AMELA LUKAČ ZORANIĆ

Nestranačka licnost

Rođena 1979. godine, živi u Novom Pazaru, vanredna profesorka engleskog jezika i književnosti na Departmanu za filološke nauke Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru.

Prvi put izabrana za narodnu poslanicu u Narodnoj skupštini Republike Srbije u 12. skupštinskom sazivu, sa liste Akademik Muamer Zukorlić – Samo pravo – Stranka pravde i pomirenja (SPP) – Demokratska partija Makedonaca (DPM) / Akademik Muamer Zukorlić – Samo pravo – Stranka pravde i pomirenja (SPP) – Demokratska partija Makedonaca (DPM) / Akademik Muamer Zukorlić – Samo pravo – Stranka na pravda i pomirenije (SPP) – Demokratska partija na Makedoncite (DPM).
Mandat joj je potvrđen 25. novembra 2021. godine.
Poslednji put ažurirano: 30.11.2021, 19:33

Osnovne informacije

Statistika

  • 6
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Petnaesto vanredno zasedanje, 11.01.2022.

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, rezimirajući Predlog zakona koji je pred nama ja sam u obrazloženju Zakona o privremenom registru državljana Republike Srbije od 16 do 29 godina pronašla sledeće stvari koje su mi izgledale vrlo interesantno, a samim tim i ono što ima kazati a tiče se samog Predloga zakona.

U obrazloženju je navedeno da bi ovaj zakon omogućio ublažavanje ekonomskih posledica nastalih usled pandemije Kovida-19, pa onda takođe kaže je neophodan nastavak preduzetih mera, ciljane podrške državljanima Republike Srbije od 16 do 29 godina koji imaju za cilj povećanje privrednih aktivnosti u stvaranju uslova za poboljšanje društvenog položaja ove kategorije lica kao oblasti od opšteg interesa u Republici Srbiji.

Takođe, tu ima jako bitnih stavki jer svi smo se ovde zajednički složili da kategorija mladih je jako bitna za sve nas, jako bitna za našu državu jer definitivno mladi su ti koji treba da nas vode u bolju budućnost.

Ono što nedostaje u ovom obrazloženju jeste procena finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje zakona. U obrazloženju je navedeno da će sredstva biti obezbeđena, odnosno da su sredstva obezbeđena u budžetu Republike Srbije. Smatram da je trebalo staviti okvirni iznos koji će biti potreban za realizaciju upravo ovog zakona i jednostavno ovog celog projekta.

Obrađujući podatke, odnosno posmatrajući ono izveštaje koji su objavljeni od strane Republičkog zavoda za statistiku objavljenih u godišnjaku demografske statistike u delu gde su vršene procene stanovništva prema starosti i polu zaključuje se zaključno sa 30.6.2022. godine da od procenjenog broja stanovnika u Srbiji gde je okvirno sedam miliona stanovnika ukupan broj mladih od 16 do 29 godina starosti iznosi milion 62 hiljade 380 pripadnika oba pola. Dakle, ako to pomnožimo sa iznosom koji je predviđen da se isplati država će isplatiti okvirno 106 miliona 238 hiljade evra.

Što se mene tiče, smatram da je ova mera podsticajna, da je dobra. Međutim, dolazim iz jednog kraja gde se smatra da mladim ljudima ne treba sve dati na gotovo. Razumem da ova mera nije velika. Iznos od 100 evra ne može u mnogome pomoći nikome od njih, niti da planira neko veliko putovanje ili bilo šta, ali im može pomoći da nešto odrade za sebe, ili kupe knjigu, kako smo to ranije ovde čuli, ili pak sebi priušte neki novi odevni predmet i slično.

