Replika, Radoslav Milojičić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Sledeći na listi za replike je Đorđe Komlenski.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Sledeća za repliku je Ana Brnabić.
Molim vas, ako možete ponovo da se prijavite samo.

Zahvaljujem predsednice.
Sada pravo na repliku ima Dragan Đilas.
Izvolite.

Isključili smo. Molim vas, završili ste.
Ništa sad, pošto smo otvorili novi krug, idemo sada, prvo Marko Atlagić.
Izvolite.

Sledeći na listi za repliku je Radoslav Milojičić.

Odjavite se, pa se prijavite ponovo.

Sada ćemo nastaviti kome je ostalo vreme od ovlašćenih.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.
Izvolite.

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Torbica.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ivana Rokvić, Uroš Đokić, Nenad Milojičić, Aleksandar Ivanović, prof. dr Snežana Rakić i Miloš Parandilović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Uroš Đokić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.

Kada govorimo o svim ovim medijskim zakonima i sada o elektronskim medijima, jedina suština, u stvari, u svim ovim pričama jeste ona čuvena stara priča o gospodaru jezika. Ovde je samo na delu problem što oni znaju da ako nemaju svoje medije, kao što imaju sada svoje luksemburške medije, ne mogu da izvrću stvarnost, ne mogu od srpskih heroja sa Kosova i Metohije da prave teroriste, ne mogu da od prebijenih novinarki naprave neke slučajeve, ne mogu od onoga što kažete da se desilo u Skupštini, što su zabeležile kamere, onda da napišu da se sramotno i bezobrazno, samo kada im kažete šta su uradili. A kada su to radili, to nije bilo ni sramotno, ni bezobrazno.

Znači, kada nas pljuju, kada nas šutiraju, kada hoće da nas zapale, to je u redu, ali je loše ako im kažete i podsetite ih i objasnite način na koji su to radili, e, to je ta inverzija i to je taj užas, u stvari, kom mi svedočimo i sada mi svi treba ovde da prepustimo to onako, što se kaže, široke ruke i da im kažemo – ma da, samo nastavite.

Znači, ključna stvar oko REM-a jeste izbor sledeće godine Upravnog odbora RTS-a, ključna stvar jeste dodela pete frekvencije N1 i Novoj S, što oni traže, ili kojoj god, to je jedini problem zašto se oni oko toga bore i zašto njima smetaju pojedini kandidati koji nisu orijentisani poput njih.

Kada je uvaženi kolega malopre govorio i govorio je o preporučivanju drugim opcijama, verovatno je polazio od sebe, jer da se podsetimo, gde je sedeo Pavle Grbović do skoro? Da li se neko seća? Koliko se sećam, sedeo je tamo u onim klupama. Je li tako? I gde je sada? Evo ga, sedi ovde kod nas. A zašto? Ne, ne sedi blizu nas još uvek. A ko zna? Ko zna, pošto mu nije teško da menja strane?

Želim samo da vas podsetim, jer to je bilo u javnosti, da je na prošlom zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Pavle Grbović došao u goste kod glavnih šiptarskih lobista u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, protiv kojih se mi stalno borimo. Oni su ga dočekali tamo u restoranu kao oslobodioca. Da li je on to možda radio zato što je trebalo da opravda ovo što je dobio poslanički klubić sa predstavnikom albanske manjine, na primer? Za koga je on to radio tamo? Ili je možda išao da se preporuči za svoje terorističke akte koje je njegova grupacija pokušala da sprovede?

I o čemu više ovde pričamo? Dokle ćete više da spinujete? Što niste juče odgovorili šta ste radili ovde, nego vređate i prozivate čim se neko usudi da vam kaže istinu? To je ono što vas boli. Vas boli što je većina Srbije patriotska, vas boli što većina Srbije neće nikad da prihvati nezavisno Kosovo i Metohiju. Vas boli što mi u Savetu Evrope ne dozvoljavamo da Kosovo postane član, vas sve to boli. I onda šta radite ovde? Zna se kako ste vi formirani. Zna se koje su strane službe upletene u sve to što vi radite. Vi imate apsolutno agendu da je Kosovo i Metohija nezavisno. Vi tako idete tamo i nastupate. Ali mi, nažalost, vas gledamo na terenu, znate, i nije lako kada idete tamo i kada ljudi koji su iz vaše zemlje rade protiv vas i kada oni najgori lobisti albanski vam se smeju prekoputa stola, jer znaju da su vaši došli njima na poklonjenje, a vi treba nekom nešto da objasnite.

