DANIEL ĐIVANOVIĆ

Savez vojvođanskih Mađara

Rođen je 1979. godine. Živi u Subotici.

Direktor je “Grand motors-a” u Subotici.

Prvi poslanički mandat potvrđen mu je 1. decembra 2020. godine.

Izabran je ispred izborne liste “Vajdasági Magyar Szövetség-Pásztor István – Savez vojvođanskih Mađara-Ištvan Pastor”.
Poslednji put ažurirano: 02.12.2020, 11:05

Osnovne informacije

Statistika

  • 8
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.10.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas je, između ostalog, pred nama Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod OTP banke za potrebe finansiranja Projekta rekonstrukcije i modernizacije železničke pruge Subotica-Horgoš, granica sa Mađarskom, odnosno Subotica-Segedin.

Ovaj predlog je neophodan za formiranje uslova za potpisivanje ugovora o dugoročnom investicionom kreditu od 70 miliona evra između OTP banke i Republike Srbije. Kredit se odobrava na rok do 84 meseci po povoljnoj kamatnoj stopi od 1,85% godišnje, plus šestomesečni euribor. Datum plaćanja rate i kamate je 15. april i 15. oktobar svake kalendarske godine, zaključno sa datumom konačne otplate, uz mogućnost prevremene otplate sa 0% provizije ukoliko zajmoprimac vrši prevremenu otplatu iz sopstvenih sredstava.

Želeo bih posebno da istaknem važnost ove deonice za građane koje mi iz Saveza vojvođanskih Mađara zastupamo ovde u Narodnoj skupštini.

Nakon 20 godina rada, u prošlom mandatu smo uspeli definisati ovaj projekat i staviti ga u koalicioni sporazum između Srpske napredne stranke i Saveza vojvođanskih Mađara.

Kao rezultat, Projekat rekonstrukcije i modernizacije pruge Subotica – Horgoš, odnosno granica sa Mađarskom je proglašen projektom od posebnog značaja za Republiku Srbiju u skladu sa Zakonom o posebnim postupcima radi realizacije projekta, izgradnje i rekonstrukcije linijskih i infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju.

Ta deonica je od izuzetnog značaja za građane sa severa Vojvodine, a posebno za one koji rade ili studiraju, recimo, u Segedinu ili okolini, a žive u Republici Srbiji.

Ova rekonstrukcija i modernizacija je izuzetno važna i zbog glavnog projekta brza pruga Beograd – Budimpešta iz razloga što će upravo ova deonica preko graničnog prelaza Horgoš rasteretiti saobraćaj u toku radova na novoj deonici brze pruge koja će da ide preko graničnog prelaza Kelebija.

Imao sam priliku da se lično uverim da su radovi na ovoj pruzi već uveliko u toku i da zaista napreduju odličnim tempom.

Smatramo da je ova pruga od strateškog značaja u povezivanju Mađarske i Srbije i da će doneti pravi procvat kako u ekonomskom, tako i u svakom drugom smislu.

Moram da naglasim da su na naše veliko zadovoljstvo radovi već otpočeli i na rekonstrukciji i modernizaciji pruge Subotica – Horgoš i verujem da ćemo, donošenjem ovog zakona, omogućiti nesmetan tok tih radova i završetak istih u zadatim rokovima, a svakako do trenutka kada će radovi na drugom velikom projektu, izgradnji brze pruge Beograd – Budimpešta, stići do Subotice, odnosno državne granice i omogućiti funkciju deonice za obilazak i nesmetan rad.

Važno je još dodati da Projekat rekonstrukcije i modernizacije pruge nosi sa sobom i rekonstrukciju i modernizaciju cele infrastrukture oko pruge, uključujući i same železničke stanice, što će sigurno doprineti ekonomskom napretku regiona duž deonice.

Ova pruga će doprineti i smanjenju iseljavanja građana Republike Srbije, jer će sada mnogi od njih moći da rade u Mađarskoj, ali i da se svakodnevno vraćaju svojim kućama i svojim porodicama u Srbiji, a pri tom da ne čekaju u kilometarskim kolonama na granici.

Železnička pruga Segedin – Reske – Horgoš – Subotica – Čikerija – Baja je zapravo regionalna pruga koja povezuje gradove u graničnom području na teritoriji Srbije i Mađarske.

