Nema informacija o predloženim aktima.
Zahvaljujem.
Poštovani gospodine Orliću, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, poštovani ministre sa saradnicima, pred nama se danas nalazi set vrlo važnih i konstruktivnih predloga zakona, a ja bih se lično osvrnuo upravo na Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o saradnji u oblasti zaštite od katastrofa na Zapadnom Balkanu.
Istorija planete zemlje je obeležena i oblikovana raznim prirodnim katastrofama. Bez obzira na stepen tehnološke razvijenosti država, na njih nekada ne možemo uticati. Ono što znamo jeste da su neka područja sveta češće pogođena takvim događajima, a neka ne. U nekim mestima prirodne katastrofe ne nanose veću štetu i nema žrtava, a u nekima nanesu veliku materijalnu štetu i odnesu i po hiljade života.
Poslednjih decenija evidentan je trend povećanja broja prirodnih katastrofa, a prisutno je povećanje njihove destruktivnosti. Kada udare zemljotresi, poplave, i požari najranjivije su države u kojima manjka infrastruktura, logistike i dobre politike, a to za posledicu ima povećanje ljudske gubitke, materijalnu i nematerijalnu štetu i dolazi do usporavanja održivog razvoje društva u celini.
Novi izveštaji koje su UN objavile u septembru ove godine ukazuju na to da su se ekstremni vremenski događali povećali pet puta u poslednjih 50 godina, a da je u njima život izgubilo više od dva miliona ljudi, a samo u prethodnoj godini svet je pogodilo 980 prirodnih nepogoda koje su uzrokovale gubitak od najmanje osam hiljada i 200 ljudskih života.
Takođe, poplave, uragani, oluje, bujice ostavile su za sobom i materijalnu štetu koja se procenjuje na 210 milijardi američkih dolara što je znatno više od 166 milijardi dolara u 2019. godini.
Kada govorimo o Srbiji, prema podacima „World Risk Riport“ iz 2020. godine, od 181 zemlje koje su obuhvaćene analizom, Srbija se nalazi na 113 mestu. Da građani razumeju, na prvom mestu na tabeli se nalazi zemlja koja je najviše ugrožena od prirodnih katastrofa, a na zadnjem mestu zemlja koja je najmanje ugrožena.
Ono što je jako bitno istaći jeste da se ovaj izveštaj ne bazira samo na shvatanju da je rizik od katastrofa određen isključivo pojavom, intenzitetom i trajanjem ekstremnih prirodnih događaja, već u obzir uzima društvene, političke i ekonomske faktore jedne države i njihov uticaj na pojavu i sprečavanje prirodnih katastrofa.
Dakle, autori ovog izveštaja u obzir uzimaju i državnu politiku i njene posledice, dakle, kakve je infrastruktura, da li su građevine trošne i padaju i pri lakšem padu, kako se reaguje u slučaju prirodnih katastrofa, kako se pomaže u pogođenim područjima, itd.
Dakle, u tom pogledu, analizirajući ovaj izveštaj, Srbija je znatno napredovala, pogotovo u poslednjih 10 godina. Ono što je jako bitno i što svaki put pominjem kada se govori o ovoj temi jeste da se nikako ne smemo voditi politikom „neće nas“, jer smo pre samo par godina, tačnije maja 2014. godine videli da je svako društvo, pa i naše, ranjivo kada priroda odluči da ispolji svoju silu i jačinu.
Prirodne katastrofe su se dešavale i dešavaće se i to nije sporno, ali mi moramo uložiti sve napore kako bi se bolje organizovali i pripremili. Srbija kao ozbiljna država to i čini, a ovaj Predlog zakona govori u prilog moje konstatacije. Sporazum između država Zapadnog Balkana, odnosno Srbije, Albanije i Severne Makedonije o saradnji u oblasti zaštite od katastrofa ima jasan cilj, a to je uređenje okvirnih uslova za saradnju u oblasti sprečavanja katastrofa, odnosno dobrovoljnog pružanja pomoći u slučaju katastrofa.
