Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću prvo nešto da kažem o Zakonu o izvršenju i obezbeđenju. On se, kako to često unazad godinama bivši režim priča, tiče rada tih zlih javnih izvršitelja i nekih zlih tamo javnih beležnika. Tako to oni tvrde, samo nikako da nam odgovore – ako su tako zli što su ih uveli u pravni sistem Republike Srbije kad su bili na vlasti?

Zašto nisu postavili ograničenja i po pitanju tarifa javnih izvršitelja i po pitanju ograničenja koja su vezana za naplatu potraživanja izvršnih dužnika? Nije ih ni bilo briga za to. Promenila se vlast, e onda su oni koje smo mi doveli da izvršavaju neke presude oni su sad odjednom zli jer to je, jel, politički dobra poruka.

Sada imamo zakon koji ograničava prava i rad javnih izvršitelja, ne da bi se onemogućila naplata nekog dugovanja jer svako dugovanje mora da se naplati, nego da se ograniči samovolja prilikom postupka izvršenja i jedna humana crta u jednom zakonu koji ne možemo da kažemo da je baš potpuno human. Samo što niste imali hrabrosti vi to da uradite.

Meni je jako degutantno kada jedna koleginica priča, recimo, o pravima ginekologa. Sedi u klupama bivšeg režima koji nije ni jednog jedinog specijalistu medicine odškolovao, ni jednog jedinog. Od 2003. do 213. godine ni jedan jedini specijalista nije izašao iz naših instituta. Malo je to degutantno.

Dalje, Zakon o upisu prava svojine na nepokretnostima, danima ovde slušam kako je neko oštetio investitore koji su plaćali građevinske dozvole koji su legalizovali svoje objekte itd. To može da kaže neki ili ko se ne razume o čemu se ovde radi ili neko ko zna o čemu se radi, ali eto, treba da pošalje neku političku poruku da onaj koji se pridržavao ranijih zakonskih propisa je sada oštećen, jer to tako izgleda. Jedan je čak tu i postavio pitanje bezbednosti objekata koji će da budu, pazite, ne predmet ozakonjenja, nego predmet upisa svojine.

Sad jedno normalno pitanje, zar te objekte neko već ne koristi? Zar neko već ne živi u njima, ne godinu-dve, nego decenijama, pa je sada našao da se seti da postavi pitanje bezbednosti, ali ne zbog bezbednosti, nego zbog politike?

To je ta vaša večita trgovina emocijama. Sve probleme koje ste napravili u društvu i koji se dan-danas rešavaju su predmet vaše trgovine emocijama kod građana Srbije, jer ni jedan jedini problem niste rešili. Dok ste bili na vlasti, ni jedan jedini problem niste rešili.

Vratiću se na neke probleme koji su rešeni i to skoro, za koje vi niste imali hrabrosti ni da pisnete. Dakle, ovde je reč o upisu prava svojine na nepokretnosti. Da bi došli do upotrebne dozvole ili potpune legalizacije objekta, potrebno je da uradite sva ona urbanistička akta, da uradite projekat izvedenog stanja, da se uradi tehnički prijem i da onda objekat dobije upotrebnu dozvolu. Da li je ovo što mu nedostaje sprečava objekat da bude predmet prodaje? Ne. Može da prometuje, može da se nasleđuje, može da se poklanja, može da se tereti, sve ono što dosad nije mogao. Jeste da će zato što mu nedostaje upotrebna dozvola da ima nižu tržišnu vrednost, ali to je stvar vlasnika objekta hoće li da nastavi da ulaže u svoj objekat i da ima objekat u tržišno punom kapacitetu ili će da bude u ovakvom stanju u kakvom je danas. To je vaše nerazumevanje celog zakona.

Slušao sam ovde kolege poslanike i oko cena, dotakao se malo toga i ministar Siniša Mali, politika cena, pa prvi put smo imali da država na jedan odgovoran način pokušava da reši određena tržišna pravila i monopole koji su zatečeni u Republici Srbiji zbog politike cena.

Sad jedno pitanje - a što to niste uradili 2009. ili 2010. godine? Namerno postavljam te godine kao odrednicu.

Neko dobacuje a nema pojma o čemu govorim.

Dakle, niste smeli da intervenišete na tržištu i administrativno ograničite cene zato što je Mišković trebao "Maksi" da proda "Delezu" i da "Delez" dobije preko 70% tržišta Republike Srbije. Da ste administrativno intervenisali, cena bi bila manja i manje bi vaš gazda za koga ste radili i sa kojim ste radili dobio novca. To je danas problem, jer "Delez" i dan-danas kontroliše oko 70% tržišta Republike Srbije u robi široke potrošnje.

Jel to vama smešno? Meni nije. Jel ste smeli da rešite taj problem? Niste. Zašto? Radili ste, imali ste svoje gazde za koje ste radili ili ste delili pare sa njima.

Taj problem je rešen zato što je vama nedostajala hrabrost.