Celokupan projekat uključuje nadogradnju i rekonstrukciju postojećih deonica pruge, kao i izgradnju demontiranih delova u Srbiji i Mađarskoj i ova pruga na području Srbije i Mađarske je ukupne dužine od 90,65 kilometara i to Subotica – Horgoš, granica sa Mađarskom i Segedin, ukupne dužine od 39,23 kilometara i deonica Subotica – granica sa Mađarskom i Baja, ukupne dužine od 58,42 kilometara.

Na teritoriji Republike Srbije nalaze se dve deonice i to Subotica – Horgoš – državna granica (Reske) u dužini od 26,63 kilometara i deonica Subotica – državna granica (Čikerija) u dužini od 11,9 kilometara.

Dozvolite mi da na bazi ovih činjenica još jednom naglasim kako projekat rekonstrukcije i modernizacije pruge Segedin – Reske – Horgoš – Subotica – Baja, pored velike važnosti za građane na severu Vojvodine, od strateškog značaja je i za

Republiku Srbiju i Mađarsku. Realizacija ovog projekta na teritoriji Republike Srbije finansira se delom iz budžeta Republike Srbije, a delom iz ovog kredita čije odobrenje se danas nalazi pred nama u Narodnoj skupštini.

Da sumiram, poslanici poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona, kao i ostale predloge koji se danas nalaze na dnevnom redu.

Hvala.

Jedanaesto vanredno zasedanje , 07.09.2021.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa članovima Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, danas u mom izlaganju planiram da govorim o važnosti uređenog Zakona o zaštiti potrošača i njegovim postojećim elementima.

Za poslaničku grupu Savez vojvođanskih Mađara rasprava o Predlogu zakona o zaštiti potrošača je od posebnog značaja iz razloga što će ovaj predlog zakona ispraviti sve uočene nedostatke važećeg zakona i omogućiti dalje usklađivanje sa evropskom regulativom i time, između ostalog, olakšati funkcionisanje i stranih kompanija, tako i mađarskih, koje već u svojim centralama u Evropskoj uniji rade po ovoj regulativi. Najpre iz razloga što će ovaj zakon zaista olakšati ostvarivanje prava svih potrošača, nas, ali i prodavaca u Republici Srbiji, odnosno svojim jasnim definicijama staviti u zakonske okvire prava, ali i obaveze jednih i drugih.

Strategija zaštite potrošača za period od 2019. do 2024. godine predviđa zakonodavne mere u cilju unapređenja sistema zaštite potrošača u Republici Srbiji u skladu sa novim izazovima na svetskom tržištu i potpunijom zaštitom u skladu sa najboljom EU praksom. Republika Srbija preuzela je obaveze kojima će, između ostalog, obezbediti politiku aktivne zaštite potrošača u skladu sa zaštitom koja je na snazi u Evropskoj uniji.

Zakon o zaštiti potrošača predstavljao je do sada značajan pomak u smislu obezbeđivanja visokog nivoa zaštite potrošača, uspostavljanje mehanizma za sprovođenje zakona, osnaživanja udruženja i saveza udruženja za zaštitu potrošača, obezbeđivanja potpune usklađenosti sa potrošačkim pravom Evropske unije, jačanje državnog institucionalnog okvira politike zaštite potrošača.

Međutim, tokom primene Zakona o zaštiti potrošača uočeni su određeni nedostaci koji sprečavaju njegovu potpunu primenu u praksi i nemogućnost da se pruža i garantuje zadovoljavajući nivo zaštite potrošačima u Srbiji, prevashodno usled nepostojanja funkcionalnog i institucionalnog okvira za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova, nepostojanja preciznog broja potrošačkih sporova pred sudovima, nedovoljne zaštite putnika potrošača u oblasti turizma, nepostojanje efektivne kazne koja ima odvraćajuće dejstvo, potrebe za višim nivoom odgovornosti i javnosti u radu udruženja i saveza udruženja za zaštitu potrošača i neusklađenosti potrošačkog prava Republike Srbije sa novim propisima Evropske unije o putovanjima, paket aranžmanima i povezanim putnim aranžmanima, a koji potrošačima donose veću zaštitu.

Ovaj predlog pred nama danas uređuje osnovna prava i obaveze potrošača, materijalno-pravne uslove pod kojima se obezbeđuje njihova zaštita, pravne instrumente za ostvarenje potrošačkih prava pred sudovima, drugim državnim organima i telima za vansudsko rešavanje sporova, prava i dužnosti udruženja i saveza udruženja za zaštitu potrošača, informisanje i edukaciju potrošača, prava i obaveze državnih organ u sferi zaštite potrošača, kao i druga pitanja od značaja za zaštitu potrošača.

