BORIS BURSAĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1989. godine. Živi u Beogradu.

Po obrazovanju je master menadžer.

Predsednik je Savеta za omladinu opštinskog odbora Srpske napredne stranke u Zеmunu.

Na izborima održanim 21. juna 2020. godine našao se na izbornoj listi "Aleksandar Vučić - Za našu decu".

Poslanički mandat mu je potvrđen 28.10.2020.
Poslednji put ažurirano: 30.10.2020, 09:29

Osnovne informacije

Statistika

  • 14
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 28.04.2021.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, poštovana gospođo Atanasković, pred nama se danas nalazi set vrlo važnih predloga zakona i sporazuma, a ja bih se lično osvrnuo upravo na jedan, možemo reći, veliki san koji građani Beograda i Srbije odavno sanjaju i žele da postane java, a to je, svakako, beogradski metro. Da budem precizniji, govorimo o aneksu Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske, a tiče se saradnje u oblasti sprovođenja prioritetnih projekata u Republici Srbiji.

Podsećanja radi, pod članom 2. Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske, koji smo već usvojili, stoji tačka – prioritetni oblici saradnje, odnosno Faza 1 projekta „Beogradski metro“. Reč je o izuzetno važnom projektu za Beograd i Srbiju, koji će doprineti modernizaciji glavnog grada, ali i rasteretiti gužve u glavnom gradu koje su postale noćna mora svih Beograđana.

Mi smo, verovali ili ne, stigli do cifre od skoro 650.000 automobila u glavnom gradu. Došli smo u situaciju da imamo skoro dva automobila po porodici u Beogradu. Dakle, naša saobraćajna infrastruktura nije u stanju da se nosi sa tolikim brojem vozila, ali sa druge strane gužve su karakteristika velikih metropola, tako je u Rimu, tako je u Moskvi, tako je i u Parizu. Evidentno je da problem postoji. Ako danas izađete na ulicu i pitate bilo kojeg Beograđanina - šta je najveći problemu u gradu, dobićete isti odgovor - to su gužve u saobraćaju.

Beograd je veliki grad koji nezvanično sa širom okolinom, uzimajući u obzir veliki broj srpskih izbeglica iz Hrvatske, BiH, kao i proteranih lica sa KiM, studenata i ljudi popisanih u mestima njihovih stalnih prebivališta, a žive ili rade u Beogradu, potencijalno prelazi dva miliona. Nigde u svetu nećete videti da grad te veličine za osnovni podsistem javnog prevoza ima autobuski, već šinski i zato mi moramo ubrzano da radimo na izgradnji metroa. To je preduslov da počnemo da rešavamo saobraćajne probleme. Takođe, moram se složiti sa predsednikom Republike, koji kaže da izgradnja metroa nije način samo da se reše saobraćajne gužve, već je to pitanje prestiža i snage jednog grada, ali i države.

Verovali ili ne, izgradnja beogradskog metroa se obećava od 1971. godine, dakle, skoro 50 godina i od tada on ostaje mrtvo slovo na papiru i niko ništa konkretnije nije uradio po tom pitanju, osim što je pričao na ovu temu. Zahvaljujući odgovornoj politici naše države, mi se danas nalazimo nadomak izgradnje ovog ključnog infrastrukturnog projekta. Francuska kompanija „Ežis“ prema ugovoru sa gradom Beogradom završila je generalni projekat i prethodnu studiju opravdanosti kojom su do detalja iscrtane prve dve linije beogradskog metroa.

Ovim projektom usvojene su trase linije jedan, koja će povezivati Železnik i Mirijevo, dužine 21,3 kilometra sa 23 stanice, i linija dva, naravno, meni je draže, jer sam iz Zemuna, koja će povezivati železničku stanicu Zemun i Mirijevo, dužine 19,2 kilometra sa 20 stanica. Izgradnja će se odvijati u tri faze. Prva faza, gradnja će obuhvatati deo prve linije od Makiškog polja do Karaburme u dužini od 16,5 kilometara, u drugoj fazi izgrađen će biti deo druge linije od Mirijeva do opštine Novi Beograd, dužine 13,4 kilometara, koji će prelaziti preko Cvetkove pijace, Slavije, kao i Savskog trga. Konačno, u trećoj fazi biće produžene obe linije, prva od Karaburme do Mirijeva, a druga od opštine Novi Beograd do Zemuna.

Ovim sporazumom je za fazu jedan projekta beogradski metro predviđen maksimalni iznos od 454 miliona evra i dodatnih 127 miliona evra za projekat automatizacije elektrodistributivne mreže srednjeg napona, s tim što se Aneksom ovog sporazuma umesto preduzeća Elektroprivrede Srbije uvodi Elektrodistribucija Srbije.