Dugo godina sam slušao, dotakao se ministar Siniša Mali i politike kamata. Samo da vas podsetim, niste smeli da pisnete, da rešavate probleme, kredite u švajcarskim francima. Niste smeli, niste ni rešili, niti ste imali zakonsku regulativu, jel ste ili radili za banke ili ste delili novac sa njima. Niste ni smeli da se suprotstavite bankama.

Sada da postavim pitanje - jel taj problem rešen?

Zašto ste tako nervozni?

Jel taj problem rešen? Jeste ili nije?

Rešen je.

Postavljam opet pitanje. Ponoviću - da li ste jedan jedini problem građana Republike Srbije rešili za 12 godina dok ste bili na vlasti? Evo, niste ni jedan. A ja sam vam za manje od pet minuta samo četiri problema nabrojao koje je rešila vlast Aleksandra Vučića u proteklih nekoliko meseci. Vi za 12 godina niste rešili ni problem ozakonjenja, ni pravo upisa svojine, ni cene, ni kredite, ni Zakon o javnom izvršenju i obezbeđenju. Zato nemojte da se čudite što ćete večito da sedite tu ili da gledate Skupštinu Republike Srbije preko TV, vlast više nikada u ovim klupama nećete da imate.

Očigledno da nervoza postoji, ali to nije problem Srpske napredne stranke. Kako su se ponašali, kako su vladali, tako su i nagrađeni od građana. Meri se njihova podrška i popularnost među građanima promilima. Probali su da se sakrivaju iza studenata, iza blokada - ni to više ne mogu. Pokušavali su privremenu vladu da naprave - ni toga više nema. Ostaje samo trgovina emocijama, ali, pazite ovo, trgovina emocijama sa problemima u društvu koje je izazvala njihova vlast i koje i dan-danas rešavamo.

Na primer, ja sam govorio o politici cena a ovde je to predstavljeno kao da ne znam o čemu i šta pričam. Monopol na tržištu imaju nosioci kapitala koji su došli i zadobili taj monopol za vreme vaše vlasti. I vi sada oko toga pravite kako smo mi neuspešni. Ja sam nabrojao samo jedan deo stvari koje je vlast Aleksandra Vučića i SNS rešila. Mogao bih da pričam o mnogo toga.

Za vas je danas vest kada se negde neki pogon zatvori i ostane 100 ili 200 radnika bez posla. Za vreme vaše vlasti nije bila vest kad svakog dana 500 ljudi ostane bez posla. I to su rezultati razlike između vas i nas i to građani mere kada izađu na izbore - ono što ostaje iza nas, odnosno što je ostajalo iza vas. I kada to jednom razumete, možda neki put nešto i uradite u politici. A dokle god se bavite vašim fantazmagorijama, dobacivanjima, uvredama i ne prihvatite odgovornost za greške koje ste pravili, nikad vama više građani neće da veruju.

Dame i gospodo narodni poslanici, na jučerašnjoj sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava raspravljali smo o predlozima zakona koji su iz nadležnosti odbora, a koji su tema rada današnje sednice.

Sam odbor je trajao nešto preko dva sata, što je prilično bilo neuobičajeno za dnevni red koji je bio predložen i o kome smo raspravljali, a dobrim delom i zbog toga da smo imali u raspravi sukob.

Možete da zamislite kako nama izgleda kada najveća lopuža iz dinastije "Ces Mekon" priča na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava kako je neko korumpiran, pa još dovodi u pitanje i sistem javnih nabavki koji je danas na snazi.

Samo da podsetim, javne nabavke su kod njih trajale po tri-četiri godine, nije postojao plan javnih nabavki, nije postojao registar javnih nabavki, nije postojao registar ponuđača, nije postojao portal da možete da pratite kompletan postupak sprovođenja javne nabavke. Javne nabavke i privatizacija u dinastiji "Ces Mekon" bile su burazerske i sad su oni sebi dali za pravo da nekome pričaju kako je neko korumpiran.

Ja bih samo da podsetim, da je dinastija "Ces Mekon" i bivši režim, da su ostali na vlasti, ne bi bilo ni Moravskog koridora, ne bi bilo ni auto-puta "Miloš Veliki", ne bi bilo brze saobraćajnice požarevačka naplatna rampa "Golubac", ne bi bilo ni brze pruge od Beograda do Subotice.

Ministar reče da je stopa inflacije u julu ili junu mesecu ove godine bila 4,7% na međugodišnjem nivou i da je to bio razlog da se Vlada Republike Srbije zabrine i da nešto uradi po pitanju zaštite životnog standarda građana.

Gospodine ministre, njihova inflacija od 4,7% za njih je bila nedosanjani san, zato što nikad nije bila manja od 10%, a oni pričaju o tome kako je kod nas inflacija visoka. Jeste za ovu vladu, za vas je super bila, samo je nikad niste dostigli, uvek je bila bar dva puta veća.