Osnovna prava potrošača su: pravo na zadovoljavanje osnovnih potreba, pravo na bezbednost, pravo na obaveštenost, pravo na izbor učešća, pravo na pravnu zaštitu, pravo na edukaciju, pravo na zdravu i održivu životnu sredinu. Ova prava su socijalna prava, više načela, koja nisu utuživa niti praćena sankcijom.

Istovremeno, ovaj zakon ne štiti samo potrošače, on štiti i poštene trgovce, jer će se smanjiti manevarskih prostor onih koji iskorišćavaju nastalu rupu u zakonu i time nanose štetu drugim trgovcima i pružaocima usluga koji svoj posao rade čestito i zakonito. Na primer, majstori će sada za sve popravke skuplje od 5.000 dinara morati da izdaju predračun i mogu da počnu da rade tek kada dobiju pismenu saglasnost. Odstupanje od proračuna moći će da bude do 15%, a sve preko toga, potrošač nije dužan da plati. Siguran sam da povećanje od preko 15% nije ni do sada mogao da ima nijedan majstor koji je od početka planirao da posao uradi kako treba i napravio pošten proračun.

Što se tiče informisanosti i edukacije potrošača, Predlog zakona propisuje obavezu trgovca da na nedvosmislen, čitak i lako uočljiv način istakne prodajnu, odnosno jediničnu cenu robe ili usluge i istovremeno upućuje na propise koji uređuju trgovinu i detaljno regulišu materiju isticanja cena. Pružalac usluge mora da označi ukupnu cenu usluge u cenovniku ili u tarifi i istakne je u mestu kome nudi usluge, a ako prostorije u kojima posluje imaju izlog, cenovnik i tarifa se moraju istaći i u izlogu.

Za donošenje razumne odluke da kupe robu ili pribave uslugu, pored obaveštenosti o ceni potrebno je da potrošači budu upoznati sa svojstvima robe ili usluga. Ukoliko prilikom zaključenja ugovora trgovac ne postupi u skladu sa obavezom obaveštavanja, potrošač može zahtevati poništenje ugovora, nezavisno od toga da li je trgovac imao nameru da ga propuštanjem obaveštavanja navede na zaključenje ugovora. Pravo da se zahteva poništaj ugovora prestaje istekom godinu dana od dana zaključenja ugovora. Na trgovcu leži teret dokazivanja da je izvršio obavezu obaveštavanja potrošača o podacima i zakonodavac uvođenjem oborive zakonske pretpostavke skida teret dokazivanja sa onoga koji nešto tvrdi na onoga protiv kojeg se radi pretpostavka.

Kod zaštite potrošača u ostvarivanju prava iz ugovora na daljinu i ugovora koji se zaključuje izvan poslovnih prostorija precizno se definišu obaveze trgovca u slučaju da potrošač izjavi da odustaje od ugovora sa jedne strane kao i obaveze potrošača sa druge strane. Trgovac se obavezuje da izvrši povraćaj uplaćenih iznosa i kada je primenljivo troškove isporuke najkasnije u roku od 14 dana od kada ga potrošač obavesti o svojoj odluci da odustaje od ugovora. Međutim, trgovac ima mogućnost da odloži povraćaj novca potrošaču dok ne dobije robu nazad, odnosno dok potrošač ne dostavi dokaz da je robu trgovcu poslao.

Predlog zakona je propisao da ugovorna odredba obavezuje potrošača ako je izražena jednostavnim, jasnim i razumljivim jezikom. S obzirom na to da su potrošači različitog obrazovanja i informisanosti i da je jedna ista odredba može biti potpuno jasna i razumljiva jednom informisanom potrošaču, a nerazumljiva drugom, manje informisanom. Jedan od razloga za donošenje novog zakona je jačanje institucionalnog okvira politike zaštite potrošača, kao i osnivanje tela za rešavanje potrošačkih sporova vansudskim putem.

