Šta kažete?

Zahvaljujem se ja lično.

Da nastavim?

Što se tiče sporazuma o kome sam maločas govorio, reč je o važnom sporazumu za Srbiju, jer doprinosi, ne samo poboljšanju stanja ustanova kulture, već i razvoj kulture i kulturnog turizma u Srbiji i uopšte.

Zato ja lično i nadam se moje kolege, podržavamo i glasaćemo za ovaj, kao o stale predloge, u nadi da će oni biti oslonac u borbi za jaku i modernu Srbiju. Brže nisam mogao, izvinjavam se.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama se danas nalazi set vrlo bitnih i konstruktivnih sporazuma, a ja bih se lično osvrnuo na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima.

Poštovane kolege, verovali ili ne, prema poslednjim podacima UN, kao i drugih relevantnih organizacija, poput internacionalne organizacije za borbu protiv ropstva, u svetu je identifikovano preko 40 miliona žrtava savremenog, odnosno modernog ropstva.

Da budemo terminološki precizni, moderno ropstvo i trgovina ljudima koristi se kao krovni termini za čin vrbovanja, skrivanja, transportovanja, obezbeđivanja ili pribavljanja osoba za prinudan rad ili seksualne radnje kroz upotrebe sile, prevare ili prinude. Trgovina ljudima je jedan globalan fenomen i ne postoji nijedna zemlja na kugli zemaljskoj, bez obzira na stepen njene razvijenosti, koja je imuna na ovu kriminalnu delatnost.

Cilj trgovine ljudima je jasan, a to je ostvarivanje profita ili neke druge koristi kroz eksploataciju ljudi. Razlikujemo seksualnu eksploataciju, prinudni rad, prinudno prosjačenje, prinudu na vršenju krivičnih dela, ilegalna usvajanja, prinudne brakove, pa čak i trgovinu organa.

Često se trgovina ljudima povezuje sa seksualnom eksploatacijom, te se smatra da su žene i devojčice jedine ugrožene. Činjenica je da 70% žrtava eksploatacije čine žene, ali ne treba zaboraviti radnu eksploataciju čije su žrtve najčešće muškarci.

S obzirom da smo na prethodnoj sednici usvojili Sporazum sa Severnom Makedonijom o saradnji u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata, osećam potrebu da moramo napraviti jasnu razliku između ova dva termina. Kada govorimo o krijumčarenju migranata, cilj krijumčara je da zaradu ostvare tako što će jedno ili više lica ilegalno prebaciti preko jedne ili više međunarodnih granica, naravno uz pristanak osobe koje se krijumčari. Sa druge strane, kada govorimo o trgovini ljudima, kao što smo već spomenuli, cilj je ostvarivanje zarade kroz eksploataciju žrtava tokom dužeg vremenskog perioda.

Krijumčarenje uvek podrazumeva prelazak državne granice, dok trgovina ljudima može biti internog, odnosno lokalnog karaktera, dakle, kada se čitav proces odvija na teritoriji jedne zemlje, jedne države.

Što se tiče Srbije, prema zvaničnim podacima Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima iz oktobra 2020. godine, u Srbiji je identifikovano 48 žrtava trgovine ljudima. Od tog broja 23 su deca, 15 devojčica i osam dečaka.

Moramo napomenuti da je proces identifikacije žrtava trgovine ljudima dodatno otežan, kako migrantskom krizom, tako i pandemijom korona virusa. Opšti je stav stručne javnosti da migracije i situacije koje karakteriše masovnost broja ljudi u pokretu predstavljaju i te kako plodno tle za trgovinu ljudima, te da je broj žrtava trgovine ljudima među migrantima dosta veći. Međutim, ovaj stav u Srbiji se pokazao kao netačan iz razloga što se migranti kratko zadržavaju u Srbiji i Srbiju vide kao tranzitnu zemlju, te je sam proces identifikacije žrtava trgovine ljudima otežan. Takođe, sam Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima je istakao da su na vrhuncu migrantske krize imali skroman broj prijava, tačnije tri, i tada istakli da je gotovo nemoguće izvršiti adekvatnu procenu žrtava trgovinu ljudima među migrantskom populacijom, jer je to populacija koja konstantno putuje i ne zadržava se dugo na teritoriji Srbije.

