Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine ministre Šarčeviću sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, pred nama je razmatranje seta zakona iz vaspitanja i obrazovanja jednog od stubova naše države.
Odmah na početku, gospodine ministre Šarčeviću da smo na čisto, vi ste došli kao ministar prosvete nauke i tehnološkog razvoja u jedan haos, valjda ne treba da obrazlažem šta to znači, ambis od prosvete i nauke. Samo da kažem da mi nismo imali ni tada ni cilj vaspitanja opštih definisanja. Da smo tranziciju izvršili, a uništili vaspitanje i obrazovanje. Poterali najbolji kadar iz vaspitno obrazovnih ustanova, a jedan od tih kadrova ste vi gospodine, imam hrabrosti da to kažem, ministre koji ste otišli i formirali privatne škole i postigli svetske rezultate. To je jedno.
Drugo, svako onaj ko misli da se reforma, pojedine reforme mogu završiti za godinu, dve ili tri, je zalutao u prosvetu, ako je u prosveti ili ako je u klupama poslanika onda, izvinite, onda smo zalutali kao narodni poslanici. Reforma je dugoročni proces, to je stalni proces. Dozvolite ipak da kažem, osnovno 2000. godine pogotovo, kada je bivša vlast došla na vlast, tzv. DOS osnovno je bilo uništavanje vaspitanja i obrazovanja. I to pod jedan, izbaciti iz svih vaspitano obrazovnih ustanova i svih faktora vaspitanja i obrazovanja, upravo vaspitanje. Mi od tada, gospodo, nastavnici koji slušate i profesori nemamo vaspitanja u nijednom, hajde da kažemo, nijednoj državnoj, pa i drugim ustanovama. Zašto? Jer smo sve faktore, po mom, hajde, nekakvoj mojoj evidenciji, 15 faktora uništili.
A pogotovo smo uništili one kadrove u školama koji su bili zaduženi za vaspitanje i obrazovanje, a to su školski pedagozi. Umesto njih, Soroš sa zapada ubacio je psihologe.
Gospodo, vama, profesori, se obraćam. Vi znate da pedagog u školi se bavi pedagoškim aspektom učenika, a psiholozi, oni dolaze na 500 učenika jedan, ili na hiljadu. Bivša vlast uvela je u svaku školu i najmanje psihologa, pa je proglasila, izvinite, nenormalnim sve đake, sve roditelje, sve radnike i sve stanovnike u državi. To je taj haos koji je uveden.
Nađite mi, molim vas, u poslednjih 15 godina, od 1990. godine do 2015. godine ijednog školskog pedagoga da je znao napraviti svoj plan rada i realizovati. Nađite mi ga, molim vas. Proterani su oni koji su bili iz škole. Vi ste, gospodine, moram da kažem, ministre, jer to je opozicija, bez obzira i ova koja je ovde i ona koja nije, vas optužuju, ne samo ona nego i određeni profesori, ne svi, većina ne, po pojedinim fakultetima, vi ste ušli u haos. Hvala vam gospodine ministre što ste zaokružili, nakon 20 godina, vaspitno-obrazovni sistem. Jel tako, gospodine ministre? Jel tako, gospodo prosvetni radnici?
Šta to znači? Znamo koliko osnovnih škola imamo, predškolskih ustanova. Broj nastavnika nismo znali u osnovnim školama kada je gospodin ministar za ministrom dolazio. Jel tako, gospodine ministre? Ni u osnovnoj školi, ni u srednjoj školi, ni na fakultetima. Našli smo u jednoj školi 20 nastavnika viška, nijedan čas nisu predavali. Haos je bio.
I koga vi danas optužujete? Pogotovo oni kojih danas nema. Dolaze vas optuživati oni koji su tada vršili funkciju ministra i pomoćnika ministara. Danas se javljaju oni. Ako imaju malo morala, a nemaju, bar neka ćute. Ali, nemaju, jer vidim šta rade ovih dana.
Ključno pitanje, modernizacije naše zemlje, koju smo na neki način ne samo propagirali nego planirali, i provodimo je, jeste i modernizacija vaspitanja i obrazovanja. I upravo ste vi to uveli.
I da ne zaboravim - vratili ste vaspitanje, pomalo, u vaspitno-obrazovni sistem. Hvala vam, gospodine ministre.
Mi smo imali muke dok niste vi došli, da u zakone o osnovnoj i srednjoj školi, da ga zovemo Zakon o obrazovanju i vaspitanju, kako ga sad nazivamo. Ranije je bio samo o obrazovanju, jer su isterali vaspitanje iz škole.
Ja vam preporučujem strategiju, neka se zove strategija vaspitanja i obrazovanja. Pre se vaspitava, a onda obrazuje, to zna svaki pedagog.