Neophodno je delotvornije, efikasnije i bolje sprovođenje zakonskih rešenja i potpuno usklađivanje sa potrošačkim pravom EU. Propisivanjem posebnog postupka za kolektivnu zaštitu potrošača omogući će se brzo i delotvorno sprečavanje nepoštene poslovne prakse i nepravičnih ugovornih odredaba. Značajna uloga u ovom postupku daje se udruženjima za zaštitu potrošača. Potrebno je da potrošači osećaju da su bezbedni na tržištu i da postoje efikasni mehanizmi za uočavanje i otklanjanje nepoštene poslovne prakse.

Delotvornije sprovođenje zakona bi trebalo da se obezbedi između ostalog i uvođenjem nacionalnog registra potrošačkih prigovora, kao i proširivanjem opsega vršenja nadzora od strane inspekcijskih organa i unapređenjem mehanizma za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova. Ako je recimo potrošaču organizator ponudio kao zamenu drugo turističko putovanje istog ili višeg kvaliteta on može da tu ponudu prihvati i plati eventualnu razliku u ceni. Ako mu je kao zamena ponuđeno drugo turističko putovanje nižeg kvaliteta tu ponudu može da prihvati, ali da mu organizator nadoknadi razliku u ceni. Treća mogućnost je da zahteva povraćaj celokupnog iznosa koji je organizatoru platio po osnovu ugovora.

Turističko putovanje je saobrazno ugovoru ako odgovara uobičajenoj ili ugovorenoj nameni, odnosno ako ima sve odlike koje je trgovac garantovao potrošaču.

Ako je nesaobraznost na koju je potrošač ukazao, a koju organizator nije otklonio do okončanja turističkog putovanja takvog obima i kvaliteta da se može kvalifikovati kao neizvršenje ili delimično izvršenje ugovorne obaveze organizatora ili kašnjenje, potrošač ima pravo da zahteva vraćanje svega onoga što je platio organizatoru i da zahteva naknadu štete.

Naravno, pozdravljamo sankcionisanje poslovanja organizatora koji ignoriše primedbe potrošača.

Zaštita potrošača ne može biti delotvorna ako se sprovodi samo na centralnom nivou. U tom smislu neophodno je da organi AP i lokalne samouprave imaju aktivnu ulogu u promovisanju i zaštiti prava i interesa potrošača.

Da zaključim, sveobuhvatan Zakon o zaštiti potrošača je preduslov za jačanje zaštite prava i interesa potrošača, ali je neophodna njegova efikasna primena, a upravo ovo je jedan od načina da se pokrenu konkurencija, inovacije i ekonomski rast. Zbog toga će u danu za glasanje poslanička grupa SVM podržati ovaj predlog.

Zahvaljujem.

Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.05.2021.

Zahvaljujem. Poštovani predsedniče Narodne skupštine, potpredsednice, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, danas je, između ostalog, pred nama Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju.

Ovaj predlog je veoma značajan za funkcionisanje putničkog i teretnog železničkog saobraćaja u Republici Srbiji. Za poslaničku grupu Saveza vojvođanskih Mađara rasprava o ovom predlogu zakona je od posebnog značaja jer, kao što smo čuli od uvažene predsednice Odbora za evropske integracije, Predlogom zakona sprovodi se dalje usklađivanje sa pravnim tekovinama Evropske unije Uredbom o pravima i obavezama putnika u železničkom saobraćaju, i to u oblasti prava putnika. Ovo se pre svega odnosi na uslove i pravila u pogledu odgovornosti prevoznika prilikom kašnjenja vozova, uslove delimičnog ili potpunog povraćaja, tj. naknade cene karte u slučaju kašnjenja voza, kao i prava osoba sa invaliditetom koje koriste usluge železničkog prevoza.

Predlog zakona će imati neposredan uticaj na učesnike na tržištu železničkih usluga, odnosno prevoznike u železničkom saobraćaju i korisnike železničkih usluga, odnosno putnike i korisnike prevoza, čiji će položaj biti unapređen, imajući u vidu odredbe o refundaciji cene karte u slučaju kašnjenja voza ili obavezu prevoznika da obezbedi alternativni prevoz.

Sa porastom efikasnosti železničkog prevoznika i kvaliteta usluge koju pruža, recimo, nabavka savremenih voznih sredstava i unapređenjem železničke infrastrukture koja je osnovni preduslov kvaliteta železničke usluge, svakako se može očekivati porast broja putnika i drugih pokazatelja kvaliteta. Smatramo da period primene garantuje dovoljan vremenski period za finansijsku konsolidaciju, povećanje efikasnosti poslovanja i završetak određenog dela infrastrukturnih projekata koji će obezbediti dovoljan nivo kvaliteta železničkog prevoza.

