Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva, pred nama se danas nalaze nekoliko jako važnih tačaka koje su na dnevnom redu, a prvenstveno je jako važan predlog koji ste nam izneli, o članovima, odnosno o sudijama koji se po pravi put biraju na tu funkciju.

Jako me raduje činjenica da veliki broj kandidata koje ste nam predložili jesu mladi ljudi, jesu ljudi koji imaju odgovarajuće veštine, konkursom zadovoljavaju sve obaveze koje su propisane, a samim tim i govore strane jezike. Znači, te me činjenice jako raduju.

Takođe me raduje činjenica da ćemo konačno u našoj demokratskoj državi koja, zaista stremi da se priključi evropskim integracijama u potpunosti imati nezavisno sudstvo, nezavisno tužilaštvo, nezavisno pravosuđe, što će samim tim i ovaj akt o potvrdi Ustava odnosno izmenama odlukama Ustava Republike Srbije potvrditi.

Ovo je značajan iskorak, i samim tim kandidati trebaju maksimalno raditi na tome da svaki mogući sukob interesa u kontekstu suzbijanja ikakvih spona između kriminala i sudstva treba u potpunosti biti sprečeni.

Ja se nadam da će ovakvi mladi ljudi koji dolaze na tako značajne funkcije, da će ih obnašati u skladu sa pravnim regulativama u skladu sa Ustavom Republike Srbije i štititi prvenstveno načela Ustava Republike Srbije.

Mi ćemo na ovaj način imati balans između zakonodavne i izvršne vlasti i, prvenstveno će mi biti jako bitno da celokupna legislativa koju mi na nivou Republike imamo, da se one u praksi u potpunosti implementira, što u nekim slučajevima, pak ne dolazi do toga, tako da se nadam da ćemo sva prava zagarantovana Ustavom moći da crpimo svi zajednički, znači, svi građani jednako, da imaju jednaka prava i samim tim, izbor ovih sudija će potvrditi da ti mladi ljudi koji su konkurisali u septembru danas već nakon ovog današnjeg dana mogu obnašati svoje funkcije.

Takođe, imamo i izbore članova RIK, što je ujedno još jedna odgovorna funkcija svakog pojedinca koji se nalazi u RIK. Pred njima je takođe zahtevan zadatak sprovođenja aprilskih izbora. Ja se nadam da će izbori proteći u najboljem redu, da će svi imati prilike da pokažu šta su to radili, na koji način su radili u prethodnom periodu i kako će raditi u budućnosti.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovani prvi potpredsedniče Vlade, kao i poštovana državna sekretarko, što se tiče samog Predloga odluke o izboru članova UO NAT-a i Predloga članova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, vi ste se zaista potrudili da u materijalu koji ste dobili budu predstavljeni izvanredni stručnjaci koji dolaze sa različitih univerziteta iz Republike Srbije i naravno, što je jako bitno da su apsolutno referentni da obavljaju funkciju članova u Nacionalnom savetu i u UO. Takođe, ono što se da primetiti jeste da su zastupljena oba pola, što je jako važno.

Ono što bih želela dodati, jeste da Nacionalni savet za visoko obrazovanje, čija je nadležnost radno obezbeđivanju razvoja i unapređenju visokog obrazovanja, zaista treba da se bavi unapređenjem kvaliteta, ne samo kontrolom kvaliteta kako smo to mogli ovde ranije imati prilike da čujemo, već da to treba da bude zaista unapređenje kvaliteta.

Samim tim, ukoliko Nacionalni savet, Upravni odbor i Komisija za akreditaciju budu radili samostalno, budu radili u skladu sa normativnim aktima i principima rukovođeni jednostavno izvrsnošću, imaćemo prilike da naši univerziteti budu u celosti otvoreni bez obzira dali je osnivač Univerziteta država ili neko drugi, odnosno dali su privatni ili državni univerziteti treba težiti, apsolutno izvrsnosti.

Ono što bih predložila gospodinu ministru i Ministarstvu obrazovanja uopšte, jeste da se odrede određeni projekti koji bi isključivo bili namenjeni univerzitetima čiji osnivač nije država, jer bi na taj način profesorima koji rade na tom univerzitetu bilo omogućeno veće učešće u projektima, kako bi oni stekli svoju izvrsnost i samim tim svojim studentima davali adekvatno obrazovanje.

Ne kažem da sada kada govorimo o profesorima da treba praviti razliku između nastavnika koji radi na državnim ili nastavnicima koje rade na privatnim univerzitetima, obzirom da je Zakon o visokom obrazovanju eksplicitan, samim tim Pravilnik o izboru u naučna zvanja takođe eksplicitan, i samim tim nastavnici dobijaju svoja zvanja u skladu sa svojim referencama, ali svakako bi trebalo raditi na, kao što rekoh, izvrsnosti jednih i drugih institucija, jer svaki studen ima pravo da odabere gde će studirati, na koji način će studirati i to mu treba biti omogućeno.