Međutim, smatram da bi bilo jako značajno ovakva sredstava i ovakve podsticaje odvojiti i ponuditi mladima koji imaju najbolje kreativne ideje, najbolje preduzetničke ideje, da oni ne budu vagoni već da budu lokomotive, da oni budu nosioci projekata, da na konkursima se njima dodele sredstava kako bi upravo oni osnovali svoja preduzeća i samim tim zapošljavali upravo kategoriju mladih od 18 do 29 godina stanovništva.

Na taj način bismo pomogli privredni rast, jer ako pogledamo kako stoji stopa nezaposlenosti u Republici Srbiji, baš kod ove kategorije ljudi od 15 godina pa do 24 godine starosti primetićemo da je stopa nezaposlenosti mladih ljudi, da kažemo, iako beležimo rast zaposlenosti, ali ipak imamo da je stopa nezaposlenosti, recimo 23,1%, a od toga veći broj upravo jeste nezaposlenih žena, tako da bi afirmacija mladim ženama u kontekstu zapošljavanja ili pak obezbeđivanja samo doprinosa, odnosno samo zapošljavanja bila od velikog značaja.

Takođe, smo imali prilike čuti od predsednice odbora da je Privredna komora Srbije uradila jako puno kada su u pitanju mladi, odnosno da je imala niz inicijativa kroz sekciju za mlade, što je takođe pohvalno, ali trebamo uzeti u obzir, ja se izvinjavam, uzeti u obzir i činjenicu da tim i takvim projektima se obuhvata jako mali broj, recimo, konkretno u ovom projektu bilo je četvoro mladih koji su bili obuhvaćeni.

I na kraju, obzirom da mi vreme već ističe, ja se zaista moram osvrnuti kao pripadnica bošnjačkog naroda, moram se osvrnuti na zbivanja koja su se desila u Priboju i Novom Pazaru, i kazati da mi je drago što Republika Srbija i što će predsednik države sutra biti u Priboju, što ova država pokazuje i Vlada nastoji pokazati da ova država pripada svima, da pripada kako bošnjačkom narodu, tako i srpskom narodu ili obrnuto, kako god želite.

Moram se osvrnuti i kazati da kao neko ko je rođen u Novom Pazaru, ko je celi svoj život, a samim tim mogu kazati da imam jako puno i godina, provela sam u dobrim susedskim odnosima i u prijateljskim odnosima sa pripadnicima srpskog naroda i ovakva dešavanja su zaista apsolutno pogubna.

Mi smo imali prilike da u Priboju za one koji su trebali biti čuvari reda i mira, koji su trebali ulivati bezbednost, osećaj bezbednosti kod svih nas, mi smo kod njih imali prilike čuti izlive jednog apsolutnog nacionalizma, poziva na zlostavljanje i ubijanje, što je zaista sramno i strašno.

Takođe, pored toga kada govorimo o mladima, za mene je neprihvatljiva činjenica, kao ni za moje prijatelje, pripadnike srpskog naroda koji žive u Novom Pazaru, da imamo manifestaciju mladih ljudi koji na kružnom toku sa kapuljačama na glavi, sa bakljama u rukama pevaju stihove pesme - za slobodu zlatnu. Šta to podrazumeva sloboda zlatna? Da li to podrazumeva, znači reči te pesme se mogu tumačiti na različite načine, a jedno tumačenje i poruka koja bi mogla biti prihvaćena jeste da to sloboda treba da bude bez drugih naroda, da treba jednostavno etnocentričnost biti apsolutno izražena.

Pozivam sve vas, ja sam danas došla iz Novog Pazara, došla sam iako je sneg, maltene vejao sve vreme, došla sam da me čujete, isto onako kako ja čujem vas, došla sam da me čuju građani Srbije, jer Bošnjacima i drugim narodima ovo jeste njihova država.

Ja vas molim da sa te strane zaista reagujete i sve one koji pokušavaju da unište naše međuljudske odnose, naše međunacionalne odnose, da im sprečite da to čine. Hvala vam.

Četrnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 22.12.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovane narodne poslanice i poštovane kolege narodni poslanici, pred nama se danas nalaze veoma važne tačke dnevnog reda i imali smo prilike od izvestioca čuti na koji način su i članovi za Savet REM-a predlagani, odnosno o biografijama o kojim ličnostima je reč.

Obzirom da je jako važno govoriti o ovoj tački, govoriti o ljudima koji će biti izabrani za članove Saveta, smatram da trebamo razgovarati i o onome što su i obaveze i dužnosti samog REM-a, a obzirom na to da je Zakon o elektronskim medijima usklađen sa međunarodnim standardima, javlja se i naša obaveza da međunarodne standarde primenimo i u delovanju REM-a.

Ukoliko je navedeno da su odredbe zakona u skladu sa Ustavom kojim se garantuju jednaka prava, te da se u korist unapređenja demokratskog društva, onda Savet REM-a mora poštovati načela navedena u zakonu i u Ustavu Republike Srbije. U protivnom pričao o pravnoj državi će ostati na nivou priče koja se prepričava iznova i iznova, bez stvarne implementacije i uspostavljanja društva jednakih šansi u kojem je izražena vladavina prava.

Dakle, REM je samostalna nezavisna regulatorna organizacija čiji je zadatak delotvorno sprovođenje utvrđene politike u oblasti pružanja medijskih usluga, unapređivanje kvaliteta raznovrsnosti usluga elektronskih medija, doprinosi očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja na način primeren demokratskijim društvima.

Regulatorno telo za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini. S obzirom na to da je Savet glavni organ za donošenje odluka iz delokruga delovanja REM-a, a da se isti sastoji iz članova reda uglednih stručnjaka očekuje se od članova Saveta da odgovorno u skladu sa Ustavom, zakonom i pravilnikom o radu obavljaju svoju dužnost, bez selektivne primene, prava i odgovornosti, samostalno po sopstvenom znanju i savesti.

Mi smo čuli od izvestioca da članovi predloženi nisu pripadnici nijedne političke organizacije i samim tim očekuje se od njih da će samostalno i po sopstvenom znanju i savesti obavljati svoju dužnost.

Takođe, smatram da REM treba da kontroliše rad pružaoca medijskih usluga i da izriče mere ukoliko se utvrdi da pružalac usluga ne obavlja svoju delatnost u skladu sa zakonom. Regulatorno telo za elektronske medije je tu da štiti interese korisnika medijskih usluga, da podstiče očuvanje i zaštitu srpske kulture i jezika, kao i kulture i jezika nacionalnih manjina, što je i predviđeno članom 22. Zakona o elektronskim medijima, a stav 1. tačka 19.

Ono što smo imali prilike u prošlosti svedočiti jeste činjenica je izostala reakcija REM-a kada je RTS odbio da emituje program sa elementima bošnjačke kulture na bosanskom jeziku, što je očigledan primer diskriminacije prema jednoj nacionalnoj zajednici od strane Javnog servisa, odnosno RTS.

Iako Bošnjaci kao građani Republike Srbije uredno plaćaju taksu za Javni servis, koji im je osporio pravo da značajne informacije, kao i elemente nacionalne kulture mogu pratiti na svom maternjem jeziku, kako je i regulisano Zakonom o javnim medijskim servisima, članom 7. tačka 6. koja glasi, citiram: „ Zadovoljavanje potrebe građana za programskim sadržajem koji im obezbeđuje očuvanje i izražavanje kulturnog identiteta kako srpskog naroda tako i nacionalnih manjina, vodeći računa da nacionalne manjine prate određene programske celine i na svom maternjem jeziku i pismu“, kraj citata.

Nedopustivo je to što je Programski savet RTS odbacio zahtev da ta medijska kuća osnuje redakciju na bosanskom jeziku, uz obrazloženje da se konsultovao sa Odborom za jezik SANU, te je donet zaključak, citiram: „ da nisu ispunjeni lingvistički, kulturni i pravni uslovi da se govor Bošnjaka smatra zasebnim jezikom“, kraj citata, što je u potpunosti nonsens, kao i kršenje Ustavom zagarantovanih prava Bošnjaka, član 14. kojim se reguliše zaštita nacionalnih manjina. Država jemči zaštitu nacionalnim manjinama.