Značajni su radovi na modernizaciji železničke infrastrukture generalno. Naime, trenutna situacija je takva da je prosečan broj putnika u vozovima prevoznika „Srbija voz“ a.d, recimo, u 2018. godini bio 65, ukupan broj realizovanih polazaka vozova 60.093, otkazano 4.309, dok je procenat vozova koji kasne bio 19,7%.

Predlogom zakona se garantuje jednak pristup uslugama u vozu osobama sa invaliditetom, kao i obaveza prevoznika u pogledu pomoći ovim licima prilikom ulaska i izlaska iz voza. Pored toga, posebna pažnja će biti posvećena pružanju informacija licima sa posebnim potrebama i licima sa smanjenom pokretljivošću u vezi sa dostupnošću železničkih usluga, uslovima pristupa železničkim vozilima i njihovom opremom. Obezbeđivanje ovih uslova predstavlja dodatnu obavezu za prevoznike.

Poslanička grupa SVM pozdravlja ovaj Predlog zakona i raduje nas što možemo svedočiti sveobuhvatnoj modernizaciji železničkog saobraćaja i infrastrukture, kao i da će povećanjem kvaliteta železničkog prevoza doći do prelaska putnika sa drugih vidova saobraćaja, pre svega, mislim na prevoz automobilima, autobusima i sl. što dovodi svakako do pozitivnog uticaja na životnu sredinu, imajući u vidu da je železnica ekološki povoljan vid prevoza.

Dozvolite mi da se u nastavku svog izlaganja osvrnem na neke za nas izuzetno značajne infrastrukturne projekte u železnici. Moram da naglasim da su na naše veliko zadovoljstvo radovi u toku, na brzoj pruzi Beograd – Budimpešta, koja će na određenim deonicama, kao što znamo omogućiti brzinu čak 200 kilometara na čas. Smatramo da je ova pruga od strateškog značaja u povezivanju Mađarske i Srbije u ekonomskom, ali i u svakom drugom smislu. Sastoji se od tri deonice na teritoriji Republike Srbije, prva deonica je Beograd centar – Stara Pazova 34,5 kilometara, druga deonica je Stara Pazova – Novi Sad 40,4 kilometara i treća deonica je Novi Sad – Subotica, odnosno državna granica sa Mađarskom 108,1 kilometara.

Potpisan je ugovor o nabavci tri brza voza sa Švajcarskom kompanijom „Štadler“, koji će već od početka sledeće godine omogućiti da putovanje od Beograda do Novog Sada traje svega 25 minuta, a po završetku deonice do Subotice i državne granice vozovi će se obraćati celom dužinom novoizgrađene brze pruge od Beograda do Subotice.

Što se tiče modernizacije pruge Subotica – Segedin, želeo bih posebno da istaknem važnost te deonice za građane koje mi i SVM zastupamo ovde u Narodnoj skupštini. Ta deonica je od izuzetnog značaja, posebno za građane sa severa Vojvodine i ima veliki značaj za one koji rade ili studiraju, recimo, u Segedinu ili okolini, a žive u Republici Srbiji.

Ova rekonstrukcija i modernizacija je izuzetno važna i zbog glavnog projekta brza pruga Beograd – Budimpešta, iz razloga što će upravo ova deonica prekograničnog prelaza Horgoš rasteretiti saobraćaj u toku radova na novoj deonici brze pruge, koja će da ide preko graničnog prelaza Kelebija.

Korist će naravno imati ceo region, projekat rekonstrukcije i modernizacije pruge nosi sa sobom i rekonstrukciju i modernizaciju kompletne infrastrukture oko pruge uključujući i same železničke stanice što će u svakom slučaju doprineti ekonomskom napretku regiona duž cele deonice.

Rok za završetak radova je leto 2022. godine i s obzirom da je prilikom otvaranja ponuda za strateškog partnera konstatovano da samo jedan ponuđač može da ponudi, odnosno da ispuni sve kriterijume i da ministarstvo zaista čini sve kako bi se procedure maksimalno pojednostavile i ubrzale, verujem da će se svi radovi završiti u zadatim rokovima.

I, da sumiram, poslanici i poslaničke grupe SVM će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona, kao i ostale predloge koji se nalaze na dnevnom redu sednice. Hvala na pažnji.

