DANIEL ĐIVANOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođen je 1979. godine. Živi u Subotici.

Direktor je “Grand motors-a” u Subotici.

Prvi poslanički mandat potvrđen mu je 1. decembra 2020. godine.

Izabran je ispred izborne liste “Vajdasági Magyar Szövetség-Pásztor István – Savez vojvođanskih Mađara-Ištvan Pastor”.
Poslednji put ažurirano: 02.12.2020, 11:05

Osnovne informacije

Statistika

  • 6
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.05.2021.

Zahvaljujem. Poštovani predsedniče Narodne skupštine, potpredsednice, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, danas je, između ostalog, pred nama Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju.

Ovaj predlog je veoma značajan za funkcionisanje putničkog i teretnog železničkog saobraćaja u Republici Srbiji. Za poslaničku grupu Saveza vojvođanskih Mađara rasprava o ovom predlogu zakona je od posebnog značaja jer, kao što smo čuli od uvažene predsednice Odbora za evropske integracije, Predlogom zakona sprovodi se dalje usklađivanje sa pravnim tekovinama Evropske unije Uredbom o pravima i obavezama putnika u železničkom saobraćaju, i to u oblasti prava putnika. Ovo se pre svega odnosi na uslove i pravila u pogledu odgovornosti prevoznika prilikom kašnjenja vozova, uslove delimičnog ili potpunog povraćaja, tj. naknade cene karte u slučaju kašnjenja voza, kao i prava osoba sa invaliditetom koje koriste usluge železničkog prevoza.

Predlog zakona će imati neposredan uticaj na učesnike na tržištu železničkih usluga, odnosno prevoznike u železničkom saobraćaju i korisnike železničkih usluga, odnosno putnike i korisnike prevoza, čiji će položaj biti unapređen, imajući u vidu odredbe o refundaciji cene karte u slučaju kašnjenja voza ili obavezu prevoznika da obezbedi alternativni prevoz.

Sa porastom efikasnosti železničkog prevoznika i kvaliteta usluge koju pruža, recimo, nabavka savremenih voznih sredstava i unapređenjem železničke infrastrukture koja je osnovni preduslov kvaliteta železničke usluge, svakako se može očekivati porast broja putnika i drugih pokazatelja kvaliteta. Smatramo da period primene garantuje dovoljan vremenski period za finansijsku konsolidaciju, povećanje efikasnosti poslovanja i završetak određenog dela infrastrukturnih projekata koji će obezbediti dovoljan nivo kvaliteta železničkog prevoza.

Značajni su radovi na modernizaciji železničke infrastrukture generalno. Naime, trenutna situacija je takva da je prosečan broj putnika u vozovima prevoznika „Srbija voz“ a.d, recimo, u 2018. godini bio 65, ukupan broj realizovanih polazaka vozova 60.093, otkazano 4.309, dok je procenat vozova koji kasne bio 19,7%.

Predlogom zakona se garantuje jednak pristup uslugama u vozu osobama sa invaliditetom, kao i obaveza prevoznika u pogledu pomoći ovim licima prilikom ulaska i izlaska iz voza. Pored toga, posebna pažnja će biti posvećena pružanju informacija licima sa posebnim potrebama i licima sa smanjenom pokretljivošću u vezi sa dostupnošću železničkih usluga, uslovima pristupa železničkim vozilima i njihovom opremom. Obezbeđivanje ovih uslova predstavlja dodatnu obavezu za prevoznike.

Poslanička grupa SVM pozdravlja ovaj Predlog zakona i raduje nas što možemo svedočiti sveobuhvatnoj modernizaciji železničkog saobraćaja i infrastrukture, kao i da će povećanjem kvaliteta železničkog prevoza doći do prelaska putnika sa drugih vidova saobraćaja, pre svega, mislim na prevoz automobilima, autobusima i sl. što dovodi svakako do pozitivnog uticaja na životnu sredinu, imajući u vidu da je železnica ekološki povoljan vid prevoza.

