DUNJA SIMONOVIĆ BRATIĆ

Socijalistička partija Srbije

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Prvi put izabrana za narodnu poslanicu u Narodnoj skupštini Republike Srbije sa liste Ivica Dačić – „Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) – Dragan Marković Palma“ u njenom 12. sazivu, mandat joj je potvrđen 20. maja 2021. godine.

Tokom svog mandata u 12. sazivu bila je članica Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo i Odbora za kulturu i informisanje.

Imala je 9 obraćanja u plenumu, a u postavljanju poslaničkih pitanja Vladi Srbije nije učestvovala nijednom, kao ni traženju obaveštenja i objašnjenja.

Na redovnim zasedanjima u Skupštini je provela 251 sat, i učestvovala u glasanju o 212 akta, od čega je 210 puta glasala “Za”.

U 13. sazivu izabrana je za poslanicu kao 13. na listi IVICA DAČIĆ – PREMIJER SRBIJE, mandat joj je potvrđen 01.08.2022. godine.

BIOGRAFIJA

Rođena 1981. godine, živi u Beogradu. Diplomirana filozofkinja i osnivačica Fondacije Sreten Stojanović, koja se bavi promovisanjem, zaštitom i unapređenjem umetnosti i kulture, nauke i obrazovanja.
Poslednji put ažurirano: 02.08.2022, 12:33

Osnovne informacije

Statistika

  • 9
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesnaesto vanredno zasedanje, 04.02.2022.

Poštovani ministre sa saradnicom, uvažena predsedavajuća, pitanje budućnosti naše države i stanje i razvoja našeg društva leži u obrazovanju u tzv. obrazovnoj politici ili politikama kojima težimo.

Naravno, mnogo je lakše postaviti ovo pitanje nego dati odgovor. U našoj savremenoj istoriji prošli smo kroz nekoliko reformi obrazovanja o kroz nemali broj napisanih strategija. Ne tako davno, starije kolege ovde to svakako pamte, imali smo čuvenu reformu iz sedamdesetih godina, koju je kreirao Stipe Šuvar koja je za cilj imala ukidanje dotadašnjeg gimnazijskog obrazovanja i uvođenje usmerenog stručnog srednjoškolskog obrazovanja. Tadašnje društveno uređenje zasnivalo se samoupravljanju, ideji da su rad i radni čovek nosioci razvoja društva. Godine 1968. škola je definisana kao samoupravna radna organizacija od posebnog upravnog značaj.

Zahvaljujući privrednoj reformi, uvodi se princip dohotka prema rezultatima rada, što omogućuje veću ulogu preduzeća i time započinje liberalizaciju društva, u prevodu tržišta. Idejna osnova ovog koncepta zasnivala se na socijalizmu, koji u svom temelju ima ideju jednakost svih ljudi, što je u prenesenom značenju obrazovanje za sve. Setimo se da je od 1945. godine pravo i obaveza osnovnog obrazovanja, koju i danas baštinimo, tada izvojevana. Masovno opismenjavanje dovelo je do razvoja društva.

Danas u našem obrazovnom sistemu imamo dualno obrazovanje, koje je proizvod ekonomskih zahteva, traženja obučene radne snage koje diktira tržište rada. Tada je važio socijalizam kao idejno teorijska osnova. Danas imamo kapitalizam koji je čuvenom revolucijom iz 2000. godine, na veliku sreću i radost naših sugrađana, i ne zaboravimo i studenata, trijumfalno ušao u Srbiju. Mnogi teoretičari savremeni oblik surovog kapitalizma nazivaju nadzornim kapitalizmom, koji bez digitalizacije i digitalnih tehnologija ne bi mogao da funkcioniše.

Današnja kritika se svodi na priču o depolitizaciji škole, što je suštinski besmislen zahtev, budući da se država uvek vodi određenom politikom, da ne kažemo da je prosvetiteljstvo nastalo preuzimanjem monopola nad znanjem od crkve, prenoseći ga na državu. Nešto poput monopola nad silom. Monopol nad silom i monopol nad znanjem su glavna obeležja modernih država.

