BORIS BURSAĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1989. godine. Živi u Beogradu.

Po obrazovanju je master menadžer.

Predsednik je Savеta za omladinu opštinskog odbora Srpske napredne stranke u Zеmunu.

Na izborima održanim 21. juna 2020. godine našao se na izbornoj listi "Aleksandar Vučić - Za našu decu".

Poslanički mandat mu je potvrđen 28.10.2020.
Poslednji put ažurirano: 30.10.2020, 09:29

Osnovne informacije

Statistika

  • 18
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesto vanredno zasedanje , 23.06.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, poštovani ministre sa saradnicima, pred nama se danas nalazi set vrlo važnih i konstruktivnih predloga zakona. Ja bih svoju pažnju posvetio upravo Predlogu zakona o studentskom organizovanju.

Dve godine nakon potpisivanja Bolonjske deklaracije i tri godine nakon Sorbonske deklaracije održana je Praška konferencija na kojoj je potpisan tzv. Praški kominike. Podsećanja radi, pri potpisivanju Bolonjske deklaracije 1999. godine dogovoreno je da se na svake dve godine održavaju ministarske konferencije na kojima će se podnositi izveštaji o primeni Bolonjskog procesa, razmenjivati iskustva i obaviti potpisivanje kominikea, odnosno memoranduma ili zvaničnih izveštaja koji potpisuju sve zemlje koje su prihvatile Bolonjski proces. Tu ulaze i zemlje Evrope koje to nisu učinile 1999. godine, a odlučile su da prihvate Bolonjski proces.

Do danas je održano pet konferencija – Praška 2001. godine, Berlinska 2003. godine, kada je i Srbija zvanično pripadala Bolonjskom procesu i ratifikovala Bolonjsku deklaraciju. Nakon nje smo imali Bergensku konferenciju 2005. godine, londonsku 2007. godine i završnu u Briselu 2009. godine, da bi se 2010. godine završila implementacija Bolonjskog procesa.

Ono što je jako bitno za ovu tematiku jeste upravo Praška konferencija, odnosno Praški kominike, kada su studenti priznati kao ravnopravni partneri u donošenju odluka, odnosno kada se studenti zvanično smatraju punim članovima akademske zajednice. Od tada studentska participacija i studentsko organizovanje predstavlja proces uključivanja studenata u donošenje odluka na svim nivoima, pre svega institucionalnom, pa onda i nacionalnom, regionalnom, evropskom i naravno odlukama po svim pitanjima.

Dakle, studentsko organizovanje postaje važan činilac visokog obrazovanja, dok akademska zajednica predstavlja alarm koji u svakodnevnoj stvarnosti treba da detektuje važne probleme i da skreće pažnju na njih. I ne samo to. Akademska zajednica mora da daje analize na osnovu kojih će mediji i institucije da reaguju, a studenti kao punopravni članovi akademske zajednice imaju apsolutno pravo da učestvuju u tom procesu.

Nažalost, do 2012. godine akademska zajednica nije imala društvenu moć i svedena je, faktički, na marginu. Vladalo je odsustvo slobodne kritičke misli i jedna nesposobnost da se osmisli i odbrani opšti interes. Zakonom iz 2005. godine, tačnije Zakonom o visokom obrazovanju, daje se nekakav okvir učešća studenata u okvirima visokog školstva i propisuje se postojanje studentskog parlamenta. Međutim, pokazalo se da su od 2005. godine i perioda formiranja prvih studentskih parlamenata prakse na fakultetima i univerzitetima potpuno različite. Razvoj i način funkcionisanja zavisio je potpuno od lokalnih prilika.