Prema tome, mi znamo šta radite i uvek ćemo govoriti šta radite. Nemojte misliti da ćete vi nas zaplašiti. O sudbini SPS-a nemojte da brinete, brinuli su mnogi veći likovi od vas pa na kraju zna se kako su završili, nešto ih više ne vidim da su politički činioci i faktori. Uzmite se vi u pamet i imajte u vidu da i mi pratimo šta vi radite i da i mi nećemo dozvoliti izdajnike poput vas da se tako ponašaju. Zahvaljujem.

Hvala, predsednice.

U svom obraćanju fokusiraću se na ovaj set medijskih zakona, tj. na izmene i dopune seta ova tri medijska zakona, budući da je to postalo u suštini glavni politički poligon, ima veze sa svim, samo ne sa medijima, kao i proces koji se prati od faktički donošenja ovog zakona iz 2023. godine. Tu je predstavnica Ministarstva Katarina Tomašević, koja je nama i tada rekla da ćemo svakako imati dopune i da će one biti minimalne, budući da je Evropska komisija tada imala zamerki. To je još 2023. godine najavljeno. Budući da smo posle toga imali izbore, a onda smo posle toga imali i ove blokade, a paralelno sa tim se radilo sa Evropskom komisijom, sada dobijamo znači tri seta zakona – Zakon o elektronskim medijima, Zakon o javnim medijskim servisima, Zakon o javnom informisanju i medijima, znači, izmene i dopune. Ovo je sve usaglašeno sa Evropskom komisijom, OEBS-om, Savetom Evrope.

Priča da nije bilo javne rasprave je besmislena, budući da javna rasprava bila 2023. godine i da za tri člana, po tri člana po ovim zakonima praviti javnu raspravu je potpuno nebulozno, ali naravno to je bio dobar spin da bi se osujetilo da mi donesemo ove zakone na vreme kada je rečeno, budući da već dugo kasnimo i da bi se, naravno, osujetio pokušaj da otvorimo Klaster 3 u julu ove godine, iako je trebalo sve ovo da radimo još 20. januara, da vas podsetim, ali tada je bilo u ovom parlamentu svega i svačega i moglo je samo da se divlja od strane opozicije, a ne da se radi, kao što smo mi želeli.

Što se tiče zamerki koje su bile i na Odboru, da ovo nije usklađeno sa Medija fridom aktom Evropske unije, to je isto besmisleno, budući da taj Medija fridom akt stupa na snagu u avgustu ove godine u Evropskoj uniji. Tako da, ne znam zašto bismo mi sad tu trčali pred rudu, a pretpostavljam da i oni ne znaju šta je u tome.

Takođe, postoji priča i o medijskoj strategiji, koja tek treba da se izradi, naravno, biće inkluzivna sa svima, što se i očekuje, i ta strategija treba da bude od 2026. do 2030. godine.

Ono što je bitno, što smo ovde imali, i danas smo slušali, iako je proces izbora novih članova Saveta REM-a u toku i ne bi trebalo na taj način govoriti ni o kandidatima, niti ulaziti u pojedinosti. Mi smo imali prilike na Odboru za kulturu i informisanje svega da se naslušamo i da vidimo, i uglavnom su to bili obični spinovi i performansi i pokušaji diskreditacije i dehumanizacije kandidata, recimo, Bojana Bilbije, samo zato što politički ne odgovara Građanskim inicijativama, koje su inače Sveto pismo za pripadnike opozicije, i to onim retkim koji su dolazili na Odbor za kulturu i medije, da podsetim, zato što, recimo, na prošlom Odboru je bio samo jedan predstavnik opozicije, od šest članova i šest zamenika. Toliko o tome da je neko posvećen u ovom pristupu i da ne koristi ovo samo kao političku platformu.

Što se tiče REM-a, znamo i sami šta je bilo sa onim prvim konkursom, znamo da je taj konkurs sproveden od početka do kraja po svim procedurama, znamo da su kandidati koji su napustili nakon procesa došli na javno slušanje, verifikovali ceo proces, izneli nam svoje viđenje, uloge sopstvene ako budu izabrani. Šta su onda uradili? Kada je krenula atmosfera pumpanja i pokušaji privođenja atmosfere do vrhunca, koji se desio 15. marta, i na sreću nije im uspeo, e, onda su i oni odlučili da daju svoj doprinos tako što su podneli ostavke. Ali, šta se desilo? Na njihovu veliku nesreću, tadašnji premijer Miloš Vučević ih nije obavestio da će on taj dan podneti ostavku. Onda je ta stvar pala u vodu i, zamislite, glavna vest je bio Miloš Vučević, a nisu bili ti genijalni kandidati. Neki od njih su ponovo kandidati. Pa kako sad kad je proces isti i biramo ih po novom zakonu im to nije problem? Znači, sve je bilo u skladu sa pumpanjem atmosfere.