Dozvolite mi da se u nastavku svog izlaganja osvrnem na neke za nas izuzetno značajne infrastrukturne projekte u železnici. Moram da naglasim da su na naše veliko zadovoljstvo radovi u toku, na brzoj pruzi Beograd – Budimpešta, koja će na određenim deonicama, kao što znamo omogućiti brzinu čak 200 kilometara na čas. Smatramo da je ova pruga od strateškog značaja u povezivanju Mađarske i Srbije u ekonomskom, ali i u svakom drugom smislu. Sastoji se od tri deonice na teritoriji Republike Srbije, prva deonica je Beograd centar – Stara Pazova 34,5 kilometara, druga deonica je Stara Pazova – Novi Sad 40,4 kilometara i treća deonica je Novi Sad – Subotica, odnosno državna granica sa Mađarskom 108,1 kilometara.

Potpisan je ugovor o nabavci tri brza voza sa Švajcarskom kompanijom „Štadler“, koji će već od početka sledeće godine omogućiti da putovanje od Beograda do Novog Sada traje svega 25 minuta, a po završetku deonice do Subotice i državne granice vozovi će se obraćati celom dužinom novoizgrađene brze pruge od Beograda do Subotice.

Što se tiče modernizacije pruge Subotica – Segedin, želeo bih posebno da istaknem važnost te deonice za građane koje mi i SVM zastupamo ovde u Narodnoj skupštini. Ta deonica je od izuzetnog značaja, posebno za građane sa severa Vojvodine i ima veliki značaj za one koji rade ili studiraju, recimo, u Segedinu ili okolini, a žive u Republici Srbiji.

Ova rekonstrukcija i modernizacija je izuzetno važna i zbog glavnog projekta brza pruga Beograd – Budimpešta, iz razloga što će upravo ova deonica prekograničnog prelaza Horgoš rasteretiti saobraćaj u toku radova na novoj deonici brze pruge, koja će da ide preko graničnog prelaza Kelebija.

Korist će naravno imati ceo region, projekat rekonstrukcije i modernizacije pruge nosi sa sobom i rekonstrukciju i modernizaciju kompletne infrastrukture oko pruge uključujući i same železničke stanice što će u svakom slučaju doprineti ekonomskom napretku regiona duž cele deonice.

Rok za završetak radova je leto 2022. godine i s obzirom da je prilikom otvaranja ponuda za strateškog partnera konstatovano da samo jedan ponuđač može da ponudi, odnosno da ispuni sve kriterijume i da ministarstvo zaista čini sve kako bi se procedure maksimalno pojednostavile i ubrzale, verujem da će se svi radovi završiti u zadatim rokovima.

I, da sumiram, poslanici i poslaničke grupe SVM će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona, kao i ostale predloge koji se nalaze na dnevnom redu sednice. Hvala na pažnji.

Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.04.2021.

Hvala, poštovana potpredsednice Narodne skupštine.

Uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, za poslaničku grupu SVM rasprava o setu predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici, o korišćenju obnovljivih izvora energije, o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima i o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, je od posebnog značaja iz najmanje dva razloga. Teme korišćenja obnovljivih izvora energije i zaštite životne sredine, od čuvanja vojvođanskih oranica, sanacija reka i jezera su deo našeg programa i dnevnog angažovanja, zalaganja da se pronađu na primer načini sanacije reke Krivaje, samoizlečenja Palićkog jezera, da se spreči zagađenje jezera kod Bajmoka, reši saniranje gradske deponije u Subotici. Dakle, sve za nas važne teme su deo integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana.

Ova četiri predloga zakona prave dobru ravnotežu između ekonomije, energetike i ekologije i dobar temelj za razvijanje zelene ekonomije, za privređivanje koje donosi blagostanje celom društvu i povećanje socijalne jednakosti, a uz minimalni rizike po životnu sredinu.