U korak sa svetom, uskoro ćemo imati i državnu maturu, uveden je i JOB, jedinstveni obrazovni broj, što svakom učeniku omogućava lakšu kompetativnost na međunarodnom nivou, gde u okviru tzv. globalnog sela multinacionalnim korporacijama omogućava ostvarivanje koncepta globalnog upravljanja svetom. Taj savremeni diktat nema milosti prema nacionalnom konceptu škole.

Zato je Zakon o intoniranju himne na početku školske godine svima povratio neki osećaj posebnosti i ponosa vezano kako za našu školu, tako i za sam osećaj državnosti. Ali, isto tako, 17 izdavača udžbenika za škole, hiperprodukcija, što vukovaca, što doktora nauka, uvođenje platnih razreda, veliki jaz u kvalitetu nastave i krajnje obrazovanost između privatnih i državnih fakulteta, svakako ne doprinose simfoniji lepog zvuka, koju čak ni ova naša himna ne može da nadjača.

Danas biramo članove Upravnog odbora Nacionalnog tela za akreditaciju, obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju, kao i članove Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje. Kao što smo čuli, prošle godine su ovde usvojene izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, što je omogućilo da Nacionalno akreditaciono telo u potpunosti ispuni evropske standarde i smernice za osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju.

Da bi se povratio status punopravne članice u okviru Evropske asocijacije za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju ENKVA, šta se traži sada ovim zakonom? Traži se veća nezavisnost u izboru ovih članova. Kako se dolazi do toga? Veća nezavisnost ogleda se u tome što članove Upravnog odbora Nacionalnog tela za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju u odnosu na članove Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje biraju sada narodni poslanici.

Sada, da vam pravo kažem, možemo da se pitamo da li postoje možda dve evropske unije, ili, još poetičnije, jedna Evropska unija za dan, a druga za noć? Jer, sada ispada da smo garant nezavisnosti za ova tela, a juče smo imali referendum za nezavisnost sudija i tužilaca gde smo kao ključnu stvar imali da skinemo oznaku stigme da mi u stvari blokiramo nezavisnost pravosuđa. Oni su sada dobili nezavisnost i na referendumu je potvrdili. Paradoks je što je na tome insistirala Venecijanska komisija, tj. EU, a sudije i tužioci nas ubedili koliko u stvari zbog onog osnovnog u presudama, u ime naroda, oni nisu bili nezavisni.

Pošto je ovaj paradoks, verujte mi, nerešiv, mogu samo da poručim da oni koji sada žale što neće moći da češljaju javno i često, ne tako nežno, biografije ovih novih nedodirljivih nosilaca pravosudnih funkcija, sada će tu svoju oštricu moći da demonstriraju nad biografijama članova ovih tela. Samo mogu da dodam - zašto uvek po prosvetarima? Zato, pošto im je sada prvi put da ih ovako biramo, a mi na kraju mandata, ja im unapred, umesto blagoslova, želim srećan rad. Mi ćemo svakako danas glasati za ove članove.

Osvrnula bih se još na ovaj kredit između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projektni zajam za Centar za obuku za dualno obrazovanje. Čuli smo od ministra kakav je ovo kapitalni projekat. Ovde se radi o ulaganju u projektne aktivnosti koje obuhvataju rekonstrukciju objekata za obuku u Vršcu i Beogradu u vazduhoplovnom obrazovanju u civilstvu. Naravno, po svim tim parametrima koje ste naveli, što dovodi do jedne vazduhoplovne bajke. Prosto, pošto smo ustanovili da EU ima i noćnu i dnevnu varijantu, mene zanima sledeće.

Ako je Pilotska akademija u Vršcu sada u sistemu dualnog obrazovanja, ako Kontrola letenja Srbije i Crne Gore više nije vlasnik akademije, već je ovaj Centar za obuku pilota prešao u vlasništvo Srednje stručne škole, Vazduhoplovne škole i Vazduhoplovne akademije, kako će se tu vršiti što akreditacija, što način upravljanja, budući da to nije jeftino i da se planira da dolaze strani studenti? Do sada, koliko sam shvatila, ta škola koštala je više od 40.000 evra godišnje.

