BORIS BURSAĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1989. godine. Živi u Beogradu.

Po obrazovanju je master menadžer.

Predsednik je Savеta za omladinu opštinskog odbora Srpske napredne stranke u Zеmunu.

Na izborima održanim 21. juna 2020. godine našao se na izbornoj listi "Aleksandar Vučić - Za našu decu".

Poslanički mandat mu je potvrđen 28.10.2020.
Poslednji put ažurirano: 30.10.2020, 09:29

Osnovne informacije

Statistika

  • 6
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treće vanredno zasedanje , 24.02.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama se danas nalazi set vrlo bitnih i konstruktivnih sporazuma, a ja bih se lično osvrnuo na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima.

Poštovane kolege, verovali ili ne, prema poslednjim podacima UN, kao i drugih relevantnih organizacija, poput internacionalne organizacije za borbu protiv ropstva, u svetu je identifikovano preko 40 miliona žrtava savremenog, odnosno modernog ropstva.

Da budemo terminološki precizni, moderno ropstvo i trgovina ljudima koristi se kao krovni termini za čin vrbovanja, skrivanja, transportovanja, obezbeđivanja ili pribavljanja osoba za prinudan rad ili seksualne radnje kroz upotrebe sile, prevare ili prinude. Trgovina ljudima je jedan globalan fenomen i ne postoji nijedna zemlja na kugli zemaljskoj, bez obzira na stepen njene razvijenosti, koja je imuna na ovu kriminalnu delatnost.

Cilj trgovine ljudima je jasan, a to je ostvarivanje profita ili neke druge koristi kroz eksploataciju ljudi. Razlikujemo seksualnu eksploataciju, prinudni rad, prinudno prosjačenje, prinudu na vršenju krivičnih dela, ilegalna usvajanja, prinudne brakove, pa čak i trgovinu organa.

Često se trgovina ljudima povezuje sa seksualnom eksploatacijom, te se smatra da su žene i devojčice jedine ugrožene. Činjenica je da 70% žrtava eksploatacije čine žene, ali ne treba zaboraviti radnu eksploataciju čije su žrtve najčešće muškarci.

S obzirom da smo na prethodnoj sednici usvojili Sporazum sa Severnom Makedonijom o saradnji u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata, osećam potrebu da moramo napraviti jasnu razliku između ova dva termina. Kada govorimo o krijumčarenju migranata, cilj krijumčara je da zaradu ostvare tako što će jedno ili više lica ilegalno prebaciti preko jedne ili više međunarodnih granica, naravno uz pristanak osobe koje se krijumčari. Sa druge strane, kada govorimo o trgovini ljudima, kao što smo već spomenuli, cilj je ostvarivanje zarade kroz eksploataciju žrtava tokom dužeg vremenskog perioda.

Krijumčarenje uvek podrazumeva prelazak državne granice, dok trgovina ljudima može biti internog, odnosno lokalnog karaktera, dakle, kada se čitav proces odvija na teritoriji jedne zemlje, jedne države.

Što se tiče Srbije, prema zvaničnim podacima Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima iz oktobra 2020. godine, u Srbiji je identifikovano 48 žrtava trgovine ljudima. Od tog broja 23 su deca, 15 devojčica i osam dečaka.

Moramo napomenuti da je proces identifikacije žrtava trgovine ljudima dodatno otežan, kako migrantskom krizom, tako i pandemijom korona virusa. Opšti je stav stručne javnosti da migracije i situacije koje karakteriše masovnost broja ljudi u pokretu predstavljaju i te kako plodno tle za trgovinu ljudima, te da je broj žrtava trgovine ljudima među migrantima dosta veći. Međutim, ovaj stav u Srbiji se pokazao kao netačan iz razloga što se migranti kratko zadržavaju u Srbiji i Srbiju vide kao tranzitnu zemlju, te je sam proces identifikacije žrtava trgovine ljudima otežan. Takođe, sam Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima je istakao da su na vrhuncu migrantske krize imali skroman broj prijava, tačnije tri, i tada istakli da je gotovo nemoguće izvršiti adekvatnu procenu žrtava trgovinu ljudima među migrantskom populacijom, jer je to populacija koja konstantno putuje i ne zadržava se dugo na teritoriji Srbije.

Pored toga, prisustvo pandemije korona virusa učinilo je trgovinu ljudima manje vidljivom zbog toga što se veliki deo aktivnosti trgovaca ljudima odvija putem interneta i društvenih mreža.

Uzimajući sve ove činjenice u obzir, sve otežavajuće okolnosti pri identifikaciji žrtava, kao i stavove stručnjaka koji kažu da je siva brojka pretpostavljenih žrtava trgovine ljudima na ovim prostorima daleko veća od zvanične, Srbija kao ozbiljna i odgovorna država preduzima sve mere da ovu kriminalnu delatnost suzbije.

