Zahvaljujem.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, mi ćemo na današnjoj sednici da utvrđujemo i Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2025. godinu, pa bih podsetio sve kolege narodne poslanike da prilikom donošenja Zakona o budžetu postoji jedan deo koji se zove programski deo budžeta gde su predviđena zaduženja Republike Srbije u toku godine za koji se budžet odnosi.
Naime, mi smo donoseći Zakon o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu predvideli jedno ovakvo zaduženje. Zbog toga nam je i Vlada na vreme uputila Predlog zakona sa kojim bi uskladili Zakon o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu u onom programskom delu gde je ovo zaduženje bilo već predviđeno samim Zakonom o budžetu i Narodna skupština bi trebalo do kraja ove godine da donese poseban zakon kojim ispunjava onu svoju obavezu koju je imala prilikom donošenja Zakona o budžetu za 2024. godinu.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednice, za funkcionisanje javnih finansija potrebna je privreda, a da bismo imali privredu potrebno je da imamo jak finansijski sektor. I danas naš finansijski sektor, pogotovo državni finansijski sektor ne mora da uplaćuje svakog meseca po 50.000 evra „Ces Mekonu“ radi konsultantskih usluga.
Zamislite, jedna banka 50.000 evra mesečno, puta 12 meseci, izračunajte, 600.000 evra, puta četiri godine, dva miliona i 400 hiljada evra je „Ces Mekon“ od svake naše državne banke uzimao za sebe i sada lije gorke suze, krokodilske.
Kada je u pitanju Požarevac, iz koga ja dolazim, mogu da kažem da i lokalna i republička vlast imaj čime da se pohvale. Zamislite, kada neko govori o istočnoj Srbiji, priča o tome kako je ljudi napuštaju, a hoće da zatvori rudnike u Boru i u Majdanpeku, zato što su tamo kineski investitori, pod izgovorom da se narušava životna sredina, možda ne neko lično, ali politika njegove stranke je takva.
Da podsetim javnost, najveća pojedinačna investicija na teritoriji Republike Srbije pre EKSPA, bio je baš Požarevac, gradila se i uskoro očekujemo na mreži nova TE Kostolac B3, u kojoj treba da se zaposli ili već radi 260 radnika, još 260 radnika zbog proširenja kopa koji je potreban, to je rudnik da se razumemo, koji je potreban da bi ta termoelektrana imala dovoljno uglja. To je samo na jednoj investiciji 520 radnih mesta.
Podsetio bih da je grad Požarevac 2015. godine ili 2016. godine, kupio staru šećeranu i da je koristi kao novu industrijsku zonu, da je tu otvoren pogon PHC-a, u kome radi blizu 1000 ljudi.
Takođe, podsetio bih građane Požarevca da je požarevačko porodilište bilo završeno u građevinskim radovima pred 5. oktobra 2000. godine, a da je počelo sa radom tek 2018. godine. Razlog zašto oni koji su vodili Srbiju do 2012. godine bio je taj da je to porodilište napravila Mira Marković i da ne treba da se završi i da građani Srbije ne treba da ga dobiju. Da zlo bude još veće, ne samo da ga nisu završavali, nego su valjda u nemogućnosti da naprave zatvoren bazen, pravili fontanu, a mermer sa porodilišta skidali da se izgradi fontana.
Takođe bih hteo da podsetim, da evo recimo, i te opštine koje su daleko od Požarevca koji je sedište Braničevskog upravnog okruga dobili i oni fabriku, recimo u Kučevu, prisutan je investitor Koka-Kola, ozbiljan investitor, niko ne može da mi kaže da nije, tamo radi oko 100 ljudi.