Pored toga, prisustvo pandemije korona virusa učinilo je trgovinu ljudima manje vidljivom zbog toga što se veliki deo aktivnosti trgovaca ljudima odvija putem interneta i društvenih mreža.

Uzimajući sve ove činjenice u obzir, sve otežavajuće okolnosti pri identifikaciji žrtava, kao i stavove stručnjaka koji kažu da je siva brojka pretpostavljenih žrtava trgovine ljudima na ovim prostorima daleko veća od zvanične, Srbija kao ozbiljna i odgovorna država preduzima sve mere da ovu kriminalnu delatnost suzbije.

U prilog molim konstataciji ide upravo ovaj predlog sporazuma koji Srbiji donosi jako bitne oblike saradnje sa Severnom Makedonijom, koji se pre svega ogledaju u razmeni informacija i podataka vezanih za identifikaciju žrtava, razmenu informacija u cilju pružanja zaštite i pomoći žrtvama trgovine ljudima i dobrovoljni povratak tih ljudi u zemlju porekla, razmene informacija i podataka o krivičnim postupcima u cilju efikasnijeg krivičnog gonjenja učinilaca krivičnih dela, sprovođenje zajedničkih projekata u oblasti prevencije i borbe protiv trgovine ljudima, organizovanja obuka, radionica i seminara i razmenjivanje iskustava u cilju jačanja kapaciteta za borbu protiv trgovine ljudi.

Reč je o vrlo važnom sporazumu za Republiku Srbiju koji za cilj ima pravovremeno i sveobuhvatno suprotstavljanje ovom obliku kriminala koje prepoznajemo kao trgovinu ljudima. Zato ja lično, nadam se i kolege, u danu za glasanje, podržaćemo ovaj, kao i ostale predloge u nadi da će oni biti oslonac u borbi za jaku, modernu i bezbednu Srbiju. Živela Srbija.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama se danas nalazi set vrlo bitnih i konstruktivnih predloga zakona i sporazuma, a ja bih se lično osvrnuo upravo na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata.

Da budemo precizni, prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije iz decembra 2020. godine u 19 prihvatnih centara i centara za azil na teritoriji Srbije nalazi se 6.015 migranata, od toga su 660 deca. Najveći deo migranata i izbeglica koji se nalazi u Srbiji dolazi iz Avganistana, Pakistana, Sirije i Bangladeša.

Samo 984 migranta je izrazilo nameru da zatraži azil. Ponavljam, izrazilo nameru, što ne znači da je to i učinilo. Ovi podaci nam govore da većinski deo migranata, koji se nalazi na tlu Srbije, Srbiju i dalje vidi kao tranzitnu zemlju.

Ono što je zabrinjavajuće, što je svakako rizik za bezbednost naših građana, jesu upravo oni migranti koji se kreću van kontrole centara i prihvatnih kampova i naravno oni koji su u našu zemlju ušli ilegalno, odnosno putem grane organizovanog kriminala koje se zove krijumčarenje migranata.

Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata ima za cilj jasno definisanu saradnju u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata i to saradnju upravo sa Severnom Makedonijom, jer najveći deo migranata u Srbiju ulazi upravo iz pravca Severne Makedonije.

Moram, takođe, napomenuti ovom prilikom da je Srbija kao odgovorna država značajno unapredila kapacitete naše granične policije, što u ljudstvu, što kroz nabavku dronova, termovizijskih kamera i druge opreme. Dakle, zahvaljujući odgovornoj politici našeg predsednika i naše Vlade, Srbija je sposobna da u potpunosti zaštiti naše državne granice. Čak šta više, u cilju zaštite od ulaska ilegalnih migranata, upućen je jedan broj srpskih policajaca na granicu Severne Makedonije i Grčke kako bi pomogli u odvraćanju migranata da nezakonito prelaze ovu granicu i potom nastave, između ostalog, ka Srbiji.

