Poštovani predsedavajući, potpredsednice, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, 23. marta ove godine sam u ime poslaničke grupe SVM postavio tri pitanja na temu automobila, odnosno vozila učesnika u drumskom saobraćaju.

Pitanja su između ostalog bila upućena Ministarstvu finansija, kao i Agenciji za bezbednost saobraćaja.

Prvo pitanje sam postavio vezano za primenu novog Pravilnika o podeli motornih i priključnih vozila i njihovoj tehničkoj ispravnosti, koji je predviđao mnogo strožu kontrolu emisije štetnih gasova. Molba se odnosila na odlaganje primene novog veoma strogog Pravilnika kako bismo građane rasteretili dodatnih udaraca na kućno budžet u sred svetske pandemije izazvane virusom Kovid 19.

Poštovane kolege, sa zadovoljstvom vas podsećam da smo zahvaljujući ekspeditivnosti Vlade i otvorenosti za razgovor već tokom juna meseca ove godine postigli dogovor i odložili primenu novog Pravilnika za najmanje dve godine.

Drugo moje pitanje postavljeno Ministarstvu finansija se odnosilo na tzv. porez na luksuz koji se obračunava na osnovu zapremine motora putničkih vozila i zbog toga vlasnici takvih vozila plaćaju višestruko veće iznose na ime poreza prilikom registracije njihovih vozila.

Dame i gospodo, danas se pred nama nalazi predlog Ministarstva finansija, odnosno Vlade Republike Srbije o izmenama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara koji predviđa da se propisani iznos poreza na upotrebu motornih vozila umanjuje za motorna vozila preko navršenih pet godina starosti i motorom preko 2.000 kubnih santimetara i to za 25% kod motornih vozila preko pet, a do osam navršenih godina starosti, 40% kod motornih vozila preko osam do deset godina navršenih godina starosti, odnosno 65% kod motornih vozila preko deset navršenih godina starosti. Ovaj zakon treba da stupi na snagu 1. januara 2022. godine.

Treće pitanje se odnosilo na istorijska vozila, odnosno oldtajmere. Ova vozila već treću godinu nemaju adekvatan status kada je u pitanju uverenje o ispitivanju vozila prilikom uvoza. Takođe, nepravednost kod poreza na bazi zapremine motora je još izraženija kod istorijskih vozila koja su najvećim delom upravo sa motorima većih zapremina. Sadašnjim izmenama zakona ćemo rešiti nepravednost kod registracije vozila između pet i 20 godina.

Međutim, vodeći se pozitivnim iskustvom kod prva dva pitanja, siguran sam da ćemo u bliskoj budućnosti zajedničkim radom uspeti da definišemo status i za ova istorijska vozila, i u pogledu ispitivanja i u pogledu njihove registracije, i na taj način sprečiti masovni izvoz istih, odnosno motivisati vlasnike da sačuvaju oldtajmere u Srbiji i da ih neguju kao umetnička dela sve dok je naše, ali svakako i svetske istorije.

Da zaključim, poslanici Poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona, kao i ostale predloge koji se nalaze na dnevnom redu sednice. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, danas je pored ostalih pred nama Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima.

Kao što smo čuli, ovaj predlog je od naročitog značaja za stvaranje povoljnog poslovnog okruženja za razvoj privrede Republike Srbije i poslovanje privrednih subjekata na teritoriji iste, a to je svakako nešto što poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara podržava i identifikuje kao interes svih građana koje mi zastupamo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Srbija je unapređenje pozitivne prakse uvrstila kao jedan od svojih glavnih prioriteta u svih deset oblasti koje prati lista Duing biznis, koju je razvila Svetska banka. Ona se bazira na proceni procedura, cene i vremena potrebnog za njihovo izvršavanje, a odnosi se na poslovanje privatnog sektora. Metodologija Duing biznis posmatra domaća, mala i srednja privredna društva i vrši merenje lakoće poslovanja kroz sagledavanje propisa i njihove primene u praksi. Svetska banka prati uslove poslovanja u čak 190 ekonomija, kroz deset oblasti, a jedna od njih je i zaštita manjinskih akcionara. Indikatori koji se prate su: indeks jačine zaštite manjinskih akcionara, indeks upravljanja konfliktom interesa i indeks obima vlasničkog upravljanja.

Radi ostvarivanja ciljnih vrednosti navedenih indeksa bilo je potrebno između ostalog izvršiti izmene i dopune Zakona o privrednim društvima, procenjeno je da je neophodno preciziranje odredbama zakona koje se odnose na zaključavanje poslova i radnji u kojima postoji lični interes. Uvođenje obaveze za društvo da akcionaru učini dostupnim podatke o iznosu i strukturu naknade i stimulacije direktora, odnosno izvršnog direktora i člana Nadzornog odbora, kao i u pogledu organa nadležnog za donošenje odluka o izdavanju akcija do iznosa odobrenog kapitala.

O usaglašenosti Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima sa direktivnom EU, odnosno Evropskog parlamenta i saveta, mogli smo ranije danas čuti od naše uvažene koleginice, predsednice Odbora za evropske integracije i potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, gospođe Elvire Kovač, na osnovu analize važećeg Zakona o privrednim društvima ima osnova da se zaključi da bi u njegovoj primeni mogli da nastanu sledeći problemi.

U pogledu zaključivanja poslova i radnji u kojima postoji lični interes, u pogledu transparentnosti naknada direktora i članova Nadzornog odbora, naročito u javnim akcionarskim društvima, u pogledu identifikacije akcionara i informisanja akcionara i društva. Promene jesu neophodne s obzirom na to da zakon uređuje opšti pravni okvir za položaje privrednih društava, kao i pravni položaj preduzetnika, druge mogućnosti za unapređenje odredaba tog zakona i njihovo usaglašavanje sa drugim propisima ne postoje.

Tačnije, jedino je izmena i dopunama zakona bilo moguće predvideti odredbe kojima bi se doprinelo poboljšanju ranga Republike Srbije na listi Svetske banke u uslovima poslovanja Duing biznis i to unapređenje odredbama koje se odnose na zaštitu prava manjinskih akcionara, kao i onih kojima se vrši usaglašavanje sa odredbama direktive EU. Shodno tome donošenje izmena i dopuna zakona radi realizacije predviđenih ciljeva jeste jedini način za rešavanje problema.

Na rang listi Svetske banke, o uslovima poslovanja Duing biznis za 2020. godinu Republike Srbije je u oblasti zaštite manjinskih akcionara ostvarila napredak za čak 76 mesta, to jest u odnosu na 2019. godinu kada je bila na 86 mestu, u 2020. godini je rangirana na 37 mesto.

Predložena rešenja u zakonu imaće pozitivan uticaj na transparentnost pri zaključivanju poslova, odnosno preduzimanju pravnih radnji u kojima postoji lični interes lica koja imaju posebne dužnosti prema društvu, na podizanje nivoa svesti direktora, članova Nadzornog odbora, zastupnika u pogledu poštovanja zakonskih odredaba pri zaključivanju pravnog posla, odnosno preduzimanju pravne radnje u kojima postoji lični interes, kao i na transparentnost podataka o visini i strukturi naknada i stimulacija menadžmenta akcionarskog društva. Izvor provere će biti izveštaj Svetske banke o uslovima poslovanja Duing biznis za 2020. godinu, odnosno za 2021. godinu.