Ja se nadam da sada, pošto od te atmosfere više nema ništa, da će oni biti toliko dostojni da neće ponovo da nam oduzimaju vreme i da dolaze na javno slušanje koje ćemo danas oglasiti na Odboru za kulturu i informisanje u četiri popodne i da će biti toliko fer, kada su se ponovo prihvatili, da to i završe. Znači, proces je u toku, predlagači će u petak i ponedeljak da svedu listu na 18 kandidata, od 47, i ja se nadam da ćemo posle 6. jula biti ovde u parlamentu i da ćemo izabrati novi Savet REM-a.

Želim da poručim svima da im zaista želim da se izaberu najbolji među njima, a da onda mi na kraju u postupku ovde odlučivanja od njih 18 izaberemo devet najboljih, jer naravno Srbija to zaslužuje. Ne samo što Srbija zaslužuje, zaslužujemo i svi mi koji smo pretrpeli bukvalno maltretiranje u tom procesu i spinovanje koje traje toliko dugo, a svakom je jasno čemu je služilo.

Sad mi samo dozvolite da kažem par reči, budući da juče naš ovlašćeni, nažalost, zbog državničkih obaveza, nije mogao da bude u sali, Dušan Bajatović, i naš predsednik poslaničke grupe, tu je bio Uglješa, on je odgovorio na pokušaj Zeleno-levog fronta da sahrani SPS i da proglasi smrt naše partije, zato što u Zaječaru nismo prešli cenzus, želela bih samo da ih obavestim da budu toliko fer pa da izađu sami negde, pa nek onda nama nešto pričaju.

S druge strane, da uputim javnost, pogotovo moje drugove i drugarice socijaliste koji to nisu ispratili, zato što jeste bilo nebitno, ali sada postaje bitno. Znači, pre dve godine, 17. jula, na dan SPS-a, ova ekipica Zeleno-levog fronta, koji su tada bili još uvek držači žute patke, da vas podsetim, odlučili su da postanu partija. Onda su otišli ispred Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a ja to, naravno, ne bih ni znala da nisam gledala tada emisiju „Šta radite, bre“, na RTS-u, koja je pratila, između ostalog, i proslavu SPS-a, naravno, koju ćemo i ove godine slaviti, da vas podsetim, 35 godina naše partije, i pozvaćemo naše drage prijatelje i drugove iz koalicije da nam dođu da se lepo provedemo.

Elem, ja sam pratila taj prenos, kad iskače opaki Radomir Lazović i kaže: „Mi ćemo da ugasimo SPS i zato se mi danas registrujemo“. Doduše, registracija im je trajala malo duže, pa su se registrovali 23. avgusta. Ali to ne menja činjenicu da su ljudi krenuli u nastanak stranke svoje da bi preuzeli SPS.

Da vas podsetim, evo, vratite pa pogledajte, ovo govorim, ja se isključivo sada obraćam našim članovima, mojim socijalistima, da uputim takođe naše članove u tri stvari koje su se desile ovde u parlamentu od strane Zeleno-levog fronta prema SPS-u. Znači, u decembru kada su divljali ovde sa vuvuzelama i sa pištaljkama, ova lepotica profesorka Jerinićka je duvala, duvala, duvala. I šta je uradila? Dok je duvala, toliko se jadna bila uzbudila, znači, znoj, pljuvačka, šminka curi, a opaki Radomir udara takt kako da se duva. I ona kaže: „Ja ne mogu više da duvam“, pošto, naravno, došli su ovde kod mene. „Ja ne mogu više da duvam, ovi dole ne duvaju, SSP ne duva.“ A opaki Radomir kaže: „Još!“ I ona nastavlja da duva i da duva i da svoju pljuvačku prebacuje, naravno, na moju grupu. I to je bilo u redu.

Drugi put, znači, onog čuvenog marta kada su ovde palili Skupštinu, kada je delegacija Saveta Evrope bila u Parizu i, nažalost, kada smo Bilja, Kasper i ja to posmatrali preko „Jutjuba“ i nervirali se što ne možemo da budemo ovde, jer ja verujem da ja ne bih bila divna kao vi i ne poslužila se onim elementarnim sredstvima, a to se zove pravo na samoodbranu. Znači, opaki Radomir je došao iznad Dušana Bajatovića da pokuša da ga isprovocira, da dobije pesnicu spasa, ali nije uspeo, zato što je Snežana Paunović stala između njih, ne da bi zaštitila Dušana, nego da bi zaštitila, naravno, opakog Radomira, da ne dobije što bi svako normalan mu uradio.