Ovaj predlog sporazuma Srbiji donosi jako bitne oblike saradnje sa Severnom Makedonijom koji se ogledaju u razmeni informacija i podataka, formiranja zajedničkih timova, sprovođenja zajedničkih projekata, kao i edukaciji lica koja direktno učestvuju u borbi protiv krijumčarenja migranata. Naravno, sve u cilju jačanja kapaciteta za borbu protiv krijumčarenja migranata.

Srbija nije, niti će biti parking za migrante kako to neki kvazi političari navode, a upravo gore pomenuti podaci govore o tome.

Srbija je jedna od retkih država u regionu, ali šire, koja je pokazala human pristup prema ljudima koji su se privremeno našli na teritoriji, bilo bežeći od ratnih stihija ili nemaštine i time očitala lekciju mnogim evropskim demokratijama. Srbija je ulagala u graničnu policiju, u vojsku i druge službe bezbednosti, stoga je kao odgovorna država spremna da zaštiti svoje interese, sačuva bezbednost naših građana ako dođe do značajnijeg novog migratornog talasa.

Reč je o važnom sporazumu za Srbiju, jer za cilj ima očuvanje bezbednosti naše države i naših građana, a kroz borbu protiv organizovanog kriminala, odnosno ilegalnog krijumčarenja migranata zato ja lično, a nadam se i moje kolege, podržavam i glasaću za ovaj, kao i ostale predloge, u nadi da će oni biti oslonac u borbi za jaku i modernu Srbiju. Živela Srbija.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, da se mi vratimo na temu.

Pred nama se danas nalazi set vrlo bitnih i konstruktivnih predloga zakona, a lično bih se osvrnuo upravo na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u borbi protiv terorizma.

Ulazak u XXI vek obeležen je serijom terorističkih napada, pre svega na tlu SAD-a, da bi se ti napadi potom nastavili u Evropi, ali i u ostatku sveta.

Kao neko ko se duži niz godina bavi upravo ovim fenomenom, mogu slobodno reći da je nalet terorističke beskrupuloznosti prestrašio sve članice međunarodne zajednice. Stoga je početak novog milenijuma obeležen globalno raširenim strahom od međunarodnog terorizma. Od tog momenta upravo međunarodni terorizam postaje bezbednosna pretnja prvog reda za svaku državu, bez obzira na stepen njene vojne ili ekonomske razvijenosti.

Iako terorizam nije nova pojava, nepoznata u istorijskoj prošlosti, njegovi savremeni oblici su podstakli sve relevantne subjekte međunarodnih odnosa da se terorizmom bave.

U jeku ovdašnjih, pre svega, tragičnih događaja, počev od 11. septembra, pa sve do nedavnih napada u Beču 2020. godine, sigurno možemo reći da ne postoji nijedna zemlja na kugli zemaljskoj koja je imuna na terorizam.

Savremeni bezbednosni trenutak je nakon perioda svetskih ratova i blokovske podele sveta značajno osetljiviji iz razloga što je rizik sa kojim se svakodnevno suočavaju države sada oličen stalnim pretnjama od dobro organizovanih radikalnih terorističkih grupacija.

Dakle, savremeni terorizam nesumnjivo ima globalnu dimenziju, sve je učestaliji, akcije su brutalnije, veoma često sa smrtnim ishodom, izvode ih veoma opremljene i dobro povezane terorističke organizacije. Žrtve su masovnije, a materijalna razaranja su sve većih razmera.

Stoga se sve više javlja potreba za organizovanim i snažnim suprotstavljanjem terorizmu, što nije lak zadatak. Naprotiv, možemo reći da je i teži i neizvesniji, nego kada je reč o tradicionalnim bezbednosnim pretnjama i rizicima.

S obzirom da je izveštaj EVROPOL-a za 2020. godinu još nije gotov, obično se završava negde u junu, prethodni izveštaj o terorizmu u Evropi pokazuje nam da se terorizam donekle primirio. Naime, u 2018. godini imamo 129 terorističkih napada na tlu Evrope, a 2019. godine 119. Ukoliko uzmemo u obzir da terorizam kao šumski požar brzo plane, a još se brže širi, mi ne smemo čekati neki svoj 11. septembar, već protivterorističku borbu moramo postaviti na zavidnom nivou u praksi.