Savez vojvođanskih Mađara pozdravlja sve napore koji dovode do pojednostavljenja birokratije po svim osnovama i svaku direktivu koja je donete u cilju dugoročnog angažovanja akcionara i poboljšanja transparentnosti između privrednih društava i investitora.

Da se ne čine ovi i slični napori i da se ne radi konstantno na poboljšanju i usaglašavanju zakona i pravilnika ni mi iz Saveza vojvođanskih Mađara ne bismo mogli da se pohvalimo projektima, kao što je na primer najveći investicioni konkursni projekat, projekat Fondacije „Prosperitati“ koji je zaživeo pre šest godina kao mega projekta Vlade Mađarske, a koji svakako ne bi mogao zaživeti bez razumevanja i prihvatanja vlasti u Srbiji koje su razumele njihov značaj i nisu postavljali nikakve prepreke za realizaciju istog.

Imao sam priliku da se lično uverim i sa ponosom mogu potvrditi kako funkcionisanje i sprovođenje programa Fondacije „Prosperitati“ u Srbiji može poslužiti kao primer najbolje prakse za sve zemlje u okruženju u kojima živi mađarska nacionalna manjina, a koje inače najvećim delom čine zemlje članice EU.

Za šest godina rada programa uz podršku više od 14.000 projekata realizovana je investicija od oko 350 miliona evra uz korišćenje oko 170 miliona evra budžetske podrške.

Korisnici programa su skoro 6.000 porodičnih firmi, poljoprivrednih gazdinstava, više od 2.000 mikro i malih preduzeća, 1.100 mladih parova i samohranih roditelja, projekat kupovine seoske kuće i okućnice, i skoro 750 novih, odnosno start-ap preduzeća.

Od 45 vojvođanskih lokalnih samouprava ovi projekti su realizovani u čak 39 lokalnih samouprava, odnosno u oko 180 naselja, dakle svuda gde ima pripadnika mađarske nacionalne manjine.

Podrška svakom pojedinačnom poljoprivrednom gazdinstvu je podržavanje egzistencije najmanje jedne porodice. Dakle, 6.000 gazdinstava, znači 15.000 do 20.000 ljudi.

Preduzeća u programu zapošljavaju 12.500 ljudi. Do sada je otvoreno oko 1.600 novih radnih mesta, a tekući projekti će otvoriti dodatnih 200 radnih mesta.

Do sada je ukupno realizovano oko 250 srednjih i velikih investicija. Pored direktnih korisnika programa od njega korist ima i veliki krug dobavljača, kao i njihovi zaposleni.

Ono što je najvažnije i što je zapravo bio i strateški cilj programa od gore navedenih činjenica je da prema anketi Fondacija „Prosperitati“ oko 90% svih njihovih korisnika, porodica i zaposlenih zamišlja svoju budućnost u Vojvodini, odnosno u Republici Srbiji.

Da zaključim, poslanici poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara će u danu za glasanje podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima, kao i ostale predloge koji se nalaze na dnevnom redu sednice.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas je, između ostalog, pred nama Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod OTP banke za potrebe finansiranja Projekta rekonstrukcije i modernizacije železničke pruge Subotica-Horgoš, granica sa Mađarskom, odnosno Subotica-Segedin.

Ovaj predlog je neophodan za formiranje uslova za potpisivanje ugovora o dugoročnom investicionom kreditu od 70 miliona evra između OTP banke i Republike Srbije. Kredit se odobrava na rok do 84 meseci po povoljnoj kamatnoj stopi od 1,85% godišnje, plus šestomesečni euribor. Datum plaćanja rate i kamate je 15. april i 15. oktobar svake kalendarske godine, zaključno sa datumom konačne otplate, uz mogućnost prevremene otplate sa 0% provizije ukoliko zajmoprimac vrši prevremenu otplatu iz sopstvenih sredstava.

Želeo bih posebno da istaknem važnost ove deonice za građane koje mi iz Saveza vojvođanskih Mađara zastupamo ovde u Narodnoj skupštini.

Nakon 20 godina rada, u prošlom mandatu smo uspeli definisati ovaj projekat i staviti ga u koalicioni sporazum između Srpske napredne stranke i Saveza vojvođanskih Mađara.

Kao rezultat, Projekat rekonstrukcije i modernizacije pruge Subotica – Horgoš, odnosno granica sa Mađarskom je proglašen projektom od posebnog značaja za Republiku Srbiju u skladu sa Zakonom o posebnim postupcima radi realizacije projekta, izgradnje i rekonstrukcije linijskih i infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju.

Ta deonica je od izuzetnog značaja za građane sa severa Vojvodine, a posebno za one koji rade ili studiraju, recimo, u Segedinu ili okolini, a žive u Republici Srbiji.

Ova rekonstrukcija i modernizacija je izuzetno važna i zbog glavnog projekta brza pruga Beograd – Budimpešta iz razloga što će upravo ova deonica preko graničnog prelaza Horgoš rasteretiti saobraćaj u toku radova na novoj deonici brze pruge koja će da ide preko graničnog prelaza Kelebija.

Imao sam priliku da se lično uverim da su radovi na ovoj pruzi već uveliko u toku i da zaista napreduju odličnim tempom.

Smatramo da je ova pruga od strateškog značaja u povezivanju Mađarske i Srbije i da će doneti pravi procvat kako u ekonomskom, tako i u svakom drugom smislu.

Moram da naglasim da su na naše veliko zadovoljstvo radovi već otpočeli i na rekonstrukciji i modernizaciji pruge Subotica – Horgoš i verujem da ćemo, donošenjem ovog zakona, omogućiti nesmetan tok tih radova i završetak istih u zadatim rokovima, a svakako do trenutka kada će radovi na drugom velikom projektu, izgradnji brze pruge Beograd – Budimpešta, stići do Subotice, odnosno državne granice i omogućiti funkciju deonice za obilazak i nesmetan rad.

Važno je još dodati da Projekat rekonstrukcije i modernizacije pruge nosi sa sobom i rekonstrukciju i modernizaciju cele infrastrukture oko pruge, uključujući i same železničke stanice, što će sigurno doprineti ekonomskom napretku regiona duž deonice.

Ova pruga će doprineti i smanjenju iseljavanja građana Republike Srbije, jer će sada mnogi od njih moći da rade u Mađarskoj, ali i da se svakodnevno vraćaju svojim kućama i svojim porodicama u Srbiji, a pri tom da ne čekaju u kilometarskim kolonama na granici.

Železnička pruga Segedin – Reske – Horgoš – Subotica – Čikerija – Baja je zapravo regionalna pruga koja povezuje gradove u graničnom području na teritoriji Srbije i Mađarske.

Celokupan projekat uključuje nadogradnju i rekonstrukciju postojećih deonica pruge, kao i izgradnju demontiranih delova u Srbiji i Mađarskoj i ova pruga na području Srbije i Mađarske je ukupne dužine od 90,65 kilometara i to Subotica – Horgoš, granica sa Mađarskom i Segedin, ukupne dužine od 39,23 kilometara i deonica Subotica – granica sa Mađarskom i Baja, ukupne dužine od 58,42 kilometara.

Na teritoriji Republike Srbije nalaze se dve deonice i to Subotica – Horgoš – državna granica (Reske) u dužini od 26,63 kilometara i deonica Subotica – državna granica (Čikerija) u dužini od 11,9 kilometara.