Pored pomenutih dodatni razlog zbog kojeg će poslanička grupa SVM podržati predložene zakone je sadržan u jednoj rečenici na koju se može svesti suština sva četiri predložena teksta, imaju za cilj integralni razvoj društva kroz ekonomsku, socijalnu i ekološku održivost. Imaju za cilj dugoročni više generacijski održivi razvoj.

Dozvolite mi da se u okviru ove rasprave u svojstvu ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe osvrnem malo i na temu rudne rente koja je posebno važna i za one opštine i građane koje mi iz SVM zastupamo ovde u Narodnoj skupštini. Naime, kao što je poznato zakonom je propisano da je rudna renta za naftu 7% od prihoda, ali je to drugačije formulisano u slučaju NIS. Od 2008. godine NIS je u većinskom vlasništvu ruskog „Gasprom Njefta“, a prodaja većinskog paketa akcija ugovorena je međudržavnim sporazumom Srbije i Rusije. Jedan od odredbi tog sporazuma je i da i za NIS važi povlastica po kojoj rudnu rentu plaća u visini od 3% od prihoda, odnosno za NIS važe uslovi oporezivanja koji su u Srbiji bili na snazi u momentu potpisivanja sporazuma Srbije i Rusije i kompanija ne podleže bilo kakvom pogoršavanju uslova oporezivanja do momenta tzv. isplativosti, projekata koji su dogovoreni tim sporazumom.

Međutim, eksploatacija nafte je znatno povećana u odnosu na period pre privatizacije. Prema Izveštaju o poslovanju NIS za 2019. godinu, na ime rente državi je uplaćeno milijardu i 400 miliona dinara.

Godinu dana ranije, osamnaeste godine NIS je na ime radne rente uplatio milijardu i 460 miliona dinara, što je i najveći iznos za rudnu rentu u proteklih pet godina, pokazuju poslovni podaci kompanije. Poređenja radi 2017. godine je uplaćeno milijardu i 200 miliona dinara a 2016. godine je uplaćeno oko milijardu.

Zakonom je propisana raspodela novca od uplaćene rudne rente, 60% pripada budžetu Srbije, a 40% opštini na čijoj se teritoriji vrši eksploatacija. Ukoliko se eksploatacija vrši na teritoriji AP Vojvodine, onda se novac od rente deli tako da 50% ide u Republički budžet, 10% u pokrajinski, a 40% u budžet opštine na čijoj se teritoriji vrši ta eksploatacija.

Tri vojvođanske opštine na kojima se nalaze naftna polja tražili su još 2014. godine da NIS plaća rudnu rentu od 7% ili da se uplaćeni novac nekako drugačije raspoređuje, da svi prihodi od trenutne rudne rente, pripadnu opštinama koje trpe direktne posledice eksploatacije, a da se Republika, odnosno Pokrajina odreknu svog dela.

Memorandum o saradnji po tom pitanju, tada su potpisale od opština Srbobran, Kikinda i Kanjiža, međutim nažalost, po ovom pitanju nema nikakvog pomaka. Opštine su po zakonu dužne da novac od rudne rente troše za unapređenje uslova života lokalne zajednice, a posebno za izgradnju infrastrukture. U Kanjiži se na primer od toga novca održava javna rasveta, kanali, asfaltiraju se ulice. U slučaju da je renta za NIS 7% umesto 3%, opštinama bi pripalo dvostruko više novca.

Ako gledamo samo prošlu godinu, opština Kanjiža je dobila oko 88 miliona dinara od naftne rente, ako bi ta renta bila 7% dobila bi 207 miliona dinara, koji bi iznos, recimo, ova opština mogla iskoristiti između ostalog na primer za projekat i izgradnju autobuske stanice u Kanjiži, projekat zamene stolarije na zgradama, projekat izgradnje biciklističke staze u naselju Horgoš, projekat sanacije postojeće vodovodne mreže u naselju Abdorjan, projekat asfaltiranja puteva, trotoara i parking mesta ili projekat ulaganja u infrastrukturu okolnih mesta.