Pošto ste istakli da iako postoji duga tradicija školovanja pilota, kontrolola leta i inženjera u našoj zemlji, nikada do sada nisu bili u sistemu državnog obrazovanja. Kredit od 20 miliona evra i toliko još ulaže država Srbija, znači, za sada 40 miliona evra, računajući i deset i po miliona evra za zemljište koje je kupljeno gde to sve treba da se organizuje.

Vaša pomoćnica koja vodi Sektor o dualnom obrazovanju, dr Gabrijela Grujić, gostujući povodom ovog projekta, izjavila je da posedujemo standarde EASE, da do 2024. godine studente iz celog sveta možemo ovde da obrazujemo. Goran Cvijović je rekao da će ovaj centar biti u punom kapacitetu 1. januara 2024. godine. S tim da je onaj simulator letenja sertifikovan od strane EASE i da se nada da će 1. marta 2022. godine imati sertifikovan centar za obuku pilota u Srbiji i da bi to dovelo do toga da se za godinu i po dana obrazuju piloti sa tim dozvolama.

Znači, mi tek treba da se izborimo sa sertifikacijom tog centra. Šta je EASA? To je Agencija EU za bezbednost avio saobraćaja. Kada odete na sajt EASA, vidite da ova agencija ima 35 zemalja članica, odnosno više od zemalja u sastavu EU. Mi, na našu žalost, nismo tu. Mi imamo status PANEP-a, Pan-European Partners. U prevodu – mi smo u zajednici država koje sarađuju na implementaciji standarda Agencije EU za bezbednost avio saobraćaja. Ovaj status ima i takozvano Kosovo. Znači, deo je zajednice država.

Moja nedoumica je ko ovde dobija sertifikat, budući da je sve ugovore sa EASA potpisala Mirjana Čizmarov, direktorka Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije. Ako oni potpisuju, kako je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja tu u ugovoru i kako promenljiv i krajnje nesiguran stav EU o činjenici kada ćemo postati punopravna članica znači i za ovu priču? Da ne bi bilo da smo džabe sve okrečili i instalirali, a onda nam EU isporuči neki zahtev koji je za nas neprihvatljiv i tako sertifikat ostane zaista u vazduhu.

Dakle, koje je naše obezbeđenje za dobijanje sertifikata za Centar za obuku pilota? Zahvaljujem.

Petnaesto vanredno zasedanje, 11.01.2022.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, danas je na dnevnom redu Predlog zakona o privremenom registru državljana Republike Srbije od 16 do 29 godina, kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti Kovid 19 izazvane virusom SARS-KOV2.

Na samom početku svog izlaganja, želim da ukažem na veoma zabrinjavajuću činjenicu i našu dugogodišnju realnost, a to je da je Srbija jedna od zemalja sa najstarijom populacijom u Evropi i sa jednom od najviših stopa emigracije mladih.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Republici Srbiji u periodu januar-novembar 2021. godine broj novorođenih iznosio je 56.648, a broj umrlih 123.492, što je čak za skoro 26.000 više u odnosu na celu 2020. godinu.

Ovom trendu depopulacije posebno je doprinela i pandemija sa kojom se već dve godine suočavamo, a koja je pored svojih zdravstvenih rizika uticala i na povećanje rizika od različitih oblika nasilja u porodici i među mladima, pa smo u poslednje vreme, nažalost, često mogli da čujemo o vršnjačkom nasilju, bilo je različitih oblika zlostavljanja u porodici i nasilja koja su okončana najgorim mogućim ishodom.

Svemu ovome treba stati na put i uspostaviti adekvatne mehanizme borbe. Na nama narodnim poslanicima je da usvajanjem dobrih zakonskih rešenja pružimo osnovu za dalje korake. Jasno je da ova Vlada i svi mi u ovoj sali radimo sve kako bi našim građanima omogućili što bolje uslove za život, kvalitetan životni standard, a našu ekonomiju i privredu da održimo i učinimo jakom i stabilnom.

U skladu sa tim bilo je više pozitivnih mera pomoći privredi i građanima od izbijanja pandemije, do ove mere o kojoj danas govorimo. Ne bi bilo loše da podsetimo naše građane na prvi paket mera pomoći privredi i građanima koji je usvojen u vreme vanrednog stanja u vrednosti od 5,1 milijarde vera, što je bilo 11% BDP Srbije. Pored brojnih mera podrške privedi, deo ovog paketa odnosio se na direktnu pomoć svakom punoletnom građaninu Srbije u iznosu od 100 evra.

