Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovani predsedavajući, potpredsednice, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, 23. marta ove godine sam u ime poslaničke grupe SVM postavio tri pitanja na temu automobila, odnosno vozila učesnika u drumskom saobraćaju.
Pitanja su između ostalog bila upućena Ministarstvu finansija, kao i Agenciji za bezbednost saobraćaja.
Prvo pitanje sam postavio vezano za primenu novog Pravilnika o podeli motornih i priključnih vozila i njihovoj tehničkoj ispravnosti, koji je predviđao mnogo strožu kontrolu emisije štetnih gasova. Molba se odnosila na odlaganje primene novog veoma strogog Pravilnika kako bismo građane rasteretili dodatnih udaraca na kućno budžet u sred svetske pandemije izazvane virusom Kovid 19.
Poštovane kolege, sa zadovoljstvom vas podsećam da smo zahvaljujući ekspeditivnosti Vlade i otvorenosti za razgovor već tokom juna meseca ove godine postigli dogovor i odložili primenu novog Pravilnika za najmanje dve godine.
Drugo moje pitanje postavljeno Ministarstvu finansija se odnosilo na tzv. porez na luksuz koji se obračunava na osnovu zapremine motora putničkih vozila i zbog toga vlasnici takvih vozila plaćaju višestruko veće iznose na ime poreza prilikom registracije njihovih vozila.
Dame i gospodo, danas se pred nama nalazi predlog Ministarstva finansija, odnosno Vlade Republike Srbije o izmenama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara koji predviđa da se propisani iznos poreza na upotrebu motornih vozila umanjuje za motorna vozila preko navršenih pet godina starosti i motorom preko 2.000 kubnih santimetara i to za 25% kod motornih vozila preko pet, a do osam navršenih godina starosti, 40% kod motornih vozila preko osam do deset godina navršenih godina starosti, odnosno 65% kod motornih vozila preko deset navršenih godina starosti. Ovaj zakon treba da stupi na snagu 1. januara 2022. godine.
Treće pitanje se odnosilo na istorijska vozila, odnosno oldtajmere. Ova vozila već treću godinu nemaju adekvatan status kada je u pitanju uverenje o ispitivanju vozila prilikom uvoza. Takođe, nepravednost kod poreza na bazi zapremine motora je još izraženija kod istorijskih vozila koja su najvećim delom upravo sa motorima većih zapremina. Sadašnjim izmenama zakona ćemo rešiti nepravednost kod registracije vozila između pet i 20 godina.
Međutim, vodeći se pozitivnim iskustvom kod prva dva pitanja, siguran sam da ćemo u bliskoj budućnosti zajedničkim radom uspeti da definišemo status i za ova istorijska vozila, i u pogledu ispitivanja i u pogledu njihove registracije, i na taj način sprečiti masovni izvoz istih, odnosno motivisati vlasnike da sačuvaju oldtajmere u Srbiji i da ih neguju kao umetnička dela sve dok je naše, ali svakako i svetske istorije.
Da zaključim, poslanici Poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona, kao i ostale predloge koji se nalaze na dnevnom redu sednice. Hvala na pažnji.
Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, danas je pored ostalih pred nama Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima.
Kao što smo čuli, ovaj predlog je od naročitog značaja za stvaranje povoljnog poslovnog okruženja za razvoj privrede Republike Srbije i poslovanje privrednih subjekata na teritoriji iste, a to je svakako nešto što poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara podržava i identifikuje kao interes svih građana koje mi zastupamo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Srbija je unapređenje pozitivne prakse uvrstila kao jedan od svojih glavnih prioriteta u svih deset oblasti koje prati lista Duing biznis, koju je razvila Svetska banka. Ona se bazira na proceni procedura, cene i vremena potrebnog za njihovo izvršavanje, a odnosi se na poslovanje privatnog sektora. Metodologija Duing biznis posmatra domaća, mala i srednja privredna društva i vrši merenje lakoće poslovanja kroz sagledavanje propisa i njihove primene u praksi. Svetska banka prati uslove poslovanja u čak 190 ekonomija, kroz deset oblasti, a jedna od njih je i zaštita manjinskih akcionara. Indikatori koji se prate su: indeks jačine zaštite manjinskih akcionara, indeks upravljanja konfliktom interesa i indeks obima vlasničkog upravljanja.
