JELENA KOCIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1990. godine. Živi u Donjem Bunibrodu, Leskovac.

Po obrazovanju je diplomirana pravnica.

Potpredsednica je Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Leskovcu.

Mandat joj je potvrđen 11. marta 2021. godine. Izabrana je ispred izborne liste "Aleksandar Vučić - Za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 11.03.2021, 10:56

Osnovne informacije

Statistika

  • 3
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 21.04.2021.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ja bih na samom početku svog izlaganja najpre izrazila veliku zahvalnost vama, poštovani ministre, Vladi Republike Srbije i našem predsedniku Aleksandru Vučiću zbog odgovorne politike koju vodi naša država i zbog toga što brinete o svim kategorijama stanovništva u ovim teškim vremenima kada se čitav svet i dalje bori sa ovim opakim virusom.

Godina za nama je bila jako teška, najteža za one koji su izgubili članove porodica, teška za naše zdravstvene radnike koji danonoćno rade u skafanderima razdvojeni od svojih porodica, teška za naše penzionere koji su naša najosetljivija kategorija stanovništva i o kojima imamo moralnu obavezu da brinemo, ali i za sve nas koji smo više od godinu dana u svakodnevnom strahu za svoje najmilije.

Ono što nam daje snagu i što nas ohrabruje da se borimo u ovim teškim vremenima jeste činjenica da je Srbija danas stabilna zemlja, da imamo odgovornu Vladu i da imamo odgovornog predsednika Aleksandra Vučića kome je zdravlje naših sugrađana i bolji život na prvom mestu.

Mi danas govorimo o rebalansu budžeta za 2021. godinu koji je usmeren na ublažavanje posledica izazvanih pandemijom virusa Kovida 19, kao i na uvećanje kapitalnih investicija pre svega u oblasti izgradnje zdravstvene infrastrukture.

Vlada Republike Srbije je usvojila treći paket mera ukupne vrednosti od oko dve milijarde evra kako bi ublažila negativne efekte pandemije korona virusa koje su obuhvatile i naše ugostitelje, pogodile naše turističke radnike, sve privrednike, ali i sve građane Republike Srbije.

Podsetiću da je ukupna vrednost prethodna dva paketa isplaćena prošle godine iznosila oko šest milijardi evra, a da je jednokratnu pomoć od 100 evra dobilo 6,2 miliona naših građana.

I ove godine država vodi računa o svojim sugrađanima, te će u maju i novembru mesecu svi punoletni građani dobiti po 30 evra, odnosno ukupno 60 evra, nezaposleni će u junu dobiti još 60 evra, dok će naši penzioneri u septembru dobiti još 60 evra, što znači da će za naše penzionere biti ukupno 110 evra.

Ovim merama biće obuhvaćeni i ugostitelji i turistički radnici i prevoznici, a novina u odnosu na prethodna dva paketa pomoći je što će sada minimalna zarada biti isplaćena i za zaposlene u velikim preduzećima. Prethodna vlast je srozala ugled naše države u regionu, u svetu, ali i kod naših građana koji su vremenom izgubili poverenje u sistem, izgubili poverenje u institucije, izgubili poverenje u državu, te je danas i dalje jako neobično da se situacija promenila, da danas imamo odgovornog predsednika koji je u najtežim trenucima uz nas i dok druge zemlje i dalje imaju problema oko nabavke vakcina, mi u Srbiji imamo dovoljno vakcina da zaštitimo zdravlje svih naših stanovnika, ali i da pomognemo našim prijateljima u regionu.