U prilog molim konstataciji ide upravo ovaj predlog sporazuma koji Srbiji donosi jako bitne oblike saradnje sa Severnom Makedonijom, koji se pre svega ogledaju u razmeni informacija i podataka vezanih za identifikaciju žrtava, razmenu informacija u cilju pružanja zaštite i pomoći žrtvama trgovine ljudima i dobrovoljni povratak tih ljudi u zemlju porekla, razmene informacija i podataka o krivičnim postupcima u cilju efikasnijeg krivičnog gonjenja učinilaca krivičnih dela, sprovođenje zajedničkih projekata u oblasti prevencije i borbe protiv trgovine ljudima, organizovanja obuka, radionica i seminara i razmenjivanje iskustava u cilju jačanja kapaciteta za borbu protiv trgovine ljudi.

Reč je o vrlo važnom sporazumu za Republiku Srbiju koji za cilj ima pravovremeno i sveobuhvatno suprotstavljanje ovom obliku kriminala koje prepoznajemo kao trgovinu ljudima. Zato ja lično, nadam se i kolege, u danu za glasanje, podržaćemo ovaj, kao i ostale predloge u nadi da će oni biti oslonac u borbi za jaku, modernu i bezbednu Srbiju. Živela Srbija.

Drugo vanredno zasedanje , 10.02.2021.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama se danas nalazi set vrlo bitnih i konstruktivnih predloga zakona i sporazuma, a ja bih se lično osvrnuo upravo na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata.

Da budemo precizni, prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije iz decembra 2020. godine u 19 prihvatnih centara i centara za azil na teritoriji Srbije nalazi se 6.015 migranata, od toga su 660 deca. Najveći deo migranata i izbeglica koji se nalazi u Srbiji dolazi iz Avganistana, Pakistana, Sirije i Bangladeša.

Samo 984 migranta je izrazilo nameru da zatraži azil. Ponavljam, izrazilo nameru, što ne znači da je to i učinilo. Ovi podaci nam govore da većinski deo migranata, koji se nalazi na tlu Srbije, Srbiju i dalje vidi kao tranzitnu zemlju.

Ono što je zabrinjavajuće, što je svakako rizik za bezbednost naših građana, jesu upravo oni migranti koji se kreću van kontrole centara i prihvatnih kampova i naravno oni koji su u našu zemlju ušli ilegalno, odnosno putem grane organizovanog kriminala koje se zove krijumčarenje migranata.

Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata ima za cilj jasno definisanu saradnju u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata i to saradnju upravo sa Severnom Makedonijom, jer najveći deo migranata u Srbiju ulazi upravo iz pravca Severne Makedonije.

Moram, takođe, napomenuti ovom prilikom da je Srbija kao odgovorna država značajno unapredila kapacitete naše granične policije, što u ljudstvu, što kroz nabavku dronova, termovizijskih kamera i druge opreme. Dakle, zahvaljujući odgovornoj politici našeg predsednika i naše Vlade, Srbija je sposobna da u potpunosti zaštiti naše državne granice. Čak šta više, u cilju zaštite od ulaska ilegalnih migranata, upućen je jedan broj srpskih policajaca na granicu Severne Makedonije i Grčke kako bi pomogli u odvraćanju migranata da nezakonito prelaze ovu granicu i potom nastave, između ostalog, ka Srbiji.

Ovaj predlog sporazuma Srbiji donosi jako bitne oblike saradnje sa Severnom Makedonijom koji se ogledaju u razmeni informacija i podataka, formiranja zajedničkih timova, sprovođenja zajedničkih projekata, kao i edukaciji lica koja direktno učestvuju u borbi protiv krijumčarenja migranata. Naravno, sve u cilju jačanja kapaciteta za borbu protiv krijumčarenja migranata.

Srbija nije, niti će biti parking za migrante kako to neki kvazi političari navode, a upravo gore pomenuti podaci govore o tome.

Srbija je jedna od retkih država u regionu, ali šire, koja je pokazala human pristup prema ljudima koji su se privremeno našli na teritoriji, bilo bežeći od ratnih stihija ili nemaštine i time očitala lekciju mnogim evropskim demokratijama. Srbija je ulagala u graničnu policiju, u vojsku i druge službe bezbednosti, stoga je kao odgovorna država spremna da zaštiti svoje interese, sačuva bezbednost naših građana ako dođe do značajnijeg novog migratornog talasa.

Reč je o važnom sporazumu za Srbiju, jer za cilj ima očuvanje bezbednosti naše države i naših građana, a kroz borbu protiv organizovanog kriminala, odnosno ilegalnog krijumčarenja migranata zato ja lično, a nadam se i moje kolege, podržavam i glasaću za ovaj, kao i ostale predloge, u nadi da će oni biti oslonac u borbi za jaku i modernu Srbiju. Živela Srbija.