Ovakva situacija u studentskom organizovanju dovela je do velikih poteškoća. Glas studenata gotovo da se nije ni čuo, potpuno je bilo ugroženo funkcionisanje ovog segmenta visokog školstva. Javašluk pojedinih profesora i fakulteta je išao tako daleko da su neki javno isticali kako ne prihvataju Bolonjsku deklaraciju, iako je država Srbija nju ratifikovala, te da će praksa i pravila na fakultetima odlučivati, oni, a ne država i resorno ministarstvo. Najzad se staje na put ovakvim anomalijama. Država Srbije i te kako prepoznaje glas mladih, odnosno glas studenata, a ovaj zakon, odnosno prvi predlog zakona o studentskom organizovanju, ide u prilog ovoj mojoj konstataciji.

Dakle, ovim predlogom zakona prvi put jasno se definiše funkcionisanje studentskih organizacija, pravi se distinkcija između studentskih organizacija i organizacija za studente, potpuno jasno se definišu studentska predstavnička tela, dakle, studentske konferencije i studentski parlamenti, propisuje se učešće studenata u stručnim organima i njihovim telima u proporciji od 20% i studentima se prvi put daje pravo glasa prilikom predlaganja kandidata za organ poslovođenja. Takođe, studentski parlament stiče pravo da donosi svoj finansijski plan, koji je sastavni deo finansijskog plana visokoškolske institucije, pa je stoga samo usvajanje finansijskog plana institucije ujedno i studentsko pitanje.

Dakle, ovo je jedan dobar, konstruktivan predlog zakona, koji jasno definiše prava studenata, stoga ću ja, a nadam i moje kolege podržati ovaj predlog zakona, u nadi da će on biti oslonac u borbi za jaku i modernu Srbiju. Živela Srbija!

Četvrto vanredno zasedanje , 09.06.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani gospodine Orliću, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, poštovana gospođo Popović, pred nama se danas nalazi set vrlo važnih i konstruktivnih predloga zakona, a ja bih svoju pažnju posvetio upravo Predlogu Zakona o nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma.

Terorizam kakav danas poznajemo, on nikako nije nova tvorevina, već se on perfidno krije u društvenoj zajednici u obliku taktike, strategije, doktrine, metode i sredstva oko kojih samo treba da se postigne konsenzus da bi izašao na svetlost dana.

Dok terorizam neki vide kao zločin, drugi ga opisuju kao svetu dužnost. I dokle god postoje ove dve dijametralno različite strane terorizma će zasigurno biti. Teroristi su danas obučeni i opremljeniji, samim tim i neuhvatljiviji, kao nikada do sada. To je dovelo da se ovaj fenomen brzo proširi i zahvati celu planetu.

Terorističke organizacije na sve moguće načine pokušavaju da ostvare svoje političke, ideološke ili društvene ciljeve i u najvećem broju slučajeva ne poštuju opšte prihvaćena pravila ratovanja, a kao rezultat toga imamo nedužne žrtve.

Terorizam nije prostorno ograničen, odnosno za terorizam se vezuje prostorna disperzija nasilja, budući da u slučaju terorističkih napada ne postoji sigurnost u smislu jasnog graničnog prostora na kome se izvode oružane akcije. Odnosno, u ovom slučaju ratište potencijalno može biti ceo svet. Tako da ni jedna država, bez obzira na stepen i njenu razvijenost. Nije zaštićena od ove pošasti današnjice koji nazivamo terorizmom.

Ja često terorizam slikovito objašnjavam, kao svojevrsan šumski požar koji brzo plane, još se brže razbukti i vrlo ga je teško ugasiti. Dakle, ponavljam, ni jedna država na kugli zemaljskoj nije imuna na terorizam, bez obzira na stepen njene vojne, informacione ili ekonomske razvijenosti, a tipični primeri za ovu moju konstataciju su sprovedeni teroristički napadi u SAD, Španiji, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Austriji itd.

Nalet terorističke beskrupuloznosti s početka 21. Veka, prestrašio je sve članice međunarodne zajednice. Stoga je početak novog milenijuma obeležen globalno raširenim strahom od međunarodnog terorizma.

Od tog momenta međunarodni terorizam postaje bezbednosna pretnja prvog reda za svaku državu.