Često na terenu razgovaram sa našim građanima, sa onima koji su primili vakcine, ali i sa onima koji još uvek nisu jer su u dilemi da li da to učine zbog raznih natpisa i komentara nestručnih ljudi na društvenim mrežama. Ispričaću vam samo jedan primer, u razgovoru sa jednim mojim sugrađaninom iz Leskovca, na moje pitanje - da li je primio vakcinu s obzirom da spada u osetljive kategorije stanovništva on je meni odgovorio da nije jer je u dilemi zbog toga što njegovi prijatelji koji žive u jednoj našoj susednoj zemlji nisu primili vakcinu jer tamo nema vakcina za sve stanovnike, ima samo za određene kategorije, dok je njemu jako čudno da mi u Srbiji imamo četiri vrste vakcina, da možemo da biramo od kog proizvođača ćemo dobiti vakcinu i da naš predsednik konstantno apeluje i moli građane Srbije da zaštite svoje zdravlje i ovo je samo jedan od primera koji nam pokazuje da naši građani, naši penzioneri koji su preživeli teška vremena kada su ostajali bez posla, kada su gašena preduzeća nisu navikli da imaju oslonac u svojoj državi, nisu navikli da u teškim vremenima predsednik stane uz svoj narod. Te se i u ovoj situaciju i dalje sa nevericom prihvataju činjenicu da je Srbija danas ugledna država, da naš predsednik ima ugled zahvaljujući dobroj spoljnoj politici koju vodi, što u prilog govori i činjenica da će se u našem Torlaku pokrenuti proizvodnja četvorovalentne vakcine za grip i da će naša država pored Francuske i Engleske biti jedina zemlja koja će proizvoditi ovu vakcinu.

Ulaganje samo u opremu iznosiće 100 miliona evra, a mi ćemo za četiri godine, kada ćemo početi sa proizvodnjom ove vakcine, moći da stanemo na crtu i najrazvijenijim državama.

Teške ekonomske reforme koje su sprovedene u periodu od 2014. godine rezultirale su da mi poslednje četiri godine imamo suficit u budžetu. Iz tog suficita mi danas gradimo i održavamo Srbiju. Iz tog suficita mi smo izgradili dve kovid bolnice, u Batajnici i u Kruševcu, za samo četiri meseca i moramo priznati da se retko koja država može pohvaliti da za samo četiri meseca izgradi jednu bolnicu tako brzo, efikasno i kvalitetno.

U kovid bolnici u Kruševcu danas radi oko 600 radnika, lekara, medicinskih sestara i drugog medicinskog osoblja. Tamo su zaposleni i lekari iz Leskovca odakle ja dolazim, pa mogu reći da je ova bolnica od nemerljivog značaja zbog toga što je tamo spašeno mnogo života, ne samo mojih sugrađana, već i pacijenata iz Niša, iz Vranja, iz cele južne Srbije.

Važna vest za naše građane je da se rebalansom budžeta planira i dalje ulaganje u zdravstvenu infrastrukturu, te uskoro očekujemo izgradnju još jedne nove kovid bolnice u Novom Sadu.

Naši građani koji su ranijih godina odlazili iz Srbiji i često se hvalili na društvenim mrežama kako im je bolje negde preko kada je počela ove pandemija korona virusom svi su brže krenuli nazad. Srbija je ih je rado dočekala, jer su se kod nas u Srbiji bolnice gradile, počela je da stiže oprema sa svih strana, stizali su nam respiratori. Prošle godine registrovano je 50.500 više zaposlenih, a tokom 2020. godine porastao je i izvoz.

Srbija je jedna od retkih zemalja koja je uprkos stravičnoj ekonomskoj krizi sa kojom se susreo ceo svet povećala plate u javnom sektoru, povećala cenu minimalne zarade, povećala penzije, što znači da i u najtežim trenucima smo pokazali da smo uz naš narod.

Rebalansom su izdvojena i dodatna sredstva za poljoprivrednike, povećana su izdvajanja za 5,5 milijardi dinara.

Naša država se danas bori na dva fronta, na zdravstvenom i na privrednom. Na čelu prvog je naša premijerka, gospođa Ana Brnabić, dok ekonomski deo vodi naš predsednik Aleksandar Vučić koji je učestvovao u kreiranju ovih paketa pomoći za naše građane. I na jednom i na drugom frontu mi danas ostvarujemo fenomenalne rezultate, jer danas čitav svet govori o Srbiji i o načinu na koji se mi borimo sa korona virusom i uspehu koji imamo u vakcinaciji, a sigurna sam da će tako biti i kada je reč o ekonomskim merama koje danas donosimo.