Radi ostvarivanja ciljnih vrednosti navedenih indeksa bilo je potrebno između ostalog izvršiti izmene i dopune Zakona o privrednim društvima, procenjeno je da je neophodno preciziranje odredbama zakona koje se odnose na zaključavanje poslova i radnji u kojima postoji lični interes. Uvođenje obaveze za društvo da akcionaru učini dostupnim podatke o iznosu i strukturu naknade i stimulacije direktora, odnosno izvršnog direktora i člana Nadzornog odbora, kao i u pogledu organa nadležnog za donošenje odluka o izdavanju akcija do iznosa odobrenog kapitala.
O usaglašenosti Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima sa direktivnom EU, odnosno Evropskog parlamenta i saveta, mogli smo ranije danas čuti od naše uvažene koleginice, predsednice Odbora za evropske integracije i potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, gospođe Elvire Kovač, na osnovu analize važećeg Zakona o privrednim društvima ima osnova da se zaključi da bi u njegovoj primeni mogli da nastanu sledeći problemi.
U pogledu zaključivanja poslova i radnji u kojima postoji lični interes, u pogledu transparentnosti naknada direktora i članova Nadzornog odbora, naročito u javnim akcionarskim društvima, u pogledu identifikacije akcionara i informisanja akcionara i društva. Promene jesu neophodne s obzirom na to da zakon uređuje opšti pravni okvir za položaje privrednih društava, kao i pravni položaj preduzetnika, druge mogućnosti za unapređenje odredaba tog zakona i njihovo usaglašavanje sa drugim propisima ne postoje.
Tačnije, jedino je izmena i dopunama zakona bilo moguće predvideti odredbe kojima bi se doprinelo poboljšanju ranga Republike Srbije na listi Svetske banke u uslovima poslovanja Duing biznis i to unapređenje odredbama koje se odnose na zaštitu prava manjinskih akcionara, kao i onih kojima se vrši usaglašavanje sa odredbama direktive EU. Shodno tome donošenje izmena i dopuna zakona radi realizacije predviđenih ciljeva jeste jedini način za rešavanje problema.
Na rang listi Svetske banke, o uslovima poslovanja Duing biznis za 2020. godinu Republike Srbije je u oblasti zaštite manjinskih akcionara ostvarila napredak za čak 76 mesta, to jest u odnosu na 2019. godinu kada je bila na 86 mestu, u 2020. godini je rangirana na 37 mesto.
Predložena rešenja u zakonu imaće pozitivan uticaj na transparentnost pri zaključivanju poslova, odnosno preduzimanju pravnih radnji u kojima postoji lični interes lica koja imaju posebne dužnosti prema društvu, na podizanje nivoa svesti direktora, članova Nadzornog odbora, zastupnika u pogledu poštovanja zakonskih odredaba pri zaključivanju pravnog posla, odnosno preduzimanju pravne radnje u kojima postoji lični interes, kao i na transparentnost podataka o visini i strukturi naknada i stimulacija menadžmenta akcionarskog društva. Izvor provere će biti izveštaj Svetske banke o uslovima poslovanja Duing biznis za 2020. godinu, odnosno za 2021. godinu.
Savez vojvođanskih Mađara pozdravlja sve napore koji dovode do pojednostavljenja birokratije po svim osnovama i svaku direktivu koja je donete u cilju dugoročnog angažovanja akcionara i poboljšanja transparentnosti između privrednih društava i investitora.
Da se ne čine ovi i slični napori i da se ne radi konstantno na poboljšanju i usaglašavanju zakona i pravilnika ni mi iz Saveza vojvođanskih Mađara ne bismo mogli da se pohvalimo projektima, kao što je na primer najveći investicioni konkursni projekat, projekat Fondacije „Prosperitati“ koji je zaživeo pre šest godina kao mega projekta Vlade Mađarske, a koji svakako ne bi mogao zaživeti bez razumevanja i prihvatanja vlasti u Srbiji koje su razumele njihov značaj i nisu postavljali nikakve prepreke za realizaciju istog.