Dakle, pored krize prouzrokovane pandemijom korona virusa, mi nastavljamo da ulažemo u krupne infrastrukturne projekte, koji su od vitalnog značaja za naše građane. Mi nastavljamo da ulažemo u kvalitetniji život našeg građana, radimo na privlačenju novih investicija, radimo na rastu i penzija i, što je najbitnije, ne odustajemo od obećanja koje smo dali građanima u predizbornoj kampanji, a tu upravo spada i izgradnja beogradskog metroa.

Poštovani građani, mnogi nisu verovali da ćemo od rugla od tzv. karton sitija napraviti novi centar, novi dragulj Beograda, zato znam da ćete od raznih političkih prevaranata i neznalica čuti da ni od ovog dugo očekivanog projekta, od beogradskog metroa nema ništa, ali budite sigurni da će naša država, naša Vlada, naš predsednik uraditi sve da održe datu reč i građanima izgraditi metro. Sam dokaz ovoj mojoj konstataciji je upravo ovaj sporazum.

Takođe, sa druge strane, kao član poslaničke grupe prijateljstva sa SAD ne mogu, a da ne pomenem i pohvalim Sporazum o podsticanju investicija između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Američkih Država. Ovaj sporazum je ogromne važnosti za ekonomski razvoj naše zemlje, podstiče stopu rasta i potvrđuje da se Sporazum iz Vašingtona, što se srpske strane tiče, i dalje poštuje i dalje primenjuje.

Ovaj sporazum nam ukazuje na to da je Srbija sigurna i atraktivna destinacija za investitore, odnosno da SAD imaju veliko poverenje u ekonomski razvoj Srbije.

Uvidevši koliki je značaj ovih sporazuma, ja ću lično, a nadam se i moje kolege, podržati ih u nadi da će oni biti oslonac u borbi za jaku, modernu i zdraviju Srbiju. Živela Srbija.

Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.04.2021.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, poštovana gospođo Mihajlović, pred nama su se ovih dana našli vrlo bitni konstruktivni predlozi zakona iz oblasti energetike, a ja bih se lično osvrnuo upravo na Predlog zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Kada govorimo o obnovljivim izvorima energije važno je napomenuti da oni predstavljaju vrstu neiscrpnih izvora energije iz prirode koji se obnavljaju u određenom vremenskom intervalu, nekada u celosti, a nekada delimično.

Obnovljivi izvori energije se eksploatišu sa ciljem proizvodnje električne, toplotne i mehaničke energije, a njihova značajna održiva karakteristika jeste svakako neškodljivost za okolinu i smanjena ili redukovana emisija ugljen-dioksida u samom procesu proizvodnje energije.

Energija dobijena iz obnovljivih izvora, dakle, vode, vetra, sunca i biomase olakšava pristup čistoj i bezbednoj energiji velikom broju ljudi, samim tim ona može dati podsticaj za društveni i ekonomski razvoj, doprinoseći tome da se društvo uhvati u koštac sa izazovima životne sredine, ali i klimatskim promenama.

Dakle, tehnologija korišćenja obnovljivih izvora energije pruža priliku za ograničavanje emisija ugljenika u atmosferu, a da se pri tome ne ugrožava pristup energiji, što ima značajne implikacije na osporavanje klimatskih promena.

Značaj razvijanja obnovljivih izvora energije je ogroman i ogleda se pre svega u stvaranju pristupa energiji koja je neiscrpna, čime se smanjuje oslanjanje države na strane resurse, odnosno na uvoz energetskih sirovina, kao i električne energije a povećava se njena energetska sigurnost i energetska održivost.

Pored toga, bilo da se koriste u velikom obimu radi snabdevanja nekog rada energijom ili u manjem obimu za napajanja na primer neke male seoske elektromreže obnovljivi izvori energije donose velike zdravstvene koristi jer stvaraju čistu, bezbednu energiju, dakle energiju bez negativnih efekata.

Srbija kao odgovorna država, odnosno Vlada Republike Srbije je svesna važnosti obnovljivih izvora energije predlaže upravo ovaj predlog zakona, odnosno prvi zakon u Srbiji o obnovljivim izvorima energije.

Ovaj zakon, kao i unapređena zakonska rešenja u oblasti energetske efikasnosti, podstaći će investicije i omogućiti da privreda i građani više koriste, proizvode, ali i prodaju energiju iz obnovljivih izvora, kao i da racionalnije trošimo toplotnu i električnu energiju.