Drugi paket mera usvojen takođe 2020. godine nadovezuje se na prethodni i imao je za cilj da sačuva radna mesta. Vredan je 66 milijardi dinara i podrazumeva isplatu 60% minimalne zarade u avgustu i septembru, kao i oslobađanje od poreza i doprinosa na zarade za jedan mesec. Ovim paketima za pomoć privredi i građanima ukupno je izdvojeno 5,8 milijardi evra, što čini 12,5% BDP.

Treći paket ekonomskih mera pomoći građanima i privredi vredan 249 milijardi dinara usvojen je u februaru 2021. godine. Odnosi se na direktnu pomoć najugroženijim i onim sektorima koji su najviše pogođeni usled pandemije, preduzetnicima, mikro, malim, srednjim ali i velikim preduzećima, podršku ugostiteljskom sektoru, hotelima, turističkim agencijama, sektoru prevoznika putnika i drumskog saobraćaja, kao i jednokratnu novčanu pomoć građanima i produženje garantne šeme u svrhu održavanja likvidnosti privatnog sektora.

Krajem decembra 2021. godine usvojili smo izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici s decom. Od 1. januara 2022. godine, roditelji će za svako prvorođeno dete od države dobijati po 300 hiljada dinara, a sve porodice koje dobiju drugo ili treće dete primiće od države jednokratnu pomoć od 100 hiljada dinara.

Ovo je svakako jedan od prioriteta državne politike, s obzirom na lošu demografsku sliku. S obzirom na to da je u Srbiji prošle godine u privih 10 mesecu umrlo 25% više ljudi u odnosu na isti period prethodne godine, nadamo se da će ove mere bar donekle uticati na porast nataliteta i osnažiti porodicu.

Zajednički zadatak države i lokalnih samouprava jeste da se mere ovakve politike usklade sa specifičnostima lokalne sredine i da se u lokalnoj zajednici stvore takvi uslovi da mladi požele da ostanu u svojim mestima.

Mladi su prepoznati kao jedna od najugroženijih kategorija u našem društvu, posebno u pogledu prvog zaposlenja nakon školovanja i pozicije na tržištu rada. Prema Zakonu o mladima, mladi u Srbiji predstavljaju kategoriju lica od navršenih 15 do navršeni 30 godina. Omladina je prepoznata u velikom broju međunarodnih dokumenata, zakona, brojnim strategijama iz različitih oblasti i resora.

Na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku iz 2019. godine, ova kategorija činila je šestinu ukupnog broja stanovnika. I ako većina živi u gradovima, nije mali broj onih koji žive u ruralnim sredinama i prigradskim naseljima, oko 39%, što govori u prilog tezi koju sam prethodno iznela, a odnosi se na to da mladima treba da se omogući da ostanu, da žive, rade i stvaraju svoje porodice u sredinama iz kojih dolaze.

Na nama je odgovornost da radimo na obezbeđivanju elementarnih ulova za život svakog mladog čoveka i stvaranju jednakih šansi da svako od njih razvija svoj talenat i gradi sopstveni uspeh.

U skladu sa tim poslanička grupa SPS glasaće za usvajanje ovog predloga zakona.

Na kraju ovog obraćanja, htela bih da iskoristim priliku da čestitam svim građanima Republike Srpske tridesetogodišnjicu njihove državnosti, da im poželim sreću i zdravlje u Novoj godini, kao i snage da istraju pod pritiscima koji se sve jače osećaju.

Velika je stvar i snažna je poruka što su premijerka Republike Srbije, Ana Brnabić, i predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, Ivica Dačić, zajedno sa pojedinim ministrima iz Vlade Republike Srbije, prisustvovali ovom jubileju i tako i na simboličan način pokazali da stoje zajedno na braniku svih naših sunarodnika, bez obzira za koje strane oni bili.