Da budemo precizniji, saradnja između ugovorenih strana pretežno obuhvata sledeće oblasti: Dakle, planiranje i sprovođenje mera za zaštitu od poplava, zemljotresa, požara, zagađenja životne sredine, plovidbenih nesreća, radioloških opasnosti, različitih pandemijskih, kao i industrijskih i drugih katastrofa, međusobno obaveštavanje o opasnostima, nastanku i posledicama katastrofe, međusobna pomoć pri spasavanju, pružanje pomoći i otklanjanje posledica katastrofa korišćenjem kopnenih i vazdušnih snaga i vozila za intervenciju u slučaju masovnih požara, poplava, zemljotresa i drugih katastrofa. Obrazovanje, osposobljavanje pripadnika službi, jedinica za zaštitu i spasavanje, jedinica protivpožarne zaštite i drugih pripadnika spasilačkih timova kroz informativne sastanke, kurseve, obuke, seminare i druge oblike saradnje, kao i organizovanje i obavljanje zajedničkih vežbi u oblasti spasavanja i pružanja pomoći, razmena naučnih i tehničkih podataka, kao i drugih dokumenata od značaja za zaštitu katastrofa i naravno saradnja pri razvoju i proizvodnji opreme za spasavanje i pružanje pomoći.
Zbog svega navedenog, ja ću lično, a nadam se i moje kolege, podržati ovaj kao i ostale predloge zakona u nadi da će upravo oni biti oslonac u borbi za jaku, modernu i bezbednu Srbiju. Živela Srbija.
Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, poštovana gospođo Gojković sa saradnicom, pred nama se danas nalazi jedan od nacionalno najvažnijih predloga zakona, a to je bespogovorno Predlog zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i očuvanju ćiriličkog pisma.
Jezik je, kao što znamo, jedan od osnovnih konstitutivnih elemenata svakog naroda. Nastali zajedno, jezik i narod zajedno opstaju i ne postoje jedan bez drugog. Dakle, jezik i narod su sudbinski povezani. Jer, ono što se dešava u narodu, dešava se i u njegovom jeziku.
Ćirilica kao staroslovensko nasleđe i nasleđe srpskog jezika ostala je vezivna nit srpskog jezika kroz vekove na širokom prostoru dokle je dopirala.
Istorija srpskog naroda, pored svih drugih, beleži dve pobune zbog zabrane ćirilice. Prva takva pobuna desila se na prostoru nekadašnje Karlovačke mitropolije i trajala je od 1779. godine do 1785. godine, a povodom pokušaja prvo carice Marije Terezije, a zatim i njenog sina, cara Josifa, da u svojoj carevini zabrane štampanje knjiga ćirilicom i njenu upotrebu u školama.
Takođe, valja znati da je u tom vremenu zabrana upotrebe ćirilice uvek podrazumevala praktično i zabranu pisanja srpskim jezikom, a Srbi u nameri da sačuvaju svoj identitet i narodni karakter ćirilice, nisu hteli pisati nijednim drugim pismom.
Druga skoro sasvim zaboravljena i malo kome poznata pobuna zbog zabrane ćirilice desila se u Crnoj Gori, istoj onoj Crnoj Gori u kojoj se danas napada sve što je srpsko. Naime, nakon njene okupacije 1916. godine, kada je austrijska vlast naredbom generalnog guvernera Viktora Vebera zabranila upotrebu ćirilice u školama, ustanovama i poštanskom saobraćaju, a iz školskih programa isključila je narodne epske i patriotske pesme, kao i predmet "srpska istorija". Tome se, iako je bilo nezadovoljstva i u drugim sredinama, jedino odlučno podnošenjem otkaza na službu suprotstavila grupa učitelja iz Bijelopavlića, njih 14, zbog čega su ubrzo uhapšeni i stavljeni pod vojni sud. Ostavke koje su potpisali u vojnoj komandi u Danilovgradu, 19. oktobra 1916. godine, ovako su obrazložili - ćirilica je srpska istorija, arterija, aorta srpskog nacionalizma, a mi smo spremni da budemo srpski učitelji i nećemo da budemo anacionalni.