Dozvolite mi da na bazi ovih činjenica još jednom naglasim kako projekat rekonstrukcije i modernizacije pruge Segedin – Reske – Horgoš – Subotica – Baja, pored velike važnosti za građane na severu Vojvodine, od strateškog značaja je i za

Republiku Srbiju i Mađarsku. Realizacija ovog projekta na teritoriji Republike Srbije finansira se delom iz budžeta Republike Srbije, a delom iz ovog kredita čije odobrenje se danas nalazi pred nama u Narodnoj skupštini.

Da sumiram, poslanici poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona, kao i ostale predloge koji se danas nalaze na dnevnom redu.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa članovima Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, danas u mom izlaganju planiram da govorim o važnosti uređenog Zakona o zaštiti potrošača i njegovim postojećim elementima.

Za poslaničku grupu Savez vojvođanskih Mađara rasprava o Predlogu zakona o zaštiti potrošača je od posebnog značaja iz razloga što će ovaj predlog zakona ispraviti sve uočene nedostatke važećeg zakona i omogućiti dalje usklađivanje sa evropskom regulativom i time, između ostalog, olakšati funkcionisanje i stranih kompanija, tako i mađarskih, koje već u svojim centralama u Evropskoj uniji rade po ovoj regulativi. Najpre iz razloga što će ovaj zakon zaista olakšati ostvarivanje prava svih potrošača, nas, ali i prodavaca u Republici Srbiji, odnosno svojim jasnim definicijama staviti u zakonske okvire prava, ali i obaveze jednih i drugih.

Strategija zaštite potrošača za period od 2019. do 2024. godine predviđa zakonodavne mere u cilju unapređenja sistema zaštite potrošača u Republici Srbiji u skladu sa novim izazovima na svetskom tržištu i potpunijom zaštitom u skladu sa najboljom EU praksom. Republika Srbija preuzela je obaveze kojima će, između ostalog, obezbediti politiku aktivne zaštite potrošača u skladu sa zaštitom koja je na snazi u Evropskoj uniji.

Zakon o zaštiti potrošača predstavljao je do sada značajan pomak u smislu obezbeđivanja visokog nivoa zaštite potrošača, uspostavljanje mehanizma za sprovođenje zakona, osnaživanja udruženja i saveza udruženja za zaštitu potrošača, obezbeđivanja potpune usklađenosti sa potrošačkim pravom Evropske unije, jačanje državnog institucionalnog okvira politike zaštite potrošača.

Međutim, tokom primene Zakona o zaštiti potrošača uočeni su određeni nedostaci koji sprečavaju njegovu potpunu primenu u praksi i nemogućnost da se pruža i garantuje zadovoljavajući nivo zaštite potrošačima u Srbiji, prevashodno usled nepostojanja funkcionalnog i institucionalnog okvira za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova, nepostojanja preciznog broja potrošačkih sporova pred sudovima, nedovoljne zaštite putnika potrošača u oblasti turizma, nepostojanje efektivne kazne koja ima odvraćajuće dejstvo, potrebe za višim nivoom odgovornosti i javnosti u radu udruženja i saveza udruženja za zaštitu potrošača i neusklađenosti potrošačkog prava Republike Srbije sa novim propisima Evropske unije o putovanjima, paket aranžmanima i povezanim putnim aranžmanima, a koji potrošačima donose veću zaštitu.

Ovaj predlog pred nama danas uređuje osnovna prava i obaveze potrošača, materijalno-pravne uslove pod kojima se obezbeđuje njihova zaštita, pravne instrumente za ostvarenje potrošačkih prava pred sudovima, drugim državnim organima i telima za vansudsko rešavanje sporova, prava i dužnosti udruženja i saveza udruženja za zaštitu potrošača, informisanje i edukaciju potrošača, prava i obaveze državnih organ u sferi zaštite potrošača, kao i druga pitanja od značaja za zaštitu potrošača.

Osnovna prava potrošača su: pravo na zadovoljavanje osnovnih potreba, pravo na bezbednost, pravo na obaveštenost, pravo na izbor učešća, pravo na pravnu zaštitu, pravo na edukaciju, pravo na zdravu i održivu životnu sredinu. Ova prava su socijalna prava, više načela, koja nisu utuživa niti praćena sankcijom.

Istovremeno, ovaj zakon ne štiti samo potrošače, on štiti i poštene trgovce, jer će se smanjiti manevarskih prostor onih koji iskorišćavaju nastalu rupu u zakonu i time nanose štetu drugim trgovcima i pružaocima usluga koji svoj posao rade čestito i zakonito. Na primer, majstori će sada za sve popravke skuplje od 5.000 dinara morati da izdaju predračun i mogu da počnu da rade tek kada dobiju pismenu saglasnost. Odstupanje od proračuna moći će da bude do 15%, a sve preko toga, potrošač nije dužan da plati. Siguran sam da povećanje od preko 15% nije ni do sada mogao da ima nijedan majstor koji je od početka planirao da posao uradi kako treba i napravio pošten proračun.

Što se tiče informisanosti i edukacije potrošača, Predlog zakona propisuje obavezu trgovca da na nedvosmislen, čitak i lako uočljiv način istakne prodajnu, odnosno jediničnu cenu robe ili usluge i istovremeno upućuje na propise koji uređuju trgovinu i detaljno regulišu materiju isticanja cena. Pružalac usluge mora da označi ukupnu cenu usluge u cenovniku ili u tarifi i istakne je u mestu kome nudi usluge, a ako prostorije u kojima posluje imaju izlog, cenovnik i tarifa se moraju istaći i u izlogu.

Za donošenje razumne odluke da kupe robu ili pribave uslugu, pored obaveštenosti o ceni potrebno je da potrošači budu upoznati sa svojstvima robe ili usluga. Ukoliko prilikom zaključenja ugovora trgovac ne postupi u skladu sa obavezom obaveštavanja, potrošač može zahtevati poništenje ugovora, nezavisno od toga da li je trgovac imao nameru da ga propuštanjem obaveštavanja navede na zaključenje ugovora. Pravo da se zahteva poništaj ugovora prestaje istekom godinu dana od dana zaključenja ugovora. Na trgovcu leži teret dokazivanja da je izvršio obavezu obaveštavanja potrošača o podacima i zakonodavac uvođenjem oborive zakonske pretpostavke skida teret dokazivanja sa onoga koji nešto tvrdi na onoga protiv kojeg se radi pretpostavka.

Kod zaštite potrošača u ostvarivanju prava iz ugovora na daljinu i ugovora koji se zaključuje izvan poslovnih prostorija precizno se definišu obaveze trgovca u slučaju da potrošač izjavi da odustaje od ugovora sa jedne strane kao i obaveze potrošača sa druge strane. Trgovac se obavezuje da izvrši povraćaj uplaćenih iznosa i kada je primenljivo troškove isporuke najkasnije u roku od 14 dana od kada ga potrošač obavesti o svojoj odluci da odustaje od ugovora. Međutim, trgovac ima mogućnost da odloži povraćaj novca potrošaču dok ne dobije robu nazad, odnosno dok potrošač ne dostavi dokaz da je robu trgovcu poslao.