Na taj način imaćemo otvorene univerzitete, univerzitete koji će pored toga, znači mi negujemo taj Humboltov princip univerziteta. Trebamo imati … stavove i svakako da studenti trebaju imati mogućnosti da razvijaju kritičko mišljenje, da razvijaju svoja znanja, svoje veštine i težiti ka, ne mogu reći … ovde se jako puno govorilo o tome da li se mi trebamo okrenuti ka proevropskim integracijama ili da li trebamo zadržati sistem koji će nas vratiti natrag u socijalizam. Mi ne možemo govoriti o sistemu odvraćanja od evropskih integracija, ukoliko imamo toliku tehnološku spremnost svakog mladog čoveka, a samim tim i praćenje celokupnih vrednosti evropske integracije na čijem je i putu sama država. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, rezimirajući Predlog zakona koji je pred nama ja sam u obrazloženju Zakona o privremenom registru državljana Republike Srbije od 16 do 29 godina pronašla sledeće stvari koje su mi izgledale vrlo interesantno, a samim tim i ono što ima kazati a tiče se samog Predloga zakona.

U obrazloženju je navedeno da bi ovaj zakon omogućio ublažavanje ekonomskih posledica nastalih usled pandemije Kovida-19, pa onda takođe kaže je neophodan nastavak preduzetih mera, ciljane podrške državljanima Republike Srbije od 16 do 29 godina koji imaju za cilj povećanje privrednih aktivnosti u stvaranju uslova za poboljšanje društvenog položaja ove kategorije lica kao oblasti od opšteg interesa u Republici Srbiji.

Takođe, tu ima jako bitnih stavki jer svi smo se ovde zajednički složili da kategorija mladih je jako bitna za sve nas, jako bitna za našu državu jer definitivno mladi su ti koji treba da nas vode u bolju budućnost.

Ono što nedostaje u ovom obrazloženju jeste procena finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje zakona. U obrazloženju je navedeno da će sredstva biti obezbeđena, odnosno da su sredstva obezbeđena u budžetu Republike Srbije. Smatram da je trebalo staviti okvirni iznos koji će biti potreban za realizaciju upravo ovog zakona i jednostavno ovog celog projekta.

Obrađujući podatke, odnosno posmatrajući ono izveštaje koji su objavljeni od strane Republičkog zavoda za statistiku objavljenih u godišnjaku demografske statistike u delu gde su vršene procene stanovništva prema starosti i polu zaključuje se zaključno sa 30.6.2022. godine da od procenjenog broja stanovnika u Srbiji gde je okvirno sedam miliona stanovnika ukupan broj mladih od 16 do 29 godina starosti iznosi milion 62 hiljade 380 pripadnika oba pola. Dakle, ako to pomnožimo sa iznosom koji je predviđen da se isplati država će isplatiti okvirno 106 miliona 238 hiljade evra.

Što se mene tiče, smatram da je ova mera podsticajna, da je dobra. Međutim, dolazim iz jednog kraja gde se smatra da mladim ljudima ne treba sve dati na gotovo. Razumem da ova mera nije velika. Iznos od 100 evra ne može u mnogome pomoći nikome od njih, niti da planira neko veliko putovanje ili bilo šta, ali im može pomoći da nešto odrade za sebe, ili kupe knjigu, kako smo to ranije ovde čuli, ili pak sebi priušte neki novi odevni predmet i slično.

Međutim, smatram da bi bilo jako značajno ovakva sredstava i ovakve podsticaje odvojiti i ponuditi mladima koji imaju najbolje kreativne ideje, najbolje preduzetničke ideje, da oni ne budu vagoni već da budu lokomotive, da oni budu nosioci projekata, da na konkursima se njima dodele sredstava kako bi upravo oni osnovali svoja preduzeća i samim tim zapošljavali upravo kategoriju mladih od 18 do 29 godina stanovništva.

Na taj način bismo pomogli privredni rast, jer ako pogledamo kako stoji stopa nezaposlenosti u Republici Srbiji, baš kod ove kategorije ljudi od 15 godina pa do 24 godine starosti primetićemo da je stopa nezaposlenosti mladih ljudi, da kažemo, iako beležimo rast zaposlenosti, ali ipak imamo da je stopa nezaposlenosti, recimo 23,1%, a od toga veći broj upravo jeste nezaposlenih žena, tako da bi afirmacija mladim ženama u kontekstu zapošljavanja ili pak obezbeđivanja samo doprinosa, odnosno samo zapošljavanja bila od velikog značaja.

Takođe, smo imali prilike čuti od predsednice odbora da je Privredna komora Srbije uradila jako puno kada su u pitanju mladi, odnosno da je imala niz inicijativa kroz sekciju za mlade, što je takođe pohvalno, ali trebamo uzeti u obzir, ja se izvinjavam, uzeti u obzir i činjenicu da tim i takvim projektima se obuhvata jako mali broj, recimo, konkretno u ovom projektu bilo je četvoro mladih koji su bili obuhvaćeni.

I na kraju, obzirom da mi vreme već ističe, ja se zaista moram osvrnuti kao pripadnica bošnjačkog naroda, moram se osvrnuti na zbivanja koja su se desila u Priboju i Novom Pazaru, i kazati da mi je drago što Republika Srbija i što će predsednik države sutra biti u Priboju, što ova država pokazuje i Vlada nastoji pokazati da ova država pripada svima, da pripada kako bošnjačkom narodu, tako i srpskom narodu ili obrnuto, kako god želite.

Moram se osvrnuti i kazati da kao neko ko je rođen u Novom Pazaru, ko je celi svoj život, a samim tim mogu kazati da imam jako puno i godina, provela sam u dobrim susedskim odnosima i u prijateljskim odnosima sa pripadnicima srpskog naroda i ovakva dešavanja su zaista apsolutno pogubna.