Ono što je jako bitno i što treba istaći građanima Srbije jeste da se ovim zakonom uvode tzv. prozjumeri, odnosno kupci-proizvođači. To su u suštini najčešće građani ili firme koji proizvode zelenu energiju za svoje potrebe i za potrebe prodaje, dakle, na tržištu.

Da budemo precizniji kupac-proizvođač ima prava da proizvodi električnu energiju za sopstvene potrebe, da je skladišti i da višak proizvedene električne energije isporuči u elektroenergetski sistem, naravno, radi prodaje. Takođe, kupac-proizvođač ima pravo na umanjenje računa u narednom obračunskom periodu, odnosno na naknadu od strane snabdevača za višak električne energije koju isporuči u elektroenergetski sistem.

Istim ovim zakonom uvode se tzv. energetske zajednice ili zadruge, odnosno kako tačno i precizno u Predlogu zakona piše zajednice obnovljivih izvora energije. Primarni cilj osnivanja ovih zajednica jeste korišćenje obnovljivih izvora energije za zadovoljenje energetskih potreba članova zajednice na održiv način koji obuhvata ekološke, ekonomske ili socijalne koristi za članove, za lokalnu zajednicu ali i za društvo u celini.

Zajednica razvija, investira i realizuje projekte obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti.

Još jedna, po meni, jako bitna stavka ovog predloga zakona koji svakako trebamo istaći građanima Srbije jeste korišćenje obnovljivih izvora energije u oblasti toplotne energije. Dakle, toplane, energetski subjekti kao i domaćinstva i zajednice koje energetski na efikasan način obavljaju delatnost proizvodnje, distribucije i snabdevanja kupaca toplotnom energijom mogu da steknu podsticajne mere ako koriste toplotne pumpe, solarnu energiju, geotermalnu energiju, energiju biorazgradivog otpada, biomasu i druge obnovljive izvore a jedinica lokalne samouprave je ta koja vodi registar ovih energetskih subjekata, propisuje podsticajne mere, uslove i postupak za sticanje prava na podsticajne mere, dakle, za te navedene subjekte.

Ogromni koraci su napravljeni od kad je formirana ova Vlada i ovaj saziv parlamenta, pogotovo u oblasti stanja životne sredine. Pre svega smo usvojili Zakon o klimatskim promenama čime se Srbija svrstava među prve zemlje Zapadnog Balkana koje pitanje ekologije i zaštite životne sredine postavlja kao svoje prioritete.

Radi se na nacionalnom planu za klimu i energetiku. Radi se na novoj strategiji razvoja energetike. Četiri zakona iz oblasti energetike i rudarstva prošla su javnu raspravu i danas mi o njima raspravljamo u Skupštini.

Dakle, ozbiljno se radi, pokreću se i donose fundamentalne odluke kojima se menja naš energetski sektor, a istovremeno brinemo i borimo se za zdraviju životnu sredinu.

Što se tiče samog Predloga zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, kao i amandmana koji su podneti, reč je o važnim predlozima za Srbiju, jer se njima na sistematski način uređuje oblast korišćenja energije iz obnovljivih izvora, stoga ću ja lično, a nadam se i moje kolege u danu za glasanje podržati ovaj, kao i ostale predloge u nadi da će one biti oslonac u borbi za jaku i modernu Srbiju. Živela Srbija.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 31.03.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, poštovana gospođo Gojković sa saradnicom, pred nama se danas nalazi set vrlo bitnih i konstruktivnih predloga zakona, ja bih se lično osvrnuo upravo na Predlog zakona o muzejskoj delatnosti, koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Kulturno nasleđe predstavlja jedinstvenu i nezamenljivu kulturnu vrednost jednog naroda, jer stvarano generacijama direktno ukazuje na društveni, ali i celokupni obrazovni, kulturni, pa i civilizacijski nivo razvoja.

Često se ovaj termin vezuje samo za slike, crteže, skulpture, istorijske spomenike, građevine, ali i arheološka nalazišta. Sam pojam kulturnog nasleđa je daleko širi od toga i vremenom je narastao tako da uključuje sve dokaze ljudske kreativnosti i ekspresije, poput fotografija, dokumenata, knjiga, rukopisa, instrumenata, bilo kao pojedinačne predmete ili kao delove određene kolekcije.

Danas se gradovi, podvodno nasleđe, prirodno okruženje, takođe smatraju delom kulturnog nasleđa, jer se zajednice identifikuju sa prirodnim pejzažom.