Upravo ovaj Sporazum to i čini. Dakle, Sporazum Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u borbi protiv terorizma Srbiji donosi jako bitne oblike saradnje, a sve u cilju borbe protiv terorizma, a samim tim i zaštite naših građana.

Ti oblici saradnje su jasno definisani u Sporazumu i odnose se na razmenu informacijama o terorističkim grupama, njihovim vođama, članovima, kao i njihovim aktivnostima, razmena informacija o finansijskim sredstvima terorističkih grupa, odnosno na koji način se te terorističke grupacije finansiraju, razmena informacija o vrstama oružja, municije, eksplozivnih sredstava koje te terorističke grupacije koriste.

Obe potpisnice Sporazuma stavljaju jedna drugoj na raspolaganje podatke, ili informacije koje poseduju, a koje mogu omogućiti da se spreči činjenje nekih terorističkih akata.

Obe potpisnice sporazuma stavljaju jedna drugoj na raspolaganje operativne podatke koji mogu omogućiti hapšenje jednog ili više lica za koje se sumnja da su učestvovali ili mogu učestovati u nekom terorističkom aktu ili na neki način taj akt pomažu.

Obe potpisnice sporazuma stavljaju na raspolaganje operativne podatke o nezakonitom prometu oružja, municije, eksplozivnih sredstava, otrovnih supstanci i radioaktivnih materijala.

Takođe, obe potpisnice sporazuma sarađuju u oblasti stručnog usavršavanja i edukacije osoba koje učestvuju u radu.

Obe potpisnice sporazuma međusobno sarađuju na podizanju novo bezbednosti u oblasti transporta između država i u tom cilju preduzimaju mere za primenu i razmenu odgovarajućih informacija.

Dakle, reč je o jednom izuzetno važnom sporazumu za Srbiju, jer za cilj ima očuvanje bezbednosti naše države, samim tim i naših građana.

Zato ja lično, a nadam se i moje kolege, podržavamo i glasaćemo kao i za ostale predloge u nadi da će oni biti oslonac u borbi za jaku i bezbednu Srbiju. Živela Srbija!

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama se danas nalazi set vrlo konstruktivnih, ali i ambicioznih predloga zakona, a ja bih se lično osvrnuo upravo na izgradnju autoputa Mira, odnosno da budem precizniji, govorim o Predlogu zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj.

Reč je o izuzetno važnom projektu za Srbiju iz više razloga. Prvi razlog je što je ovaj projekat deo Vašingtonskog sporazuma koji smo potpisali pre nekoliko meseci, čime dokazujemo da je Srbija država od integriteta, jer poštuje međunarodne sporazume koje je potpisala, za razliku od nekih drugih kvazi država. Drugi razlog je činjenica da će ovaj autoput doprineti regionalnom razvoju, bržem protoku roba, ljudi, ali i bezbednijem saobraćaju. Treći razlog je vrlo jasan, ali i sam se nameće, ovaj i prethodno izgrađeni autoputevi i koridori Srbiju pozicioniraju kao ključnu saobraćajnu destinaciju u ovom delu Evrope.

Izgradnjom ovog auto-puta obezbediće se brži i sigurniji transport stanovnicima i preduzećima na jugu Srbije, ali i bolja infrastrukturna povezanost koja će biti podsticaj za razvoj novih poslovnih prilika.

Ovim sporazumom faktički je zatvorena finansijska konstrukcija za prvu deonicu auto-puta, odnosno, obezbeđena su sredstva za početak izgradnje prve deonice Auto-puta mira.

Ovaj auto-put, takođe moramo napomenuti, povezaće oko pola miliona građana Srbije, pogotovo one koji žive u Pirotskom, Nišavskom i Topličkom okrugu i praktično bio bi još jedan auto-put koji bi Srbiju direktno povezao sa morem.