Mi smo imali prilike da u Priboju za one koji su trebali biti čuvari reda i mira, koji su trebali ulivati bezbednost, osećaj bezbednosti kod svih nas, mi smo kod njih imali prilike čuti izlive jednog apsolutnog nacionalizma, poziva na zlostavljanje i ubijanje, što je zaista sramno i strašno.

Takođe, pored toga kada govorimo o mladima, za mene je neprihvatljiva činjenica, kao ni za moje prijatelje, pripadnike srpskog naroda koji žive u Novom Pazaru, da imamo manifestaciju mladih ljudi koji na kružnom toku sa kapuljačama na glavi, sa bakljama u rukama pevaju stihove pesme - za slobodu zlatnu. Šta to podrazumeva sloboda zlatna? Da li to podrazumeva, znači reči te pesme se mogu tumačiti na različite načine, a jedno tumačenje i poruka koja bi mogla biti prihvaćena jeste da to sloboda treba da bude bez drugih naroda, da treba jednostavno etnocentričnost biti apsolutno izražena.

Pozivam sve vas, ja sam danas došla iz Novog Pazara, došla sam iako je sneg, maltene vejao sve vreme, došla sam da me čujete, isto onako kako ja čujem vas, došla sam da me čuju građani Srbije, jer Bošnjacima i drugim narodima ovo jeste njihova država.

Ja vas molim da sa te strane zaista reagujete i sve one koji pokušavaju da unište naše međuljudske odnose, naše međunacionalne odnose, da im sprečite da to čine. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovane narodne poslanice i poštovane kolege narodni poslanici, pred nama se danas nalaze veoma važne tačke dnevnog reda i imali smo prilike od izvestioca čuti na koji način su i članovi za Savet REM-a predlagani, odnosno o biografijama o kojim ličnostima je reč.

Obzirom da je jako važno govoriti o ovoj tački, govoriti o ljudima koji će biti izabrani za članove Saveta, smatram da trebamo razgovarati i o onome što su i obaveze i dužnosti samog REM-a, a obzirom na to da je Zakon o elektronskim medijima usklađen sa međunarodnim standardima, javlja se i naša obaveza da međunarodne standarde primenimo i u delovanju REM-a.

Ukoliko je navedeno da su odredbe zakona u skladu sa Ustavom kojim se garantuju jednaka prava, te da se u korist unapređenja demokratskog društva, onda Savet REM-a mora poštovati načela navedena u zakonu i u Ustavu Republike Srbije. U protivnom pričao o pravnoj državi će ostati na nivou priče koja se prepričava iznova i iznova, bez stvarne implementacije i uspostavljanja društva jednakih šansi u kojem je izražena vladavina prava.

Dakle, REM je samostalna nezavisna regulatorna organizacija čiji je zadatak delotvorno sprovođenje utvrđene politike u oblasti pružanja medijskih usluga, unapređivanje kvaliteta raznovrsnosti usluga elektronskih medija, doprinosi očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja na način primeren demokratskijim društvima.

Regulatorno telo za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini. S obzirom na to da je Savet glavni organ za donošenje odluka iz delokruga delovanja REM-a, a da se isti sastoji iz članova reda uglednih stručnjaka očekuje se od članova Saveta da odgovorno u skladu sa Ustavom, zakonom i pravilnikom o radu obavljaju svoju dužnost, bez selektivne primene, prava i odgovornosti, samostalno po sopstvenom znanju i savesti.

Mi smo čuli od izvestioca da članovi predloženi nisu pripadnici nijedne političke organizacije i samim tim očekuje se od njih da će samostalno i po sopstvenom znanju i savesti obavljati svoju dužnost.

Takođe, smatram da REM treba da kontroliše rad pružaoca medijskih usluga i da izriče mere ukoliko se utvrdi da pružalac usluga ne obavlja svoju delatnost u skladu sa zakonom. Regulatorno telo za elektronske medije je tu da štiti interese korisnika medijskih usluga, da podstiče očuvanje i zaštitu srpske kulture i jezika, kao i kulture i jezika nacionalnih manjina, što je i predviđeno članom 22. Zakona o elektronskim medijima, a stav 1. tačka 19.

Ono što smo imali prilike u prošlosti svedočiti jeste činjenica je izostala reakcija REM-a kada je RTS odbio da emituje program sa elementima bošnjačke kulture na bosanskom jeziku, što je očigledan primer diskriminacije prema jednoj nacionalnoj zajednici od strane Javnog servisa, odnosno RTS.

Iako Bošnjaci kao građani Republike Srbije uredno plaćaju taksu za Javni servis, koji im je osporio pravo da značajne informacije, kao i elemente nacionalne kulture mogu pratiti na svom maternjem jeziku, kako je i regulisano Zakonom o javnim medijskim servisima, članom 7. tačka 6. koja glasi, citiram: „ Zadovoljavanje potrebe građana za programskim sadržajem koji im obezbeđuje očuvanje i izražavanje kulturnog identiteta kako srpskog naroda tako i nacionalnih manjina, vodeći računa da nacionalne manjine prate određene programske celine i na svom maternjem jeziku i pismu“, kraj citata.