Šta više, kulturno nasleđe nije ograničeno samo na materijalne predmete koje možemo videti i dodirnuti, već se sastoji od nematerijalnih elemenata, tradicije, usmene istorije, scenskih umetnosti, društvenih praksi, tradicionalne zanatske radinosti, predstava, plesova, muzike, rituala, znanje i veština koje se prenose sa generacije na generaciju, ili kao što naš narod kaže – sa koleno na koleno, naravno, unutar jedne zajednice.

Moramo napomenuti da kulturno nasleđe nije samo skup predmeta ili tradicije iz prošlosti, ona je takođe rezultat selekcionog procesa, procesa pamćenja i zaborava, koji karakteriše svako ljudsko društvo koje se neprestano bavi odabirom i iz kulturnih i iz političkih razloga.

Šta je važno sačuvati za buduće generacije, a šta ne? Vrednost kulturnog nasleđa, bilo da je reč o materijalnom ili nematerijalnom u konstantnom je porastu, zbog prirodno uslovljenog vremena trajanja, ali i zbog nestabilnog okruženja u smislu razvoja novih tehnologija i promene stila i načina života.

S toga je briga o očuvanju kulturnog nasleđa u XXI veku, ne samo deklarativna obaveza nadležnih institucija, već je to moralna uloga celokupnog savremenog društva, koji prepoznajući značaj kulturne baštine stvara uslove za njeno očuvanje i u budućnosti.

Moramo napomenuti da svi narodi daju svoj doprinos kulturi sveta, odnosno svetskoj kulturnoj baštini. Zbog toga je dodatno važno poštovati i čuvati nacionalno kulturno nasleđe kroz nacionalne zakone i naravno, međunarodne ugovore.

Upravo, ovaj Predlog zakona to i čini. U Republici Srbiji na snazi je Zakon o kulturnim dobrima usvojen još 1994. godine. Osim terminološke zastarelosti, pomenuti zakon je po svom karakteru opšti propis, jer uređuje zajednička pitanja zaštite kulturnih dobara, dakle, arhivistiku, muzeologiju, staru i retku knjigu, nepokretna kulturna dobra i kinoteku.

Uzimajući u obzir potrebu sistemskog uređenja svake pojedinačne oblasti zaštite kulturnih dobara, shodno specifičnostima, neophodno je donošenje propisa kojim bi se uredio sistem zaštite muzejske građe kao vrste pokretnih kulturnih dobara i muzejske dokumentacije.

Usvajanjem ovog zakona stvara se okvir za obezbeđenje potpune zaštite i očuvanja muzejske građe kao pokretnih kulturnih dobara na jedinstven način, bez obzira na oblik u kojem nastaje ili gde se nalazi, ali se i podiže svest o važnosti očuvanja muzejske građe kao pokretnih kulturnih dobara i naše baštine za buduće generacije, odnosno svesti da se najvažniji predmeti materijalnog i elementi nematerijalnog kulturnog nasleđa moraju zaštiti od uništenja.

Takođe, svaki put kada se govori o kulturi i očuvanju kulturne baštine napominjem da srpski narod iz Krajine, čiji sam i sam pripadnik, odavno čeka i vapi za jednim ozbiljnim krajiškim kulturnim centrom. Izgradnjom ovakvog centra mi čuvamo tradiciju, istoriju i običaje, mi čuvamo pravoslavnu veru, jezik i ćirilično pismo, dakle identitet Srba sa prostora Like, Dalmacije, Korduna, Banije, Slavonije i Baranje, odnosno identitet Srba nekadašnje Republike Srpske Krajine.

Nama Srbima iz Krajine uništili su i oteli rodni zavičaj, dedovinu, očevinu koja je nekada bila božiji raj. A, danas? Danas se tamo, poštovane kolege i građani Srbije, mogu snimati filmovi strave i užasa. Imanja su zapuštena, groblja zarasla, a Srba na viševekovnim ognjištima gotovo i da nema.

Stoga vas molim, poštovana gospođo Gojković, da imate snage, volje i sluha za nas. Izgradnjom jednog ovakvog kulturnog centa, na primer u Zemunu, upisujemo se u mudre narode koji čuvaju svoju istoriju, običaje i tradiciju.

Takođe, ovih dana smo imali prilike da vidimo skandaloznu objavu predizbornog materijala kandidata SDP-a za gradonačelnika Zagreba, Joška Klisovića, uz koji je prikazana karta velike Hrvatske gde su Hrvatskoj pripojeni Zemun, Sremska Mitrovica, Šid i Nacionalni park Fruška gora.

Ja kao narodni poslanik iz Zemuna i kao neko ko je poreklom iz Krajine ovo da prećutim ne mogu. Ovo je primer tipične provokacije i skupljanja političkih poena na antisrpskoj politici.