Tako da, ja ću sa zadovoljstvom, ispred poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržati rebalans budžeta.

Sedma sednica Prvog redovnog zasedanja , 13.04.2021.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi predstavniče Visokog saveta sudstva, kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas je na dnevnom redu Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, što nam pruža mogućnost da se dotaknemo i teme pravosuđa kao jedne od tri grane vlasti koja je samostalna i nezavisna u svom radu.

Čitajući biografije predloženih kandidata primetila sam da se radi uglavnom o mlađim osobama, da njihove kvalifikacije ispunjavaju uslove za obavljenje sudijskog posla, te se nadam da će sudijsku funkciju obavljati časno, dostojanstveno, pošteno u skladu sa zakonom i Ustavom Republike Srbije.

Pred njima će se naći jedan težak zadatak, a to je da svojim radom, nezavisnošću i nepristrasnošću povrate poverenje građana u naš pravosudni sistem.

Pravosuđe je za nas i dalje osetljiva tema, rak rana našeg društva, jer ni posle 12 godina od reforme pravosuđa koju je sprovodila DS naše društvo se i dalje nije oporavilo, posledice i dalje traju. Neuspela reforma pravosuđa je građane Republike Srbije te 2009. godine koštala 44 miliona evra. Te godine je oko 1.000 sudija i tužilaca ostalo bez posla jer se nisu našli na spiskovima u novoj mreži sudova i tužilaštava, bez obzira što im je Ustav i tada garantovao stalnost funkcije.

I dan danas, posle toliko vremena, još uvek nije utvrđena ukupna i kompletna šteta koju je budžet Republike Srbije pretrpeo zbog odšteta isplata plata neizabranim sudijama, kao ni gubitke i probleme u zastoju zbog rada sudova i tužilaštava.

Ustav Republike Srbije kaže da su sudovi samostalni i nezavisni u svom radu i da sudije sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, kada je to predviđeno zakonom, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora, a da su sudije nezavisne u svom radu i potčinjene samo Ustavu. To znači da politizaciji sudstva u našoj državi nema mesta i to je jedan od prioriteta SNS - jako, samostalno i nezavisno sudstvo.

Mi danas kandidate biramo na osnovu njihove stručnosti, na osnovu njihovih biografija, a ne na osnovu partijskih knjižica, kao što su to činili oni pre nas.

Te 2009. godine kada je bila ta katastrofalna reforma pravosuđa ja sam upisala Pravni fakultet Univerziteta u Nišu i kao i svi mladi ljudi koji su tek zakoračili u život, koji su izabrali svoja zanimanja, moje kolege i ja, mladi pravnici, do tada smo mislili da živimo u jednoj državi u kojoj je uređen pravni sistem, gde je vladavina prava i gde se poštuje najviši akt jedne zemlje, a to je Ustav. To su bila prva naša razočarenja kada smo mi na fakultetima učili jedno, obrazovali se i polagali ispite, a oko nas u praksi se dešavalo nešto sasvim drugo.

Tada nam je prvi put postalo jasno da na čelu sa DS u našoj državi mi mladi nismo imali budućnost. Imali smo samo dve opcije - prva je da uzmemo diplome i da odemo iz zemlje u kojoj vlada korupcija i kriminal, a druga da ostanemo u našoj državi i da se borimo za vladavinu prava. Izabrali smo drugo rešenje, jer smo u politici koju vodi SNS i naš predsednik Aleksandar Vučić videli šansu za promenu.

Danas mladi u Srbiji se ne nalaze na takvoj raskrsnici, jer danas imamo odgovornu Vladu, danas imamo odgovornog predsednika koji podržava nas mlade i zalaže se da ostanemo i da budućnost gradimo u svojoj zemlji.