Imao sam priliku da se lično uverim i sa ponosom mogu potvrditi kako funkcionisanje i sprovođenje programa Fondacije „Prosperitati“ u Srbiji može poslužiti kao primer najbolje prakse za sve zemlje u okruženju u kojima živi mađarska nacionalna manjina, a koje inače najvećim delom čine zemlje članice EU.
Za šest godina rada programa uz podršku više od 14.000 projekata realizovana je investicija od oko 350 miliona evra uz korišćenje oko 170 miliona evra budžetske podrške.
Korisnici programa su skoro 6.000 porodičnih firmi, poljoprivrednih gazdinstava, više od 2.000 mikro i malih preduzeća, 1.100 mladih parova i samohranih roditelja, projekat kupovine seoske kuće i okućnice, i skoro 750 novih, odnosno start-ap preduzeća.
Od 45 vojvođanskih lokalnih samouprava ovi projekti su realizovani u čak 39 lokalnih samouprava, odnosno u oko 180 naselja, dakle svuda gde ima pripadnika mađarske nacionalne manjine.
Podrška svakom pojedinačnom poljoprivrednom gazdinstvu je podržavanje egzistencije najmanje jedne porodice. Dakle, 6.000 gazdinstava, znači 15.000 do 20.000 ljudi.
Preduzeća u programu zapošljavaju 12.500 ljudi. Do sada je otvoreno oko 1.600 novih radnih mesta, a tekući projekti će otvoriti dodatnih 200 radnih mesta.
Do sada je ukupno realizovano oko 250 srednjih i velikih investicija. Pored direktnih korisnika programa od njega korist ima i veliki krug dobavljača, kao i njihovi zaposleni.
Ono što je najvažnije i što je zapravo bio i strateški cilj programa od gore navedenih činjenica je da prema anketi Fondacija „Prosperitati“ oko 90% svih njihovih korisnika, porodica i zaposlenih zamišlja svoju budućnost u Vojvodini, odnosno u Republici Srbiji.
Da zaključim, poslanici poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara će u danu za glasanje podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima, kao i ostale predloge koji se nalaze na dnevnom redu sednice.
Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Poštovani potpredsedniče, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas je, između ostalog, pred nama Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod OTP banke za potrebe finansiranja Projekta rekonstrukcije i modernizacije železničke pruge Subotica-Horgoš, granica sa Mađarskom, odnosno Subotica-Segedin.
Ovaj predlog je neophodan za formiranje uslova za potpisivanje ugovora o dugoročnom investicionom kreditu od 70 miliona evra između OTP banke i Republike Srbije. Kredit se odobrava na rok do 84 meseci po povoljnoj kamatnoj stopi od 1,85% godišnje, plus šestomesečni euribor. Datum plaćanja rate i kamate je 15. april i 15. oktobar svake kalendarske godine, zaključno sa datumom konačne otplate, uz mogućnost prevremene otplate sa 0% provizije ukoliko zajmoprimac vrši prevremenu otplatu iz sopstvenih sredstava.
Želeo bih posebno da istaknem važnost ove deonice za građane koje mi iz Saveza vojvođanskih Mađara zastupamo ovde u Narodnoj skupštini.
Nakon 20 godina rada, u prošlom mandatu smo uspeli definisati ovaj projekat i staviti ga u koalicioni sporazum između Srpske napredne stranke i Saveza vojvođanskih Mađara.
Kao rezultat, Projekat rekonstrukcije i modernizacije pruge Subotica – Horgoš, odnosno granica sa Mađarskom je proglašen projektom od posebnog značaja za Republiku Srbiju u skladu sa Zakonom o posebnim postupcima radi realizacije projekta, izgradnje i rekonstrukcije linijskih i infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju.