I drugo, da ne bi možda kod strategije prevazišli neke stvari, odnosno zanemarili, opšti cilj vaspitanja nismo definisali, još u državi, 25 godina. Opšti cilj. Koji je cilj vaspitno-obrazovnog sistema? Da bi na bazi opšteg cilja izvodili opšte ciljeve pojedinih nastavnih predmeta u školama ili studijskih grupa na fakultetima. Da ne idem dalje u širinu.
Vi ste sistem uljudili, znate broj kadrova, imate alate sada da direktore biramo, najkvalitetniji kadar. Znate ko su bili direktori? Pa, vi znate. Uličari, sa ulice su ih dovodili, bez visoke stručne spreme. Da ne kažem da je u Ministarstvu prosvete, ne znam da li je još, to ću da proverim, čovek bio sa srednjom spremom, radno mesto na projektima, šest godina pre dolaska ministra Šarčevića. Hoćete da vam ja, gospodo, govorim imena tih ljudi. Bilo ih je 90%.
Vi ste nasledili, gospodine ministre, zavode gde su vrlo sumnjivi ljudi sedeli. I teško vam je to menjati. Mnoge stvari zavod je sad pokrenuo. A on je bio katastrofa. Svi su bili. Dakle, pokrenuli ste i zavode. To je velika stvar. Sistem ste uljudili i idemo sad u realizaciju njega.
Tačno je da se moramo kretati na nivou tzv. unutrašnje reforme. I ona je počela. To, molim vas, gospodo narodni poslanici, da znate. To je najteži deo posla u modernizaciji, a to je odnos učenik-nastavnik i odnos nastavnik-nastavna građa i odnos učenik-nastavna građa. Mi smo didaktiku zanemarili, pedagošku struku smo totalno izbacili iz vaspitno-obrazovnih ustanova visokog obrazovanja. Mi tamo to ne radimo. Imamo profesora fakulteta, sačuvaj bože, metodiku nikad nisu čuli, a pogotovo pedagošku grupu predmeta.
Izvinite što sam pod emocijama, jer neću dozvoliti, dok sam u ovim klupama, da se baca na vas ljaga, kao što pojedinci pokušavaju ovih dana preko nekakvih televizija N1 i nekakvog "Vremena", inače, znate ko ga već finansira 15 godina, i lista "Danas". Dakle, bez obzira da li ste vi ili bilo ko, a pogotovo vas, koji ste osetili ruku one vlasti koja je uništavala vaspitanje i obrazovanje. Idemo dalje.
Mi moramo redefinisati nastavne planove i programe i to ste počeli. Gospodo narodni poslanici, danas je neko govorio, pa, ministar to radi. Da vam ja ne idem u detalje. Pratite vaspitanje i obrazovanje pa ćete videti.
Dalje - redefinisati obaveze učenika u odnosu na nastavu i u odnosu na nastavnika. I to ste počeli, radite vrlo dobro, video sam. I redefinisati obaveze nastavnika. Tu se dobija jedan deo otpora, zato što imaju obaveze, ali su im i plate veće i biće još veće svake godine, jer su obaveze veće. Idemo dalje.
Vratiti vaspitanje tamo gde mu je mesto, odakle su ga oni što vas prozivaju proterali, ima 15-20 godina. Tamo vratiti. Da ne bih išao u širinu.
Ključne ličnosti za organizaciju celokupnog posla - ministarstvo i vi. Vi ste tu organizaciju izvanredno napravili.
Kada je u pitanju dualno obrazovanje, ili praksa u stručnim školama, onda je tu Privredna komora koja se izuzetno dobro uključila. Onaj ko želi da prati to, i hvala vam što ste to učinili. Mnogi su ovde kritikovali vas. Gde su sada kad smo uvodili Zakon o dualnom obrazovanju? Da ne ponavljam, gospodin Orlić, doktor, je to izuzetno dobro obrazložio u uvodnom delu. Gde su sad ti ljudi?
Znate koliko mi imamo sada - sedam hiljada učenika. Sedam hiljada učenika u dualnom obrazovanju. Znate koliko programa imamo? Da ne govorim, ministar je skroman čovek, pa neće da kaže šta smo učinili, ali naša je dužnost, koji pratimo i koji radimo u vaspitanju i obrazovanju, da kažemo šta jesmo a šta nismo. Idemo dalje.
Zašto menjamo Zakon o osnovama sistema vaspitanja? Vi ste dobro naglasili, kao da nismo slušali. Ja se sa vama slažem. Prvo, zbog usklađivanja Zakona o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, i to se u prvom redu odnosi na evidenciju u vaspitanju i obrazovanju, posebno odredbe koje određuju jedinstveni informacioni sistem prosvete, tzv. JISP, jedinstveni obrazovni broj. Vi ste rekli, ne samo sada, i na prošlim sednicama, kad ste ovde dogovorili, čudi me da određeni poslanici to nisu slušali.