Nažalost, mi smo svedoci uvođenja sankcija 1992. godine. Tada su članovi ekonomskog saveta Vlade Srbije, na čelu sa akademikom Ivanom Maksimovićem, razmatrali uvođenje sankcija i razmatrali mere koje treba preduzeti. Ono što je važno i što se iz stenografskih beleški vidi jeste da su očekivali da sankcije traju tri meseca ili najviše šest. Znamo da su te prve sankcije trajale nešto više od tri godine.

Posle ovoliko godina iskustva, važno je naglasiti da ovakve mere nikada nisu niti su samo uperene protiv pojedinaca. Zato je važno na svakom mestu iskazati jedinstvo i odlučno biti i u dobru i u zlu, jer samo jedinstveni možemo prebroditi izazove koji se sada i jasnije nadziru.

Puna podrška zajedništvu. Živela Republika Srbija! Živela Republika Srpska!

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.10.2021.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Uvažena ministarka sa saradnicima, uvažene kolege poslanici i poslanice, uvaženi građani, danas su na dnevnom redu zaista dva bitna zakona. Ja ću se fokusirati na Zakon o Zaštitniku građana, a moja uvažena koleginica, posle mene, Dubravka Kralj će govoriti o Povereniku.

Do sada smo čuli šta je sve ovde novo i napredno u ovom zakonu i apsolutno se slažem sa tim i mislim da bi zakon bio čista desetka, ali me muči ovaj član 7, a taj član 7. ako postoji, onda nam je član 1. vrlo upitan.

Šta je u stvari i ko je Zaštitnik građana? U članu 1: „Ovim zakonom uređuju se položaj, nadležnost i postupak pred Zaštitnikom građana, kao nezavisnim državnim organom, koji, pod jedan, štiti prava građana, pod dva, kontroliše rad organa državne uprave i organa nadležnog za pravnu zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije“.

Sada ću se fokusirati na ova prva tri. Znači, štiti prava građana. Ako štiti prava građana, tu smo na terenu prava, ali nije dovoljno da bude samo pravnik, već i osposobljen za tumačenje i primenu prava, a to je već položeni pravosudni ispit. Pravosudni ispit nije samo vezan za sudije, tužioce, advokate, javne beležnike i javne izvršitelje, već i za obavljanje starešinskih dužnosti u organima uprave. Na primer, načelnik uprave za upravne poslove u MUP-u, a pod tom upravom je izdavanje pasoša, ličnih karti, dozvola za oružje, prijem u državljanstvo za celu Republiku Srbiju.

Pod dva, kontrola rada organa državne uprave. Šta su tj. ko su ti organi državne uprave? To su sva ministarstva, sve posebne organizacije. To znači krvotok Vlade Republike Srbije. Rad organa državne uprave je uređen Ustavom, Zakonom o Vladi, Zakonom o državnoj upravi, Zakonom o ministarstvima. Rad svih tih organa je uređen Zakonom o opštem upravnom postupku, znači sistemskom zakonu. Znači, opet smo na pravnom terenu.

Kako se kontroliše rad organa državne uprave? Kontroliše se po dva aspekta - da li organ države uprave na zahtev građana preduzima rad i donosi odluke iz svoje nadležnosti blagovremeno, u propisnim rokovima, i da li uopšte preduzima radnje i donosi odluke ili ćuti, takozvano ćutanje uprave.

Pod dva, da li su te radnje ili odluke pravilne, da li su radnje i odluke pravilne odlučuje i ne može da se meša Zaštitnik građana, o tome odlučuju drugostepeni organi, ali da li preduzima radnje i donosi odluke u zakonom propisanim rokovima, po pritužbama građana, zaštitnik građana odlučuje.

Pod tri, kontroliše organe nadležne za pravnu zaštitu imovinskih prava države Srbije. To je državno pravobranilaštvo. Ko radi u državnom pravobranilaštvu? Pravnik sa položenim pravosudnim ispitom. Znači, kontrolu tih organa ne može da vrši neko ko najmanje nije pravnik. Do sada, u ovom postojećem zakonu, imamo pravnika sa deset godina iskustva i ideja bi bila da ako napravimo da to bude pravnik sa definisano položenim pravosudnim ispitom. Dobro, da kažemo da je to višak, znači, ideja.