Predlog zakona je propisao da ugovorna odredba obavezuje potrošača ako je izražena jednostavnim, jasnim i razumljivim jezikom. S obzirom na to da su potrošači različitog obrazovanja i informisanosti i da je jedna ista odredba može biti potpuno jasna i razumljiva jednom informisanom potrošaču, a nerazumljiva drugom, manje informisanom. Jedan od razloga za donošenje novog zakona je jačanje institucionalnog okvira politike zaštite potrošača, kao i osnivanje tela za rešavanje potrošačkih sporova vansudskim putem.

Neophodno je delotvornije, efikasnije i bolje sprovođenje zakonskih rešenja i potpuno usklađivanje sa potrošačkim pravom EU. Propisivanjem posebnog postupka za kolektivnu zaštitu potrošača omogući će se brzo i delotvorno sprečavanje nepoštene poslovne prakse i nepravičnih ugovornih odredaba. Značajna uloga u ovom postupku daje se udruženjima za zaštitu potrošača. Potrebno je da potrošači osećaju da su bezbedni na tržištu i da postoje efikasni mehanizmi za uočavanje i otklanjanje nepoštene poslovne prakse.

Delotvornije sprovođenje zakona bi trebalo da se obezbedi između ostalog i uvođenjem nacionalnog registra potrošačkih prigovora, kao i proširivanjem opsega vršenja nadzora od strane inspekcijskih organa i unapređenjem mehanizma za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova. Ako je recimo potrošaču organizator ponudio kao zamenu drugo turističko putovanje istog ili višeg kvaliteta on može da tu ponudu prihvati i plati eventualnu razliku u ceni. Ako mu je kao zamena ponuđeno drugo turističko putovanje nižeg kvaliteta tu ponudu može da prihvati, ali da mu organizator nadoknadi razliku u ceni. Treća mogućnost je da zahteva povraćaj celokupnog iznosa koji je organizatoru platio po osnovu ugovora.

Turističko putovanje je saobrazno ugovoru ako odgovara uobičajenoj ili ugovorenoj nameni, odnosno ako ima sve odlike koje je trgovac garantovao potrošaču.

Ako je nesaobraznost na koju je potrošač ukazao, a koju organizator nije otklonio do okončanja turističkog putovanja takvog obima i kvaliteta da se može kvalifikovati kao neizvršenje ili delimično izvršenje ugovorne obaveze organizatora ili kašnjenje, potrošač ima pravo da zahteva vraćanje svega onoga što je platio organizatoru i da zahteva naknadu štete.

Naravno, pozdravljamo sankcionisanje poslovanja organizatora koji ignoriše primedbe potrošača.

Zaštita potrošača ne može biti delotvorna ako se sprovodi samo na centralnom nivou. U tom smislu neophodno je da organi AP i lokalne samouprave imaju aktivnu ulogu u promovisanju i zaštiti prava i interesa potrošača.

Da zaključim, sveobuhvatan Zakon o zaštiti potrošača je preduslov za jačanje zaštite prava i interesa potrošača, ali je neophodna njegova efikasna primena, a upravo ovo je jedan od načina da se pokrenu konkurencija, inovacije i ekonomski rast. Zbog toga će u danu za glasanje poslanička grupa SVM podržati ovaj predlog.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Poštovani predsedniče Narodne skupštine, potpredsednice, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, danas je, između ostalog, pred nama Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju.

Ovaj predlog je veoma značajan za funkcionisanje putničkog i teretnog železničkog saobraćaja u Republici Srbiji. Za poslaničku grupu Saveza vojvođanskih Mađara rasprava o ovom predlogu zakona je od posebnog značaja jer, kao što smo čuli od uvažene predsednice Odbora za evropske integracije, Predlogom zakona sprovodi se dalje usklađivanje sa pravnim tekovinama Evropske unije Uredbom o pravima i obavezama putnika u železničkom saobraćaju, i to u oblasti prava putnika. Ovo se pre svega odnosi na uslove i pravila u pogledu odgovornosti prevoznika prilikom kašnjenja vozova, uslove delimičnog ili potpunog povraćaja, tj. naknade cene karte u slučaju kašnjenja voza, kao i prava osoba sa invaliditetom koje koriste usluge železničkog prevoza.

Predlog zakona će imati neposredan uticaj na učesnike na tržištu železničkih usluga, odnosno prevoznike u železničkom saobraćaju i korisnike železničkih usluga, odnosno putnike i korisnike prevoza, čiji će položaj biti unapređen, imajući u vidu odredbe o refundaciji cene karte u slučaju kašnjenja voza ili obavezu prevoznika da obezbedi alternativni prevoz.

Sa porastom efikasnosti železničkog prevoznika i kvaliteta usluge koju pruža, recimo, nabavka savremenih voznih sredstava i unapređenjem železničke infrastrukture koja je osnovni preduslov kvaliteta železničke usluge, svakako se može očekivati porast broja putnika i drugih pokazatelja kvaliteta. Smatramo da period primene garantuje dovoljan vremenski period za finansijsku konsolidaciju, povećanje efikasnosti poslovanja i završetak određenog dela infrastrukturnih projekata koji će obezbediti dovoljan nivo kvaliteta železničkog prevoza.

Značajni su radovi na modernizaciji železničke infrastrukture generalno. Naime, trenutna situacija je takva da je prosečan broj putnika u vozovima prevoznika „Srbija voz“ a.d, recimo, u 2018. godini bio 65, ukupan broj realizovanih polazaka vozova 60.093, otkazano 4.309, dok je procenat vozova koji kasne bio 19,7%.

Predlogom zakona se garantuje jednak pristup uslugama u vozu osobama sa invaliditetom, kao i obaveza prevoznika u pogledu pomoći ovim licima prilikom ulaska i izlaska iz voza. Pored toga, posebna pažnja će biti posvećena pružanju informacija licima sa posebnim potrebama i licima sa smanjenom pokretljivošću u vezi sa dostupnošću železničkih usluga, uslovima pristupa železničkim vozilima i njihovom opremom. Obezbeđivanje ovih uslova predstavlja dodatnu obavezu za prevoznike.

Poslanička grupa SVM pozdravlja ovaj Predlog zakona i raduje nas što možemo svedočiti sveobuhvatnoj modernizaciji železničkog saobraćaja i infrastrukture, kao i da će povećanjem kvaliteta železničkog prevoza doći do prelaska putnika sa drugih vidova saobraćaja, pre svega, mislim na prevoz automobilima, autobusima i sl. što dovodi svakako do pozitivnog uticaja na životnu sredinu, imajući u vidu da je železnica ekološki povoljan vid prevoza.

Dozvolite mi da se u nastavku svog izlaganja osvrnem na neke za nas izuzetno značajne infrastrukturne projekte u železnici. Moram da naglasim da su na naše veliko zadovoljstvo radovi u toku, na brzoj pruzi Beograd – Budimpešta, koja će na određenim deonicama, kao što znamo omogućiti brzinu čak 200 kilometara na čas. Smatramo da je ova pruga od strateškog značaja u povezivanju Mađarske i Srbije u ekonomskom, ali i u svakom drugom smislu. Sastoji se od tri deonice na teritoriji Republike Srbije, prva deonica je Beograd centar – Stara Pazova 34,5 kilometara, druga deonica je Stara Pazova – Novi Sad 40,4 kilometara i treća deonica je Novi Sad – Subotica, odnosno državna granica sa Mađarskom 108,1 kilometara.