Kada sam već kod mladih ne mogu da se ne osvrnem i na podršku koju studentima i učenicima pružaju lokalne samouprave. Za razliku od perioda kada sam ja bila student, kada su ovu zemlju vodili oni drugi, oni kojima je bio važan samo sopstveni interes, koji su radili samo za svoj džep i koji se nisu zalagali za budućnost mladih ljudi i za dobrobit građana Srbije, danas je situacija malo drugačija, jer danas mladi ljudi imaju podršku ne samo države, već i grada iz koga dolaze.

Zahvaljujući gradonačelniku dr Goranu Cvetanoviću koji je u Leskovcu osnovao Fond za mlade talente od osnivanja do danas preko tog fonda je nagrađeno oko 4.000 učenika i studenata za postignute rezultate i ostvarene uspehe. Sa zadovoljstvom mogu reći s obzirom da danas razmatramo Predlog odluke o izboru sudija za Osnovni sud u Leskovcu da su pojedini i kandidati koji su predloženi a u čijoj smo biografiji imali uvid upravo bili dobitnici nagrada preko ovog našeg fonda.

Ja ću ukratko samo još da iskoristim priliku da se osvrnem na tu 2009. godinu i da podsetim građane Republike Srbije o tome kako su birane sudije i tužioci u Jablaničkom okrugu, odakle ja dolazim, konkretno u opštini Vlasotince, o čemu su pisali svi mediji kada je u javnost procureo dokument usled svađe nove i stare struje DS o načinu izbora sudija i tužioca. Ovde kod mene imam taj dokument gde su taksativno navedena imena sudija i tužilaca i gde su svi pojedinačno opisivani. Ovde se nalazi sa jedne strane pečat i potpis predsednika opštinskog odbora DS, sa druge strane potpis predsednika opštine Vlasotince i na ovom spisku i pored ovih imena stoji da svi oni koji su okarakterisani kao okoreli neprijatelji DS da nisu bili dostojni, odnosno da nisu podobni za obavljanje funkcija, a svi oni koju okarakterisani kao podobni to su oni ljudi čiji su članovi porodice ili supružnici bili članovi DS, koji su pružali pravnu pomoć DS ili plaćali članarine toj stranci.

Upravo ovaj dokumenti i ovakav način izbora sudija jeste dokaz političke korupcije protiv koje se svi mi iz SNS borimo. Nije to jedini slučaj političkog obračuna i nepravde sa kojima smo se susreli od strane vlasti DS. Te iste 2009. godine u Leskovcu sprovedena je neuspešna racionalizacija u kojoj su oko 317 zaposlenih iz lokalne samouprave ostali bez posla. Oni su ostali bez posla bez ikakvog kriterijuma, bez ocene rada samo zato jer su bili politički nepodobni, odnosno bili su neistomišljenici vladajuće partije.

Te posledice osećamo i danas zbog toga što smo isplatili 300 miliona dinara iz budžeta, a za taj novac mogli smo da sagradimo najmanje 150 igrališta za decu u našem gradu.

Od 2012. godine kada je SNS preuzela vlast počela je borba protiv kriminala, počela je borba protiv korupcije koja i dalje traje, koja je i dalje teška, ali naš predsednik Aleksandar Vučić je istrajan u toj borbi jer njegov cilj je da naši građani povrate poverenje u naše institucije, da povrate poverenje u našu državu. Sudstvo jeste nezavisna grana vlasti, ali sudije nikako ne smeju da zaborave da nisu nezavisni od Ustava i od zakona i da presude donose u ime naroda.

Najveća zamerka koju imaju naši građani, a koja se tiče pravosuđa jeste da su sudski procesi veoma spori, da zastarevaju, da se predmeti često nalaze dugo u fiokama, pa bih ja iskoristila priliku da apelujem na sve sudije, kao i na kandidate koje ćemo danas birati, da se potrude da pravda ne bude spora i dostižna, kao što kaže naš narod, već da bude i mnogo brža i mnogo efikasnija.