Nedopustivo je to što je Programski savet RTS odbacio zahtev da ta medijska kuća osnuje redakciju na bosanskom jeziku, uz obrazloženje da se konsultovao sa Odborom za jezik SANU, te je donet zaključak, citiram: „ da nisu ispunjeni lingvistički, kulturni i pravni uslovi da se govor Bošnjaka smatra zasebnim jezikom“, kraj citata, što je u potpunosti nonsens, kao i kršenje Ustavom zagarantovanih prava Bošnjaka, član 14. kojim se reguliše zaštita nacionalnih manjina. Država jemči zaštitu nacionalnim manjinama.

Takođe kršenje člana 21. Ustava Republike Srbije koji tretira zabranu diskriminacije jer zabranjena je svaka diskriminacija neposredna ili posredna po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovinskog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe član 75. Ustava kojim se jemči prava pripadnicima nacionalnih manjina. Član 79. takođe Ustava koji garantuje pravo na očuvanje posebnosti.

Republika Srbija je prilikom pristupanja, odnosno ratifikujući Evropsku povelju o regionalnim i manjinskim jezicima priznala bosanski jezik kao jezik Bošnjačke nacionalne zajednice. Dakle, Srbija je prijavila, a Komitet i Savet su prihvatili listu na kojoj se nalazi bosanski jezik. Negiranje prava na jezik jeste negiranje prava na identitet, na postojanje jedne nacionalne zajednice. Kako onda govoriti o demokratskom i multikulturalnom društvu, te ostvarivanju svih individualnih i kolektivnih prava.

Dakle, iz ugla ljudskih i manjinskih prava nedopustivo je da RTS odbacuje zahtev Bošnjačke nacionalne zajednice za emitovanje programa na bosanskom jeziku i na takve stvari REM zaista mora reagovati.

Savet REM-a ne sme da dozvoli da zakon bude prekršen kao što je to bio slučaj u ranijem periodu. Narodna skupština će danas, odnosno sutra će izabrati članove Saveta i ja verujem da će Savet svesno i stručno obavljati svoju delatnost.

Takođe neretko REM treba da izrekne mere protiv svih elektronskih medija koji u svojim programima plasiraju ili neguju govor mržnje prema bilo kome, prema političkim neistomišljenicima, prema drugom i drugačijem, na koncu – prema bilo kome ili bilo čemu jer govor mržnje uvek rezultira nasiljem i diskriminacijom.

Osim toga, kao društvo koje posebnu pažnju posvećuje mladima i nastoji da vodi brigu o njima, kao i da je veliki broj tih naših mladi aktivni konzument elektronskih medija, ne smemo dozvoliti da vulgarnosti, psovke, prozivke po bilo kojoj osnovi postanu normalan vid komunikacije koju će ti mladi ljudi usvajati i primenjivati u svom daljem životu.

Tu se postavlja jednako, jako važno pitanje – šta onda da očekujemo od društva koje će biti izgrađeno na tim skaradnim vrednostima? Programi koji obiluju takvim sadržajem, poput raznih rijaliti ili tv-emisija sa takvom tematikom ne doprinose podizanju opšteg kulturnog i obrazovnog nivoa građana.

Naime, medijska usluga se pruža na način kojim se poštuju ljudska prava, a naročito dostojanstvo ličnosti. Čovek bez dostojanstva je čovek bez suštine. Dostojanstvo ga čini kompletnim, uz sve njegove moralne i kulturološke osobenosti. Iskreno verujem da će članovi Saveta regulatornog tela za elektronske medije, stručno i časno obavljati svoj posao, na opšte zadovoljstvo svih građana Srbije.

Posebno, pažljivo postupajući prema sadržajima primerenim mladima, jer ono što posejemo danas, zasigurno ćemo žeti sutra. U protivnom, obaveza Narodne skupštine je da pozove na odgovornost svakog pojedinca koji ne obavlja svoj posao u skladu sa zakonskim aktima.

Još jednom na kraju ću poručiti da mi je jako drago da smo imali prilike čuti koliko je samo fabrika predsednik Aleksandar Vučić otvorio širom Srbije. Ja se nadam da nove investicije o kojima smo takođe mogli čuti od izvestioca, će biti usmerene i na onaj deo države odakle ja dolazim, na grad Novi Pazar i okolne gradove, poput Sjenice, Tutina, Nove Varoši, Prijepolja i Priboja i neke od tih investicija, neka od tih fabrika da bude otvorena i u tom delu Srbije, jer građani to željno iščekuju. Na taj način ćemo pokazati da aktivno brinemo o svim građanima i da su svi jednaki među jednakima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženo rukovodstvo, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ja ću danas iskoristiti svoje pravo i postaviti nekoliko pitanja na koja očekujem da ću u skorijem roku dobiti odgovore.

Prvo pitanje se odnosi na poštovanje Zakona o javnim preduzećima, koji je objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije“ iz 2016. godine i naravno sa izmenama i dopunama iz 2019. godine. Konkretno, tiče se člana 52. koji reguliše pitanje vršioca dužnosti u javnim preduzećima.

Naime, zakonom je predviđeno da vršilac dužnosti direktora može se imenovati do imenovanja direktora javnog preduzeća po sprovedenom javnom konkursu, ali takođe je navedeno da period obavljanja funkcije vršioca dužnosti direktora ne može biti duži od jedne godine. Takođe, navedeno je u narednom stavu da isto lice ne može biti dva puta imenovano za vršioca dužnosti direktora.