Potpisan je ugovor o nabavci tri brza voza sa Švajcarskom kompanijom „Štadler“, koji će već od početka sledeće godine omogućiti da putovanje od Beograda do Novog Sada traje svega 25 minuta, a po završetku deonice do Subotice i državne granice vozovi će se obraćati celom dužinom novoizgrađene brze pruge od Beograda do Subotice.

Što se tiče modernizacije pruge Subotica – Segedin, želeo bih posebno da istaknem važnost te deonice za građane koje mi i SVM zastupamo ovde u Narodnoj skupštini. Ta deonica je od izuzetnog značaja, posebno za građane sa severa Vojvodine i ima veliki značaj za one koji rade ili studiraju, recimo, u Segedinu ili okolini, a žive u Republici Srbiji.

Ova rekonstrukcija i modernizacija je izuzetno važna i zbog glavnog projekta brza pruga Beograd – Budimpešta, iz razloga što će upravo ova deonica prekograničnog prelaza Horgoš rasteretiti saobraćaj u toku radova na novoj deonici brze pruge, koja će da ide preko graničnog prelaza Kelebija.

Korist će naravno imati ceo region, projekat rekonstrukcije i modernizacije pruge nosi sa sobom i rekonstrukciju i modernizaciju kompletne infrastrukture oko pruge uključujući i same železničke stanice što će u svakom slučaju doprineti ekonomskom napretku regiona duž cele deonice.

Rok za završetak radova je leto 2022. godine i s obzirom da je prilikom otvaranja ponuda za strateškog partnera konstatovano da samo jedan ponuđač može da ponudi, odnosno da ispuni sve kriterijume i da ministarstvo zaista čini sve kako bi se procedure maksimalno pojednostavile i ubrzale, verujem da će se svi radovi završiti u zadatim rokovima.

I, da sumiram, poslanici i poslaničke grupe SVM će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona, kao i ostale predloge koji se nalaze na dnevnom redu sednice. Hvala na pažnji.

Hvala, poštovana potpredsednice Narodne skupštine.

Uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, za poslaničku grupu SVM rasprava o setu predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici, o korišćenju obnovljivih izvora energije, o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima i o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, je od posebnog značaja iz najmanje dva razloga. Teme korišćenja obnovljivih izvora energije i zaštite životne sredine, od čuvanja vojvođanskih oranica, sanacija reka i jezera su deo našeg programa i dnevnog angažovanja, zalaganja da se pronađu na primer načini sanacije reke Krivaje, samoizlečenja Palićkog jezera, da se spreči zagađenje jezera kod Bajmoka, reši saniranje gradske deponije u Subotici. Dakle, sve za nas važne teme su deo integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana.

Ova četiri predloga zakona prave dobru ravnotežu između ekonomije, energetike i ekologije i dobar temelj za razvijanje zelene ekonomije, za privređivanje koje donosi blagostanje celom društvu i povećanje socijalne jednakosti, a uz minimalni rizike po životnu sredinu.

Pored pomenutih dodatni razlog zbog kojeg će poslanička grupa SVM podržati predložene zakone je sadržan u jednoj rečenici na koju se može svesti suština sva četiri predložena teksta, imaju za cilj integralni razvoj društva kroz ekonomsku, socijalnu i ekološku održivost. Imaju za cilj dugoročni više generacijski održivi razvoj.

Dozvolite mi da se u okviru ove rasprave u svojstvu ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe osvrnem malo i na temu rudne rente koja je posebno važna i za one opštine i građane koje mi iz SVM zastupamo ovde u Narodnoj skupštini. Naime, kao što je poznato zakonom je propisano da je rudna renta za naftu 7% od prihoda, ali je to drugačije formulisano u slučaju NIS. Od 2008. godine NIS je u većinskom vlasništvu ruskog „Gasprom Njefta“, a prodaja većinskog paketa akcija ugovorena je međudržavnim sporazumom Srbije i Rusije. Jedan od odredbi tog sporazuma je i da i za NIS važi povlastica po kojoj rudnu rentu plaća u visini od 3% od prihoda, odnosno za NIS važe uslovi oporezivanja koji su u Srbiji bili na snazi u momentu potpisivanja sporazuma Srbije i Rusije i kompanija ne podleže bilo kakvom pogoršavanju uslova oporezivanja do momenta tzv. isplativosti, projekata koji su dogovoreni tim sporazumom.

Međutim, eksploatacija nafte je znatno povećana u odnosu na period pre privatizacije. Prema Izveštaju o poslovanju NIS za 2019. godinu, na ime rente državi je uplaćeno milijardu i 400 miliona dinara.

Godinu dana ranije, osamnaeste godine NIS je na ime radne rente uplatio milijardu i 460 miliona dinara, što je i najveći iznos za rudnu rentu u proteklih pet godina, pokazuju poslovni podaci kompanije. Poređenja radi 2017. godine je uplaćeno milijardu i 200 miliona dinara a 2016. godine je uplaćeno oko milijardu.

Zakonom je propisana raspodela novca od uplaćene rudne rente, 60% pripada budžetu Srbije, a 40% opštini na čijoj se teritoriji vrši eksploatacija. Ukoliko se eksploatacija vrši na teritoriji AP Vojvodine, onda se novac od rente deli tako da 50% ide u Republički budžet, 10% u pokrajinski, a 40% u budžet opštine na čijoj se teritoriji vrši ta eksploatacija.

Tri vojvođanske opštine na kojima se nalaze naftna polja tražili su još 2014. godine da NIS plaća rudnu rentu od 7% ili da se uplaćeni novac nekako drugačije raspoređuje, da svi prihodi od trenutne rudne rente, pripadnu opštinama koje trpe direktne posledice eksploatacije, a da se Republika, odnosno Pokrajina odreknu svog dela.

Memorandum o saradnji po tom pitanju, tada su potpisale od opština Srbobran, Kikinda i Kanjiža, međutim nažalost, po ovom pitanju nema nikakvog pomaka. Opštine su po zakonu dužne da novac od rudne rente troše za unapređenje uslova života lokalne zajednice, a posebno za izgradnju infrastrukture. U Kanjiži se na primer od toga novca održava javna rasveta, kanali, asfaltiraju se ulice. U slučaju da je renta za NIS 7% umesto 3%, opštinama bi pripalo dvostruko više novca.

Ako gledamo samo prošlu godinu, opština Kanjiža je dobila oko 88 miliona dinara od naftne rente, ako bi ta renta bila 7% dobila bi 207 miliona dinara, koji bi iznos, recimo, ova opština mogla iskoristiti između ostalog na primer za projekat i izgradnju autobuske stanice u Kanjiži, projekat zamene stolarije na zgradama, projekat izgradnje biciklističke staze u naselju Horgoš, projekat sanacije postojeće vodovodne mreže u naselju Abdorjan, projekat asfaltiranja puteva, trotoara i parking mesta ili projekat ulaganja u infrastrukturu okolnih mesta.

Iznos rudne rente koji je uplaćen opštini Kanjiža, varira iz godine u godinu. Najmanje je uplaćeno za 2020. godinu 88 miliona dinara, a najviše 2019. godine 143 miliona dinara. Što se tiče merenja efikasnosti energetskog sektora, nažalost pokazatelji za Srbiju nisu najbolji.