Treća stvar koju su potom uradili, opaki Radomir je na pretprošloj sednici Odbora za medije i informisanje, kada je dobio od mene odgovor koji je dobio, pošto sve vreme spinuje i nema pojma o čemu priča, budući da čita samo što mu Građanske inicijative kažu, onda mi je šutnuo stolicu na kojoj sam sedela, iako je bilo 10 kamera tu, niko nije reagovao, niti je to slučajno bio zabeležio. Toliko o njihovom ponašanju. Znači, njihova opsesija prema SPS-u je jasna.

Molim moje drugove socijaliste i socijalistkinje da shvate ovu pretnju vrlo ozbiljno, jer opaki Radomir je u pohodu na SPS. Prema tome, molim vas, mobilišimo se svi, da nas ne bi ovi lepotani, koji su inače formirani u nemačkoj ambasadi, jer da nisu, recite mi u kom svetu jedan nesvršeni student može da bude šef poslaničke grupe trojici uglednih profesora? Ovoj duvačici, koja će biti u analima profesure.

Ta lepotica, molim vas nađite snimak dok žena ovde očajno kaže – koliko još da duvam, jel ovi ne duvaju. Znači, to je profesorka Beogradskog univerziteta koja će ući u istoriju beščašća i sramote za sve žene profesorke u našoj zemlji. I, mene je sramota od nje, zato što sam i ja nekada davno sanjala da možda budem i ja na nekom fakultetu, ali avaj, sudbina me odvela ovde.

Kada smo već kod toga, ja molim sve naše članove i druge da se stvarno uozbilje i da se zahvalim ovom jučerašnjem slavodobitnom seirenju od strane ovih naših drugara, i da vas podsetim samo uvaženi građani, kada vi gledate nas na malim ekranima sa leve strane imate prvi red koji je nekada kada je krenuo ovaj saziv, nije bilo davno, pre godinu i nešto, to je bilo puno. U međuvremenu mic po mic, doduše malo ne dolaze da rade, ali nema veze, svi ovi redovi su sada popunjeni. To su sve oni koji su se u međuvremenu posvađali i koji sada kada bi pojedinačno izašli na izbore, a naravno to ne smeju, verovatno ne bi imali ni ovu šačicu jada što smo mi osvojili u Zaječaru.

Prema tome, isto tako niste se bunili i niste recimo, govorili kada je Novica Tončev rasturao u Surdulici da smo mi sada preuzeli celu Srbiju, jer smo tamo apsolutno pobedili, recimo, to vam nije palo na pamet.

Isto tako nam se niste zahvalili što ovde predstavnik koji sedi ovde, inače gore sada sa Pavlom Grbovićem, ovaj naš Albanac u parlamentu, znači, mi smo prepustili naše mesto u Bujanovcu, 10 puta se ponavljaju i odustali smo od našeg poslanika da bismo pokazali širokogrudost, prema pristupu nacionalnim manjinama. I onda je Pavle Grbović odatle prešao sa Kamberijem da bude u savezu.

Prema tome, kada bismo sada raščivijali koliko ko od vas ovde ima, pa to bi bilo jako zanimljivo i time ćemo se svakako i baviti.

Što se tiče ovih opakih likova ih Zeleno-levog fronta ili tih bivših držača „patkica“, želim vam svu sreću, ali nemojte da mislite da ćete vi takvi nesrećnici nas da rešite. Zahvaljujem.

Hvala uvažena predsednice.

Želim svima da vam poželim dobrodošlicu u ovaj naš dom i da konstatujem da konačno imamo i predstavnike opozicije i da su vam faktički već dali legitimitet, budući da učestvuju u ovoj sednici pri izboru nove Vlade. To je jedan dobar korak i ja verujem da će budući premijer možda čak i uspeti da zadobije, uz to premijer i ono pomiritelj, što bi bilo lekovito kako danas vole svi da konstatuju.

Dozvolite mi da pre svega u stvari čestitam, tu ću biti malo lična, i dozvolite mi da u ime moje partije sada nešto kažem što je za nas ovako jako zabavno i revolucionarno, da čestitam našem predsedniku Ivici Dačiću starom, novom ministru policije što je izveo jednu tektonsku promenu i doveo u Vladu jedno novo žensko lice, pošto kod nas socijalista znate ministri dugo rade, često su u novim vladama oni stari i jako mi je drago što je to naša dojučerašnja koleginica Snežana Paunović, koja će nam zaista nedostajati i svojom sposobnošću, veštinom i radom nedostajaće nama, nedostajaće verujem i našem predsednici parlamenta, zato što je dostojno i sposobno vodila sednice kada predsednica nije bila u mogućnosti. Nedostajaće svim članicama IPU i mnogim drugim.