Iznos rudne rente koji je uplaćen opštini Kanjiža, varira iz godine u godinu. Najmanje je uplaćeno za 2020. godinu 88 miliona dinara, a najviše 2019. godine 143 miliona dinara. Što se tiče merenja efikasnosti energetskog sektora, nažalost pokazatelji za Srbiju nisu najbolji.

Naime Svetski savet za energetiku je 2011. godine definisao metodologiju koja služi za merenje efikasnosti energetskog sektora a pokazatelj efikasnosti je tzv. energetska trilema ili ti sposobnost države da ponudi održivu energiju u tri dimenzije, a to su energetska sigurnost, pristupačnost i održivost. Vrednost ovog pokazatelja omogućuje rangiranje zemljama i poređenje prema nivou održivosti njihovog energetskog sektora.

Upoređivanjem podataka za period od 2014. do 2019. godine može se zaključiti da energetski sektor Srbije sa indeksom 63,8% da je loše rangiran, ne samo u odnosu na razvijene evropske zemlje, već i u odnosu na zemlje regiona. U regionu lošije rangirane od Srbije su severna Makedonija, Albanija i BiH, a samo primera radi indeks energetske trileme za Švajcarsku je 85,8%, za Sloveniju 79,2% a za Rumuniju 75,1%.

Srbija je najlošije rangirana prema pokazatelju energetske održivosti, a indeks je 90. Primera radi, po rangu energetske održivosti Švajcarska ima indeks 1, Slovenija 17, Rumunija 11. Šta kažu iskustva sa terena?

U periodu od 2007. do 2009. godine postavljanjem oko 300 solarnih kolektora na Dom učenika "Angelina Kojić Gina" i Gradske bolnice u Zrenjaninu obezbeđeno je zagrevanje vode uz pomoć Sunca.

Zrenjaninska bolnica je bila prva zdravstvena ustanova u Srbiji koja koristi energiju Sunca, a procene su da godišnje u atmosferu neće odlaziti samo zahvaljujući tom projektu 67 tona ugljendioksida, koliko bi prilikom zagrevanja sanitarne vode proizvelo korišćenje nafte, proizvodnje mazuta ili gasa.

Godišnja ušteda energije se procenjuje na oko 20%. Smatram da će upravo odredbe Predloga zakona po kojima se višak električne energije može isporučiti u mrežu i umanjiti račun za utrošenu električnu energiju dobro doći pomenutom Domu učenika u Zrenjaninu koji je šest godina nakon postavljanja solarnih kolektora 2015. godine, započeo izgradnju i solarne elektrane kojem obezbeđuju i višak struje.

Takođe, grad Vršac je pre tri godine započeo uspostavljanje baze energetske efikasnosti, baza predstavlja osnovu upravljanja sistemom i u njoj se evidentiraju svi javni objekti, njihovi energetski utrošci električne energije, vode, gasa i drugih energenata. Baza obuhvata oko 300 električnih, 80 gasnih brojila i vodomera i prati mesečne utroške u poslednje tri godine.

Baza je direktno povezana sa bazom Ministarstva rudarstva i energetike, i generiše ukupne podatke i bilanse na republičkom nivou. A prošlog meseca je prezentovan i projekat rekonstrukcije racionalizacije i održavanje sistema javnog osvetljenja primenom mera ušteda energije sa led tehnologijom na teritoriji grada Vršca.

Činjenica je da Srbija u ovom trenutku ne poseduje kapacitete da pravi stambene komplekse poput onog u Taj Peju gde se pravi zgrada sa 23 hiljade drveća, žbunova, biljaka u prizemlju na balkonima i terasama, stvarajući eko sistem koji arhitekte procenjuju da će apsorbovati oko 130 tona ugljendioksida na godišnjem nivou, što otprilike odgovara jednoj godišnjoj emisiji oko 100 automobila u EU.