Treće vanredno zasedanje , 25.02.2021.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, predsednice Vlade, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici.

U ime poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara, pripremio sam za danas dve grupe pitanja za predsednicu Vlade, odnosno za ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Želeo bih u prvom obraćanju da pokrenem ova pitanja kako bismo imali vremena i mogućnosti adekvatno raspraviti obe teme.

Pitanja su povezana i veoma su važna, posebno za građane koje mi zastupamo iz SVM, ovde u Narodnoj skupštini.

Prvo pitanje se odnosi na brzu prugu Beograd - Budimpešta, a drugo se odnosi na rekonstrukciju, odnosno, modernizaciju pruge Subotica - Segedin.

Raduje nas to što danas ovde možemo da govorimo o tako velikim i važnim projektima i mislim da ne moram posebno naglašavati koliko je ovo značajno u sveobuhvatnoj saradnji dve zemlje, Mađarske i Srbije, ali i šire.

Brza pruga Beograd - Budimpešta, koja će na određenim deonicama omogućiti brzino do čak 200 kilometara na čas, od strateškog je značaja u povezivanju ove dve zemlje, kako u ekonomskom, tako i u svakom drugom pogledu.

Ova pruga se sastoji iz tri deonice na teritoriji Republike Srbije. Prva deonica je Beograd centar - Stara Pazova, druga je Stara Pazova - Novi Sad, a treća je Novi Sad - Subotica, odnosno državna granica sa Republikom Mađarskom.

Što se tiče modernizacije pruge Subotica – Segedni, želeo bih posebno da istaknem važnost ove deonice za vojvođanske Mađare. Nakon 20 godina rada, u prošlom mandatu smo uspeli da definišemo ovaj projekat, da ga stavimo u svoje okvire, kao i u Koalicioni sporazum između Srpske napredne stranke i Saveza vojvođanskih Mađara, kao i da obezbedimo deo sredstava u budžetu Republike Srbije za 2021. godinu.

Ova deonica je od izuzetnog značaja za građane sa severa naše zemlje, naročito za one koji, recimo, rade u Segedinu i okolini, a žive u Republici Srbiji. Pitanje za ovu deonicu bih postavio u sledećem obraćanju, a pitanje vezano za brzu prugu Beograd – Budimpešta glase: da li se radovi odvijaju u skladu sa dinamičkim planom; koji su rokovi za završetak prve, odnosno druge deonice i za kada je planiran početak radova na trećoj deonici između Novog Sada i Subotice? Hvala.

Treće vanredno zasedanje , 25.02.2021.

Uvaženi ministre, zahvaljujem se na odgovorima.

Jasno je da je ovo ogroman i sveobuhvatan projekat i siguran sam da se svakog dana pojavljuju novi izazovi, ali sam takođe siguran da ćemo zajedničkim snagama moći da ih prevaziđemo i da završimo ovaj projekat.

Da se vratim malo na ovu deonicu Subotica – Segedin. Ovde sam pripremio već nekoliko pitanja na koje sam već i dobio odgovor, tako da bih ta pitanja preskočio. Samo bih hteo da ponovim kako nam je važno, odnosno za naše građane na severu zemlje zbog putovanja na posao i nazad da se ta pruga što pre završi i da će ta pruga u velikoj meri doprineti i smanjenju iseljavanja građana Republike Srbije, jer će sada mnogi od njih moći da rade u Mađarskoj, ali da se svakodnevno vraćaju svojim kućama i svojoj porodici u Srbiji, a pri tome da ne čekaju i ne gube dragoceno vreme u kilometarskim redovima u kolonama na granici.

Korist će, naravno, imati ceo region. Projekat rekonstrukcije i modernizacije pruge nosi sa sobom i rekonstrukciju i modernizaciju kompletne infrastrukture, ako dobro znam, oko pruge, uključujući i železničke stanice, što će u svakom slučaju doprineti ekonomskom napretku regiona duž deonice cele.

Dozvolite mi da se osvrnem još kratko na javnu nabavku koja je objavljena 8. februara. Tiče se nabavke tri nove četvorodelne vozne garniture za brzine 200 kilometara na čas. Da li će kineska kompanija moći da proizvede vozove u skladu sa standardima EU ili ćemo biti primorani da tražimo druge, možda skuplje dobavljače, odnosno da li ćemo morati raspisati novu javnu nabavku ili odložiti uopšte nabavku?