Srpska napredna stranka, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, će se i dalje zalagati za reformu pravosuđa i za stvaranje nezavisnog, efikasnog i samostalnog pravosudnog sistema. Sve sudije, kao i kandidate koje ćemo danas imenovati zamolila bih da poštuju načelo suđenja u razumnom roku, da svi naši građani budu jednaki pred zakonom i da najjednostavniji način dođu do svoje pravde. Takođe, svim kandidatima želim mnogo uspeha u radu. Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 31.03.2021.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko sa saradnicima, narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama se nalazi Predlog zakona o muzejskoj delatnosti koji je za nas izuzetno važan jer će njime prvi put oblast muzejske delatnosti biti definisan na konkretan način, što će mnogo olakšati rad muzeja u Srbiji.

S obzirom da se do sada na oblast muzejske delatnosti primenjivao zakon o kulturnim dobrima iz 1994. godine, koji po svom opštem propisu i karakteru uređuje opšta zajednička pitanja zaštite kulturnih dobara i nije definisao precizno oblast muzejske delatnosti, donošenjem ovakvog jednog zakona biće unapređeni uslovi za razvoj čitave muzejske struke. Njegova vrednost je velika upravo zato što je primenljiv i zato što će na funkcionalan način unaprediti delovanje muzeja u Srbiji.

Ovim zakonom obezbediće se potpuna zaštita i očuvanje muzejske građe, kao pokretnih kulturnih dobara, ali će se poboljšati uslovi za rad muzeja. Ono što smatram jako važnim jeste uvođenje Muzejskog Saveta Republike Srbije, koji će kao stručno savetodavno telo obavljati poslove od interesa za razvoj i unapređenje muzejske delatnosti, ali su jako važni i članovi zakona kojima se predviđa da će u muzejima u Srbiji moći da rade ljudi sa odgovarajućim obrazovanjem i sa položenim stručnim ispitom što znači da će ljudi od struke na adekvatan način štititi i čuvati našu kulturnu baštinu.

S obzirom da dolazim sa juga Srbije, tačnije iz Leskovca, sa ponosom mogu da kažem da je Narodni muzeju u Leskovcu od svog osnivanja do danas nosilac preko 150 priznanja i nagrada. Nagrada „Mihailo Valtrović“ koji je u Muzejsko društvo Srbije dodeljuje muzejskim radnicima i ustanovama, našem Narodnom muzeju je pripala četiri puta. Autor izložbe „Zlatno doba Leskovca“ proglašeni su kustosima godine. Leskovački narodni muzej nosilac je i priznanja kulturni obrazac koje Ministarstvo kulture i informisanje dodelilo našem muzeju 2019. godine, nosilac je čak tri „Oktobarske nagrade“ grada Leskovca, kao prestižne nagrade našeg grada, a nagrada koja je za nas Leskovčane posebno značajna, jeste nagrada koja je Narodnom muzeju u Leskovcu dodelio naš predsednik Aleksandar Vučić na Dan državnosti 2020. godine, Sretenski orden trećeg stepena za izuzetno zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u oblasti kulture i muzejske delatnosti.

Stalna postavka Narodnog muzeja u Leskovcu, nagrađena priznanjem „Mihaila Valtrović“ iz godinu u godinu se dorađuje, tako je naš muzej jedini muzej u Srbiji sa stalnom taktilnom postavkom koja je namenjena slepim i slabovidim posetiocima, zahvaljujući kojoj je i naš grad, grad Leskovac dobio nagradu Zaštitnika građana za pristupačnost kulturnim sadržajima.

Promenom vlasti i odlaskom onih koji su u kulturu u Srbiji i stavili u nezavidan položaj sa velikim kašnjenjem ličnih zarada zaposlenih u kulturi, stvoreni su uslovi da se situacija napokon popravi. Dolaskom na vlast SNS i našeg predsednika Aleksandra Vučića, kultura je doživela svoj preporod. Nakon 2012. godine, zahvaljujući našem gradonačelniku, doktoru Goranu Cvetanoviću, sve kulturne institucije u Leskovcu dobile su svoj novi izgled, zaposlenima su isplaćene zaostale zarade, a sa zadovoljstvom zaposlenih i stvaranjem dobrih uslova za rad, počeli su da se nižu i brojne nagrade kojima se mi kao grad ponosimo.