Ta deonica je od izuzetnog značaja za građane sa severa Vojvodine, a posebno za one koji rade ili studiraju, recimo, u Segedinu ili okolini, a žive u Republici Srbiji.
Ova rekonstrukcija i modernizacija je izuzetno važna i zbog glavnog projekta brza pruga Beograd – Budimpešta iz razloga što će upravo ova deonica preko graničnog prelaza Horgoš rasteretiti saobraćaj u toku radova na novoj deonici brze pruge koja će da ide preko graničnog prelaza Kelebija.
Imao sam priliku da se lično uverim da su radovi na ovoj pruzi već uveliko u toku i da zaista napreduju odličnim tempom.
Smatramo da je ova pruga od strateškog značaja u povezivanju Mađarske i Srbije i da će doneti pravi procvat kako u ekonomskom, tako i u svakom drugom smislu.
Moram da naglasim da su na naše veliko zadovoljstvo radovi već otpočeli i na rekonstrukciji i modernizaciji pruge Subotica – Horgoš i verujem da ćemo, donošenjem ovog zakona, omogućiti nesmetan tok tih radova i završetak istih u zadatim rokovima, a svakako do trenutka kada će radovi na drugom velikom projektu, izgradnji brze pruge Beograd – Budimpešta, stići do Subotice, odnosno državne granice i omogućiti funkciju deonice za obilazak i nesmetan rad.
Važno je još dodati da Projekat rekonstrukcije i modernizacije pruge nosi sa sobom i rekonstrukciju i modernizaciju cele infrastrukture oko pruge, uključujući i same železničke stanice, što će sigurno doprineti ekonomskom napretku regiona duž deonice.
Ova pruga će doprineti i smanjenju iseljavanja građana Republike Srbije, jer će sada mnogi od njih moći da rade u Mađarskoj, ali i da se svakodnevno vraćaju svojim kućama i svojim porodicama u Srbiji, a pri tom da ne čekaju u kilometarskim kolonama na granici.
Železnička pruga Segedin – Reske – Horgoš – Subotica – Čikerija – Baja je zapravo regionalna pruga koja povezuje gradove u graničnom području na teritoriji Srbije i Mađarske.
Celokupan projekat uključuje nadogradnju i rekonstrukciju postojećih deonica pruge, kao i izgradnju demontiranih delova u Srbiji i Mađarskoj i ova pruga na području Srbije i Mađarske je ukupne dužine od 90,65 kilometara i to Subotica – Horgoš, granica sa Mađarskom i Segedin, ukupne dužine od 39,23 kilometara i deonica Subotica – granica sa Mađarskom i Baja, ukupne dužine od 58,42 kilometara.
Na teritoriji Republike Srbije nalaze se dve deonice i to Subotica – Horgoš – državna granica (Reske) u dužini od 26,63 kilometara i deonica Subotica – državna granica (Čikerija) u dužini od 11,9 kilometara.
Dozvolite mi da na bazi ovih činjenica još jednom naglasim kako projekat rekonstrukcije i modernizacije pruge Segedin – Reske – Horgoš – Subotica – Baja, pored velike važnosti za građane na severu Vojvodine, od strateškog značaja je i za
Republiku Srbiju i Mađarsku. Realizacija ovog projekta na teritoriji Republike Srbije finansira se delom iz budžeta Republike Srbije, a delom iz ovog kredita čije odobrenje se danas nalazi pred nama u Narodnoj skupštini.
Da sumiram, poslanici poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona, kao i ostale predloge koji se danas nalaze na dnevnom redu.
Hvala.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, predsednice Vlade, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici.
U ime poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara, pripremio sam za danas dve grupe pitanja za predsednicu Vlade, odnosno za ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Želeo bih u prvom obraćanju da pokrenem ova pitanja kako bismo imali vremena i mogućnosti adekvatno raspraviti obe teme.
Pitanja su povezana i veoma su važna, posebno za građane koje mi zastupamo iz SVM, ovde u Narodnoj skupštini.
Prvo pitanje se odnosi na brzu prugu Beograd - Budimpešta, a drugo se odnosi na rekonstrukciju, odnosno, modernizaciju pruge Subotica - Segedin.