Ono što mi imamo na terenu jeste upravo kršenje ovog zakona iz prostog razloga što u određenim gradovima, konkretno u ovom slučaju u gradu Novom Pazaru, a pretpostavljam da je takva situacija i u drugim gradovima i opštinama u našoj državi, dešava se sledeće – da je jedno te isto lice imenovano za vršioca dužnosti ne samo jednu godinu, već četiri godine uzastopce isto lice biva imenovano za vršioca dužnosti prvo u Javnom preduzeću „Parking servis“, a onda nakon toga sada već drugu godinu za redom u Javnom preduzeću „Gradska čistoća“ i to nije jedinstven primer.

Konkretno, sa druge strane, imamo i takođe v.d. direktora Zavoda za urbanizam grada Novog Pazara, Zavoda za urbanizam, kao što rekoh, Javnog preduzeća „Gradska čistoća“ i Javnog preduzeća „Parking servis“. Konkretno, u statutima ovih javnih preduzeća krši se i sama odredba statuta, krši se, kao što rekoh, i odredba zakona. Zaista očekujem od nadležnog ministarstva da će pokrenuti inicijativu i istražiti ove navode koje ja sada iznosim i samim tim doneti odluku o obustavljanju konkursa, odnosno odluku da se ova lica, poništiti odluku Skupštine grada Novog Pazara, konkretno, koja je juče na svojoj sednici izabrala ova lica na mesto vršioca dužnosti u javnim preduzećima, na mestu direktora.

Drugo pitanje se odnosi direktno na ministarku trgovine, turizma i telekomunikacija, gospođu Tatjanu Matić, koja je u ime resornog ministarstva pohvalila efikasnost lokalne samouprave u gradu Novom Pazaru. Navela je da u realizaciji postojećih projekata je navela strategijski i strateški važne projekte koji će biti prepoznatljivi kada je u pitanju grad Novi Pazar, pogotovo da će oni pospešiti turističku ponudu grada Novom Pazara i učiniti ga još atraktivnijim u budućem periodu.

Tada je ministarka izjavila sledeće – prvenstveno na ulaganje mislimo kada govorimo o „Bezistanu“, „Staroj Čaršiji“, koja bi trebala da bude predmet rekonstrukcije. Kaže da je jedna od ključnih prednosti na Novog Pazara je sportski omladinski turizam.

Ja konkretno postavljam pitanje gospođi ministarki – da li je ona videla severni deo bastiona, bedema u Novom Pazaru koji je već počeo da se urušava i koji je opasan za prolaznike grada Novog Pazara, za sve one koji se kreću tim delom čaršije? Pored toga bih postavila pitanje – u kojim strateškim dokumentima navedena realizacija ovih projekata, obzirom da će i Vlada učestvovati u samoj realizaciji, želela bih da znam kada se planira realizacija, u kojim strateškim dokumentima je navedena?

Kada je u pitanju grad Novi Pazar budžetom za 2022. godine oni nisu odvojili niti jedan dinara sredstava za ovu vrstu kapitalne investicije, niti je navode kao jednu od kapitalnih investicija kojima bi trebalo posvetiti pažnju u narednom periodu.

Poslednje pitanje odnosi se na kabinet premijerke. Naime, premijerka je u poslednjih nekoliko godina posvetila posebnu pažnju jugu Srbije. Tu su navedene sistemske promene u poljoprivredi, kao i podrška domaćem biznisu. Rezultat toga jeste prva kuća meda, gde je Savez pčelarskih organizacija Srbije otpočeo projekat uz podršku kabineta premijerke i 2018. krenuli su u jedan vrlo interesantan poslovni poduhvat. Naime, uspeli su da sada već investiraju i izvoze med, domaći proizvod, koji je vrlo produktivan za opštinu Raču i za sve pčelare u tom okrugu. Taj projekat je potpomognut sredstvima Vlade u vrednosti od 50 miliona dinara.

Moje pitanje bi glasilo – da li Vlad planira ulaganje u Sandžak, konkretno, da li je realizacija projekata od koristi malim ljudima, odnosno zajednicama na mikro planu već naveden u nekim strateškim dokumentima, obzirom da nam je poznato da u Novom Pazaru i u drugim opštinama Sjenice, Prijepolje, Priboj, Nova Varoš, Tutin, postoji jako veliki broj malih preduzetnika, odnosno mala radinost koja je veoma razvijena? Samim tim ukoliko bi imali mogućnosti da ovakve ili slične projekte realizujemo u tom delu Srbije, zaista bi se povećao i broj uposlenih ljudi, odnosno stopa nezaposlenosti bi se smanjila, a samim tim i produktivnost celog kraja i naše države bi bila bolja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko Obradović, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi saradnici Ministarstva i poštovani građani Republike Srbije, pre nego što se osvrnem na predlog seta zakona o zaposlenim u javnim sektorima, želela bih da se osvrnem na ono što je moj kolega, dr Jahja Fehratović, jutros u svom postavljanju pitanja istakao i postaviti još jedno pitanje koje se bitno odnosi na našu državu, na sve rukovodeće organe u našoj državi.