Gospodin ministar se dotakao i deviznih rezervi. Samo da podsetim građane Republike Srbije, danas su zlatne rezerve veće nego neto devizne rezerve koje smo zatekli 2012. godine. Danas se povećavaju i penzije i plate u većoj stopi nego što je stopa inflacije. Danas imamo stabilan dinar, velike devizne rezerve, imamo infrastrukturu koja se gradi.

Neko će možda da kaže - pa, dobro, možda bi to imali i da je neko drugi na vlasti. Možda. Ali, siguran sam u jednu stvar - da je dinastija "Ces Mekon" i bivši režim ostao na vlasti, ne bi od ovoga imali ništa što sam nabrojao. Jer, da vas pitam, građani Srbije, šta ste dobili za 12 godina njihove vlasti? Neki auto-put? Neku prugu? Neku bolnicu? Neku školu? Ništa od toga. Evo, njima je i sad to smešno, a tek smo nekih šest meseci više od njih na vlasti i nismo upropastili Srbiju, za razliku od njih. Njima je valjda bio to rezultat - kako nešto upropastiti. Nama nije.

Da li možemo da budemo zadovoljni onim što smo uradili? Možemo. Da li je to dovoljno? Nije. Moramo da nastavimo da izgrađujemo i obnavljamo Srbiju. Moramo da čuvamo Srbiju, i od ovakvih koji su je vodili 12 godina i upropastili je i doveli do prosjačkog štapa. Tome u prilog idu i ovi zakoni koji jesu isključivo u korist građana, a ne elita koje sebe smatraju da imaju pravo da budu predodređeni da vode Srbiju bez građana i bez volje.

Odbor je na sednici doneo odluku da predloži Narodnoj skupštini da izglasa predložene zakone zato što su oni u interesu građana Republike Srbije, a na veliku štetu bivših elita kojima sada svaki uspeh Srbije smeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Macut, imali smo priliku ova dva dana da čujemo i vaš program Vlade, a i kolege iz bivšeg režima koje su nešto mnogo nestrpljive i nešto mnogo nervozne. Evo, i sad ne mogu da se odreknu nasilja i da prestanu da prete narodnim poslanicima koji će da podrže izbor Vlade. Sad ne znam da li je u pitanju terapija ili nešto drugo, da li je u pitanju njihov mentalni sklop, ali izgleda mi da ovde dolazi do nekih određenih…

Da sačekam kolegu iz opozicije ili bivšeg režima da završe sa uvredama, pošto je očigledno da je to jedini manir koji oni znaju i kome jedino pribegavaju. Pošto vidim da su se mnogo potresli zato što je neko juče od njih izlazio iz zgrade Skupštine Srbije i neko mu je doviknuo „lopove“ ili „ustašo“. Vrlo su potreseni zbog toga. A zamislite kada ovaj što je krao toalet papir, organizovao da se članovi SNS kamenuju i gađaju jajima, to nije ništa i od toga se ta gospoda ne ograđuju. Priča ovde o nasilju jedan visoki bivši državni funkcioner, koji je zaustavljao, pazite, i vršio nasilje nad ženom novinarkom, a onda dođe ovde da nama priča i prosipa finoću, najobičniji siledžija. Trljaj oči slobodno. Sram te bilo!

(Narodni poslanici opozicije: Ko?)

Ti! Pa da dobijete pravo na repliku, malo ćete sutra. Znamo mi dobro ko je to radio.

Sad pazite ide dalje njihova rasprava ova vlada nema legitimitet. Kako vi merite taj legitimitet? Evo, baš me interesuje kako ga merite. Jesu bili neki izbori možda? Pa, nisu. Pa, kako merite taj legitimitet, količinom decibela što ispaljujete na ulicama. Jel, to legitimitet? Količinom jaja kojima gađate ovde nas u Narodnoj skupštini i građane Srbije, jel to legitimitet? Jel legitimitet otimanje policijskih štitova policajcima? Prebijanje neistomišljenika? To vam je legitimitet.

Onda imate još pravo, hrabrosti da kažete prelazna vlada, čija prelazna vlada? Stručnjaka sa mašinskim mozgom? Prelazna vlada koju bi činile visoko kvalifikovane vrhunske lopuže? Baš tako. Ovde jedna mlada koleginica nešto reče, ne zameram joj zbog nedostatka životnog iskustva, ali se jako dobro sećam da su građani, dok ste vi vladali štrajkovali tako što su zakucavali svoje ekstremitete za radne stolove i radna mesta. To ste zaboravili, pa, kada ni to nije bilo dovoljno odsecali sebi delove ekstremiteta i uzimali kao hranu, da bi skrenuli pažnju šta se dešava sa njihovim sudbinama. To su te vaše ekspertske vlade. To su te vaše ekspertske vlade kada je svakog dana 500 ljudi gubilo radno mesto.

Da tražite nešto i da imate podršku građana, izašli biste na izbore i ne biste mlade studente gurali ispred vas i decu između ostalog, i iz vrtića kada biste mogli izveli bi ste decu.