Raduje nas to što danas ovde možemo da govorimo o tako velikim i važnim projektima i mislim da ne moram posebno naglašavati koliko je ovo značajno u sveobuhvatnoj saradnji dve zemlje, Mađarske i Srbije, ali i šire.
Brza pruga Beograd - Budimpešta, koja će na određenim deonicama omogućiti brzino do čak 200 kilometara na čas, od strateškog je značaja u povezivanju ove dve zemlje, kako u ekonomskom, tako i u svakom drugom pogledu.
Ova pruga se sastoji iz tri deonice na teritoriji Republike Srbije. Prva deonica je Beograd centar - Stara Pazova, druga je Stara Pazova - Novi Sad, a treća je Novi Sad - Subotica, odnosno državna granica sa Republikom Mađarskom.
Što se tiče modernizacije pruge Subotica – Segedni, želeo bih posebno da istaknem važnost ove deonice za vojvođanske Mađare. Nakon 20 godina rada, u prošlom mandatu smo uspeli da definišemo ovaj projekat, da ga stavimo u svoje okvire, kao i u Koalicioni sporazum između Srpske napredne stranke i Saveza vojvođanskih Mađara, kao i da obezbedimo deo sredstava u budžetu Republike Srbije za 2021. godinu.
Ova deonica je od izuzetnog značaja za građane sa severa naše zemlje, naročito za one koji, recimo, rade u Segedinu i okolini, a žive u Republici Srbiji. Pitanje za ovu deonicu bih postavio u sledećem obraćanju, a pitanje vezano za brzu prugu Beograd – Budimpešta glase: da li se radovi odvijaju u skladu sa dinamičkim planom; koji su rokovi za završetak prve, odnosno druge deonice i za kada je planiran početak radova na trećoj deonici između Novog Sada i Subotice? Hvala.
Uvaženi ministre, zahvaljujem se na odgovorima.
Jasno je da je ovo ogroman i sveobuhvatan projekat i siguran sam da se svakog dana pojavljuju novi izazovi, ali sam takođe siguran da ćemo zajedničkim snagama moći da ih prevaziđemo i da završimo ovaj projekat.
Da se vratim malo na ovu deonicu Subotica – Segedin. Ovde sam pripremio već nekoliko pitanja na koje sam već i dobio odgovor, tako da bih ta pitanja preskočio. Samo bih hteo da ponovim kako nam je važno, odnosno za naše građane na severu zemlje zbog putovanja na posao i nazad da se ta pruga što pre završi i da će ta pruga u velikoj meri doprineti i smanjenju iseljavanja građana Republike Srbije, jer će sada mnogi od njih moći da rade u Mađarskoj, ali da se svakodnevno vraćaju svojim kućama i svojoj porodici u Srbiji, a pri tome da ne čekaju i ne gube dragoceno vreme u kilometarskim redovima u kolonama na granici.
Korist će, naravno, imati ceo region. Projekat rekonstrukcije i modernizacije pruge nosi sa sobom i rekonstrukciju i modernizaciju kompletne infrastrukture, ako dobro znam, oko pruge, uključujući i železničke stanice, što će u svakom slučaju doprineti ekonomskom napretku regiona duž deonice cele.
Dozvolite mi da se osvrnem još kratko na javnu nabavku koja je objavljena 8. februara. Tiče se nabavke tri nove četvorodelne vozne garniture za brzine 200 kilometara na čas. Da li će kineska kompanija moći da proizvede vozove u skladu sa standardima EU ili ćemo biti primorani da tražimo druge, možda skuplje dobavljače, odnosno da li ćemo morati raspisati novu javnu nabavku ili odložiti uopšte nabavku?
Zahvaljujem se, dobio sam odgovore na ovu trasu Suboticu – Segedin, samo bih dodao pitanje na kraju: kada možemo očekivati realizaciju drugog dela ovog projekta, modernizaciju pruge Subotica – Baja, koja će povezati Segedin sa Bajom, ali preko Subotice i doneti mnogobrojne prednosti Subotici, ali i Srbiji.
Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara danas bih postavio pitanje ministru građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture gospodinu Momiroviću, odnosno Agenciji za bezbednost saobraćaja, kao i ministru finansija gospodinu Siniši Malom. Tema su automobili, odnosno sva vozila učesnici saobraćaja na putevima našim. Konkretno, njihova registracija, novi pravilnici, kategorizacija, porez na luksuz, subvencije, itd. To su vrlo aktuelna pitanja koja nam u proteklim nedeljama građani postavljaju veoma često.
Naime, 5. jula ove godine stupa na snagu novi Pravilnik o podeli motornih i priključnih vozila i njihovoj tehničkoj ispravnosti, koji predviđa strožu kontrolu emisije štetnih gasova. Vozila će prilikom tehničkog pregleda morati da ispune ono što je njihov proizvođač propisao kada ih je proizveo.
Najveći broj vozila bez katalizatora ili DPF filtera, to su delovi izduvnog sistema koji smanjuju emisiju štetnih gasova, neće moći da se registruju.
Prosečna starost vozila u Srbiji je trenutno oko 17 godina i upravo će ova stara vozila biti najviše pogođena novim Pravilnikom.
Glavni problem je što spomenuti katalizatori i DPF filteri u mnogim slučajevima premašuju vrednost samog vozila i prosečan građanin jednostavno ne može sebi priuštiti njihovu zamenu. Nezvanične procene govore da se broj vozila koja neće moći da ispune norme meri u više stotina hiljada primeraka.
S druge strane, u potpunosti se slažemo da je apsolutno ne prihvatljivo da nekoliko stotina hiljada vozila krstari Srbijom sa potpuno otklonjenim katalizatorima i bez DPF filtera ispuštajući čist otrov u vazduh. Eliminisanjem ovih filtera ta vozila ne ispunjavaju nikakvu euro normu i takva vozila jesu neispravna za saobraćaj.
Međutim, novi propisi vezani za registraciju su nelogični, jer kategorizacija nije napravljena prema euro standardu ili godini proizvodnji, već prema datumu registracije. To znači da će za vlasnike dva identična vozila da važe različiti propisi, odnosno strože uslove moraće da ispuni onaj koji je registrovan posle marta 2014. godine, a oba vozila su proizvedena, recimo, 15. maja 2010. godine.
Pitanje poreza na luksuz na bazi zapremine motora je već dugogodišnje i smatramo da je vreme da se promeni Pravilnik i da se porez na luksuz određuje prema drugim vrednostima. Razlika mora da postoji u korist novih vozila, ali je trenutno ta razlika prevelika. Sada vlasnik 15 godina starog automobila od, recimo, 3.200 kubika i 100 kilovata, koji vredi 2.000 eura, plaća registraciju oko 170.000 dinara, a vlasnik novog vozila od 1.000 kubika iste snage od 100 kilovata, mnogo veće vrednosti, plaća oko 20.000 dinara.
Ova nepravednost je još izraženija kod istorijskih vozila koja su najvećim delom upravo sa motorom većih zapremina. Drugi izazov za njih su i novi pravilnici tehničkih pregleda vozila koja oldtajmeri ne mogu da ispune, pa ih je nemoguće registrovati.
Pored toga, već skoro dve godine Agencija za bezbednost saobraćaja ne izdaje uverenje o ispitivanju vozila za uvezena istorijska vozila, čime se stvorio veliki broj vozila bez adekvatnog statusa, odnosno bez mogućnosti registracije.
Konkretna pitanja su da li će Ministarstvo, s obzirom na trenutnu epidemiološku situaciju, odložiti primenu novih pravila, odnosno da li će pokušati pronaći drugo rešenje, da recimo umesto datuma prve registracije merodavan bude samo datum proizvodnje?
Drugo pitanje – kada možemo očekivati izmene vezane za porez na luksuz na automobile i kada možemo očekivati izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja vezano za istorijska vozila, odnosno oldtajmere? Hvala.