Naime, želim da se jasno zauzme stav i da ne postoji odnos između margine i centra na način da su marginalizovani gradovi, u ovom slučaju, u Sandžaku. Oni su na strani, u suštini, u odnosu na sam centar države i da odnos prema kriminalcima i prema ljudima koji ugrožavaju stabilnost, ne samo države, već i svih građana u Republici Srbiji, posebno u ovom slučaju narodnog poslanika, kolege mog, dr Jahje Fehratovića, da budu procesuirani i da se ljudska prava zaštite kao i da prava svakog pojedinca u našoj državi budu ispoštovana u potpunosti.

Ono što želim da država pokaže jeste da ne postoje građani drugog reda, da vladavina prava jeste stub naše države i da je samim tim pravda neupitna. Stoga bih zamolila nadležne organe da ne zakasne u procesuiranju, da se ne desi ponovo još jedan slučaj, nemili događaj, kao što je to bio slučaj ubistva novinara Edina Hamidovića koji je ovog leta mučki ubijen na sred ulice u centru grada Sjenice.

Sada ću se osvrnuti na ono što je u svom uvodnom izlaganju istakla i sama ministarka Obradović, a to je da katalog radnih mesta na kome će se aktivno raditi, odnosno povezivanje radnih mesta i kataloga je veoma važno. Imaćemo jasan uvid u broj zaposlenih u javnom sektoru, kao i o njihovim primanjima. Znači, to je od posebnog značaja, pogotovo u manjim samoupravama, kako ranije i neko od kolega o tome govorio, gde ćemo tačno znati za koliko poslova će nam biti potrebno ljudi da obavljaju svoje poslove.

Takođe, kada je u pitanju povezivanje informacionog sistema sa katalogom radnih mesta u javnom sektoru sa podacima o broju zaposlenih, implementacija centralnog informacionog sistema za obračun zarada je nužna u ovom digitalizovanom svetu, jer ćemo na taj način imati, kao što rekoh, apsolutno jasan uvid u samu implementaciju celokupnog reformskog procesa javne uprave koji je otpočeo 2013. godine. Trebao je biti okončan do 2022. godine, ali obzirom da je reforma sistema plata strateška aktivnost i da će se primenjivati od 2025. godine, podržavamo činjenicu održivosti u isplatama plata i svih davanja.

Istakla bih na kraju da je Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru jasan. Osnovica koju utvrđuje Socio-ekonomski savet mora biti ista u celom javnom sektoru. Trenutno stanje je takvo da su neki sektori pretplaćeni, dok su drugi nedovoljno plaćeni, kao što je to slučaj sa zdravstvom. Zbog toga podržavamo povećanje plata u sektoru zdravstva i smatramo da je jako važno da celokupni sistem isplata bude održiv i da samim tim povećanje plata bude implementirano onog momenta kada je država u stanju da sve zarade isplaćuje i da rast beleži na jedan adekvatan način. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavniče Ministarstva, kolege i koleginice narodni poslanici, analizirajući predlog akta o promeni Ustava Republike Srbije, odnosno predlog 29 amandmana u Ustavu, a osvrćući se na saopštenje koje je izdala Komisija, a upućeno je Evropskom parlamentu, Savetu evropskom, ekonomskom i socijalnom komitetu i Komitetu regiona u kome je istaknuto da je pravosudni sistem Republike Srbije da je ostvario izvestan nivo pripremljenosti, ali da je neophodno da se izvrše reforme, odnosno da izbori karijera nosilaca pravosudnih funkcija budu zasnovani na zaslugama i ekspertizi, da se utvrditi da su izmene Ustava bile nužne usled usklađivanja pravnog sistema Republike Srbije sa pravnim sistemom Evropske unije, kao i korigovanje slabosti aktuelnog ustavnog teksta iz 2006. godine u onom delu o pravosuđu, kao i postizanje višeg nivoa ostvarivanja fundamentalnog ustavnog načela, načela vladavine prava.

S obzirom na to da je SSP između evropskih zajednica i država članica i Republike Srbije potpisan 2008. godine, da je stupio na snagu 2013. godine čime je Republika Srbija dobila status države pridružene EU. Reforma pravosuđa je jasan pokazatelj da Srbija nastavlja putem evrointegracija. Konkretno to se vidi i u članovima 142. gde stoji da sudska vlast pripada sudovima koji su nezavisni. Takođe u članovima 144. gde se tretiran nezavisnost sudija, u članu 145. gde se govori da je stalnost sudijske funkcije, odnosno da sudijske funkcije su stalne za razliku od odredbi Ustava iz 2006. godine po kojem su se sudije birale na tri godine, o čemu smo već imali prilike čuti toliko toga na današnjem zasedanju.

Kada su u pitanju izbori članova Visokog saveta sudstva, pohvalna je činjenica da se biraju na period od pet godina, kao i da isto lice ne može ponovo biti birano bilo za predsednika, bilo za člana Visokog saveta sudstva. Slične odredbe se odnose i na javno tužilaštvo. Funkcija tužioca je stalna, ali isto lice ne može ponovo biti birano za republičkog tužioca šta je jako pohvalno.

Ono što je suštinski bitno u budućnosti jeste da se vodi računa o izboru tužioca i sudija i birati najkvalitetnije kadrove, nezavisno ko ih bira, koji će u potpunosti vršiti svoju dužnost i donositi sudske odluke u ime naroda.