Da bi ispunila standarde međunarodnog sistema za sertifikaciju energetski efikasnih i ekoloških objekata, ova zgrada ima dvostruku staklenu fasadu, kroz koju struji vazduh, niz solarnih panela postavljenih na krovu, koji napajaju zgradu obnovljivom energijom, vertikalni sistem prirodne ventilacije, sistem za reciklažu kišnice i led rasvetu.

Specijalizovani botaničari zaduženi su za odabir i sadnju različitih biljnih vrsta, koje pokazuju veću sposobnost apsorbacije ugljendioksida, ne bi li se dostigao visok kvalitet vazduha.

Nemamo kapacitet da pravimo, ali sam uveren da posedujemo kapacitet da učimo, da razmišljamo, o multidisciplinarnim kategorijama, da razmišljamo o kategorijama budućnosti, sanacijom postojećih i gradnjom novih objekata, racionalnom upotrebom energije, unapređujemo i štitimo energetsku efikasnost, kao javno dobro.

Ne smemo doći u situaciju, koju je pre gotovo dva veka opisivao veliki teoretičar društvenih procesa, Aleksis Detokvir, kada je pisao da se plaši da će ljudi dostići tačku gde će u svojoj novoj teoriji videti, u svakoj novoj teoriji videti opasnost, a u svakoj inovaciji nepotrebnu nevolju. I da će na kraju možda odbiti da se uopšte pokrenu.

Ali, raduje nas što je prema poslednjim pokazateljima od 2012. godine evidentan porast korišćenja biomase, u energetske svrhe, u Republici Srbiji, tako da je naša država trenutno najveći potrošač i proizvođač biomase u okruženju, što pokazuje i podatak da se 80 posto, raspoložive drvne biomase koristi, a samo 20 posto izvozi, dok je 2012. godine, bilo obrnuto.

Poštovana ministarko sa saradnicima, svesni smo da je u periodu od marta 2013. godine, u primeni bio Zakon o efikasnom korišćenju energije, i brojni podzakonski akti, koji su doneti na osnovu njega i da su na osnovu Zakona u prethodnom periodu, doneta tri akciona plana za unapređenje energetske efikasnosti, kao i metodologija koja omogućava praćenja ušteda nastalih kao rezultat sprovođenja akcionih planova, i apelujemo da se insistiramo na primeni ovih dokumenata.

Svesni i da u prethodnom periodu nije počelo praćenje indikatora energetske efikasnosti u sektoru saobraćaja, jer odredbe Zakona nisu bile dovoljno usklađene sa regulativom, iz bezbednosti saobraćaja, koja je usvojena u prethodnih nekoliko godina, pozdravljamo što se to menja ovim predlogom zakona.

Da sumiram, poslanici poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara pozdravljaju raspravu i usvajanje seta zakona iz oblasti energetike. U danu za glasanje ćemo podržati isti.

U nastavku rasprave će i druge kolege dati i svoj doprinos ovoj, nadamo se, konstruktivnoj raspravi u korist svih nas i naše budućnosti.

Samo na kraju, apelovao bih još jednom da se ne zaboravi na rudnu rentu i na opštine na čijoj teritoriji se vrši ta eksploatacija.

Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.03.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara danas bih postavio pitanje ministru građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture gospodinu Momiroviću, odnosno Agenciji za bezbednost saobraćaja, kao i ministru finansija gospodinu Siniši Malom. Tema su automobili, odnosno sva vozila učesnici saobraćaja na putevima našim. Konkretno, njihova registracija, novi pravilnici, kategorizacija, porez na luksuz, subvencije, itd. To su vrlo aktuelna pitanja koja nam u proteklim nedeljama građani postavljaju veoma često.

Naime, 5. jula ove godine stupa na snagu novi Pravilnik o podeli motornih i priključnih vozila i njihovoj tehničkoj ispravnosti, koji predviđa strožu kontrolu emisije štetnih gasova. Vozila će prilikom tehničkog pregleda morati da ispune ono što je njihov proizvođač propisao kada ih je proizveo.