Na osnovu svih relevantnih pokazatelja opravdano je terorizam okarakterisati kao globalno bezbednosnu pretnju koja ima potencijal da pogodi sve subjekte međunarodne zajednice.

Konstantna izloženost terorističkoj opasnosti posledično izaziva osećaj nebezbednosti i to jeste cilj terorista, da akcijama nasilja prema nedužnima privuku pažnju domaće i svetske javnosti i zastraše je ili pridobiju zastarenje interesa i ciljeva koje proklamuju.

Kako bi ta ista javnost izvršila pritisak na državu da udovolji zahtevima terorista, iako nije moguće precizirati istorijski razvoj terorizma.

Ova bezbednosna pretnja svakako da ima svoje razvojne etape, zbog čega savremeni oblici terorizma imaju značajno izmenjene karakteristike u odnosu na starije oblike i modalitete ispoljavanja. Savremeni terorizam nesumnjivo ima globalnu dimenziju i sve je učestaliji i akcije su sve brutalnije, veoma često sa smrtnih ishodom, izvode ih veoma opremljene i dobro povezane terorističke organizacije.

Žrtve su masovnije i materijalna razaranja su većih razmera, a državne granice nisu dovoljan bedem za produkt terorizma u svim njegovim oblicima.

Ono što svakako razlikuje oblike terorizma od ranije poznatih oblika jeste veća dostupnost informacija, bolja uvezanost ljudi kroz komunikaciju preko raznih medija, i prebrz tehnološki napredak, i naravno rast industrije i naoružanja.

Kao neko ko se duži niz godina bavi ovim fenomenom, mogu slobodno reći da Republika Srbija, prepoznaje terorizam, i da ozbiljno radi na prevenciji i borbi protiv terorizma.

Ono što je jako bitno jeste da Republika Srbija prepoznaje univerzalni karakter terorizma i ekstremizma i neophodnost kontinuirane i široke saradnje država na globalnom i regionalnom planu, radi uspostavljanja zajedničkog pristupa u ovoj osetljivoj temi.

Shodno tome, nedavno smo potpisali i sporazum sa Ruskom federacijom o saradnji u borbi protiv terorizma, i ovaj Sporazum je Srbiji doneo jako bitne oblike saradnje, koji se ogledaju u razmeni informacija terorističkim grupama, njihovim vođama i članovima, kao i u njihovim aktivnostima.

Dakle, država ozbiljno radi na očuvanju bezbednosti kako nje same tako i naših građana, i takav rad mora da se nastavi, pogotovo ako uzmemo u obzir podatke Europola, koji govore da terorizam na tlu Evrope i te kako postoji, i prema izveštaju Europola od 2018. godine, imali smo 129 terorističkih napada, a u 2019. godini 119 terorističkih napada.

Izveštaj za 2020. godinu još nije gotov, obično se on objavljuje krajem juna.

Ukoliko uzmemo sve ove informacije u obzir, mi ne smemo čekati neki svoj 11. septembar, već protiv terorističku borbu moramo postaviti na zdrave noge, odnosno na zavidnom nivou u praksi i upravo ovaj predlog zakona to i čini.

Ovim zakonom uređuje se i uspostavljanje i sadržine jedinstvene nacionalne baze podataka o fizičkim i pravnim licima, kao i grupama i organizacijama sa lista označenih lica UN i drugih međunarodnih organizacija, naravno u kojima je Republika Srbija član, sa lista označenih lica koja su doneta u skladu sa zakonom koje uređuje ograničavanje raspolaganje imovinom, u cilju sprečavanja terorizma, i sa konsolidovanih lista, na osnovu zakona koji uređuje međunarodne mere ograničavanja iz postojeće baze nadležnih organa, u skladu sa zakonom, što uključuje lica koja su osumnjičena, optužena ili osuđena za delo terorizam, i sa njim povezana krivična dela.