Naime Svetski savet za energetiku je 2011. godine definisao metodologiju koja služi za merenje efikasnosti energetskog sektora a pokazatelj efikasnosti je tzv. energetska trilema ili ti sposobnost države da ponudi održivu energiju u tri dimenzije, a to su energetska sigurnost, pristupačnost i održivost. Vrednost ovog pokazatelja omogućuje rangiranje zemljama i poređenje prema nivou održivosti njihovog energetskog sektora.

Upoređivanjem podataka za period od 2014. do 2019. godine može se zaključiti da energetski sektor Srbije sa indeksom 63,8% da je loše rangiran, ne samo u odnosu na razvijene evropske zemlje, već i u odnosu na zemlje regiona. U regionu lošije rangirane od Srbije su severna Makedonija, Albanija i BiH, a samo primera radi indeks energetske trileme za Švajcarsku je 85,8%, za Sloveniju 79,2% a za Rumuniju 75,1%.

Srbija je najlošije rangirana prema pokazatelju energetske održivosti, a indeks je 90. Primera radi, po rangu energetske održivosti Švajcarska ima indeks 1, Slovenija 17, Rumunija 11. Šta kažu iskustva sa terena?

U periodu od 2007. do 2009. godine postavljanjem oko 300 solarnih kolektora na Dom učenika "Angelina Kojić Gina" i Gradske bolnice u Zrenjaninu obezbeđeno je zagrevanje vode uz pomoć Sunca.

Zrenjaninska bolnica je bila prva zdravstvena ustanova u Srbiji koja koristi energiju Sunca, a procene su da godišnje u atmosferu neće odlaziti samo zahvaljujući tom projektu 67 tona ugljendioksida, koliko bi prilikom zagrevanja sanitarne vode proizvelo korišćenje nafte, proizvodnje mazuta ili gasa.

Godišnja ušteda energije se procenjuje na oko 20%. Smatram da će upravo odredbe Predloga zakona po kojima se višak električne energije može isporučiti u mrežu i umanjiti račun za utrošenu električnu energiju dobro doći pomenutom Domu učenika u Zrenjaninu koji je šest godina nakon postavljanja solarnih kolektora 2015. godine, započeo izgradnju i solarne elektrane kojem obezbeđuju i višak struje.

Takođe, grad Vršac je pre tri godine započeo uspostavljanje baze energetske efikasnosti, baza predstavlja osnovu upravljanja sistemom i u njoj se evidentiraju svi javni objekti, njihovi energetski utrošci električne energije, vode, gasa i drugih energenata. Baza obuhvata oko 300 električnih, 80 gasnih brojila i vodomera i prati mesečne utroške u poslednje tri godine.

Baza je direktno povezana sa bazom Ministarstva rudarstva i energetike, i generiše ukupne podatke i bilanse na republičkom nivou. A prošlog meseca je prezentovan i projekat rekonstrukcije racionalizacije i održavanje sistema javnog osvetljenja primenom mera ušteda energije sa led tehnologijom na teritoriji grada Vršca.

Činjenica je da Srbija u ovom trenutku ne poseduje kapacitete da pravi stambene komplekse poput onog u Taj Peju gde se pravi zgrada sa 23 hiljade drveća, žbunova, biljaka u prizemlju na balkonima i terasama, stvarajući eko sistem koji arhitekte procenjuju da će apsorbovati oko 130 tona ugljendioksida na godišnjem nivou, što otprilike odgovara jednoj godišnjoj emisiji oko 100 automobila u EU.

Da bi ispunila standarde međunarodnog sistema za sertifikaciju energetski efikasnih i ekoloških objekata, ova zgrada ima dvostruku staklenu fasadu, kroz koju struji vazduh, niz solarnih panela postavljenih na krovu, koji napajaju zgradu obnovljivom energijom, vertikalni sistem prirodne ventilacije, sistem za reciklažu kišnice i led rasvetu.

Specijalizovani botaničari zaduženi su za odabir i sadnju različitih biljnih vrsta, koje pokazuju veću sposobnost apsorbacije ugljendioksida, ne bi li se dostigao visok kvalitet vazduha.

Nemamo kapacitet da pravimo, ali sam uveren da posedujemo kapacitet da učimo, da razmišljamo, o multidisciplinarnim kategorijama, da razmišljamo o kategorijama budućnosti, sanacijom postojećih i gradnjom novih objekata, racionalnom upotrebom energije, unapređujemo i štitimo energetsku efikasnost, kao javno dobro.

Ne smemo doći u situaciju, koju je pre gotovo dva veka opisivao veliki teoretičar društvenih procesa, Aleksis Detokvir, kada je pisao da se plaši da će ljudi dostići tačku gde će u svojoj novoj teoriji videti, u svakoj novoj teoriji videti opasnost, a u svakoj inovaciji nepotrebnu nevolju. I da će na kraju možda odbiti da se uopšte pokrenu.

Ali, raduje nas što je prema poslednjim pokazateljima od 2012. godine evidentan porast korišćenja biomase, u energetske svrhe, u Republici Srbiji, tako da je naša država trenutno najveći potrošač i proizvođač biomase u okruženju, što pokazuje i podatak da se 80 posto, raspoložive drvne biomase koristi, a samo 20 posto izvozi, dok je 2012. godine, bilo obrnuto.

Poštovana ministarko sa saradnicima, svesni smo da je u periodu od marta 2013. godine, u primeni bio Zakon o efikasnom korišćenju energije, i brojni podzakonski akti, koji su doneti na osnovu njega i da su na osnovu Zakona u prethodnom periodu, doneta tri akciona plana za unapređenje energetske efikasnosti, kao i metodologija koja omogućava praćenja ušteda nastalih kao rezultat sprovođenja akcionih planova, i apelujemo da se insistiramo na primeni ovih dokumenata.

Svesni i da u prethodnom periodu nije počelo praćenje indikatora energetske efikasnosti u sektoru saobraćaja, jer odredbe Zakona nisu bile dovoljno usklađene sa regulativom, iz bezbednosti saobraćaja, koja je usvojena u prethodnih nekoliko godina, pozdravljamo što se to menja ovim predlogom zakona.

Da sumiram, poslanici poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara pozdravljaju raspravu i usvajanje seta zakona iz oblasti energetike. U danu za glasanje ćemo podržati isti.

U nastavku rasprave će i druge kolege dati i svoj doprinos ovoj, nadamo se, konstruktivnoj raspravi u korist svih nas i naše budućnosti.

Samo na kraju, apelovao bih još jednom da se ne zaboravi na rudnu rentu i na opštine na čijoj teritoriji se vrši ta eksploatacija.

Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara danas bih postavio pitanje ministru građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture gospodinu Momiroviću, odnosno Agenciji za bezbednost saobraćaja, kao i ministru finansija gospodinu Siniši Malom. Tema su automobili, odnosno sva vozila učesnici saobraćaja na putevima našim. Konkretno, njihova registracija, novi pravilnici, kategorizacija, porez na luksuz, subvencije, itd. To su vrlo aktuelna pitanja koja nam u proteklim nedeljama građani postavljaju veoma često.

Naime, 5. jula ove godine stupa na snagu novi Pravilnik o podeli motornih i priključnih vozila i njihovoj tehničkoj ispravnosti, koji predviđa strožu kontrolu emisije štetnih gasova. Vozila će prilikom tehničkog pregleda morati da ispune ono što je njihov proizvođač propisao kada ih je proizveo.