Takođe kršenje člana 21. Ustava Republike Srbije koji tretira zabranu diskriminacije jer zabranjena je svaka diskriminacija neposredna ili posredna po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovinskog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe član 75. Ustava kojim se jemči prava pripadnicima nacionalnih manjina. Član 79. takođe Ustava koji garantuje pravo na očuvanje posebnosti.

Republika Srbija je prilikom pristupanja, odnosno ratifikujući Evropsku povelju o regionalnim i manjinskim jezicima priznala bosanski jezik kao jezik Bošnjačke nacionalne zajednice. Dakle, Srbija je prijavila, a Komitet i Savet su prihvatili listu na kojoj se nalazi bosanski jezik. Negiranje prava na jezik jeste negiranje prava na identitet, na postojanje jedne nacionalne zajednice. Kako onda govoriti o demokratskom i multikulturalnom društvu, te ostvarivanju svih individualnih i kolektivnih prava.

Dakle, iz ugla ljudskih i manjinskih prava nedopustivo je da RTS odbacuje zahtev Bošnjačke nacionalne zajednice za emitovanje programa na bosanskom jeziku i na takve stvari REM zaista mora reagovati.

Savet REM-a ne sme da dozvoli da zakon bude prekršen kao što je to bio slučaj u ranijem periodu. Narodna skupština će danas, odnosno sutra će izabrati članove Saveta i ja verujem da će Savet svesno i stručno obavljati svoju delatnost.

Takođe neretko REM treba da izrekne mere protiv svih elektronskih medija koji u svojim programima plasiraju ili neguju govor mržnje prema bilo kome, prema političkim neistomišljenicima, prema drugom i drugačijem, na koncu – prema bilo kome ili bilo čemu jer govor mržnje uvek rezultira nasiljem i diskriminacijom.

Osim toga, kao društvo koje posebnu pažnju posvećuje mladima i nastoji da vodi brigu o njima, kao i da je veliki broj tih naših mladi aktivni konzument elektronskih medija, ne smemo dozvoliti da vulgarnosti, psovke, prozivke po bilo kojoj osnovi postanu normalan vid komunikacije koju će ti mladi ljudi usvajati i primenjivati u svom daljem životu.

Tu se postavlja jednako, jako važno pitanje – šta onda da očekujemo od društva koje će biti izgrađeno na tim skaradnim vrednostima? Programi koji obiluju takvim sadržajem, poput raznih rijaliti ili tv-emisija sa takvom tematikom ne doprinose podizanju opšteg kulturnog i obrazovnog nivoa građana.

Naime, medijska usluga se pruža na način kojim se poštuju ljudska prava, a naročito dostojanstvo ličnosti. Čovek bez dostojanstva je čovek bez suštine. Dostojanstvo ga čini kompletnim, uz sve njegove moralne i kulturološke osobenosti. Iskreno verujem da će članovi Saveta regulatornog tela za elektronske medije, stručno i časno obavljati svoj posao, na opšte zadovoljstvo svih građana Srbije.

Posebno, pažljivo postupajući prema sadržajima primerenim mladima, jer ono što posejemo danas, zasigurno ćemo žeti sutra. U protivnom, obaveza Narodne skupštine je da pozove na odgovornost svakog pojedinca koji ne obavlja svoj posao u skladu sa zakonskim aktima.