Zahvaljujem se, dobio sam odgovore na ovu trasu Suboticu – Segedin, samo bih dodao pitanje na kraju: kada možemo očekivati realizaciju drugog dela ovog projekta, modernizaciju pruge Subotica – Baja, koja će povezati Segedin sa Bajom, ali preko Subotice i doneti mnogobrojne prednosti Subotici, ali i Srbiji.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.03.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara danas bih postavio pitanje ministru građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture gospodinu Momiroviću, odnosno Agenciji za bezbednost saobraćaja, kao i ministru finansija gospodinu Siniši Malom. Tema su automobili, odnosno sva vozila učesnici saobraćaja na putevima našim. Konkretno, njihova registracija, novi pravilnici, kategorizacija, porez na luksuz, subvencije, itd. To su vrlo aktuelna pitanja koja nam u proteklim nedeljama građani postavljaju veoma često.

Naime, 5. jula ove godine stupa na snagu novi Pravilnik o podeli motornih i priključnih vozila i njihovoj tehničkoj ispravnosti, koji predviđa strožu kontrolu emisije štetnih gasova. Vozila će prilikom tehničkog pregleda morati da ispune ono što je njihov proizvođač propisao kada ih je proizveo.

Najveći broj vozila bez katalizatora ili DPF filtera, to su delovi izduvnog sistema koji smanjuju emisiju štetnih gasova, neće moći da se registruju.

Prosečna starost vozila u Srbiji je trenutno oko 17 godina i upravo će ova stara vozila biti najviše pogođena novim Pravilnikom.

Glavni problem je što spomenuti katalizatori i DPF filteri u mnogim slučajevima premašuju vrednost samog vozila i prosečan građanin jednostavno ne može sebi priuštiti njihovu zamenu. Nezvanične procene govore da se broj vozila koja neće moći da ispune norme meri u više stotina hiljada primeraka.

S druge strane, u potpunosti se slažemo da je apsolutno ne prihvatljivo da nekoliko stotina hiljada vozila krstari Srbijom sa potpuno otklonjenim katalizatorima i bez DPF filtera ispuštajući čist otrov u vazduh. Eliminisanjem ovih filtera ta vozila ne ispunjavaju nikakvu euro normu i takva vozila jesu neispravna za saobraćaj.

Međutim, novi propisi vezani za registraciju su nelogični, jer kategorizacija nije napravljena prema euro standardu ili godini proizvodnji, već prema datumu registracije. To znači da će za vlasnike dva identična vozila da važe različiti propisi, odnosno strože uslove moraće da ispuni onaj koji je registrovan posle marta 2014. godine, a oba vozila su proizvedena, recimo, 15. maja 2010. godine.

Pitanje poreza na luksuz na bazi zapremine motora je već dugogodišnje i smatramo da je vreme da se promeni Pravilnik i da se porez na luksuz određuje prema drugim vrednostima. Razlika mora da postoji u korist novih vozila, ali je trenutno ta razlika prevelika. Sada vlasnik 15 godina starog automobila od, recimo, 3.200 kubika i 100 kilovata, koji vredi 2.000 eura, plaća registraciju oko 170.000 dinara, a vlasnik novog vozila od 1.000 kubika iste snage od 100 kilovata, mnogo veće vrednosti, plaća oko 20.000 dinara.

Ova nepravednost je još izraženija kod istorijskih vozila koja su najvećim delom upravo sa motorom većih zapremina. Drugi izazov za njih su i novi pravilnici tehničkih pregleda vozila koja oldtajmeri ne mogu da ispune, pa ih je nemoguće registrovati.

Pored toga, već skoro dve godine Agencija za bezbednost saobraćaja ne izdaje uverenje o ispitivanju vozila za uvezena istorijska vozila, čime se stvorio veliki broj vozila bez adekvatnog statusa, odnosno bez mogućnosti registracije.

Konkretna pitanja su da li će Ministarstvo, s obzirom na trenutnu epidemiološku situaciju, odložiti primenu novih pravila, odnosno da li će pokušati pronaći drugo rešenje, da recimo umesto datuma prve registracije merodavan bude samo datum proizvodnje?

Drugo pitanje – kada možemo očekivati izmene vezane za porez na luksuz na automobile i kada možemo očekivati izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja vezano za istorijska vozila, odnosno oldtajmere? Hvala.