Ali, ja verujem da će ona sa takvim iskustvom i veštinom zaista doprineti u ovom resoru koji će preuzeti, koji je jako važan. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, ima veliki zadatak, kao Ministarstvo informisanja i telekomunikacija.

Kao što znate postoje neke stvari koje smo obećali da ćemo učiniti u tom našem putu kao EU - sređivanje biračkog spiska, ODIHR preporuke, međustranački dijalog. To su sve stvari kojima će se baviti, između ostalog, Snežana Paunović. Ona ima veliko iskustvo ovde u dijalogu u ovom parlamentu i verujem da ćemo svi biti ponosni na njen budući rad.

Što se tiče naših drugih ministara, Novice i Đorđa, već su svi dovoljno upoznati sa njihovim radom, tako da ne bih trošila više vreme, budući da sam potrošila skoro tri minuta na ovo.

Što se tiče budućeg premijera, ja sam dobila već jedno zaduženje od naših simpatizera, pristalica, da iskoristim priliku da vas zamolim da nam objasnite, budući da u vašem ekspozeu faktički trećina je fokus na obrazovanju i nauci, što je prirodno, budući da ste iz tih oblasti, da nam objasnite kako zamišljate da izvedete ovo što ste ovde naveli, da se promeni Zakon o ministarstvima u kojem se visoko obrazovanje izmešta iz Ministarstva prosvete i spaja sa naukom, što će kako očekujete imati duboke i dugoročne implikacije koje će doprineti svim segmentima društva. Verujem da imate već koncept kako to treba da izgleda. To je bila moja dužnost da vam prenesem kao predstavnik građanki i građana.

Ono što želim da kažem, malopre smo čuli, dovođenje Strazbura u Beograd, pa ajmo malo o tom Strazburu, budući da smo ovde nas sedmoro iz ovog parlamenta, na čelu sa šeficom te delegacije Biljanom Pantić Piljom, u Strazburu u Parlamentarnoj skupštini. Priča o studentima u Strazburu je krenula verovatno pod povikom zato što običan narod zaista smatra kao kad nema pa ideš po pravdu u Strazbur. Taj koncept je simpatičan zato što su oni sve isplanirali sa ciljem kada stignu tamo da dođu da vide da su svi na odmorima, da su vrata zatvorena, budući da te dve zgrade, što naravno naši ljudi uglavnom ne znaju ako tamo ne odu, Parlamentarna skupština Saveta Evrope i evropski parlament su dve zgrade koje su spojene jednim dugačkim hodnikom i dok se renovirala ta sala u Savetu Evrope, taj tzv. „hemi sajkl“, mi smo učestvovali u radu u Evropskom parlamentu u njihovoj sali.

Znači, obe će biti zatvorene. Sve te najave o velikim prijemima mogu da se svedu samo na jednu - da je predstavnik, jedini predstavnik opozicije koji je bio na zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evropi i ušao u tzv. Savet Evrope u Strazburu bio je Pavle Grbović, koji je došao u jednom divnom društvu kod Bulaija, Rumuna, koji je glavni lobista, ja sam mu rekla da je PR tzv. države Kosov, uvredio se silno na mene kada su probali da ubace Kosovo kao specijalnog gosta na Političkom komitetu Saveta Evrope i kod Sabine Hudić, Hrvatice iz BiH, koja je udata za Albanca, i to dvoje ljudi su ne lobisti, oni su ono što se kaže esencija tog šiptarskog lobija u Savetu Evrope.

Zanimljivo društvo i dobra poruka za sve one koji su, kako rekoše, pohrlili u Strazbur i sad hoće taj Strazbur nama da dovedu ovde. Sva sreća da mi neki znamo šta se tamo dešava i da možemo da reagujemo takođe tamo na terenu, budući da su pokušali da ubace i u agendu čuvenu priču o onom legendarnom zvučnom topu koji samo kosi kolena i noge, a na uši ne biva. Ali, nema veze. I to su želeli da proguraju. Ali i ti isti članovi Saveta Evrope su shvatili kolika je to budalaština pa nisu to uvrstili na dnevni red kao takav sa naslovom, što je odavde bila naravno urgencija, ali nisu im izašli u susret.

Ja vam želim svima puno sreće. Želim vam da funkcioniše dobro kao tim. Puno je izazova pred nama. Dok smo imali ove blokade, đavo ne miruje, vredne pčele sa druge strane su radile intenzivno. Imamo uskoro pokušaj ulaska tzv. države Kosovo u Savet Evrope, tj. taj Komitet ministara na kome će se odlučivati. Gervala, Kurti, Osmani vrlo su aktivni u lobiranju i drago mi je da su naša strateška ministarstva policije, vojske i spoljnih poslova ostali u istim rukama, zato što to govori o jednom kontinuitetu u smislu ozbiljnosti i državotvornosti koju zaista sada moramo da pokažemo.