I, ovaj ovde što je krao toalet papir da dopunim koleginicu Bilju Pilju, u Strazburu je bio pre dva meseca, znate šta je tražio u Strazburu, toalet papir i prelaznu vladu. E, to vam je isto, to vam je taman isto, jer jadan je političar, jadan i bedan i nikakav, koji ne traži podršku svog naroda, nego traži od drugih. Zaboravite na prelaznu vladu, to smo vam rekli odmah i džaba ste gubili vreme za to.

Imamo predlog vlade koji je podneo mandatar Macut i ta vlada ima ozbiljne zadatke ispred sebe, pre svega, da reši problem u prosveti, valjda ste zato toliko i napadali Dejana Vuk Stankovića, kandidata za ministra. Da neko kaže da se nekome isplate plate za posao koji nije radio, pa, to samo kod vas može, to samo kod vas može, kao što jedan univerzitetski profesor kaže - pa, nije strašno što će studenti da izgube godinu, to je malo za cilj. Čiji cilj? Koji cilj? Za koga? Za vas da budete ministri, ne za njih.

Ne dobijamo privremenu vladu, da li možemo da je nazovemo ekspertskom ne znam, ali ono što znam dobijamo srpsku vladu. Onu vladu koju biraju narodni poslanici, ne plenumi, do duše, biramo je na plenumu, ali jedinom zakonitom i Ustavom dozvoljenom, a to je na plenumu Narodne skupštine, zato što želimo da ova vlada bude vlada kontinuiteta. Vlada kontinuiteta koji će da povećava plate zaposlenih, koji će da povećava uposlenost, koja će da povećava penzije, koja će da izgrađuje i reformiše Srbiju, da bude mnogo lepše mesto nego što je bila, nego što je danas. To je nešto što vi ne možete da shvatite, koji ovo ne podržavate, zato što nemate političku ideju, nemate šta da ponudite građanima, bežite od izbora i samim tim pokazujete koliko ste jalovi. Ova vlada imaće rezultata, hteli vi da prihvatite ili ne. Živela Srbija.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo sada smo imali priliku da vidimo jedan performans koji se dešavao ovde u Narodnoj skupštini. Poznato je da narodni poslanik ne može da bude odgovoran za ono što kaže u Narodnoj skupštini, ali ima jedna druga stvar, a to je kakav će njegov status da bude u društvu na osnovu onoga što ovde govori. Zamislite jedan univerzitetski profesor, koji je sada ovde maločas govorio, dao je sebi za pravo da priča o nekakvom bešumnom zvučnom topu, koga niko nije video i niko nije čuo.

Da stvar bude još gora, zvučne topove ovde u Narodnoj skupštini imali smo priliku da vidimo pre nekoliko dana, gde je bilo skoro nemoguće raditi, gde čovek nije čuo samog sebe, gde smo bili zatrpavani dimnim bombama, biber sprejom, suzavcem, jajima. Eto, jedan univerzitetski profesor je sebi dozvolio da svoje kolege narodne poslanike gađa i jajima i sada ti isti sebi isto daju za pravo da kroz laži, neistine, pokušavaju da stvore jednu svoju istinu, jednu svoju priču i da bi nekim čudom došli na vlast.

Zamislite vi univerzitetskog profesora sa Fakulteta političkih nauka, kada je upozoren da će studenti možda izgubiti godinu, daje odgovor - pa nije to ništa, to je mala cena da bi mi profesori došli na vlast. Ovo poslednje parafraziram, ali to je istina. Taj odgovor sam dobio. To je mala cena što će nekom mladom čoveku da ukradu i oduzmu godinu života da bi se pravila nekakva vlada društvenog poverenja.

Onda shvatite do koje mere su oni spremni da idu i da njima nije stalo uopšte ne samo do obrazovanja tih mladih ljudi, ne samo do njihove budućnosti, već mogu da verujem da im nije stalo ni do njihovih života, jer jelte, za njih čak ni ljudski život je mala cena da bi imali vladu društvenog poverenja, kako oni to nazivaju.

Sada idemo korak dalje, u jednom potpuno besramnoj diskusiji koju sam slušao kroz formu poslaničkog pitanja. Iznose se izmišljeni podaci, izmišljene i napravljene činjenice. Ja razumem da moj kolega narodni poslanik nešto kaže što nije možda tačno, to se dešava, čovek nije u pravu, ima svoj stav koji nije ispravan, doveo ga je neko u zabludu, dao mu je pogrešnu informaciju, dešavalo se to svima nama, ali kada čovek svesno potpuno svestan iznosi neistine i laži da bi nastavio destabilizaciju Srbije i pritom je univerzitetski profesor, ja nemam drugi izraz da kažem nego da je to talog i mulj srpskog društva, i to onaj najgori, onaj koji smo imali priliku da vidimo i 5. oktobra 2000. godine. Nema šta nisu spremni da urade i nema cene koju srpsko društvo treba da plati da bi oni ostvarili svoje političke ciljeve i ambicije da ponovo se valjda dočepaju Srbije, državne kase, vlasti, ko zna čega sve još, da sprovode neke sulude politike.