Najveći broj vozila bez katalizatora ili DPF filtera, to su delovi izduvnog sistema koji smanjuju emisiju štetnih gasova, neće moći da se registruju.

Prosečna starost vozila u Srbiji je trenutno oko 17 godina i upravo će ova stara vozila biti najviše pogođena novim Pravilnikom.

Glavni problem je što spomenuti katalizatori i DPF filteri u mnogim slučajevima premašuju vrednost samog vozila i prosečan građanin jednostavno ne može sebi priuštiti njihovu zamenu. Nezvanične procene govore da se broj vozila koja neće moći da ispune norme meri u više stotina hiljada primeraka.

S druge strane, u potpunosti se slažemo da je apsolutno ne prihvatljivo da nekoliko stotina hiljada vozila krstari Srbijom sa potpuno otklonjenim katalizatorima i bez DPF filtera ispuštajući čist otrov u vazduh. Eliminisanjem ovih filtera ta vozila ne ispunjavaju nikakvu euro normu i takva vozila jesu neispravna za saobraćaj.

Međutim, novi propisi vezani za registraciju su nelogični, jer kategorizacija nije napravljena prema euro standardu ili godini proizvodnji, već prema datumu registracije. To znači da će za vlasnike dva identična vozila da važe različiti propisi, odnosno strože uslove moraće da ispuni onaj koji je registrovan posle marta 2014. godine, a oba vozila su proizvedena, recimo, 15. maja 2010. godine.

Pitanje poreza na luksuz na bazi zapremine motora je već dugogodišnje i smatramo da je vreme da se promeni Pravilnik i da se porez na luksuz određuje prema drugim vrednostima. Razlika mora da postoji u korist novih vozila, ali je trenutno ta razlika prevelika. Sada vlasnik 15 godina starog automobila od, recimo, 3.200 kubika i 100 kilovata, koji vredi 2.000 eura, plaća registraciju oko 170.000 dinara, a vlasnik novog vozila od 1.000 kubika iste snage od 100 kilovata, mnogo veće vrednosti, plaća oko 20.000 dinara.

Ova nepravednost je još izraženija kod istorijskih vozila koja su najvećim delom upravo sa motorom većih zapremina. Drugi izazov za njih su i novi pravilnici tehničkih pregleda vozila koja oldtajmeri ne mogu da ispune, pa ih je nemoguće registrovati.

Pored toga, već skoro dve godine Agencija za bezbednost saobraćaja ne izdaje uverenje o ispitivanju vozila za uvezena istorijska vozila, čime se stvorio veliki broj vozila bez adekvatnog statusa, odnosno bez mogućnosti registracije.

Konkretna pitanja su da li će Ministarstvo, s obzirom na trenutnu epidemiološku situaciju, odložiti primenu novih pravila, odnosno da li će pokušati pronaći drugo rešenje, da recimo umesto datuma prve registracije merodavan bude samo datum proizvodnje?

Drugo pitanje – kada možemo očekivati izmene vezane za porez na luksuz na automobile i kada možemo očekivati izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja vezano za istorijska vozila, odnosno oldtajmere? Hvala.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, predsednice Vlade, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici.

U ime poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara, pripremio sam za danas dve grupe pitanja za predsednicu Vlade, odnosno za ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Želeo bih u prvom obraćanju da pokrenem ova pitanja kako bismo imali vremena i mogućnosti adekvatno raspraviti obe teme.

Pitanja su povezana i veoma su važna, posebno za građane koje mi zastupamo iz SVM, ovde u Narodnoj skupštini.

Prvo pitanje se odnosi na brzu prugu Beograd - Budimpešta, a drugo se odnosi na rekonstrukciju, odnosno, modernizaciju pruge Subotica - Segedin.

Raduje nas to što danas ovde možemo da govorimo o tako velikim i važnim projektima i mislim da ne moram posebno naglašavati koliko je ovo značajno u sveobuhvatnoj saradnji dve zemlje, Mađarske i Srbije, ali i šire.

Brza pruga Beograd - Budimpešta, koja će na određenim deonicama omogućiti brzino do čak 200 kilometara na čas, od strateškog je značaja u povezivanju ove dve zemlje, kako u ekonomskom, tako i u svakom drugom pogledu.

Ova pruga se sastoji iz tri deonice na teritoriji Republike Srbije. Prva deonica je Beograd centar - Stara Pazova, druga je Stara Pazova - Novi Sad, a treća je Novi Sad - Subotica, odnosno državna granica sa Republikom Mađarskom.

Što se tiče modernizacije pruge Subotica – Segedni, želeo bih posebno da istaknem važnost ove deonice za vojvođanske Mađare. Nakon 20 godina rada, u prošlom mandatu smo uspeli da definišemo ovaj projekat, da ga stavimo u svoje okvire, kao i u Koalicioni sporazum između Srpske napredne stranke i Saveza vojvođanskih Mađara, kao i da obezbedimo deo sredstava u budžetu Republike Srbije za 2021. godinu.

Ova deonica je od izuzetnog značaja za građane sa severa naše zemlje, naročito za one koji, recimo, rade u Segedinu i okolini, a žive u Republici Srbiji. Pitanje za ovu deonicu bih postavio u sledećem obraćanju, a pitanje vezano za brzu prugu Beograd – Budimpešta glase: da li se radovi odvijaju u skladu sa dinamičkim planom; koji su rokovi za završetak prve, odnosno druge deonice i za kada je planiran početak radova na trećoj deonici između Novog Sada i Subotice? Hvala.

Uvaženi ministre, zahvaljujem se na odgovorima.

Jasno je da je ovo ogroman i sveobuhvatan projekat i siguran sam da se svakog dana pojavljuju novi izazovi, ali sam takođe siguran da ćemo zajedničkim snagama moći da ih prevaziđemo i da završimo ovaj projekat.

Da se vratim malo na ovu deonicu Subotica – Segedin. Ovde sam pripremio već nekoliko pitanja na koje sam već i dobio odgovor, tako da bih ta pitanja preskočio. Samo bih hteo da ponovim kako nam je važno, odnosno za naše građane na severu zemlje zbog putovanja na posao i nazad da se ta pruga što pre završi i da će ta pruga u velikoj meri doprineti i smanjenju iseljavanja građana Republike Srbije, jer će sada mnogi od njih moći da rade u Mađarskoj, ali da se svakodnevno vraćaju svojim kućama i svojoj porodici u Srbiji, a pri tome da ne čekaju i ne gube dragoceno vreme u kilometarskim redovima u kolonama na granici.

Korist će, naravno, imati ceo region. Projekat rekonstrukcije i modernizacije pruge nosi sa sobom i rekonstrukciju i modernizaciju kompletne infrastrukture, ako dobro znam, oko pruge, uključujući i železničke stanice, što će u svakom slučaju doprineti ekonomskom napretku regiona duž deonice cele.

Dozvolite mi da se osvrnem još kratko na javnu nabavku koja je objavljena 8. februara. Tiče se nabavke tri nove četvorodelne vozne garniture za brzine 200 kilometara na čas. Da li će kineska kompanija moći da proizvede vozove u skladu sa standardima EU ili ćemo biti primorani da tražimo druge, možda skuplje dobavljače, odnosno da li ćemo morati raspisati novu javnu nabavku ili odložiti uopšte nabavku?