Najveći broj vozila bez katalizatora ili DPF filtera, to su delovi izduvnog sistema koji smanjuju emisiju štetnih gasova, neće moći da se registruju.

Prosečna starost vozila u Srbiji je trenutno oko 17 godina i upravo će ova stara vozila biti najviše pogođena novim Pravilnikom.

Glavni problem je što spomenuti katalizatori i DPF filteri u mnogim slučajevima premašuju vrednost samog vozila i prosečan građanin jednostavno ne može sebi priuštiti njihovu zamenu. Nezvanične procene govore da se broj vozila koja neće moći da ispune norme meri u više stotina hiljada primeraka.

S druge strane, u potpunosti se slažemo da je apsolutno ne prihvatljivo da nekoliko stotina hiljada vozila krstari Srbijom sa potpuno otklonjenim katalizatorima i bez DPF filtera ispuštajući čist otrov u vazduh. Eliminisanjem ovih filtera ta vozila ne ispunjavaju nikakvu euro normu i takva vozila jesu neispravna za saobraćaj.

Međutim, novi propisi vezani za registraciju su nelogični, jer kategorizacija nije napravljena prema euro standardu ili godini proizvodnji, već prema datumu registracije. To znači da će za vlasnike dva identična vozila da važe različiti propisi, odnosno strože uslove moraće da ispuni onaj koji je registrovan posle marta 2014. godine, a oba vozila su proizvedena, recimo, 15. maja 2010. godine.

Pitanje poreza na luksuz na bazi zapremine motora je već dugogodišnje i smatramo da je vreme da se promeni Pravilnik i da se porez na luksuz određuje prema drugim vrednostima. Razlika mora da postoji u korist novih vozila, ali je trenutno ta razlika prevelika. Sada vlasnik 15 godina starog automobila od, recimo, 3.200 kubika i 100 kilovata, koji vredi 2.000 eura, plaća registraciju oko 170.000 dinara, a vlasnik novog vozila od 1.000 kubika iste snage od 100 kilovata, mnogo veće vrednosti, plaća oko 20.000 dinara.

Ova nepravednost je još izraženija kod istorijskih vozila koja su najvećim delom upravo sa motorom većih zapremina. Drugi izazov za njih su i novi pravilnici tehničkih pregleda vozila koja oldtajmeri ne mogu da ispune, pa ih je nemoguće registrovati.

Pored toga, već skoro dve godine Agencija za bezbednost saobraćaja ne izdaje uverenje o ispitivanju vozila za uvezena istorijska vozila, čime se stvorio veliki broj vozila bez adekvatnog statusa, odnosno bez mogućnosti registracije.

Konkretna pitanja su da li će Ministarstvo, s obzirom na trenutnu epidemiološku situaciju, odložiti primenu novih pravila, odnosno da li će pokušati pronaći drugo rešenje, da recimo umesto datuma prve registracije merodavan bude samo datum proizvodnje?

Drugo pitanje – kada možemo očekivati izmene vezane za porez na luksuz na automobile i kada možemo očekivati izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja vezano za istorijska vozila, odnosno oldtajmere? Hvala.

Treće vanredno zasedanje , 25.02.2021.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, predsednice Vlade, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici.

U ime poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara, pripremio sam za danas dve grupe pitanja za predsednicu Vlade, odnosno za ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Želeo bih u prvom obraćanju da pokrenem ova pitanja kako bismo imali vremena i mogućnosti adekvatno raspraviti obe teme.

Pitanja su povezana i veoma su važna, posebno za građane koje mi zastupamo iz SVM, ovde u Narodnoj skupštini.

Prvo pitanje se odnosi na brzu prugu Beograd - Budimpešta, a drugo se odnosi na rekonstrukciju, odnosno, modernizaciju pruge Subotica - Segedin.

Raduje nas to što danas ovde možemo da govorimo o tako velikim i važnim projektima i mislim da ne moram posebno naglašavati koliko je ovo značajno u sveobuhvatnoj saradnji dve zemlje, Mađarske i Srbije, ali i šire.