Ovde je jedan spominjao Asada, Sadama, neko Gadafija, sve je to nekako bilo neko Arapsko proleće. Samo neka mi neko kaže u ovoj sali, svi ti narodi koji su doživeli Arapsko proleće, jesu li imali nešto dobro od njega? Kakve su im države danas? Jel žive bolje ili lošije? Da li mi želimo zaista da imamo ponovo to jedno iskustvo kakvo nose te obojene revolucije koje nisu ništa drugo nego nasilan način za preuzimanje vlasti ulepšan kroz jedno ime i ništa više, jer narod u principu ne voli nasilje.

Da bi malo i tu njihovu komisiju koja je ispitivala to da li su studentski zahtevi ispunjeni, nekako se to i poklopilo sa ovom raspravom, neko će reći kakve to veze ima sa izborom članova Saveta guvernera NBS, pa ima, i te kako ima.

Zamislite, kolege narodni poslanici, da nama bivši guverner NBS je član te čuvene rektorske ili koje komisije profesora koji podržavaju proteste i on ocenjuje da li su ispunjeni uslovi koje su studenti postavili. Samo bih da podsetim, dok je on bio guverner od 2008. do 2012. godine inflacija u Srbiji je kumulativno bila oko 55% za četiri godine. To je više od 10% godišnje. Dok je on bio guverner NBS iz Srbije je netragom nestalo negde oko sedam milijardi deviznih rezervi. Dok je on bio guverner NBS gospodin Šoškić, kroz aferu „Agrobanke“, „Razvojne banke Vojvodine“ i još nekih manjih banaka, nestalo je iz budžeta Republike Srbije tih banaka oko milijardu evra zato što su falsifikovali izveštaje o poslovanju tih banaka i povukli još negde oko 450 do 500 miliona evra da pokriju gubitke kroz emitovanje državnih hartija od vrednosti. Sada nama takve spodobe, protuve daju ocene da li je nešto ispunjeno ili nije.

Ja sam prethodni dan zasedanja izneo jedan podatak, pošto ovde stalno slušam o tome kako Srbija živi od kredita, kako se pravi lažna slika o dobrom stanju i dobrom životu u Srbiji zbog zaduživanja Republike Srbije. Izvukao sam jedan podatak. Od 2008. do 2012. godine Republika Srbija se zadužila tačno 1.236 milijardi dinara ili da prevedem u evre - nešto malo preko 10 milijardi evra za četiri godine, a u vreme kada je Srbija zarađivala oko tri puta manje nego danas i u odnosu na BDP to je najbrže i najveće zaduživanje Republike Srbije u njenoj istoriji.

Uvek pitam, u redu, možda ste morali, samo ne znam šta smo mi imali od tih 10 milijardi evra, da li smo dobili neki put, neku prugu, neku bolnicu, neku školu, da li je nešto dobio narod od tih 10 milijardi evra koliko ste nas zadužili za samo četiri godine ili smo dobili zatvorene fabrike, 600.000 nezaposlenih koji su izbačeni na ulice, inflaciju koja je preko 10% gubitak vrednosti dinara kao nacionalne valute i stvaranje jedno opšteg očaja u društvu?

Zamislite, baš ti takvi nama danas pričaju, daju sebi za pravo da pričaju kako se Srbija prekomerno zadužuje, kako je inflacija velika, visoka, kog god, a tri ili četiri puta je manja nego u njihovo vreme i kako pričaju o tome kako se sve živo pokrade, sve živo nestade, a u državnoj kasi nikada više para i nikada više novca među građanima Republike Srbije u njihovoj istoriji.

Taj cinizam koji oni sprovode ogleda se u još jednom delu. Mnogi greše kada misle da je nadležnost NBS ta koja je vezana isključivo za kurs evra. Ona ima mnogo važniju ulogu u ekonomiji i privredi Srbije. Jedna je kontrola cena kroz inflaciju, o tome smo pričali, drugi je kontrola rada i poslovanja banaka.

Pre nekoliko dana usvojili smo Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Samo da podsetim i kolege poslanike i građane Republike Srbije, u periodu od 2004, 2005. do 2018. godine mogli ste da zaključite ugovor sa bankom, da dobijete novac i da vam sutradan stigne obaveštenje da je banka, u skladu sa svojom poslovnom politikom, promenila kamate i da sada imate dva puta veću kamatu nego što ste juče ugovorili. Ne izmišljam. Tako se zaista dešavalo u realnom životu. Što je dovelo do toga da siromaši stanovništvo, da je privreda na prvom mestu postaje nesposobna da servisira svoje obaveze prema bankama, što je na kraju dalo kao rezultat 600.000 novonezaposlenih za vreme njihove vlasti. Da li je danas to moguće? Nije, i to jeste i uloga na prvom mestu Narodne banke da svojim aktivnostima spreči samovolju poslovnih banaka i da ih natera da posluju u skladu sa zakonskim propisima koji važe na teritoriji Republike Srbije.