Dalje, šta je predstavljala ćirilica za Srbe i srpsku istoriju kroz vekove i što bi trebalo da predstavlja i danas, ako joj shvatimo značaj, govore reči onih koji su radili na njenom potiskivanju. Tako je na primer general Sarkotić kao predstavnik vojnih vlasti u BiH za vreme Prvog svetskog rata značaj ćirilice za srpsku istoriju, kulturu, identitet, shvatio i izrazio bolje od nas samih. On navodi, citiram: "Treba Srbima ćirilicu kao borbeno sredstvo učiniti neupotrebljivim, odnosno potrebno je da ćirilicu uklonimo iz javnog života i oduzmemo joj srpski nacionalni karakter. I pošto je po shvatanju južnoslovenskih naroda ćiriličko pismo izraz srpskih jezika, onda je ćirilica veleizdajnička pa zato mora biti proterana. Za onoga ko se ogreši o zabranu ćirilice, predviđena je novčana kazna u iznosu od 50 do 1.000 kuna".
Takođe, prva mera koja je preduzeta nakon izbijanja Prvog svetskog rata, konkretno u Hrvatskoj, bila je potiskivanje ćirilice iz javne upotrebe. Tako je već 3. oktobra 1914. godine Zemaljska vlada u Hrvatskoj ukinula učenje ćirilice u javnim i osnovnim školama, a novom naredbom Vlade od 3. januara 1915. godine u Hrvatskoj je ćirilica ukinuta i u radu administracije.
Tu nije kraj progonu srpskog nacionalnog pisma. Naime, nekoliko decenija kasnije, u Drugom svetskom ratu, samo desetak dana nakon preuzimanja vlasti, 21. aprila 1941. godine u NDH, donesena je zakonska odredba o zabrani ćirilice, koja je stupila na snagu 25. aprila 1945. godine, naravno, potpisana direktno od Ante Pavelića.
Ali, i pored svih zabrana, progona, potiskivanja, srpski jezik i ćiriličko pismo je opstalo i ne samo da je opstalo, nego je ćirilica svedok kontinuiteta i identiteta srpskog jezika i književnosti, srpske kulture i istorije, prepoznatljiv znak i simbol, pokazatelj koliko je srpsko nasleđe bogato i utemeljeno.
Danas mnogi Srbi, čak i neki misleći ljudi, mnoge nevladine organizacije kažu da je svejedno pisati ćirilicom ili latinicom, s tim što je latinica za njih danas pismo moderne nauke i kulture, jedno univerzalno pismo, bez koga je nezamisliv život savremenog čoveka, a da ćirilica to nije.
Nije mi jasno kako se npr. Helsinški odbor nije oglasio kada su čupani i razbijani brojni natpisi i table na ćirilici širom Hrvatske, gde su tada da brane slobode i ljudska prava, a istog momenta su reagovali kada je predložen zakon o zaštiti ćirilice, tvrdeći, citiram – Srbiji nije potreban zakon koji diskriminiše, odnosno ne postoji nijedan razlog da se ćirilica štiti.
Gospodo da nema razloga da se ćirilica štiti, zašto se onda ćirilica zabranjivala više puta tokom istorije? Zašto su spaljivane knjige pisane ćirilicom? Zašto su uništavane biblioteke u kojima se one čuvaju? Zašto se danas i dalje suzbija i zabranjuje ćirilica u nekim susednim zemljama?
Poštovane kolege, građani Srbije, uzmimo se u pamet, kao što je jezik osnova nacionalnih bića naroda, tako je nacionalno pismo osnova nacionalne kulture. Srpsko nacionalno pismo jeste ćirilica. Njome se mi Srbi služimo duže od osam vekova, njome su ispisani svi kulturni tragovi našeg naroda, njome smo stvorili svoju kulturu, kulturu evropskog nivoa, zato je moramo sačuvati po svaku cenu.
Razlozi za donošenje ovog zakona sasvim su jasni i sadržani su u potrebi da se ustanove dodatne mere čiji je cilj negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma kao kulturnih i tradicionalnih vrednosti i pospeši, naravno, šira upotreba ćiriličkog pisma u javnom životu s obzirom na istorijski, kulturni i identitetski značaj ovog pisma.
Stoga, ja ću apsolutno podržati ovaj Predlog zakona, a nadam se da će isto učiniti moje kolege. Hvala.
Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, poštovani ministre sa saradnicima, pred nama se danas nalazi set vrlo važnih i konstruktivnih predloga zakona, a ja bih pažnju posvetio upravo Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kipar o saradnji u oblasti zaštite od katastrofa.
Prirodne katastrofe sve ozbiljnije ugrožavaju bezbednost savremenog čovečanstva. Ne samo da je poslednjih decenija evidentan trend povećanja broja prirodnih katastrofa nego je prisutno i povećanje njihove destruktivnosti. To za posledicu ima povećane ljudske gubtke, materijalnu i nematerijalnu štetu, samim tim dolazi i do usporavanja održivog razvoja u celini.
Da budemo precizniji, novi izveštaji koje su UN objavile u septembru ove godine ukazuje na to da su se ekstremni vremenski događaji povećali pet puta u poslednjih 50 godina, a da je u njima život izgubilo više od dva miliona ljudi.
U ovom detaljnom izveštaju analizirano je oko 11.000 prirodnih katastrofa koje su se dogodile u poslednjih 50 godina. Izveštaj jasno ukazuje na trend ubrzanja prirodnih katastrofa, pri čemu je broj istih porastao za gotovo pet puta u periodu od 1970. do 2019. godine. Kada govorimo o prethodnoj godini svet je pogodilo 980 prirodnih nepogoda koje su uzrokovale gubitak od najmanje 8.200 ljudskih života.
Takođe, poplave, uragani, oluje, bujice ostavile su za sobom materijalnu štetu koja se procenjuje na 210 milijarde američkih dolara u 2020. godini, što je znatno više od 166 milijarde dolara u 2019. godini.
Specijalna predstavnica UN za smanjenje rizika od katastrofa Mami Mizutori izjavila je da je zbog prirodnih katastrofa prošle godine u svetu 31 milion ljudi raseljeno, a 26 miliona ljudi gurnuto u siromaštvo.
Dakle, evidentno je da živimo u jednom multi hazardnom svetu, svetu sa mnogim opasnostima i stoga je preko potrebno ulagati u oblast zaštite od katastrofa.
Ne smemo se voditi politikom – neće nas, jer smo pre par godina tačnije maja 2014. godine, videli da je svako društvo, pa i naše ranjivo kada priroda odluči da ispolji svoju silu i jačinu.
Dakle, prirodne katastrofe su se dešavale i dešavaće se. Stoga moramo uložiti sve napore, kako bi se bolje organizovali i pripremili. Srbija, kao ozbiljna država, to i čini, a ovaj predlog zakona govori u prilog mojoj konstataciji.
Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kipar o saradnji u oblasti zaštite o katastrofa ima jasan cilj, a to je uređenje okvirnih uslova za saradnju u oblasti sprečavanja katastrofa i pripremljenosti za katastrofe. Da budemo jasni, saradnja između strana pretežno obuhvata sledeće oblasti: pomoć u slučaju katastrofa, u zaštiti i spasavanju, kao i ublažavanje i uklanjanje njihovih posledica, uzajamno obaveštavanje o rizicima od katastrofa i njihovim posledicama, razmena naučnih i tehničkih znanja i transfer stručnog znanja i iskustava iz oblasti zaštite od katastrofa, obrazovanje i obuka zaposlenih koji učestvuju u aktivnostima zaštite i spasavanja, razvoj i proizvodnja opreme za zaštitu i spasavanje.
Takođe, iskoristio bih ovu priliku da zahvalim Republici Kipar na principijelnom stavu o nepriznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Na ovaj način, Kipar je pokazao da poštuje suverenitet i teritorijalni i integritet Republike Srbije, da poštuje principe međunarodnog prava, da je odgovoran i pouzdan partner i iskren prijatelj Republike Srbije. Samim tim, želja za unapređenjem bilateralnih odnosa između Srbije i Kipra sasvim je opravdana.
Zbog svega navedenog, ja ću lično, a nadam se i moje kolege, podržati ovaj, kao i ostale predloge, u nadi da će oni biti oslonac u borbi za jaku, modernu i bezbednu Srbiju. Živela Srbija!