Da bi moja koleginica Dijana Radović mogla nešto da vam kaže, zahvaljujem i puno sreće.

Zahvaljujem, predsednice.

Pre svega, mi smo danas, samo socijalisti, pod jednim velikim utiskom, a to je gostovanje Branka Ružića jutros na N1 i to je obeležilo, u suštini, i ovde u Skupštini dalo jednu dodatnu nervozu, u vremenu koje je vrlo tenzično, ali ne zbog nas.

Pre nego što se osvrnem na to njegovo gostovanje, želim da kažem da dok su se ovde dešavale jezive scene, mi smo bili kao parlamentarna delegacija u Parizu, koleginica Biljana Pantić Pilja, Aleksandar Mirković, Elvira Kovač, još jedan kolega Vladimir Đorđević iz POKS-a i ja. Oni su učestvovali na Monitoring komitetu, a Bilja, Aleksandar, tj. Kasper i ja smo sedeli i posmatrali na Jutjubu šta se dešava ovde. Naravno, bili smo vrlo potreseni, navijali da uspete da održite sednicu, što ste i uspeli i čestitam vam. Ja vam se svima iskreno divim što ste uspeli da ne odreagujete na onakve napade i onakve provokacije, na koje bi svako normalan barem probao da se odbrani. Na tome vam zaista čestitam.

Što se tiče tema koje su danas na dnevnom redu, trebalo je da pričamo o sporazumima, trebalo je da pričamo o spoljnoj politici. Bili su nam ovde ministar Đurić i dvoje, troje ministara koji su paralelno s njim pokušavali da ostave utisak da su i dalje ministri spoljnih poslova ili žele to ponovo da budu. Pošto je bilo i više nego komično, ne bih to sad da komentarišem, a i trenutak je takav da ćete mi oprostiti što neću biti toliko u temi dnevnog reda.

Ono što želim da kažem jeste da je televizija N1 najobičnija trovačnica, na koju 99% socijalista nikad nije išlo, niti će ići. Druga stvar, na toj istoj televiziji naš predsednik Ivica Dačić i naš kolega Dušan Bajatović su satanizovani toliko puta, pravljene su specijalke o njima, da niko normalan to ne bi ni uradio.

U istom tom Savetu Evrope gde mi boravimo, kada god mi govorimo i kada branimo našu državu i kada branimo naš suverenitet i teritorijalni integritet, oni isključe program, a prenose samo one koji govore za njih.

Kada god imamo Odbor za kulturu i informisanje ili neki drugi odbor, ako ga prenose isključe sve ono što im se ne dopada, što ne govori u prilog njima.

Prema tome, ko god ide tamo, mogu slobodno da kažem i u svoje ime, a verujem da to misli i velika većina i mojih kolega ovde i svih naših pristalica i članova, ne da se ne slaže sa tim, nego apsolutno osuđuje.

Oni koji misle da u teškim vremenima treba da žongliraju i da se dodvoravaju drugoj strani želim da ih podsetim, pošto imamo paralele sa 5. oktobrom, ovo jeste zaista pokušaj obojene revolucije, a ja verujem u ovu državu, kao što sam uvek verovala, i verujem da do toga neće doći i da ćemo uspeti da odbranimo našu zemlju jer ovo je zaista apsolutno udar na našu zemlju, da su oni koji su izdali i prodali Sloboda Miloševića iznutra, iz državnih struktura, to radili verujući da će oni da se izvuku i da neće završiti u Hagu, a desilo im se da su svi tamo otišli bez karte za povratak. To treba da bude nauk svim judama u pokušaju, da to što misle da će ih druga strana prihvatiti, a da su do juče sedeli i delili iste te fotelje sa svima nama ovde, bili ministri toliko puta u toliko mandata, da je sramotno.

Verujem da predstavnici SPS, narodni poslanici, sve naše pristalice, svi državotvorni ljudi neće biti u subotu na ulicama i da će ostati dosledni tome i da će verovati u naše institucije i da će uraditi sve što mogu da doprinesu da to jedinstvo opstane i da im pokažemo da je država veća od svih njih.

Na kraju, priče lar pur lar o dijalogu, dijalog je nuđen četiri meseca. Vi ste predlagali ovde dijalog i da mi predložimo, kao Skupština, zakon o visokom obrazovanju. Nema ko nije pozivao na dijalog i pružao im ruku. To što država nije reagovala do sada, što smo došli do toga da se đaci u osnovnim školama dele, o studentima da ne govorim, da se napadaju studenti koji žele da uče, da se napadaju deca koja žele da idu u školu i njihovi roditelji, to je nedopustivo.