Još jednom na kraju ću poručiti da mi je jako drago da smo imali prilike čuti koliko je samo fabrika predsednik Aleksandar Vučić otvorio širom Srbije. Ja se nadam da nove investicije o kojima smo takođe mogli čuti od izvestioca, će biti usmerene i na onaj deo države odakle ja dolazim, na grad Novi Pazar i okolne gradove, poput Sjenice, Tutina, Nove Varoši, Prijepolja i Priboja i neke od tih investicija, neka od tih fabrika da bude otvorena i u tom delu Srbije, jer građani to željno iščekuju. Na taj način ćemo pokazati da aktivno brinemo o svim građanima i da su svi jednaki među jednakima. Zahvaljujem.

Četrnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 21.12.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženo rukovodstvo, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ja ću danas iskoristiti svoje pravo i postaviti nekoliko pitanja na koja očekujem da ću u skorijem roku dobiti odgovore.

Prvo pitanje se odnosi na poštovanje Zakona o javnim preduzećima, koji je objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije“ iz 2016. godine i naravno sa izmenama i dopunama iz 2019. godine. Konkretno, tiče se člana 52. koji reguliše pitanje vršioca dužnosti u javnim preduzećima.

Naime, zakonom je predviđeno da vršilac dužnosti direktora može se imenovati do imenovanja direktora javnog preduzeća po sprovedenom javnom konkursu, ali takođe je navedeno da period obavljanja funkcije vršioca dužnosti direktora ne može biti duži od jedne godine. Takođe, navedeno je u narednom stavu da isto lice ne može biti dva puta imenovano za vršioca dužnosti direktora.

Ono što mi imamo na terenu jeste upravo kršenje ovog zakona iz prostog razloga što u određenim gradovima, konkretno u ovom slučaju u gradu Novom Pazaru, a pretpostavljam da je takva situacija i u drugim gradovima i opštinama u našoj državi, dešava se sledeće – da je jedno te isto lice imenovano za vršioca dužnosti ne samo jednu godinu, već četiri godine uzastopce isto lice biva imenovano za vršioca dužnosti prvo u Javnom preduzeću „Parking servis“, a onda nakon toga sada već drugu godinu za redom u Javnom preduzeću „Gradska čistoća“ i to nije jedinstven primer.

Konkretno, sa druge strane, imamo i takođe v.d. direktora Zavoda za urbanizam grada Novog Pazara, Zavoda za urbanizam, kao što rekoh, Javnog preduzeća „Gradska čistoća“ i Javnog preduzeća „Parking servis“. Konkretno, u statutima ovih javnih preduzeća krši se i sama odredba statuta, krši se, kao što rekoh, i odredba zakona. Zaista očekujem od nadležnog ministarstva da će pokrenuti inicijativu i istražiti ove navode koje ja sada iznosim i samim tim doneti odluku o obustavljanju konkursa, odnosno odluku da se ova lica, poništiti odluku Skupštine grada Novog Pazara, konkretno, koja je juče na svojoj sednici izabrala ova lica na mesto vršioca dužnosti u javnim preduzećima, na mestu direktora.

Drugo pitanje se odnosi direktno na ministarku trgovine, turizma i telekomunikacija, gospođu Tatjanu Matić, koja je u ime resornog ministarstva pohvalila efikasnost lokalne samouprave u gradu Novom Pazaru. Navela je da u realizaciji postojećih projekata je navela strategijski i strateški važne projekte koji će biti prepoznatljivi kada je u pitanju grad Novi Pazar, pogotovo da će oni pospešiti turističku ponudu grada Novom Pazara i učiniti ga još atraktivnijim u budućem periodu.

Tada je ministarka izjavila sledeće – prvenstveno na ulaganje mislimo kada govorimo o „Bezistanu“, „Staroj Čaršiji“, koja bi trebala da bude predmet rekonstrukcije. Kaže da je jedna od ključnih prednosti na Novog Pazara je sportski omladinski turizam.