Završetkom južnog i istočnog kraka Koridora 10, turisti iz Srbije do Grčke i Bugarske praktično nisu silazili sa tog auto-puta, a sa otvaranjem deonice Koridora 11 od Surčina do Obrenovca, na raspolaganju imaju auto-put „Miloš Veliki“, sve od Surčina do Čačka, što je pravac ka crnogorskom primorju, dok auto-put Niš-Merdare-Priština faktički omogućava Srbiji izlazak na albansku luku Drač na Jadranskom moru, jer je put od Prištine preko Tirane do Drača, samim tim Jadranskog mora, već izgrađen.

Mi živimo na Balkanu i ponosni smo što smo tu i mi hoćemo najbolje moguće odnose sa našim susedima i sa svim ljudima i narodima na Balkanu. Evidentno je da postoje pojedine države koje beže od regionalnog povezivanja, ali to je za nas irelevantno.

Samim tim ne mogu a da se ne složim sa stavom predsednika Republike Srbije Aleksandrom Vučićem koji kaže da nama upravo region treba da bude centar interesovanja. Dakle, mi ne treba da bežimo od regiona, već tu treba da radimo najviše i tu treba da zarađujemo najviše. Izgradnjom ovog auto-puta mi ispunjavamo taj davno zacrtan cilj, cilj regionalnog povezivanja i istrajavamo u težnji za dobrim odnosima sa našim susedima.

I pored krize prouzrokovane pandemijom korona virusa, mi nastavljamo da ulažemo u krupne infrastrukturne projekte koji su od vitalnog značaja za naše građane, mi nastavljamo da ulažemo u kvalitetniji život naših građana, radimo na privlačenju novih investicija, radimo na rastu plata i penzija i što je najbitnije – ne odustajemo od obećanja koje smo dali građanima u predizbornoj kampanji. Tu pre svega mislim na plan „Srbija 2020-2025“, a složićete se svi, projekat izgradnje Auto-puta mira se u potpunosti uklapa u taj plan.

Politika predsednika Republike Srbije i predsednice Vlade Republike Srbije, uprkos krizi koja je snašla ceo svet pa i nas, ruši sve barijere i otvara ekonomsku perspektivu kako bismo išli što bržim i što krupnijim koracima napred.

Zato ja lično, a nadam se i moje kolege, podržavamo i glasaćemo za ovaj, kao i za ostale predloge, u nadi da će oni biti oslonac u borbi za jaku i modernu Srbiju. Živela Srbija.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, i pored krize koju je prouzrokovala pandemija korona virusa svuda u svetu, pa i u Srbiji, pred nama su se ovih dana našli vrlo obećavajući, ali i optimistični predlozi zakona. Tu pre svega mislim na Predlog zakona o budžetu za 2021. godinu, ali i o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu.

Ovim predlozima se predviđa snažan oporavak Srbije, ali i blagi ekonomski rast od 6% BDP u narednoj godini. Dakle, kada najveće svetske ekonomije beleže stagnaciju ili blag oporavak od 3% do 3,4%, Srbija ide ka rastu od 6% BDP-a. Pazite, to nije moja nasumična prognoza, već zvaničan podatak svih svetskih relevantnih institucija, poput MMF, poput Svetske banke, poput Evropske komisije.

Kada govorim o Predlogu budžeta za 2021. godinu, bitno je napomenuti da je on direktno usmeren u dva pravca – ka podizanju standarda građana, ali i povećanju kapitalnih investicija.

Ono što je takođe bitno i što moram da naglasim jeste da je ovaj Predlog budžeta u skladu sa unapred postavljenim ciljevima naše Vlade. Dakle, to je borba protiv korona virusa i jačanje zdravstvenog sistema, borba za interese našeg naroda na Kosovu i Metohiji, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, očuvanje nezavisnosti i samostalnog odlučivanja Srbije, vladavina prava i ubrzavanje reformi, pogotovo na evropskom putu, kao i ekonomski progres Srbije.

Svaki dinar koji naša država uštedi, ona direktno ulaže u investicije, ali i u bolji standard građana. Dokaz o ovoj mojoj konstataciji jeste činjenica koja stoji u Predlogu budžeta koja kaže da je za kapitalne projekte izdvojeno čak 330 milijardi dinara.