Kao i u običnom životu, ne može da vas kontroliše neko ko zna manje od vas. Šta bismo sada tu mogli da smislimo? Ne samo da treba i nužno da je Ombudsman pravnik, već treba da dostignemo i taj nivo da ima položen pravosudni ispit, jer ako to nije, neće moći da sprovodi odredbe člana 1. Što pravnici vole da kažu, to je regres, ništavnost onog člana 1, ako se fokusiramo na taj član 7, koji vi želite da donesemo, ili kontradikcija injerto, što kažu filozofi, ili netačan pravni silogizam, svejedno, a onda u članu 1. dolazimo do stava da Zaštitnik građana se stara o zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih prava i sloboda.

Vi ste u svom obraćanju i predstavljanju ovog zakona se pozvali na Venecijanske principe i ovde ste ih u nekim delovima i uvrstili, s tim što sam se ja vrlo fokusirala na traženju obrazloženja u ovih 100 stranica ovog zakona i obrazloženja istog. Moram da vam kažem da sam bila začuđena da ovoliko teksta, a da za taj član 7. imamo samo obrazloženje iz tačke 8. Venecijanskih principa.

Ja sad citiram ovo što ste vi napisali u obrazloženju: "Kriterijumi za imenovanje Ombudsmana su dovoljno široki da podstaknu uključivanje većeg broja odgovarajućih kandidata. Osnovni kriterijumi su visoki moralni karakter, integritet i odgovarajuća profesionalna stručnost i iskustvo, uključujući i stručnost i iskustvo u oblasti ljudskih prava".

Ja ovde ispred sebe imam Venecijanske principe i u toj tački osam, što ste naveli, je sve u redu, ali ste zaboravili jedan deo rečenice. Znači, niste citirali kako treba zato što ovde na kraju kaže "including in the field of human rights and fundamental freedoms". Znači, ovde niste napisali da se ovo odnosi na osnovne slobode, takođe.

Zašto je to važno? To je važno zato što EU inače ima propisane četiri osnovne slobode, tako ih nazivaju. Znači, "freedom of speech, worship, from want, from fear". Znači, sloboda govora, sloboda veroispovesti, sloboda od siromaštva, sloboda od straha.

Kada govorimo o tim slobodama? Gde smo opet? Opet smo na terenu prava. Znači, ako nema prava da zaštiti te slobode, o čemu mi pričamo?

Prema tome, ovde možemo da zaključimo da pošto nije definisano da bude pravnik, može da bude i pejzažni arhitekta, ako je empatičan i ako je u praksi pokazao da poštuje ljudska prava.

Takođe, moram da se pozovem i na lični primer. Pre nego što sam postala poslanik i dobila ovu veliku čast, radila sam u Ministarstvu spoljnih poslova u Sektoru za multilateralu, a u Odseku za ljudska prava i humanitarna pitanja. Tamo rade pravnici prevashodno, zatim ljudi sa Fakulteta političkih nauka i mi filozofi. Mi filozofi i Fakultet političkih nauka možemo da debatujemo, ali ključnu reč o svemu tome donosi pravnik.

S obzirom da znate kakve međunarodne aktivnosti mi imamo i koliko je važan ovaj segment u smislu međunarodnog predstavljanja naše zemlje. Zaista apelujem i treba zaista svi zajedno da razmislimo, pogotovo ako pogledamo na neki način i uporedno pravo u smislu šta rade naši susedi, pošto volimo da gledamo šta oni rade, kao što oni vole da gledaju šta mi radimo. Zašto ne bismo sada tu dali sebi za pravo, budući da se pozivamo u obrazloženju samo na Venecijanske principe?

Takođe ste se u svom izlaganju pozvali na Venecijanske principe u smislu dužine mandata. Tamo piše u tački 10, ovde ste pogrešili, pa ste u izlaganju to ispravili, da ne bude ispod sedam godina, a ovde smo odredili sad osam, i to može da bude u smislu nezavisnosti autonomnosti, da nema uticaja drugih organa, kao i odnos prema zamenicima.