Zamislite samo kakva bi bila reakcija sveta i Evrope da, na primer, ja ovde kao narodni poslanik ili bilo koji drugi srpski zvaničnik izjavi da je vreme da Knin i Dubrovnik ponovo budu srpski ili, pak, da u predizbornoj kampanji štampamo materijal na kom su Knin ili Dubrovnik deo Srbije. U najmanju ruku osuli bi paljbu svi evropski i svetski zvaničnici.

Ako mene pitate, prečesti su ispadi hrvatskih zvaničnika. Skoro smo imali sličnu izjavu hrvatskog admirala u penziji Davora Domazeta Loša, koji je izjavio da su hrvatska zemlja Srem, Bačka i delovi Banata.

Dakle, slobodno možemo reći da je ovo stara pretnja, ali pretnja koja je u jednom momentu naše istorije bila i realnost.

Podsetimo se samo da je za vreme genocidne državne tvorevine NDH Zemun bio pod okupacijom i da je, na primer, Glavna u Zemunu nosila ime ustaškog zločinca Antea Pavelića, a Gospodska, u kojoj svi volimo da sedimo, Adolfa Hitlera.

Da li treba da se podsećamo te monstruozne, države zločina koja je prevazišla sve nacističke snove u istrebljenju nižih naroda i rasa, te grobnice najvećeg broja Srba ikada stradalih u svim dosadašnjim ratovima i sukobima, države čiji jedini smisao postojanja je bio da bude samo velika jama za Srbe? Srbi su ubijani samo iz jednog razloga, zato što su Srbi.

Da li treba da se podsećamo logora Jasenovca, Stare Gradiške, Jadovna, Jastrebarskog? Da li treba da se podsećamo jama smrti koje su preplavile Liku, Dalmaciju, Baniju, Kordun? Da li treba da se podsećamo ubijanja i klanja Srba sa sladostršću? Ustaše su ubijale Srbe ne zato što su bili primorani, već zato što je to bila državna politika.

Možemo se dotaći i novije politike Hrvatske, odnosno stvaranja etnički čiste Hrvatske, odnosno akcije Oluja kada je proterano preko 280.000 Srba, kada je uništeno 920 kulturno-istorijskih spomenika, kada je srušeno 78 crkava, popaljeno i opljačkano 40.000 domaćinstava.

Možemo se dotaći i novije evropske politike Hrvatske – ubi Srbina ili Srbe na vrbe. Ovakve parole i grafiti su skoro pa svakodnevnica i na njih niko ne reaguje. Hrvatska, država članica EU, u kojoj, prema Ustavu i zakonu, Srbi imaju zagarantovana prava, a ne mogu da se služe ni svojim jezikom, ni svojim pismom.

Setimo se samo prizora kada je 20.000 Splićana dočekalo srpsku vojsku kao oslobodioce u Prvom svetskom ratu, a danas? Danas u tom istom Splitu Srbe bacaju u more samo zato što su Srbi.

Eto, poštovane kolege poslanici i poštovani građani Srbije, to vam je politika jedne evropske države.

Poštovane kolege poslanici, ja sve ovo pominjem zato što svaki Srbin iz Krajine i svaki pripadnik srpskog naroda isto ovo oseti, isto ovo pomisli kada vidi kartu velike Hrvatske, a Evropa i dalje ćuti i dalje ne reaguje i pitam se kakvu nam poruku ona time šalje?

Dakle, proustaška politika odavno je prisutna u hrvatskom društvu, tako da mene lično ovakvi stavovi ne iznenađuju, niti me iznenađuje to što je ovaj ispad učinio jedan profesionalni diplomata Joško Klisović. Ono što mi smeta i što me zabrinjava i što ću uvek isticati jeste nemost i ćutanje EU.

Hvala dragom Bogu da je Srbija danas ekonomski i vojno stabilna zemlja. Dobrom državotvornom politikom, pre svega našeg predsednika, modernizovana je vojska, stabilizovana je ekonomija. Srbija je danas snažnija i moćnija, ne preti nikome, ali ceni živote svojih građana i spremna je da ih zaštiti u svakom momentu. Izvinjavam se što sam možda otišao malo od teme.

Što se tiče samog Predloga zakona, reč je o važnom zakonu za Srbiju koji doprinosi sistemskom uređenju u oblasti zaštite kulturnih dobara. Zato ću ja lično, a nadam se i moje kolege u danu za glasanje podržati ovaj, kao i ostale predloge u nadi da će oni biti oslonac u borbi za jaku i modernu Srbiju. Živela Srbija.