Istim ovim Predlogom budžeta, odnosno izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, od 1. januara predviđeno je povećanje penzija po "švajcarskoj formuli" od 5,9%, povećanje minimalne zarade od 6,6%, povećanje zarada zaposlenih u zdravstvu za 5%, kao i ostalih zaposlenih u javnom sektoru za 3,5%, da bi oni dostigli željeni nivo od 1. aprila 2021. godine od 5%. Dakle, na ovaj način povećava se tražnja za robom i uslugama i podržava nivo privredne aktivnosti i samim tim ostvaruje taj projektovani rast od 6%.

Takođe, moram naglasiti da ovakvi predlozi vezani za budžet ne bi bili mogući bez prethodno donetih konstruktivnih i nekih možda teških mera. Tu pre svega mislim na fiskalnu konsolidaciju, tu pre svega mislim na četiri uzastopna suficita koji je imala Republika Srbija, ali i na paket ekonomskih mera čiji je cilj bio ublažavanje posledica kovida virusa tokom 2020. godine, čime su faktički stvoreni uslovi za brži oporavak privrede, ali i ostvarivanje tog blagog rasta u 2021. godini.

Moram naglasiti da je u prvih 10 meseci 2020. godine imamo priliv od 1,9 milijardi evra stranih investicija, što je čak preko 60% ukupnih investicija u ceo region Zapadnog Balkana. Time smo dokazali da je upravo Srbija centar razvoja u regionu, ali i da je atraktivna stranim investitorima. Iskreno se, gospodine ministre, nadam da će se ovaj nivo investicija nastaviti i u sledećoj godini, ali kao predstavnik opštine Zemun nadam se da će dobar deo tih investicija završiti u Zemunu.

Jako bitna činjenica jeste da su ovi predlozi i svojevrsan dokaz da mi ne odustajemo od obećanja koje smo dali građanima u predizbornoj kampanji. Dakle, svim snagama radi se na ispunjenju Plana „Srbija 2025“. Nastavljaju se ulaganja u infrastrukturne projekte, privlače se nove strane investicije, radimo na rastu plata i penzija, radi se na izgradnji brojnih saobraćajnica, rekonstruiše se železnička infrastruktura, trudimo se da svako selo u Srbiji dobije vodovodnu i kanalizacionu mrežu, ulaže se u obrazovanje, ulaže se u nove sportske centre, grade se i opremaju mnoge zdravstveni objekti. Imali smo priliku da vidimo kako je izgrađena jedna od najsavremenijih bolnica u Batajnici za samo četiri meseca. Takođe, radi se na jačanju i stabilnosti dinara, ali i na jačanju i opremanju vojske Srbije, kao jedinom garantu mira i stabilnosti u regionu.

Dakle, ovim Predlogom budžeta država je mislila na sve aspekte svog bitisanja, odnosno funkcionisanja i daje sve od sebe da bude vodeća sila u regionu, ali i da pretekne neke članice Evropske unije.

Ja lično, a nadam se i moje kolege podržaćemo ove predloge u nadi da će oni biti oslonac i stub za jaku, modernu i zdraviju Srbiju. Živela Srbija.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, svima je jasno da se ceo svet, pa tako i Srbija suočava sa najvećom pošasti današnjice, epidemijom korona virusa, koja predstavlja ogromnu pretnju po medicinski sistem ove zemlje, ali i države u celini.

Koliko je situacija alarmantna govore nam podaci o broju zaraženih, kao i informacija koja kaže da nam se bolnice poslednjih dana dramatično brzo pune, a prema rečima ministra zdravlja Zlatibora Lončara među zaraženima je sve više lekara i medicinskih sestara. Dakle, zdravstveni sistem naše zemlje nalazi se u vrlo teškoj situaciji, ali kao takva ona je daleko bolja od situacije u regionu i nekih država u Evropi. Kao dokaz ovoj mojoj konstataciji govori činjenica da je Srbija ostvarila ogroman napredak na svetskim i evropski zdravstvenim rang listama i to u ovom trenutku uspeli smo da preteknemo čak 14 zemalja članica EU i to zahvaljujući odgovornoj politici naše države i naše Vlade koja se odnosi na rekonstrukciju kliničko-bolničkih centara u Nišu, Beogradu, Vojvodini, izgradnju novih kovid bolnica u Zemunu i Kruševcu, kao i kroz ulaganja u medicinsku opremu. Država je do sada ozbiljno radila, gradila i ulagala.