Brza pruga Beograd - Budimpešta, koja će na određenim deonicama omogućiti brzino do čak 200 kilometara na čas, od strateškog je značaja u povezivanju ove dve zemlje, kako u ekonomskom, tako i u svakom drugom pogledu.

Ova pruga se sastoji iz tri deonice na teritoriji Republike Srbije. Prva deonica je Beograd centar - Stara Pazova, druga je Stara Pazova - Novi Sad, a treća je Novi Sad - Subotica, odnosno državna granica sa Republikom Mađarskom.

Što se tiče modernizacije pruge Subotica – Segedni, želeo bih posebno da istaknem važnost ove deonice za vojvođanske Mađare. Nakon 20 godina rada, u prošlom mandatu smo uspeli da definišemo ovaj projekat, da ga stavimo u svoje okvire, kao i u Koalicioni sporazum između Srpske napredne stranke i Saveza vojvođanskih Mađara, kao i da obezbedimo deo sredstava u budžetu Republike Srbije za 2021. godinu.

Ova deonica je od izuzetnog značaja za građane sa severa naše zemlje, naročito za one koji, recimo, rade u Segedinu i okolini, a žive u Republici Srbiji. Pitanje za ovu deonicu bih postavio u sledećem obraćanju, a pitanje vezano za brzu prugu Beograd – Budimpešta glase: da li se radovi odvijaju u skladu sa dinamičkim planom; koji su rokovi za završetak prve, odnosno druge deonice i za kada je planiran početak radova na trećoj deonici između Novog Sada i Subotice? Hvala.

Treće vanredno zasedanje , 25.02.2021.

Uvaženi ministre, zahvaljujem se na odgovorima.

Jasno je da je ovo ogroman i sveobuhvatan projekat i siguran sam da se svakog dana pojavljuju novi izazovi, ali sam takođe siguran da ćemo zajedničkim snagama moći da ih prevaziđemo i da završimo ovaj projekat.

Da se vratim malo na ovu deonicu Subotica – Segedin. Ovde sam pripremio već nekoliko pitanja na koje sam već i dobio odgovor, tako da bih ta pitanja preskočio. Samo bih hteo da ponovim kako nam je važno, odnosno za naše građane na severu zemlje zbog putovanja na posao i nazad da se ta pruga što pre završi i da će ta pruga u velikoj meri doprineti i smanjenju iseljavanja građana Republike Srbije, jer će sada mnogi od njih moći da rade u Mađarskoj, ali da se svakodnevno vraćaju svojim kućama i svojoj porodici u Srbiji, a pri tome da ne čekaju i ne gube dragoceno vreme u kilometarskim redovima u kolonama na granici.

Korist će, naravno, imati ceo region. Projekat rekonstrukcije i modernizacije pruge nosi sa sobom i rekonstrukciju i modernizaciju kompletne infrastrukture, ako dobro znam, oko pruge, uključujući i železničke stanice, što će u svakom slučaju doprineti ekonomskom napretku regiona duž deonice cele.

Dozvolite mi da se osvrnem još kratko na javnu nabavku koja je objavljena 8. februara. Tiče se nabavke tri nove četvorodelne vozne garniture za brzine 200 kilometara na čas. Da li će kineska kompanija moći da proizvede vozove u skladu sa standardima EU ili ćemo biti primorani da tražimo druge, možda skuplje dobavljače, odnosno da li ćemo morati raspisati novu javnu nabavku ili odložiti uopšte nabavku?