Zašto? Ako mi više ne biramo u Skupštini zamenike Ombudsmana, a dovedemo Ombudsmana koji nije pravnik, nema položen pravosudni ispit, nije nikakav profesor prava, nego je iz neke druge struke, kakvi će mu onda biti zamenici? Znači, to je stvarno jedno ozbiljno pitanje, budući da se ta autonomnost i nezavisnost koja se ovde pominje i u principima, u tački 22, u 11. i 10, gde se govori o nezavisnosti i, naravno, uticaja na budžet, što ste vi apsolutno ispoštovali, što se tiče nezavisnosti Ombudsmana u tom materijalnom kontekstu.

Zato je vrlo važno, recimo, u Hrvatskoj, nešto je to gospođica pravnica, ta pučka pravobraniteljica, i položen pravosudni. Ona je završila uporedno pravo i na Oksfordu. U Strazburu, takođe. U Bosni i Hercegovini tri ombudsmana imamo koji su svi profesori prava sa položenim pravosudnim ispitom. Znači, u Albaniji imamo profesoru ustavnog prava. U Rumuniji imamo advokaticu koja je takođe i profesorka, a bila je i sudija i članica svih tih komiteta o kojima pričamo. Znači, apel odavde, mi smo podneli te amandmane, ali da se zaista razmisli o svemu tome.

Takođe, vi ste koristili u obrazloženjima, pozivali ste se izvesnu profesorku, ja sam uzela taj priručnik, izveštaj, šta god da je. Izdavač je "Jukom", a za izdavača Katarina Golubović. Nju često ovde citirate. Ovo je inače pet godina analize rada Zaštitnika građana Republike Srbije u periodu od 2015. do 2019. godine. U njenom timu su prof. dr Vesna Petrović, dr Katarina Golubović, znači ta gospođa, Milan Filipović, Vladica Ilić, Teodora Tomić, Tara Petrović, uz podršku tima UN za ljudska prava u Srbiji, s tim što je ovde napomenuto - mišljenje i stavovi izneti u ovom dokumentu predstavljaju stavove autora i ne odražavaju nužno stavove i politiku tima UN za ljudska prava u Srbiji.

Zašto sam ovo pročitala? Ko pročita 140 strana ovog izveštaja videće da se tu i te kako politički tretira ova institucija, gde se o sadašnjem Ombudsmanu govori da je nekvalifikovan i da je 10 godina studirao, gde se pominju političke afere, a ne slučajevi koji su mogli da budu proceduralni, gde se pominju i neki diplomatski delovi koji uopšte nisu za javnost vezano za Dževdeta Ajaza i njegovo izručenje, budući da znam ceo slučaj zato to i govorim, i to su stvari koje nisu za javnost.

To sve postoji u ovde u ovom izveštaju. Postoji o Sava Mali, pominje se naravno omiljeni sudija Majić, on se citira, kao i cela ekipa, znači, da kažemo, profesora druge Srbije.

Mene samo zanima zašto smo koristili taj izveštaj ili ako je korišćen i on zašto nismo koristili i naše profesore uporednog prava ili profesore sa Fakulteta političkih nauka koji se time bave i mislim da smo ovde napravili jedno usko grlo i reklamu za njih bez preke potrebe?

Ono što zaista smatram da pored predsednika naše države, koji sjajno obavlja svoju međunarodnu saradnju i ima fenomenalne uspehe, to ne može niko da mu ospori, Zaštitnik građana, koji postoji inače u 140 zemalja, je vrlo važan PR za našu zemlju, s obzirom da idemo ka Evropskoj uniji, da su tamo vrlo važna ljudska prava i odnos prema istima, moramo dati jednog od najboljih pravnika na takvu funkciju, s obzirom da ćemo po instrukcijama venecijanskih principa najverovatnije usvojiti i to da mandat traje ili joj traje osam godina. Zato je vrlo važno da se vratimo na taj početak, znači član 7. da se u tu uvrsti obavezno da mora da bude pravnik. Ja bih najviše volela, znam da je to previše, i da ima položen pravosudni ispit, najmanje, da ne kažem da je neki čuveni profesor uporednog prava koji bi nas predstavljao u inostranstvu, budući da oni imaju jako razvijenu međunarodnu saradnju. Zahvaljujem.