Kada posmatrate javni dug u periodu od 2008. do 2012. godine, podatke koje sam iznosio su zvanični. Međutim, oni drugi su zaista, zaista mnogo teži što ne znači da nisu verodostojni zato što se u tom periodu deficit budžeta finansirao po dva osnova. Prvi osnov je bilo zaduživanje kod poslovnih banaka i međunarodnih kreditora. Drugi osnov je bio privatizacija. Sad zamislite da se neko zadužio preko 10 milijardi evra, sprovodio privatizaciju i iz te privatizacije još više uvećavao deficit koji je imala država. Ovde pričamo da su određeni mangupi, koji ovde spominju nekakve stelt zvučne topove, potrošili 14 ili 15 milijardi evra za projekte koje možemo nazvati stelt jer ih niko nije video, a koji su nas doveli do toga da kao država budemo u situaciji da se potpuno raspadnemo i devastiramo.

Mene zaista iznenađuje hrabrost naslednika takvih politika da ovde priča o bešumnom zvučnom topu koji niko nije video, koji niko nije čuo, od koga niko nije povređen, samo zarad jednog cilja, a to je da stvara tenzije u društvu do te mere da se kao društvo potpuno raspadnemo, da više ne razgovaramo jedni sa drugima, kao da ne živimo na istom prostoru i ne delimo istu državu i iste vrednosti. Najlakše je zavesti mlade ljude koji nemaju dovoljno životnog iskustva. Tu polazim, pre svega, na prvom mestu i od sebe, ali ako to neko stariji radi, zarad svojih nekih političkih ciljeva i političkih ambicija, koji nije sposoban da uradi na osnovu svog znanja, svoje sposobnosti, svog programa, takve ljude mogu samo da nazovem talogom, muljem, nečim najgorim što postoji u srpskom društvu.

Građani Srbije nemaju potrebe da brinu, bez obzira koliko god se oni trudili da tenzije u društvu podižu, obojena revolucija im je propala, neće više nikad ta banda da vodi Srbiju, Srbija je 15-og pobedila i nikada više neće moći ponovo da odlučuju oni koji su je upropastili i doveli do prosjačkog štapa o sudbinama nas koji živimo u Srbiji, koji volimo Srbiju. Živela Srbija.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam mislio da u ovom obraćanju kao predstavnik Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava govorim u ime Odbora i da podnesem jednu vrstu izveštaja šta je Odbor radio na prethodnim sednicama, ali ne mogu da se otmem utisku koji evo već nedeljama trpimo mi ovde u Narodnoj skupštini, a sa nama i građani Republike Srbije koji su za očuvanje javnog reda i mira i poštovanja svakog čoveka koji živi i koji je građanin Republike Srbije.

Danas smo imali ponovo jednu priliku da vidimo na jednom primeru kako oni koji su iz klupa koje su sada prazne nas zatrpali dimnim bombama, topovskim udarima, suzavcem, jajima, flašama, protivpožarnim aparatima, nas optužuju za nasilje i da mi hoćemo da izazovemo i sprovedemo neko nasilje. I nije to samo scena od pre neki dan, to oni rade godinama unazad. Pri tome, ako im se neko suprotstavi, glume žrtvu, a žrtva koja je trpela nasilje postaje nasilnik.

Čuo sam i neke svoje kolege ovde koji su apelovali i apelima možemo svi da se pridružimo, samo ne mogu da razumem, svako od nas može da porazgovara sa studentima koji hoće da nastave škole u Pionirskom parku, a idite, pokušajte, ako ti koji zastupaju tu tezu da razgovaraju sa ovima koji ne žele i koji blokiraju univerzitete. Jel možete nešto da im kažete? Jel možete da im se obratite? Jel možete i smete da im kažete da greše i da rade na svoju štetu?

E, pa, gospodo, te mlade ljude i njihov način razmišljanja stvorili ste vi jednom otrovnom kampanjom po svim društvenim mrežama i ovim tajkunskim, lopovskim televizijama, kao što su N1 i Nova S.

Podele u društvu zarad vlasti radite vi i ništa drugo. Treba da vas bude sramota, ne da odmahujete glavom.

Jedan podatak koji sam spremio za ovu diskusiju jeste koliki je bio javni dug za vreme vaše vlasti?

Vidite, njemu je to smešno.

Evo, neka me ispravi gospodin ministar Siniša Mali. Godine 2008. javni dug Republike Srbije bio je 778 milijardi. Godine 2012. godine 2.014 milijardi dinara. Deset milijardi evra najmanje ste zadužili Srbiju za četiri godine i to nikome nije pošlo za rukom. Tad je Srbija bankrotirala.