Kada je reč o tužilaštvu treba voditi računa da se odredbe Zakona o javnom tužilaštvu član 82. stav 5. primenjuju, jer to do sada nije bila praksa. U suštini, mi imamo problem da donosimo dobre zakone koji se u praksi ne implementiraju. Konkretno u ovom slučaju, član 85. zakona koji sam spomenula glasi sledeće – pri izboru i predlaganju za izbor javnih tužioca i zamenika javnih tužilaca vodi se računa o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju stručne, pravne terminologije na jeziku nacionalne manjine koja je u službenoj upotrebi u sudu.

Takođe, pravo na suđenje u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom je jedno od suštinskih prava svakog pojedinca, a na to se jutros i osvrnula u svom izlaganju i ministarka pravosuđa i samim tim istakla da suđenje u razumnom roku će biće tema fokusa upravo nakon usvajanja ovog novog Ustava.

Preporuke evropske Komisije za demokratiju putem prava su sprovedene u znatno većoj meri nego što je to bio slučaj prilikom usvajanja Ustava iz 2006. godine. Pohvalno je da na ovaj način izbor sudija i izbor tužilaca biran izvan dosega politike, što je i zaključak Venecijanske komisije nakon usvajanja Ustava iz 2006. godine. Upravo je njihov komentar bio taj da se stvara ozbiljna opasnost da će političke stranke kontrolisati sudstvo. Sada će to slučaj biti drugačiji jer će birati tela koja su sastavljena od pripadnika struke.

Takođe, vladavina prava o kojoj svi govorimo danas, moguća je kroz interakciju sve tri grane vlasti, što je ujedno i nužnost u demokratskim društvima, kroz deljenje odgovornosti od strane sve tri grane vlasti.

Ujedno imala sam prilike čuti i jednu konstataciju da u Republici Srbiji nikada nisu krešena manjinska prava. Moram kazati da su prava pripadnika nacionalnih manjina kršena u prethodnom periodu, možda to sada nije slučaj kada govorimo o trenutnoj Vladi i predsedniku države, odnosno gospodinu, Aleksandru Vučiću, međutim, ja se moram osvrnuti na period kada su 2010. godine kršena prava nacionalnih manjina, konkretno od strane ministra, Svetozara Čiplića koji je tada prekršio izbornu volju građana i onemogućio pravo, bošnjačkoj kulturnoj zajednici da formira nacionalni savet iako je osvojila 48% glasova birača sa teritorije u Republici Srbiji, odnosno na izborima za nacionalne manjina.

Shodno tome, tada je tužilaštvo zakazalo, zakazalo je sudstvo. Ja se nadama da ćemo implementacijom novog Ustava u potpunosti obezbediti vladavinu prava, jednakosti i svim građanima Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovana potpredsednice Vlade sa saradnikom, obzirom da je ovo moje prvo obraćanje, ja ću vas zamoliti da imate malo i razumevanja za emociju koju ću sada iskazati.

Naime, moj dolazak u skupštinsku klupu obeležio je jedan drugi tragičan događaj, odnosno gubljenje lidera Stranke pravde i pomirenja, akademika Muamera Zukorlića, muftije, koga ste svi vi jako dobro poznavali i koji je svojim radom u ovoj Skupštini zaista doprineo boljem razumevanju naroda i predstavljao svoj narod, a i celu državu Srbiju na najbolji način kako je to umeo i znao.

Kao neko ko je imao privilegiju da sarađuje sa njim celih 17 godina, potrudiću se da opravdam poverenje koje mi je ukazao bošnjački narod, delegirajući me upravo da budem jedna od kandidata na listi Stranke pravde i pomirenja i potrudiću se zaista da Republika Srbija, samim tim, kao što rekoh, naša zajednica, beneficira od svih nas koji u ovom parlamentu trebamo raditi u interesu naših građana. Stoga vam zahvaljujem na tome.

Danas na dnevnom redu govorimo upravo o članovima Nacionalnog saveta za kulturu, koje je stručno savetodavno telo u Narodnoj skupštini i koje ujedno ministarstvu i Vladi obezbeđuje stalnu stručnu podršku očuvanju i razvoju širenja kulture.

Samim tim, članovima Saveta daju se ingerencije da ujedno i ocenjuju izvršenje projekata iz oblasti kulture, za koje smo čuli da Ministarstvo kulture je ove godine, da su obezbeđena velika sredstva koja mogu koristiti upravo umetnici i udruženja koja će se baviti raznim oblastima širenja kulture.

Što se tiče samog predloga članova sastava Saveta, koje je predočilo ministarstvo, znači, ovih 11 članova o kojima smo imali prilike čuti danas, neke od koleginica su govorile i o stručnosti samih članova, a s druge strane imali smo i prilike pročitati u njihovim biografijama, koje su nam ujedno dostavljene. To govori o ozbiljnosti samog ministarstva koje se vodilo principom stručnosti i ravnopravne zastupljenosti. Takođe me posebno raduje činjenica da je princip ravnopravne zastupljenosti polova ispoštovan, jer samim tim imamo i pripadnice žena koje su zastupljene u ovom savetu.

Što se tiče unapređenja kulturnih delatnosti, ovde možemo reći da je Ministarstvo apsolutno otvoreno i podstiče kulturno stvaralaštvo kako većinskog naroda, tako i manjinskih naroda, jer ukoliko krenemo od same definicije kulture, jako je teško i definisati sam pojam na jedan opšte prihvatljiv način. Kultura je kod koji i učimo i delimo, kultura neguje verovanje i vrednosti naroda i zajednica, ali samim tim, kultura nas uči kako da razvijamo odnos sa drugim, sa drugim i drugačijim, što je posebno važno istaći.