Ja konkretno postavljam pitanje gospođi ministarki – da li je ona videla severni deo bastiona, bedema u Novom Pazaru koji je već počeo da se urušava i koji je opasan za prolaznike grada Novog Pazara, za sve one koji se kreću tim delom čaršije? Pored toga bih postavila pitanje – u kojim strateškim dokumentima navedena realizacija ovih projekata, obzirom da će i Vlada učestvovati u samoj realizaciji, želela bih da znam kada se planira realizacija, u kojim strateškim dokumentima je navedena?

Kada je u pitanju grad Novi Pazar budžetom za 2022. godine oni nisu odvojili niti jedan dinara sredstava za ovu vrstu kapitalne investicije, niti je navode kao jednu od kapitalnih investicija kojima bi trebalo posvetiti pažnju u narednom periodu.

Poslednje pitanje odnosi se na kabinet premijerke. Naime, premijerka je u poslednjih nekoliko godina posvetila posebnu pažnju jugu Srbije. Tu su navedene sistemske promene u poljoprivredi, kao i podrška domaćem biznisu. Rezultat toga jeste prva kuća meda, gde je Savez pčelarskih organizacija Srbije otpočeo projekat uz podršku kabineta premijerke i 2018. krenuli su u jedan vrlo interesantan poslovni poduhvat. Naime, uspeli su da sada već investiraju i izvoze med, domaći proizvod, koji je vrlo produktivan za opštinu Raču i za sve pčelare u tom okrugu. Taj projekat je potpomognut sredstvima Vlade u vrednosti od 50 miliona dinara.

Moje pitanje bi glasilo – da li Vlad planira ulaganje u Sandžak, konkretno, da li je realizacija projekata od koristi malim ljudima, odnosno zajednicama na mikro planu već naveden u nekim strateškim dokumentima, obzirom da nam je poznato da u Novom Pazaru i u drugim opštinama Sjenice, Prijepolje, Priboj, Nova Varoš, Tutin, postoji jako veliki broj malih preduzetnika, odnosno mala radinost koja je veoma razvijena? Samim tim ukoliko bi imali mogućnosti da ovakve ili slične projekte realizujemo u tom delu Srbije, zaista bi se povećao i broj uposlenih ljudi, odnosno stopa nezaposlenosti bi se smanjila, a samim tim i produktivnost celog kraja i naše države bi bila bolja. Zahvaljujem.

Četrnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 21.12.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženo rukovodstvo, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ja ću danas iskoristiti svoje pravo i postaviti nekoliko pitanja na koja očekujem da ću u skorijem roku dobiti odgovore.

Prvo pitanje se odnosi na poštovanje Zakona o javnim preduzećima, koji je objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije“ iz 2016. godine i naravno sa izmenama i dopunama iz 2019. godine. Konkretno, tiče se člana 52. koji reguliše pitanje vršioca dužnosti u javnim preduzećima.

Naime, zakonom je predviđeno da vršilac dužnosti direktora može se imenovati do imenovanja direktora javnog preduzeća po sprovedenom javnom konkursu, ali takođe je navedeno da period obavljanja funkcije vršioca dužnosti direktora ne može biti duži od jedne godine. Takođe, navedeno je u narednom stavu da isto lice ne može biti dva puta imenovano za vršioca dužnosti direktora.

Ono što mi imamo na terenu jeste upravo kršenje ovog zakona iz prostog razloga što u određenim gradovima, konkretno u ovom slučaju u gradu Novom Pazaru, a pretpostavljam da je takva situacija i u drugim gradovima i opštinama u našoj državi, dešava se sledeće – da je jedno te isto lice imenovano za vršioca dužnosti ne samo jednu godinu, već četiri godine uzastopce isto lice biva imenovano za vršioca dužnosti prvo u Javnom preduzeću „Parking servis“, a onda nakon toga sada već drugu godinu za redom u Javnom preduzeću „Gradska čistoća“ i to nije jedinstven primer.