Znate, do dolaska SNS na vlast, Požarevac je važio za zabranjeni grad. Ništa nije smelo da se desi u Požarevcu zato što je to rodni grad bivšeg i pokojnog predsednika Slobodana Miloševića, i svi Požarevljani su od bivšeg režima nosili tu anatemu zbog pokojnog predsednika. Tako je bilo u Požarevcu do 2012. godine, zato i kažem da nije ni čudo što se danas gradi brza saobraćajnica, požarevačka naplatna rampa, Golubac. Kako mislite da te ljude koji žive u Požarevcu, u Braničevskom upravnom okrugu zadržimo u Srbiji, zadržimo u Požarevcu i Braničevskom upravnom okrugu i u istočnoj Srbiji ako nemaju puteve. Jel neki put napravljen pre 2012. godine? Ja ne znam, znam da je rekonstruisano sada u poslednjih nekoliko godina preko 80 kilometara regionalnih i magistralnih puteva. Znam da je potpuno rekonstruisan put između Kučeva i Majdanpeka. Znate, Majdanpek, to je onaj grad koji je pre dolaska kineskog investitora, na izlazu iz Majdanpeka je pisalo, ko izađe poslednji neka ugasi svetlo. To nije šala, to je istina, svojim očima sam video.
Sada je neko protiv i Kineza i rudnika, pod izgovorom da neko nekoga proteruje, samo zarad sticanja političkih poena i ništa više.
Srbija je krenula svojim putem razvoja. To kako se Srbija razvija govori nam u prilog činjenica kakve su naše javne finansije, koje sada neko stalno osporava i priča o tome kako smo mi prezaduženi. Nismo, samo da podsetim, sadašnja vlast zatekla je javni dug od 17,5 milijardi evra, na bruto domaćem nacionalnom dohotku od 33, 34 milijarde evra i taj deo duga kada dodajete onih 38, uračunajte i oduzmite vaših 17,5, jer to je dug koji je ova vlast nasledila, pa, da vidimo šta smo mi uradili sa naših 17, 18 milijardi javnog duga, šta su dobili građani Srbije, koliko puteva, koliko bolnica, koliko škola, koliko radnih mesta, koliko fabrika, kakve su nam plate, to je za naših onih 17,5, 18 milijardi evra javnog duga.
Šta smo dobili za vaših 17,5 milijardi evra javnog duga, onih koje smo zatekli? One koje smo zatekli? Dobili smo zatvorene fabrike, upropašćene puteve, 500 hiljada novonezaposlenih, znači nije došao neko pa nije našao posao, nego su ljudi gubili posao. Imali smo potpunu devastaciju privrednog, ekonomskog i monetarnog sistema. Samo da vas podsetim, da je evro za četiri godine sa 78 dinara dospeo na 119,80 dinara, a da smo pri tome prodali preko 5,5 milijardi deviznih rezervi, nismo uspeli da stabilizujemo kurs evra.
Šta vam to govori? Da nismo imali realan sektor i privredu, da je država u to vreme štampala novac da bi isplaćivala plate i penzije. Prihvatam neke stvari, da li može ovako ili onako taj novac da se utroši, to je stvar političkih razlika i programskih opredeljenja, ali nemojte, ono što svi vide, da negirate, a negirate da se Srbija izgrađuje i da napreduje i da postaje mesto koje je i bolje, koje je kvalitetnije za život. Srbija je oduvek bila lepa zemlja i niko više ne beži iz Srbije kao što pričate i dobacujete.
Pogledajte malo istraživanja, videćete da se ljudi ne samo više odseljavaju nego se mnogi i vraćaju. Evo, ja ću da vam kažem iz opštine Žabari, tri porodice su se trajno vratile u Srbiju. Hajde, samo mi recite kada se to dešavalo za vreme bivšeg režima? Nikada, bežali su ljudi iz Srbije. Bežali su od minimalca od 14,15 hiljade dinara. Bežali su od plate od 300 evra. Bežali su od propadanja kroz kursne razlike, štampanje novca, inflaciju koja je svake godine bila veća nego danas. Svake godine je bila veća, svake godine je imala dve cifre.