Zahvaljujem se, dobio sam odgovore na ovu trasu Suboticu – Segedin, samo bih dodao pitanje na kraju: kada možemo očekivati realizaciju drugog dela ovog projekta, modernizaciju pruge Subotica – Baja, koja će povezati Segedin sa Bajom, ali preko Subotice i doneti mnogobrojne prednosti Subotici, ali i Srbiji.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.03.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara danas bih postavio pitanje ministru građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture gospodinu Momiroviću, odnosno Agenciji za bezbednost saobraćaja, kao i ministru finansija gospodinu Siniši Malom. Tema su automobili, odnosno sva vozila učesnici saobraćaja na putevima našim. Konkretno, njihova registracija, novi pravilnici, kategorizacija, porez na luksuz, subvencije, itd. To su vrlo aktuelna pitanja koja nam u proteklim nedeljama građani postavljaju veoma često.

Naime, 5. jula ove godine stupa na snagu novi Pravilnik o podeli motornih i priključnih vozila i njihovoj tehničkoj ispravnosti, koji predviđa strožu kontrolu emisije štetnih gasova. Vozila će prilikom tehničkog pregleda morati da ispune ono što je njihov proizvođač propisao kada ih je proizveo.

Najveći broj vozila bez katalizatora ili DPF filtera, to su delovi izduvnog sistema koji smanjuju emisiju štetnih gasova, neće moći da se registruju.

Prosečna starost vozila u Srbiji je trenutno oko 17 godina i upravo će ova stara vozila biti najviše pogođena novim Pravilnikom.

Glavni problem je što spomenuti katalizatori i DPF filteri u mnogim slučajevima premašuju vrednost samog vozila i prosečan građanin jednostavno ne može sebi priuštiti njihovu zamenu. Nezvanične procene govore da se broj vozila koja neće moći da ispune norme meri u više stotina hiljada primeraka.

S druge strane, u potpunosti se slažemo da je apsolutno ne prihvatljivo da nekoliko stotina hiljada vozila krstari Srbijom sa potpuno otklonjenim katalizatorima i bez DPF filtera ispuštajući čist otrov u vazduh. Eliminisanjem ovih filtera ta vozila ne ispunjavaju nikakvu euro normu i takva vozila jesu neispravna za saobraćaj.

Međutim, novi propisi vezani za registraciju su nelogični, jer kategorizacija nije napravljena prema euro standardu ili godini proizvodnji, već prema datumu registracije. To znači da će za vlasnike dva identična vozila da važe različiti propisi, odnosno strože uslove moraće da ispuni onaj koji je registrovan posle marta 2014. godine, a oba vozila su proizvedena, recimo, 15. maja 2010. godine.

Pitanje poreza na luksuz na bazi zapremine motora je već dugogodišnje i smatramo da je vreme da se promeni Pravilnik i da se porez na luksuz određuje prema drugim vrednostima. Razlika mora da postoji u korist novih vozila, ali je trenutno ta razlika prevelika. Sada vlasnik 15 godina starog automobila od, recimo, 3.200 kubika i 100 kilovata, koji vredi 2.000 eura, plaća registraciju oko 170.000 dinara, a vlasnik novog vozila od 1.000 kubika iste snage od 100 kilovata, mnogo veće vrednosti, plaća oko 20.000 dinara.

Ova nepravednost je još izraženija kod istorijskih vozila koja su najvećim delom upravo sa motorom većih zapremina. Drugi izazov za njih su i novi pravilnici tehničkih pregleda vozila koja oldtajmeri ne mogu da ispune, pa ih je nemoguće registrovati.

Pored toga, već skoro dve godine Agencija za bezbednost saobraćaja ne izdaje uverenje o ispitivanju vozila za uvezena istorijska vozila, čime se stvorio veliki broj vozila bez adekvatnog statusa, odnosno bez mogućnosti registracije.

Konkretna pitanja su da li će Ministarstvo, s obzirom na trenutnu epidemiološku situaciju, odložiti primenu novih pravila, odnosno da li će pokušati pronaći drugo rešenje, da recimo umesto datuma prve registracije merodavan bude samo datum proizvodnje?

Drugo pitanje – kada možemo očekivati izmene vezane za porez na luksuz na automobile i kada možemo očekivati izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja vezano za istorijska vozila, odnosno oldtajmere? Hvala.