Konkretno, sa druge strane, imamo i takođe v.d. direktora Zavoda za urbanizam grada Novog Pazara, Zavoda za urbanizam, kao što rekoh, Javnog preduzeća „Gradska čistoća“ i Javnog preduzeća „Parking servis“. Konkretno, u statutima ovih javnih preduzeća krši se i sama odredba statuta, krši se, kao što rekoh, i odredba zakona. Zaista očekujem od nadležnog ministarstva da će pokrenuti inicijativu i istražiti ove navode koje ja sada iznosim i samim tim doneti odluku o obustavljanju konkursa, odnosno odluku da se ova lica, poništiti odluku Skupštine grada Novog Pazara, konkretno, koja je juče na svojoj sednici izabrala ova lica na mesto vršioca dužnosti u javnim preduzećima, na mestu direktora.

Drugo pitanje se odnosi direktno na ministarku trgovine, turizma i telekomunikacija, gospođu Tatjanu Matić, koja je u ime resornog ministarstva pohvalila efikasnost lokalne samouprave u gradu Novom Pazaru. Navela je da u realizaciji postojećih projekata je navela strategijski i strateški važne projekte koji će biti prepoznatljivi kada je u pitanju grad Novi Pazar, pogotovo da će oni pospešiti turističku ponudu grada Novom Pazara i učiniti ga još atraktivnijim u budućem periodu.

Tada je ministarka izjavila sledeće – prvenstveno na ulaganje mislimo kada govorimo o „Bezistanu“, „Staroj Čaršiji“, koja bi trebala da bude predmet rekonstrukcije. Kaže da je jedna od ključnih prednosti na Novog Pazara je sportski omladinski turizam.

Ja konkretno postavljam pitanje gospođi ministarki – da li je ona videla severni deo bastiona, bedema u Novom Pazaru koji je već počeo da se urušava i koji je opasan za prolaznike grada Novog Pazara, za sve one koji se kreću tim delom čaršije? Pored toga bih postavila pitanje – u kojim strateškim dokumentima navedena realizacija ovih projekata, obzirom da će i Vlada učestvovati u samoj realizaciji, želela bih da znam kada se planira realizacija, u kojim strateškim dokumentima je navedena?

Kada je u pitanju grad Novi Pazar budžetom za 2022. godine oni nisu odvojili niti jedan dinara sredstava za ovu vrstu kapitalne investicije, niti je navode kao jednu od kapitalnih investicija kojima bi trebalo posvetiti pažnju u narednom periodu.

Poslednje pitanje odnosi se na kabinet premijerke. Naime, premijerka je u poslednjih nekoliko godina posvetila posebnu pažnju jugu Srbije. Tu su navedene sistemske promene u poljoprivredi, kao i podrška domaćem biznisu. Rezultat toga jeste prva kuća meda, gde je Savez pčelarskih organizacija Srbije otpočeo projekat uz podršku kabineta premijerke i 2018. krenuli su u jedan vrlo interesantan poslovni poduhvat. Naime, uspeli su da sada već investiraju i izvoze med, domaći proizvod, koji je vrlo produktivan za opštinu Raču i za sve pčelare u tom okrugu. Taj projekat je potpomognut sredstvima Vlade u vrednosti od 50 miliona dinara.

Moje pitanje bi glasilo – da li Vlad planira ulaganje u Sandžak, konkretno, da li je realizacija projekata od koristi malim ljudima, odnosno zajednicama na mikro planu već naveden u nekim strateškim dokumentima, obzirom da nam je poznato da u Novom Pazaru i u drugim opštinama Sjenice, Prijepolje, Priboj, Nova Varoš, Tutin, postoji jako veliki broj malih preduzetnika, odnosno mala radinost koja je veoma razvijena? Samim tim ukoliko bi imali mogućnosti da ovakve ili slične projekte realizujemo u tom delu Srbije, zaista bi se povećao i broj uposlenih ljudi, odnosno stopa nezaposlenosti bi se smanjila, a samim tim i produktivnost celog kraja i naše države bi bila bolja. Zahvaljujem.