama i načelima.
Svako demokratsko društvo, a tako i naše, počiva na zdravim temeljima, na tri noseća stuba. Dakle, na zakonodavnoj, izvršnoj i sudskoj grani vlasti. Ove tri grane vlasti treba da budu partner u službi građanima, treba da budu partner u izgradnji bezbednog demokratskog društva za sve građane Srbije.
Dosta toga smo čuli danas, ali upravo zbog javnosti, upravo zbog građana Srbije ja ću neke činjenice ponoviti, koje su jako važne i koje su koren, uzrok nekih pojava, nekih dešavanja u sudstvu koje imamo danas.
Nažalost, naše sudstvo se, iako je prošlo 12 godina, još uvek nije oporavilo do te, hajde tako da kažemo, tzv. katastrofalne reforme pravosuđa iz 2009. godine kada je oko 2.400 sudija, koliko ih je tada bilo, negde oko 1.000 sudija i tužilaca nije prošlo reizbor. Pri čemu su kriterijumi bili isključivo politička podobnost, gde u obzir nisu uzimani profesionalnost, rezultati, kvalifikacije, rad, gde je preporuka za nečiji reizbor ili izbor bilo mišljenje lokalnog odbora tada vladajuće DS. Demokratske stranke koja je taj reizbor sprovela, ili tu reformu kako su je nazivali, u skladu sa svojim interesima, interesima tadašnjeg vladajućeg režima, interesima tajkuna koji su tih godina harali i pljačkali Srbiju.
Dakle, oko 1.000 sudija i tužilaca ostalo je bez posla. Da situacija bude još gora, odnosno kolika je bila bahatost tadašnjeg režima potvrđuje da su oni na njihova mesta izabrali u prvi mandat od tri godine novih 870 sudija i tužilaca, odnosno sudija, te su na taj način dobili ili pridobili značajan broj sudija koji će na ovaj ili onaj način biti potčinjeni njima, i pre ili kasnije na neki način odužiti se za reizbor iliti napredovanje u službi.
Nakon pada režima 2012. godine u državnim fiokama pronađeni su spiskovi sudija i tužilaca za reizbor 2009. godine sa naznakama pored njihovih imena ko je intervenisao za njihov reizbor, gde je bilo vrlo zanimljivih imena, uključujući i brojne tajkune, ali i visoke državne funkcionere koje je pominjao cenjeni kolega Arsić.
Veoma je zanimljiva činjenica da je jedan broj od tih reizabranih sudija kasnije napustio svoj posao, otišao u advokaturu i počeo da se bavi veoma intenzivno politikom. Takav je slučaj npr. Vladimira Vučinića, bivšeg sudije Specijalnog suda, poznatog po tome što je vodio slučaj Mišković, što je vratio pasoš Miroslavu Miškoviću. Dakle, Vladimira Vučinića koji je napustio sudijski poziv, otišao u advokaturu, vrlo intenzivno počeo da se bavi politikom i, gle čuda, naravno, priključio se Narodnoj stranci Vuka Jeremića, gde je postao član predsedništva. Građanima Srbije ostavljam da prosude sami da li je njegova politička naklonost ka strankama bivšeg režima možda uticala i na njegovo deljenje pravde.
Sa druge strane, postoje aktivne sudije koje, umesto da obavljaju svoj posao onako kako zakon nalaže, više borave po stranim ambasadama, više se bave politikom, dnevnopolitičkim pitanjima. Pretpostavljam da građani Srbije već dobro znaju i danas smo nekoliko puta čuli da je reč o sudiji Apelacionog suda Miodragu Majiću. Miodragu Majiću koji daje sebi za pravo da kritikuje sve, i odnos prema pravosuđu, i zakonodavnu vlast, i izvršnu vlast itd, ali zato kada iz ovog visokog doma od strane mojih kolega dođu argumentovane kritike na račun njegovih političkih stavova, na račun njegovog bavljenja politikom, pa i na račun njegovih katastrofalnih presuda, što ne kažem ja, već više instance su u nekim slučajevima oborile presude sudije Majića, e onda sudija Majić kaže – to je pritisak na sudstvo. Mislim da bi bilo korektno, ako već želi da se bavi politikom, a koliko gostuje na televizijama, u medijima, više od mnogih lidera političkih stranaka, korektno bi bilo da ili osnuje političku stranku ili priključi se nekoj postojećoj i nastavi da se bavi politikom, ne zloupotrebljavajući svoj sudijski položaj.
Niko ovde ne želi ni da utiče na sudstvo, ni da vrši pritisak, ali i te kako imamo pravo da komentarišemo presude pojedinih sudija. Zar je svetogrđe komentarisati presude Miodraga Majića? Zar je svetogrđe komentarisati njegove političke stavove? Kada smo već kod presuda, ja sam uveren da ne postoji građanin Srbije koji bi podržao oslobađajuću presudu Miodraga Majića Gnjilanskoj grupi, tzv. OVK, koja je bila optužena i osuđena od strane Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu na najmonstruoznije zločine nad srpskim civilima u okolini Gnjilana od juna do decembra 1999. godine za ubistvo 80 srpskih civila. Dakle, 11 pripadnika te grupe osuđeno je od strane Odeljenja za ratne zločine Višeg suda na 116 godina zatvora, a onda na scenu stupa sudija Majić koji oslobađa ove ljude koji su na najmonstruoznije načine, ponavljam, mučili i ubijali Srbe i druge nealbance u okolini Gnjilana. Čuli smo već da su više instance oborile kao nezakonitu ovu presudu, ali mislim da je to slaba uteha porodicama žrtava, jer je njima naneta nepopravljiva šteta, jer teško je verovati da će ovi zločinci ponovo biti privedeni pravdi i procesuirani jer fizički nisu dostupni našim pravosudnim organima.
Takođe, danas je Svetski dan Roma i naša država, Vlada Republike Srbije poslednjih godina uložila je zaista mnogo napora da Rome integriše u sve sfere društvenog života. Takođe sam uveren da ne postoji građanin Srbije koji bi podržao oslobađajuću presudu Miodraga Majića za obljubu trinaestogodišnje romske devojčice, uz obrazloženje koje smo čuli, ali ću ponoviti još jednom, da je to opšteprihvaćena norma u romskoj populaciji. Dakle, na ovaj način, uporedo dok se država i društvo trude da integrišu Rome, sudija Majić ovom presudom šalje poruku da za Rome ne važi zakon,
da se na Rome može primenjivati običajno pravo. Dakle, otvoreno vrši diskriminaciju. Očigledno za sudiju Majića u Srbiji postoje građani višeg i nižeg reda, a ja ne bih upotrebio termin kojim bih adekvatno nazvao kako se zove sistem takve države.
Duboko sam uveren da ovakve presude, da odlasci sudija poput sudije Majića, ali ne zaboravimo, i sudije Aleksandra Stepanovića u strane ambasade po mišljenje ne doprinose povećavanju poverenja građana Srbije u naše sudstvo. Zato pozivam sve časne i poštene sudije, kojih i te kako ima u našem pravosudnom sistemu, da radeći svoj posao u skladu sa Ustavom, u skladu sa zakonima naše zemlje, doprinesu izgradnji nezavisnog sudstva, izgradnji tog čvrstog trećeg stuba naše države na kojem će počivati moderna Srbija u budućnosti. Zahvaljujem.