Postavljam pitanje, voleo bih da je još vaših kolega tu, a šta smo mi kao građani Srbije imali od tih 10 milijardi evra što smo zadužili Srbiju, što ste je zaduži? Ništa. Ni jednu bolnicu, ni jedan put, ni jednu školu. Dobili smo vrhunske lopuže na vlasti i vrhunske lopuže na vlasti sada počinju da postaju vrhunski teroristi, jer smo terorizam imali priliku da vidimo ovde u Narodnoj skupštini. Neko će da kaže – pa dobro, to je oblik političke borbe. Ma, nije. Možda teroristički oblik političke borbe i u maniru vrhunskih lopuža i terorista - izvode ponovo decu na ulice, jer jedan od oblika terorizma jeste zloupotreba dece u političke terorističke svrhe. Treba da vas bude sramota za to. To vam, bez obzira na rezultat 15. marta, nikad neće oprostiti građani Srbije. Kad tad, budite u to uvereni, i manite se tih priča, kako oni kažu to, pročitah negde – vlada društvenog poverenja. Evo, sad vam kažem - pre bih sebi ruku odsekao nego glasao za tu Vladu, pre bih, po cenu života, da mi stavite cev na čelo ne bih glasao za jednu vladu vrhunskih lopuža i prevaranata zato što znam kakvu su nam Srbiju ostavili 2012. godine kada smo imali te ekspertske vlade.

Završavam. Zamislite ekspertsku vladu, recimo, između ostalih bio je i neki ministar Dragan Milovanović, vaš kolega iz sindikata postao ministar. Na fakultet krenuo kad sam ja krenuo u osnovu školu, a nije ga završio kad sam ja postao narodni poslanik u 32 godine, pa ili sam ja brzo postao narodni poslanik ili je on sporo učio fakultet, ali bio je ministar za rad u toj vašoj ekspertskoj vladi društvenog poverenja.

Ne možete vi više nikoga da prevarite. Srbija će da pobedi. Živela Srbija!

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista zanimljivo tumačenje Poslovnika o radu Narodne skupštine, da li odbor nešto mora ili ne mora, da li treba ili ne treba, da li će Skupština da glasa jednom ili dva puta po jednom amandmanu, na to se svodi procedura.

Moj uvaženi kolega ne zna da njegove kolege iz poslaničkih grupa su sazivale sednice Narodne skupštine sa zakonima koji nisu ni ušli u proceduru. To ne znate. Što vam ne kažu? Sedite sa njima. Sa njima ste bili na listi. Zakazivale su se sednice Narodne skupštine sa zakonima koji nisu bili u proceduri, tako su valjda javili iz neke ambasade. Zakažite sednicu, nema veze što nema zakon. Jel su to te vrednosti o kojima vi pričate?

Ne merite vi, neko drugi ili treći, da li smo mi najbrže rastuća ekonomija ili druga u Evropi. Jedno od uputstava obojene revolucije jeste negacija svih pozitivnih rezultata. Međutim, tu računicu vama kvare Evrostat, Svetska banka i MMF i sve agencije koje se bave investicionim i kreditnim rejtingom Republike Srbije, pa ćete vi na osnovu jednog telefonskog razgovora iz jedne nama susedne zemlje da kažete – ne, taj moj razgovor sa nekim mojim kolegom, prijateljem iz Crne Gore ima veću težinu nego sve ove međunarodne institucije. Vi se igrate ovde sa Narodnom skupštinom i sa nekim procedurama koje, u neku ruku, i nisu toliko važne koliko ono šta su radile vaše stranačke kolege sa kojima ste bili na listi, a to da su upropastili Srbiju.

Upropastili su pa je 600 hiljada ljudi ostalo bez posla, a minimalna penzija je bila, ne minimalna nego prosečna penzija je bila nešto 160, 170 evra, pa se podsetite tog vremena kad spominjete Crnu Goru.

Želim reč.

Ovo je jedan od amandmana koji su usvojeni od strane predlagača, nije od strane nadležnog odbora, zbog toga će Narodna skupština morati dva puta da glasa, a ne jednom i to je jedino što je proceduralno problematično.

Ovako se pišu amandmani ako hoćete da neki amandman bude usvojen i da zakon koji je u proceduri bude donet na što je god moguće bolji način. Mogu da kažem kolegama iz bivšeg režima, da sam takve amandmane pisao i kao poslanik opozicije i prihvatani su bili i usvajani, za razliku od vaših - briše se. Vi ste više amandmana sa tekstom - briše se podneli, nego ja za sve ove godine koliko sam narodni poslanik.

Čini mi se, nemam ništa protiv toga ni da podnošenje amandmana bude razlog da iznesete svoj politički stav i u tome ću uvek da vas podržavam, ali ne mogu u nečemu drugom, a to je što se prema kolegama ponašate sa namerom da nekog uvredite. To možete u privatnom razgovoru, nemam ništa protiv da imate bilo kakvo vaše privatno mišljenje o bilo kome od nas, ali nemojte da zaboravite da vređate i građane Republike Srbije koji su za moje kolege glasali, pa onda nemojte da se ljutite na te iste građane koje nazivate sendvičarima, bangavima, krezubima, nepismenima, potkupljivima, kukavicama, što neće da glasaju za vas, jer ovu vladu Republike Srbije podržava blizu 2,5 miliona građana Srbije. Njih vređate, ne nas.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo sada vidim da pojedine kolege hoće da nas uče kako treba da radi Narodna skupština.