Sada, reći ću ono što naravno to druga strana nama spočitava, pogotovo ovi mediji iz komšiluka, i u ovoj situaciji gde vidimo šta se dešava u Republici Srpskoj gde bukvalno hoće da ponište i Milorada Dodika i sve te ljude, da ukinu sve što se krvavom borbom izborilo, da u ovim trenucima sada je došlo vreme da Republika Srbija, a reći ću slobodno ova naša imperija, treba da uzvrati udarac.

Živela Srbija!

Zahvaljujem predsedavajuća.

Uvaženi građani i građanske Republike Srbije, uvaženi predstavnici Vlade, poštovane kolege, ušli smo u četvrti dan rasprave o predloženom zakonu. Verujem da ste svi vi koji ste ovo pratili nedvosmisleno došli do zaključka da će ova tema još dugo biti aktuelna.

Želim da se zahvalim pre svega kolegi Albijaniću koji je prekjuče ovde imao jako zanimljivo izlaganje. To obraćanje ćemo verujem svi pamtiti. Nakon višesatnog elaboriranja, tiketiranja nas ovde kao plaćenike Rio Tinta, kao jahača Apokalipse, kao nekih pojava iz pakla, uvaženi kolega je ustao i rekao jedinu istinu, a to je da ovde nema nevinih. I da, nema ih.

Svi smo na ovaj ili onaj način, u nekom periodu svoje vlasti, bili u zagrljaju kompanije „Rio Tinto“. Neko ih je prvo zvao, pa im je dao dozvolu, pa pravio zakon, pa potpisivao memorandume. Kada bismo samo pročitali sva imena poslanika koji su sedeli u ovim klupama u protekle dve decenije, trebalo bi nam puno vremena. Ali, to samo govori o jednoj stvari, a to je da je multinacionalna kompanija „Rio Tinto“ bila i jeste postojanija od svih vlada i svih poslaničkih mandata od kada je stigla kod nas, i to je jedna činjenica.

Kompanija „Rio Tinto“ je perjanica svetskog kapitala, koja teži da globalno posluje, i nije jedina, koja je posle agresije NATO na našu zemlju, 1999. godine i tzv. demokratskih promena 2000. godine, umarširala sa ciljem da tu i ostane dok ima interes. Zašto smo se skoro svi smejali kada je kolega Alibijanić rekao da bi trebalo da doživimo katarzu i smirimo strasti, jer je to opet bio jedan trenutak istine gde se videlo da smo svi u jednoj nelagodi, da ne kažem muci? S jedne strane se brani nešto u potenciji, a to je iskopavanje rude jadarita, dok sa druge strane čujemo rezolutno „ne“, koje je vođeno jakim emocijama, ali ne od strane političara ovde, već od ljudi koji su se uplašili od zagađenja životne sredine. Strah je legitiman i opravdan, pogotovo kada ulazite u nepoznato. Još uvek ovaj projekat nije dobio svoj epilog, a to su tri studije koje treba da se završe za manje od dve godine. Tek tada može da se očekuje javna rasprava stručnjaka, kojih ima mnogo, i neki od njih su ovde i citirani. Većina tih ljudi tek treba da se oglasi, kada budu pročitali te studije.

Da li ih je ova rasprava deprimirala ili ohrabrila? Mislim da im svakako nije prijala. Slušati narodne poslanike kako čitaju pojedine citate sa fatalističkim prizvukom, sigurno nije bilo lako. Šta na kraju ovaj predlog znači, ako nemamo sve parametre na stolu? Na šta se uopšte referiše i kakav mu je cilj? Poenta je da većina opozicije pokaže kako je jedinstvena i brižna, taman onoliko da zabašuri svoju ulogu u učestvovanju u donošenju zakona, koji su ovu kompaniju fiksirali kao jedinu koja može da rudari jadarit u našoj zemlji.

Da se posetimo kako je krenulo sa Predlogom zakona. Prvo je trebalo dati Predlog zakona u kome će decidno pisati da treba trajno zabraniti rudarenje jadarita, to su pričali na konferencijama ovde po Skupštini. Onda je nastala panika, travnjaci stranih ambasada su utabani i brže-bolje to trajno u Predlogu zakona obrisali i predloženo da se zabrani isključivo ovoj vlasti da pokrene ovaj projekat na kome se radi više od 20 godina, jer kada je bio u povoju 2006, 2011. godine, sećamo se da je to bila najveća razvojna šansa Srbije, da je to naš kriptonit, da ćemo biti Supermeni. Na RTS-u je išao prilog gde su sa oduševljenjem komentarisali da nam stiže zlatno doba.