Predmet današnje sednice jesu jako bitni sporazumi, od kojih bih ja apostrofirao upravo ove sporazume vezane za ublažavanje pandemije Kovida 19. Ono što je jako bitno navesti jeste da su ovi sporazumi u skladu sa unapred postavljenim ciljevima naše Vlade, pre svega sa ciljem broj jedan naše Vlade u ovom trenutku, a to je borba protiv korona virusa i jačanje zdravstvenog sistema.

Dakle, ovi sporazumi imaju jasan cilj, a to je brz i efikasan odgovor na pretnju koju predstavlja Kovid 19, kao i jačanje nacionalnog zdravstvenog sistema.

Ovim sporazumima biće omogućena kupovina preko potrebne opreme, izgradnja novog kapaciteta, obuka i opremanje zdravstvenih radnika koji su na prvoj liniji borbe protiv ove opake bolesti, izgradnja dve novi Kovid laboratorije u okviru KCV, kao i u okviru KC u Kragujevcu i to sa kapacitetom od hiljadu uzoraka na dan, što će samim tim povećati ukupne kapacitete testiranja celokupne Srbije.

Takođe, ovim sporazumom omogućavamo integraciju svih SARS Kovid-laboratorija u jedan zdravstveni informacioni sistem kojim bi se osigurala desiminacija rezultata i stvorio sveobuhvatni elektronski sistem nadzora nad Kovidom 19. Takođe, uspostavlja se brzo testiranje na aerodromu Nikola Tesla u Beogradu i na aerodromu Konstantin Veliki u Nišu.

Ovim sporazumima, odnosno ovim zajmovima jačamo zdravstveni sistem naše zemlje, uspostavljanjem i renoviranjem specijalizovanih jedinica u odabranim bolnicama. Obnavljamo i opremamo pojedine domove zdravlja, pružamo punu podršku jedinicama intenzivne nege u bolnicama, obezbeđivanjem potrebne medicinske opreme i obukom zdravstvenih timova.

Takođe, ovom prilikom isto molim vas ministre, premijerku Anu Brnabić, kao i sve ostale članove Kriznog štaba, da ukoliko je to moguće ne donose odluku o zatvaranju i smanjenju radnih sati ugostiteljskih objekata, kako ti ljudi ne bi ostali bez prihoda.

Gospodo, samo u Beogradu u ugostiteljstvu radi 40 hiljada ljudi, tako da bi dodatne mere u ovom pogledu bile štetne po njih same, ali i u ovako uzdrmanu ekonomiju. Naša ekonomija mora da funkcioniše. Citiram predsednika Vučića – kako bi prikupili dovoljno novca za zdravstvene radnike, za medicinsku opremu, za izgradnju bolnica kao i za mnoge druge infrastrukturne projekte, prethodnih dana izglasali smo izmene i dopune Zakona o zaštiti stanovništva i njime pored Sanitarne inspekcije uključili i Komunalnu inspekciju i Komunalnu miliciju u kontroli protiv pandemijskih mera.

Dakle, na terenu imamo dovoljno ljudi da pravično izričemo donesene mere, ali vas molim da zbog onih koji se nisu pridržavali propisanih mera, koji su punili klubove i kafane ne zatvarate i one koji su mere poštovali, a ove koji su mere kršili njih lepo čekićem pravde po glavi, labrnji i oštrim merama po džepu. Ponavljam još jednom, ove sporazume potpisujemo kako bi se sprečilo dalje širenje epidemije i time sačuvao život i zdravlje ljudi. Ja lično, a nadam se i moje kolege podržavamo i glasaćemo za ove sporazume u nadi da će oni pomoći u borbi za jaku, modernu i zdraviju Srbiju. Živela Srbija.