Zahvaljujem se, dobio sam odgovore na ovu trasu Suboticu – Segedin, samo bih dodao pitanje na kraju: kada možemo očekivati realizaciju drugog dela ovog projekta, modernizaciju pruge Subotica – Baja, koja će povezati Segedin sa Bajom, ali preko Subotice i doneti mnogobrojne prednosti Subotici, ali i Srbiji.

Poštovani ministre, hvala na jasnim i konstruktivnim odgovorima.
Uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, koju je izazvala ova pandemija, srpska ekonomija čvrsto stoji na nogama i raduje nas to što ulaganja u infrastrukturu nisu prekinuta, a posebno nas raduje to što je projekat te rekonstrukcije pruge Subotica-Segedin u junu prošle godine proglašen projektom od posebnog značaja i kao što ste rekli, da je formirana radna grupa i siguran sam da će ova Vlada obezbediti sve uslove za početak rada. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, planirao sam da u svom izlaganju danas, u ime poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara, govorim o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Pre nego što pređem na sadržinu samih predloga zakona, dozvolite mi da se malo detaljnije osvrnem na jedno, za određeni deo vojvođanskih Mađara, vrlo značajno pitanje i da vas zamolim, gospodine ministre, da tu dilemu danas ovde razjasnimo, ukoliko je moguće.

Od trenutka kada je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana dospeo u javnost, možda čak i pre toga, svedoci smo raznih spekulacija i nagađanja u medijima, koja su uglavnom bila netačna i zastrašujuća, a vezana za dvostruko oporezivanje zarade građana koji su rezidenti Republike Srbije, a svoje prihode ostvaruju u inostranstvu.

Kao poslanik Saveza vojvođanskih Mađara smatram da je neophodno da pitanja oko eventualnog dvostrukog oporezivanja razjasnimo odmah. Građani su zbunjeni i žele da znaju šta ih čeka posle usvajanja izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana.

Da budem u potpunosti jasan, sada ne pričam o frilenserima, već o građanima koji su državljani Republike Srbije sa prebivalištem u Srbiji na privremenom radu u inostranstvu, a koji uredno plaćaju poreze i doprinose u zemlji u kojoj ostvaruju svoje prihode.

Naime, imamo veliki broj građana koji žive na severu Vojvodine, uglavnom na teritoriji opštine Subotice, Sombora ili opštine Kanjiža i drugih, a rade u Mađarskoj, na primer u Segedinu, Pečuju, Kečkemetu, Vespremu i u drugim mestima, a imamo i ne mali broj građana koji se nalaze na privremenom radu u raznim zemljama EU, Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj itd.

Gospodine Mali, pre svega vam se zahvaljujem na dosadašnjim izlaganjima i molim vas da zajedno razjasnimo situaciju i koliko god je to moguće smirimo ljude koje su potresle lažne vesti o tome da će biti dvostruko oporezovani, da će posle redovnog izmirenja svojih obaveza tamo gde rade i u Srbiji morati da plaćaju dodatni porez.

Gospodine ministre, molim vas da još jednom razjasnimo i da odgovorimo na dileme i strah izazvan spekulacijama – da li će ovi ljudi, u ovom slučaju veliki broj vojvođanskih Mađara koji svakodnevno putuju preko granice na posao, ali i svi oni koji su na privremenom radu u inostranstvu, morati da plaćaju dodatni porez ili će se, što je sasvim logično, kao i do sada, primenjivati Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, koji Srbija ima potpisan, između ostalog, sa Mađarskom, ali i skoro sa svim zemljama EU? Ukoliko je to moguće, zamolio bih vas da to ovde i sada razjasnimo.

Želeo bih da se osvrnem na još neka rešenja iz predloga zakona.

Osnovna sadržina predloženih izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana odnosi se na povećanje neoporezivog iznosa zarade sa 16.300 na 18.300 dinara mesečno. Predloženo rešenje u delu povećanja neoporezivog iznosa zarade imaće za posledicu smanjenje troškova u privredi, jer se primenom te mere omogućava manje fiskalno opterećenje prihoda po osnovu rada.

Predloženim rešenjem postiže se dalje smanjenje poreskog opterećenja rada, čime se dodatno rasterećuje privreda, što je u skladu sa preporukom Programa ekonomskih reformi za period od 2020. do 2022. godine i revidiranom Fiskalnom strategijom za 2020, sa projekcijama za 2021. i 2022. godinu.

Uređenje poreskog tretmana prihoda po osnovu vlasništva nad investicionom jedinicom alternativnog investicionog fonda, prihoda po osnovu njenog prenosa, kao i poreskog kredita kod godišnjeg poreza po osnovu ulaganja u alternativne investicione fondove, odnosno u kupovinu investicione jedinice alternativnog investicionog fonda. Uređenje poreskog tretmana, prihoda koje fizičko lice ostvari prenosom digitalne imovine i uvođenje poreskog oslobođenja po osnovu poreza na kapitalne dobitke, za obveznike koji novčana sredstva ostvarena prodajom digitalne imovine uloži u osnovni kapital privrednog društva, odnosno u kapital investicionog fonda.

Proširenje poreskog oslobođenja po osnovu dobitaka od igara na sreću na dobitke ostvarene od posebnih igara na sreću, produženje perioda primene postojećih olakšica za zapošljavanje novih lica.

Drugi predlog zakona, osnovna sadržina dopune, izmene Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje odnosi se na: produženje perioda primene postojećih olakšica za zapošljavanje novih lica, preciziranje u pogledu kategorije poslodavca koji ima pravo na korišćenje olakšica po osnovu zapošljavanja kvalifikovanog novozaposlenog lica.

Predloženim zakonskim rešenjima poslodavcima iz privatnog sektora daje se još jedan fiskalni podsticaj kako bi investirali u radna mesta i zapošljavanje više lica.

Predloženo produženje perioda primene postojećih olakšica imaće uticaj na privredne subjekte kojima se omogućava njihovo dalje korišćenje. To su poslodavci: pravna lica, preduzetnici paušalci, preduzetnici poljoprivrednici koji imaju pravo na povraćaj plaćenih doprinosa u rasponu od 65% do 75%, u zavisnosti od broja novozaposlenih lica, što Savez vojvođanskih Mađara svakako podržava.

Predložene izmene imaće uticaj i na mikro i na mala preduzeća. Predloženo produženje perioda primene olakšice u vidu povraćaja 70% plaćenih doprinosa po osnovu zarade novozaposlenih lica odnosi se kako na poslodavce preduzetnike, preduzetnike paušalce ili preduzetnike poljoprivrednike, tako i na pravna lica koja se svrstavaju u mikro ili mala pravna lica.

Predloženim produženjem olakšica daje se prilika i novoosnovanim privrednim subjektima da koriste pogodnosti pri zapošljavanju novih lica.

Pored toga, ovaj zakon će uticati i na sama fizička lica koja zasnuju radni odnos kod poslodavca, jer će im se omogućiti ostvarivanje prava iz radnog odnosa i po tom osnovu prava i obaveznog socijalnog osiguranja, prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, prava iz zdravstvenog osiguranja i prava po osnovu osiguranja za slučaj nezaposlenosti.

Da zaključim, poslanička grupa SVM će u danu za glasanje podržati ove predloge zakona koji se nalaze pred nama i unapred vam se zahvaljujem na odgovorima i što ćemo zajedno odgovoriti na velike dileme naših građana i nadam se smiriti tenzije. Zahvaljujem na pažnji.