Sada smo došli do toga da ne da nismo Supermeni, već smo mutirane Nindža kornjače koje bauljaju po kanalizaciji. Šta se desilo tako katastrofalno da dođe do takve smene paradigme? Ništa, osim što je neko u međuvremenu izgubio vlast i sada su ti ključevi napretka u drugim rukama. Šta bi se desilo kada bi se uspelo da na ovoj temi vlast izgubi, a opozicija dobije? Litijum bi postao eliksir života, ne samo što bi se pravile baterije, automobili, telefoni, laptopovi i ostali proizvodi, već bi pospešivali rast kose i regeneraciju prostate, razumete.

Predlog zakona je napisan, ne sa ciljem da nešto popravi ili promeni, već da od uplašenih građana napravi svoje birače, praveći se da nešto radi. Svima je jasno da u pisanju ovog istog zakona nije učestvovao nijedan profesor sa Rudarsko-geološkog fakulteta. Rasprava i argumenti koje smo slušali i probali da čujemo uspeli su da dovedu u pitanje opstanak svih rudnika i posao rudara. Poslednji put kada su rudari i rudnici politički zloupotrebljeni desilo se u osvit 5. oktobra 2000. godine. Podsetiću vas da su DOS-ovi prvaci 4. oktobra 2000. godine podigli kolubarske rudare i to je možda bio ključni momenat u nasilnom preuzimanju vlasti.

Bez kolubarskih rudnika nema struje za Srbiju, tj. uglja za obrenovačku termoelektranu. Uspeli ste da predložite zakon o projektu koji još nije ni krenuo, a onda smo ovde čuli da su sada svi rudnici, a time i rudari, na udaru, jer posle agresije NATO-a, koja je tada imala 19 članica i formiranja DOS-a, koji je isto tako imao 19 stranaka, nije bilo nijedne partije sa ekološkim predznakom u imenu. Tada nije bilo poželjno zvanično propagirati ekološke standarde, jer je trebalo zataškati bombardovanje naše zemlje osiromašenim uranijumom. Tada je ekologija u praksi bila lov na organske srpske glave i prodaja istih Haškom tribunalu. U tom trenutku to je bila glavna privredna grana.

Sve što smo slušali ovih dana, kao i ovu antirudarsku histeriju, mnogo je gore po Srbiju nego samo otvaranje bilo kog rudnika, zato što dovodi do atmosfere gde će rudari, ili kopači, kako su im nedostojno prekrstili profesiju, biti na stubu srama i kao takvi postati meta za svakog ko misli da više ništa ne sme da se, kako oni to vole da kažu, kopa.

Ako zaista postoji i promil brige u ovim nastupima, onda treba da se politika utiša i sačeka reč te struke, koja od svih nas zajedno ovde mora da oseti podršku da se zaista odvaži i kaže šta će biti sa ovim projektom. Tek tada ima smisla ovde govoriti. Zahvaljujem.

Ovako, kada govorite o tome da nismo bili u vlasti za vreme Karađorđevića, Obrenovića, da vas podsetim tad je bila neka kraljevina, tada su komunisti i socijalisti bili pod tamnicama. I, da kada su izveli revoluciju i sklonili monarhiju, da od tada jesu vlasti, nažalost nismo onako apsolutni kao što smo nekad bili, a 1998. godine kad je bio Mirko Marjanović, nažalost, kamo lepe sreće, da smo tada zaista mogli da rudarimo jadarit, a ne da branimo zemlju. Tada u socijalizmu to bi bilo državni projekat o državnoj svojini, a ne ovako.

Što se tiče vas, kada pričate o nama, ja vama ovako, sa ovog mesta želim da čestitam, kao jednoj ženi, zbog ove naše divne rodne ravnopravnosti ovde što ste vi postali to novo lice opozicije, ovog novog dos-a koga ste formirali i drago mi je da su vas prepoznali kao osobu koja može da zastupa interes opozicije i da naravno u ovoj, kako ste govorili, svetom domu nama obrazloži ovaj predlog koji, evo već u četvrtom danu rasprave vidimo u kom smeru ide, budući da su vas toliko ispoštovali vaše kolege iz opozicije da nisu došli da vam daju ni kvorum, nego smo vam dali mi.

Da se nisu uopšte obraćali na taj vaš predlog zakona nego su vas čak i u javnosti prozivali po televizijama, nismo vas mi prozivali za predlog zakona, nego oni koji su to sa vama potpisali.

To je tragedija vaša, ali vi ste u suštini samo smokvin list, jer ovi svi drugi jesu učestvovali u svemu tome, a vas su izabrali jer ste novo lice i to je legitimno, ali nemojte nas ovde praviti budala, niko nije pao sa kruške. Hvala.