Tako da mogu da poručim građanima Srbije, da ne brinu za javne finansije Republike Srbije, penzije će od 1. decembra da budu veće, plate u javnom sektoru od osam do 12%. Srbija će nastaviti da se razvija, nastaviće Vlada Republike Srbije da radi na poboljšanju kvaliteta života u Republici Srbiji, da bi građani Republike Srbije imali onakav život kakav zaslužuju i kakav očekuju. Živela Srbija.
Dame i gospodo narodni poslanici, na jučerašnjoj sednici Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, doneo je odluku da preporuči Narodnoj skupštini da usvoji Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2024. godinu.
Pre svega hteo bih da istaknem da u poslednjih nekoliko godina imamo jednu praksu koja, mogu da kažem, treba da služi kao primer kako se rukovodi javnim finansijama. Za vreme bivše vlasti mi smo imali mnogo rebalansa. Nijedan rebalans nije bio zato što su budžetski prihodi veći, nego što su planirani, već naprotiv, zato što su budžetski prihodi bili manji, a troškovi veći, što je došlo do toga da zateknemo državu kako smo zatekli 2012. godine.
Naravno, bilo je tu i raznih rasprava po pitanju toga kako taj novac treba da se potroši. Neko je imao drugačije ideje, samo ne znam zašto mu je ta kreativnost nedostajala kada je vršio vlast u Republici Srbiji.
Ono što je meni kao predsedniku Odbora za finansije, najviše zasmetalo, jeste što se neki rezultati koje ima ova Vlada dovode u pitanje.
Pre svega hteo bih da kažem da ovaj rebalans predviđa 135 milijardi dinara više nego što je planirano, a prihodovano, da se na određen način kroz zakone o budžetu i druge zakone, vrati građanima Srbije.
S druge strane, dosadašnji rezultati Vlade Republike Srbije potvrđuju da ćemo, sasvim sam siguran, i u narednim godinama imati ovakve sednice, pre svega zbog bruto rasta BDP, koji je kao što ste čuli od ministra, drugi u Evropi, visokog izvoza koji ima naša privreda i koji sve više i više pokriva uvoz za normalno funkcionisanje privrede.
Međutim, u tom delu smo opet došli do jednog sukoba mišljenja koji se često zloupotrebljava, tvrdeći da Republika Srbija, Vlada i Narodna banka Srbije veštački održavaju kurs dinara. Samo niko još mi nije dao nijedan jedini ekonomski opravdan dokaz da je to veštački, jer da je veštački objasnite mi onda kako raste pokrivenost uvoza izvozom. Znači, kada je valuta dobra, dobro ocenjena domaća, onda vam izvoz raste, što se i dešava.
Objasnite mi rast deviznih rezervi sa 5,1 milijardu, koliko je bilo, neto pričam, neto ne bruto, koliko je bilo 2012. godine, danas je 21 milijarda, skoro 22 milijarde evra neto deviznih rezervi što u devizama, što u zlatnim rezervama. Kako to ako kurs nije dobar, rastu devizne i zlatne rezerve?
Sva ova politika koju vodi Vlada, počev od reformi koje su sprovedene 2014. i 2015. godine, daje nam dokaz da se kvalitet života u Srbiji poboljšava, možda ne onom brzinom kojom bismo mi to voleli, ali dovoljnom brzinom da građani osete poboljšanje kvaliteta života, što nam opet daje za pravo da sve ono što je sprovodio u reformama tada premijer, a sada predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, što je nastavila Vlada Ane Brnabić dve, i sadašnja gospodina Vučevića, daju za pravo da smo potpuno sigurni da će oni ciljevi koji su postavljeni za 2027. godinu da se ostvare, a to je plata od 1.400 evra, penzije od 650 evra, minimalna zarada veća nego ikad.
Zbog toga je Odbor na sednici koja je održana juče predložio Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona.
(Beograd, 29.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 30300.00 | RSD | 03.08.2020 - 01.08.2022. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 81000.00 | RSD | 03.08.2020 - 01.08.2022. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 81000.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 30300.00 | RSD | 01.08.2022 - |