Ja sam podneo amandman na član 12. Nadležan odbor se nije izjasnio i ne mora da se izjasni o amandmanu.

Sada zamislite ovo, da Narodna skupština, narodni poslanici napišu Predlog zakona i upute u proceduru i da je nadležno neko ministarstvo za taj zakon i Vlada ne odgovori i ne da mišljenje na taj zakon, znači Narodna skupština neće da usvoji taj zakon. To mogu samo neznalice da tvrde. Usvojiće.

Narodni poslanik sam jako dugo, ali moram da priznam kolegama sa druge strane. Za kratko vreme napisali su više amandman briše se nego ja za 25 godina poslaničkog staža. Toliko o tome, a od tih 25 12 je bilo u opoziciji i sva sreća što nisam ovako ponašao u opoziciji, jer danas sigurno ne bi bio narodni poslanik i sigurno nikada ni politička opcija kojoj sam tada pripadao ne bi bila na vlasti.

38/2 AL/LŽ

Samo nastavite tako, pokažite, građanima Srbije kakvi ste, nekulturni, nevaspitani, kako vidite politiku, kako vidite svoje kolege poslanike, kako na kraju vidite i građane Srbije koje vređate da su sendvičari, da su botovi, da su nepismeni, da su potkupljivi, da su kukavice.

Evo sad upravo pokazujemo kako mišljenje oni imaju o građanima Srbije. Sada su imali priliku građani Srbije da vide šta misle oni koji navodno njih predstavljaju. Ja neću da spominjem ni stotine hiljada zaposlenih, ni tri puta veće plate i više od dva puta veće penzije. Samo hoću da kažem da i ovaj primerak ovde je išao na mitinge SNS i tetku vodio, i tetku, i avanzova za apanaže. Uzimao apanaže. Samo da vidim kolike je on to dobijao, pa ako to tvrdi neka siđe među građane Požarevca koji kreću na miting da im kaže da je on dobijao novac za apanaže od SNS, da vidite kako će da prođe.

Dame i gospodo narodni poslanici, ko se zanosio sa tim da ćemo danas da pričamo o ispunjenju zahteva studenata ili da ćemo da razgovaramo o podsticajima Vlade Republike Srbije da mladi konačno dođu do stana, grdno se prevario.

Danas smo imali jednu situaciju koja je krenula u maniru teroriste Aljbina Kurtija koji je isto ovo radio u parlamentu privremenih kosovskih institucija, bacao suzavac i šok bombe. To je danas ovde u ovoj Skupštini uradio terorista Miloš Jovanović. Na stranu to što su i jedan i drugi teroristi, kao posledica njihovog terorizma danas imamo i povređene tri koleginice, a jednoj je i život ugrožen.

Postoji još jedna simbolika između njih i terorista koja je brutalno unizila dostojanstvo Narodne skupštine. Mnogima je promaklo da su dimne bombe koje su ovde bacili bile u crnoj i crvenoj boji. Treba da podsetim građane Republike Srbije da su crna i crvena boja zaštitne boje terorističke organizacije OVK i tu simboliku Miloš Jovanović je takođe uspeo da postigne ovde svojim terorističkim delovanjem u Skupštini Srbije. Nisu ništa bolji teroristi izabrani sa liste Srbija protiv nasilja. Videli smo kako su oni protiv nasilja i šta su radili ovde u Skupštini Srbije.

Moram da pitam – da li su se zaista zanosili idejom da će terorizmom u Skupštini Srbije da pokrenu građanski rat? Moram da ih podsetim da se građanskim ratom u Srbiji ne brani Kosovo, da se građanskim ratom u Srbiji ne brani Republika Srpska, da se građanskim ratom u Srbiji Srbija ne može sačuvati. To im uopšte nije važno. Njima je važno da na nasilan, brutalan način, bez podrške građana, dođu na vlast i ispune ono što se očekuje od njih, a to je da tzv. Kosovo bude priznato od Republike Srbije i Republika Srpska nestane.

Pored svih tih njihovih suludih ideja mogu samo da poručim građanima Srbije, ne njima, jer oni su beznadežan slučaj, Srbija neće i ne sme da stane. Živela Srbija!

Zahvaljujem.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, mi ćemo na današnjoj sednici da utvrđujemo i Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2025. godinu, pa bih podsetio sve kolege narodne poslanike da prilikom donošenja Zakona o budžetu postoji jedan deo koji se zove programski deo budžeta gde su predviđena zaduženja Republike Srbije u toku godine za koji se budžet odnosi.

Naime, mi smo donoseći Zakon o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu predvideli jedno ovakvo zaduženje. Zbog toga nam je i Vlada na vreme uputila Predlog zakona sa kojim bi uskladili Zakon o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu u onom programskom delu gde je ovo zaduženje bilo već predviđeno samim Zakonom o budžetu i Narodna skupština bi trebalo do kraja ove godine da donese poseban zakon kojim ispunjava onu svoju obavezu koju je imala prilikom donošenja Zakona o budžetu za 2024. godinu.