Godine 2014. rekonstruisana je zgrada Narodnog pozorišta, a glumci su naš grad doneli brojne nagrade, ove godine čak devet sa festivala Joakim Vujić, zahvaljujući čemu će grad Leskovac biti naredne godine i domaćin istoimenog festivala. Rekonstruisana je zgrada istorijskog arhiva tako da je grad Leskovac nosilac i nagrade „Zlatni arhiv“, koji dodeljuje fondacija Arnautović, pri Arhivu Srbije.

Leskovački kulturni centar proglašen je institucijom sa najvećim brojem kvalitetnih sadržaja nakon grada Beograda dok Leskovačka narodna biblioteka sa svojom čitaonicom gazi u vek i po postojanja i svojom kreativnim sadržajima svakodnevno okuplja studente, decu i mlade.

Kažu da je grad bez kulture, grad bez duše, a ja i te kako mogu da kažem da Leskovac je grad sa dušom jer se mnogo ulaže u kulturu. Za razliku od perioda kada je na vlasti bila DS, kada je grad stagnirao, kada se za kulturu izdvajalo upola manje, danas zahvaljujući gradonačelniku dr Goranu Cvetanoviću iz gradsko budžeta se izdvaja preko 9% za kulturu. Za vreme vlasti SNS Narodni muzej i ostale kulturne institucije grada Leskovca nebrojano puta posetili su naš predsednik Aleksandar Vučić koji je počasni građanin našeg grada, naša premijerka gospođa Ana Brnabić i mnogi resorni ministri, za nas Leskovčane to je velika čast.

Kada je DS vodila našu zemlju, jug Srbije za njih praktično nije ni postojao. Mi Leskovčani nikada nismo bili udostojeni da predsednik Republike dođe kod nas, da poseti neku našu kulturnu instituciju, da dovede nekog investitora kao što to čini sada naš predsednik Aleksandar Vučić. Doduše, dešavalo se da dođu u naš grad, tako da svi mi pamtimo 2009. godinu kada je tadašnji predsednik Srbije, gospodin Boris Tadić i tadašnji gradonačelnik Beograda, Dragan Đilas dolazili na jug Srbije, dolazili u Leskovac, ali ne da dovedu nekog investitora ili da posete neku našu kulturnu instituciju već da rade za svoj džep, da nam ukradu, odnosno da legalizuju krađu, odnosno kupovinu odbornika i otmu nam vlast u Leskovcu, ukradu mandata gradonačelniku. Tako da su građani Leskovca i građani Srbije još te 2009. godine mogli da vide kakva je politika koju vodi Boris Tadić, kakva je politika koju vodi Dragan Đilas, a to je politika krađe, politika otimanja, politika prevare, što i danas možemo da čujemo o silnim računima na Mauricijusu, Hong Kongu, Švajcarskoj i drugim poreskim rajevima.

Zahvaljujući našem predsedniku Aleksandru Vučiću koji je više puta posetio naš grad, otvorio nove fabrike, izgradio puteve, ja sa ponosom mogu reći da kod nas više ne važi ona floskula – što južnije, to tužnije, jer se danas jug Srbije ravnomerno razvija kao i ostali delovi naše zemlje.

Na kraju iskoristila bih priliku da i poštovanu ministarku pozovem da nam ukaže čast i da dođe i da poseti naš grad. Zbog svega navedenog, zbog činjenice da se nakon skoro 30 godina donosi jedan ovakav zakon koji će doprineti razvoju kulture u Srbiji, ispred poslaničke grupe Aleksandra Vučić – Za našu decu, ja ću podržati ovaj predlog zakona. Zahvaljujem.