Prvo vanredno zasedanje , 26.01.2021.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, da se mi vratimo na temu.

Pred nama se danas nalazi set vrlo bitnih i konstruktivnih predloga zakona, a lično bih se osvrnuo upravo na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u borbi protiv terorizma.

Ulazak u XXI vek obeležen je serijom terorističkih napada, pre svega na tlu SAD-a, da bi se ti napadi potom nastavili u Evropi, ali i u ostatku sveta.

Kao neko ko se duži niz godina bavi upravo ovim fenomenom, mogu slobodno reći da je nalet terorističke beskrupuloznosti prestrašio sve članice međunarodne zajednice. Stoga je početak novog milenijuma obeležen globalno raširenim strahom od međunarodnog terorizma. Od tog momenta upravo međunarodni terorizam postaje bezbednosna pretnja prvog reda za svaku državu, bez obzira na stepen njene vojne ili ekonomske razvijenosti.

Iako terorizam nije nova pojava, nepoznata u istorijskoj prošlosti, njegovi savremeni oblici su podstakli sve relevantne subjekte međunarodnih odnosa da se terorizmom bave.

U jeku ovdašnjih, pre svega, tragičnih događaja, počev od 11. septembra, pa sve do nedavnih napada u Beču 2020. godine, sigurno možemo reći da ne postoji nijedna zemlja na kugli zemaljskoj koja je imuna na terorizam.

Savremeni bezbednosni trenutak je nakon perioda svetskih ratova i blokovske podele sveta značajno osetljiviji iz razloga što je rizik sa kojim se svakodnevno suočavaju države sada oličen stalnim pretnjama od dobro organizovanih radikalnih terorističkih grupacija.

Dakle, savremeni terorizam nesumnjivo ima globalnu dimenziju, sve je učestaliji, akcije su brutalnije, veoma često sa smrtnim ishodom, izvode ih veoma opremljene i dobro povezane terorističke organizacije. Žrtve su masovnije, a materijalna razaranja su sve većih razmera.

Stoga se sve više javlja potreba za organizovanim i snažnim suprotstavljanjem terorizmu, što nije lak zadatak. Naprotiv, možemo reći da je i teži i neizvesniji, nego kada je reč o tradicionalnim bezbednosnim pretnjama i rizicima.

S obzirom da je izveštaj EVROPOL-a za 2020. godinu još nije gotov, obično se završava negde u junu, prethodni izveštaj o terorizmu u Evropi pokazuje nam da se terorizam donekle primirio. Naime, u 2018. godini imamo 129 terorističkih napada na tlu Evrope, a 2019. godine 119. Ukoliko uzmemo u obzir da terorizam kao šumski požar brzo plane, a još se brže širi, mi ne smemo čekati neki svoj 11. septembar, već protivterorističku borbu moramo postaviti na zavidnom nivou u praksi.

Upravo ovaj Sporazum to i čini. Dakle, Sporazum Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u borbi protiv terorizma Srbiji donosi jako bitne oblike saradnje, a sve u cilju borbe protiv terorizma, a samim tim i zaštite naših građana.

Ti oblici saradnje su jasno definisani u Sporazumu i odnose se na razmenu informacijama o terorističkim grupama, njihovim vođama, članovima, kao i njihovim aktivnostima, razmena informacija o finansijskim sredstvima terorističkih grupa, odnosno na koji način se te terorističke grupacije finansiraju, razmena informacija o vrstama oružja, municije, eksplozivnih sredstava koje te terorističke grupacije koriste.

Obe potpisnice Sporazuma stavljaju jedna drugoj na raspolaganje podatke, ili informacije koje poseduju, a koje mogu omogućiti da se spreči činjenje nekih terorističkih akata.

Obe potpisnice sporazuma stavljaju jedna drugoj na raspolaganje operativne podatke koji mogu omogućiti hapšenje jednog ili više lica za koje se sumnja da su učestvovali ili mogu učestovati u nekom terorističkom aktu ili na neki način taj akt pomažu.

Obe potpisnice sporazuma stavljaju na raspolaganje operativne podatke o nezakonitom prometu oružja, municije, eksplozivnih sredstava, otrovnih supstanci i radioaktivnih materijala.

Takođe, obe potpisnice sporazuma sarađuju u oblasti stručnog usavršavanja i edukacije osoba koje učestvuju u radu.

Obe potpisnice sporazuma međusobno sarađuju na podizanju novo bezbednosti u oblasti transporta između država i u tom cilju preduzimaju mere za primenu i razmenu odgovarajućih informacija.

Dakle, reč je o jednom izuzetno važnom sporazumu za Srbiju, jer za cilj ima očuvanje bezbednosti naše države, samim tim i naših građana.

Zato ja lično, a nadam se i moje kolege, podržavamo i glasaćemo kao i za ostale predloge u nadi da će oni biti oslonac u borbi za jaku i bezbednu Srbiju. Živela Srbija!