Što se tiče samog Ministarstva za kulturu, mi možemo reći i ono što je transparentno i primećuje se da je rad Ministarstva za kulturu, na čijem čelu je upravo gospođa Gojković, odnosno naša potpredsednica Vlade, ne može a da ne bude predmet pohvale, jer u prethodnom periodu se odradilo jako puno u polju legislative i normativnih akata, a primer toga jeste upravo i Zakon o muzejskoj delatnosti, koji je Srbija dobila posle skoro pet decenija i kojim je uvedena kategorija „muzej zajednice“. Kao matični muzej zakonom je određen muzej na otvorenom, znači, kao što je to slučaj sa starim selom Sirogojno.

Samim tim, ja bih želela delegirati da i drugi gradovi u našoj državi, poput Novog Pazara, jednostavno, budu uzeti u obzir za predstavljanja grada. To može da bude primer grada muzeja, što daje mogućnost prezentovanja bogatog kulturnog nasleđa koje se može smatrati simbolom multikulturalnosti, odnosno to je očigledan primer prožimanja kultura u našoj zemlji.

Takođe mi je jako pohvalna činjenica koju smo imali prilike i čuti, a to je da je kultura decentralizovana, odnosno da imamo sada situaciju sa novim projektom „Gradovi u fokusu“, gde imamo prilike u različitim gradovima prezentovati kulturno nasleđe i kulturu svih zajednica. Kako je i sama ministarka rekla, već 35 miliona je izdvojeno, što će pomoći svim kreativnim stvaraocima, znalcima da dobiju podsticajna sredstva.

Takođe, veoma je značajno raditi na povezanosti savremenog kulturnog sektora sa privredom, preduzetništvom u kulturi, čime se stvara novi kulturni kapital i vrednosti. To je, takođe, jedna od tendencija kojoj Ministarstvo i teži i posvećuje veliku pažnju, što je ujedno značajno.

Samim tim, i obzirom da dolazim iz dela Srbije koji je bio poznat, iz Novog Pazara, koji je nekada bio i poznat kao centar za proizvodnju lake konfekcije, tu možemo spojiti kreativno i ono što je proizvodno, znači, kreativnu i proizvodnu delatnost gde mladi umetnici mogu oslikavati materijale, gde ćemo dobiti unikatne modele koji se mogu koristiti u proizvodnji lake konfekcije i tome slično.

Što se tiče Stranke pravde i pomirenja, mi želimo ujedno i pohvaliti postavljanje pravnih osnova za uređenje oblasti zaštite kulturnog nasleđa i digitalizacije materijalnih i nematerijalnih kulturnih dobara.

Obzirom da živimo u svetu gde sve ono što nije digitalizovano polako, ali sigurno nestaje, ova tendencija je jako značajna, jer svi segmenti trebaju biti digitalizovani, kako bi ostali upamćeni i deo jednog kulturnog nasleđa i kulture sećanja naroda koji živi u našoj zemlji.

Takođe, ono što je jako dobro i što želim pohvaliti, a tiče se Ministarstva, jeste da je vidljiva integracija naše kulture u međunarodne razvojne tokove. Ujedno, Ministarstvo podstiče mobilnost umetnika i samim tim, daje značajan doprinos svim tim mladim ljudima koji segmente svog stvaralaštva mogu prikazati u drugoj zemlji, a samim tim, usvojiti nova znanja, a svoja već stečena znanja i iskustva mogu prezentovati u drugim zemljama.

Takođe mi se dopala najava ministarke kulture, što se tiče saradnje između Ministarstva kulture i Ministarstva obrazovanja.

(Predsedavajuća: Vreme.)

Ono što bih ovom prilikom želela da predložim jeste organizovanje nacionalnih seminara kulture za studente univerziteta i đake osnovnih i srednjih škola na temu predstavljanja kultura svih naroda koji žive na teritoriji naše države, iz prostog razloga što mi jako često upoznajemo druge narode koji ne žive u našoj zemlji, a ne poznajemo dovoljno jedni druge.

To je suština na kojoj trebamo zajednički raditi, gde će mladi ljudi iz jednog kraja Srbije upoznati mlade ljude iz drugog kraja Srbije i samim tim razbijati predrasude koje postoje.

To će doprineti razumevanju nas samih, a i razumevanju drugih, što će ujedno nesumnjivo dovesti do plodotvornijeg suživota.

Jako mi je drago kada sam slušala kolegu iz SNS koji je govorio o kulturi stradanja i kulturi pamćenja. Takođe mi je drago što predsednik ove države, Aleksandar Vučić, poštuje, takođe, sve narode koji žive u Republici Srbiji. Pokazao je da borba za kulturno nasleđe, koja je u fokusu svih naroda, ona je prepoznata i kada su u pitanju drugi manjinski narodi u Republici Srbiji. Samim tim, pokazao je razumevanje i ne samo poštovanje prema manjinskim narodima. Ja kao Bošnjakinja koja dolazi iz Novog Pazara, ja se zaista nadam da će predsednik države nastaviti sa diskursom partnerskog odnosa prema bošnjačkom narodu i ostalim narodima u Republici Srbiji. Zahvaljujem.