S obzirom da prevencija i borba protiv terorizma predstavlja značajno pitanje ostvarivanje ciljeva bezbednosne politike, u nastojanju da se zaštiti bezbednost, meni ne ostaje ništa drugo, nego da podržim ovaj predlog zakona u nadi da će biti oslonac u borbi za jaku, modernu i bezbednu Srbiju.

Živela Srbija.

Dvanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 19.05.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, poštovani ministre sa saradnicima, pred nama se danas nalazi set vrlo važnih predloga zakona, a ja bih se lično osvrnuo upravo na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta "Izgradnja stanova za pripadnike snaga bezbednosti".

Pripadnici snaga bezbednosti obavljaju izuzetno važan posao, koji se ogleda, pre svega, u očuvanju bezbednosti, u odbrani suvereniteta, u očuvanju nezavisnosti i teritorijalnoj celokupnosti države. To su ljudi koji su bedem ove zemlje, ljudi koji se bore za ovu zemlju, ljudi koji su svojoj otadžbini posvetili živote.

Biti pripadnik snaga bezbednosti bilo koje bezbednosne strukture i organizacije je više od posla, to je životni poziv, to je životna misija. Značaj pripadnika snaga bezbednosti je ogroman, kako u miru, tako i u vanrednom i, naravno, u onom najtežem, dakle, ratnom stanju.

U najtežim vremenima pripadnici bezbednosnih struktura su bili tu za nas. Oni su kroz istoriju bili, jesu i biće faktor stabilnosti, očuvanja mira i jasno upozorenje svima koji bi se usudili da napadnu Srbiju. Mesto koje oni uvažavaju u srpskom društvu ima dugačku tradiciju, oličenu kroz mnoga nedaća koje je naša zemlja kroz svoju istoriju prošla. Razlozi zbog takvog stanja stvari leže, pre svega, u specifičnoj geopolitičkoj, kulturnoj i religijskoj konfiguraciji ovog podneblja, što je neminovno predstavljalo preduslov formiranja tokom većeg dela istorije afirmativnog pogleda na pripadnike ovih struktura.

Nažalost, među pripadnicima ovih struktura često se nalaze oni koji nisu uspeli trajno da reše svoje stambeno pitanje. S obzirom da su vojnici, policajci i ostali pripadnici bezbednosnih struktura čuvari naše zemlje, njenog integriteta, slobode, branitelji našeg naroda, čuvari otadžbine, zaštitnici interesa države Srbije, ne mogu a da se ne složim sa predsednikom Srbije, koji kaže da država mora da nađe novac i mora da ulaže u ovaj sektor i u poboljšanje standarda njenih pripadnika.

Samo tada kada reše svoj najveći životni problem, kada im se obezbedi krov nad glavom, mogu da brinu samo i jedino o onome čemu su posvetili život, a to je bezbednost i sigurnost Srbije i njenih građana.

Zahvaljujući odgovornoj državotvornoj polici naše države donet je Zakon o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti i već su uručeni ključevi prvim stanarima.

Iskreno se nadam da će biti ispunjen cilj Ministarstva i da će do 2022. godine biti izgrađeno skoro 7.000 stanova za pripadnike bezbednosnih službi.

Posebno sam ponosan na činjenicu da se upravo u Zemunu, odakle dolazim i koji predstavljam, gradi 1.000 stanova.

Mislim da je bilo krajnje vreme da država uradi nešto ovako konkretno i time pokaže zahvalnosti svim pripadnicima službi bezbednosti na svemu što rade kako bi se mi, kao građani Srbije, osećali bezbedno.

Isto tako, projekat izgradnje stanova za bezbednjake signal je i ostalima, lekarima, učiteljima, nastavnicima, vaspitačima, profesorima, vatrogascima, svima koji rade za državni aparat i koji se bore za Srbiju, da postoji bolje sutra i da će se država Srbija brinuti u njima.

Uvidevši koliki je značaj ovog Predloga zakona, meni ne ostaje ništa drugo nego da ga podržim. Hvala.