To se prati, od predškolskog vaspitanja, do visokog, drži se pod kontrolom. Idemo dalje.
I ovi drugi zakoni, dorađuju se neki članovi, gde se u praksi dokazalo da su prevaziđeni, ali bit stvari ostala je ista. Ovo je vrlo važno da kažemo.
Idemo na dualno obrazovanje. Stupio je na snagu tačno 2017. godine, a njegova primena 2019. i 2020. godine, jer su se morali doneti određeni podzakonski akti i određene pripreme o kojima je ministar i danas govorio, a mi nismo baš to dobro, čini mi se, neki, slušali, pogotovo kada je u pitanju Privredna komora i poslodavci.
U ovoj školskoj godini uključeno je 72 stručne škole u dinamiku dualnog obrazovanja koji se realizuje u jednu ili više obrazovnih profila. Imamo ih 35.
Dakle, u ovoj školskoj godini, prvi put, 2.600 učenika u prvi razred. Malo li je? Vidite da smo ušli u realizaciju i u reformu ovog dela, dualnog obrazovanja. Ukupno u svim razredima preko sedam hiljada učenika. Malo li je to, gospodo?
Poštovani roditelji, vama se obraćam, ovo su tačni podaci i šaljimo našu decu u dualno obrazovanje. Realizuje se u 104 škole, u 37 obrazovnih profila, sada ima dva manje, da ne obrazlažemo zbog čega. Ali je važno da imamo 400 kompanija koje su akreditovane ili su u procesu akreditacije. To je odgovor onima koji sumnjaju u, hajde da kažemo, preduzeća i kompanije.
Nema sumnje, do sada imamo, ministar to bolje zna od mene, 400 kompanija koje su akreditovane i 900 licenciranih instruktora. Malo li je, za početak?
Dalje, ključnu ulogu u sprovođenju ima Ministarstvo i, moram da kažem, Privredna komora Srbije koja se pokazala izuzetno dobra, po mom mišljenju, a verujem, gospodine ministre, da i vi imate to mišljenje koliko vidim ja iz mog praćenja.
E sad, dozvolite na kraju da kažem. Tačno je, gospodine ministre, da je ključni nastavnik broj jedan, bez obzira da li se radi o vaspitaču u predškolskoj ustanovi, u osnovnoj, srednjoj školi ili na univerzitetu. Tačno je da smo 2000. godine učinili pomor nastavnog kadra. Šta to znači? Oterali smo najbolji nastavni kadar, a dovukli ovo što danas imamo.
Samo ću jednog da spomenem, pošto moram ostaviti vremena i drugima. Vas ovih dana i meseci proziva jedan profesor, videćete o kome se radi, na „N1“ televiziji, pretplaćen tamo i u časopisu, odnosno onim novinama „Vreme“, kako se još i nedeljnik zove. Zove se prof. dr Ognjen Radonjić sa poniženjem, tobože, da ste vi tobože učitelj, a to je najlepše zvanje koje postaji u vaspitno-obrazovnom sistemu. Videćete o kome se radi. Moram, gospodine ministre, reći, da bi građani videli o kome se radi.
Profesor dr Ognjen Radonjić svakodnevno iznosi laži o predsedniku Republike, vama i o narodnim poslanicima. Po oceni studenata Filozofskog fakulteta u Beogradu, po pedagoškim osobinama to je jedan od najgorih profesora. Kako znate, mi se profesori ocenjujemo. Dobio je najgore pedagoške ocene.
Njegovi podaci o prolaznosti studenata na ispitu iz osnova ekonomije čuvaju se kao vojna tajna, navode studenti. Prolaznost mu je jako niska, ispod 15%, a minimum i po Bolonji je 33%. Čak mu ocenu nisu mogli doznati ni dekani, ni rektor. Jedino je pokušao Poverenik za informacije i nije uspeo. Studenti ga nazivaju – profesor tortura.
Reći ću vam zašto sam ovo izneo. Taj profesor, zvani „tortura“, sprovodi teror nad studentima. Citiram: „kada odgovoriš previše tačno, on kaže – naučio si napamet“, završen citat. Na pitanje koje glasi – geneza ekonomske misli, nikada nijedan studen nije položio ispit, jer on uvek izmisli nešto čega nema u pitanju, završen citat studenata. Za celu jednu grupu od 18 pitanja uopšte nema literaturu, a studentima kaže – snađite se.
Luka Šakić, bivši student kaže ovako: „Kada kod profesora Radonjića postoji patološka potreba da postoji studenta“, završen citat. Zato se, gospodo, zove „profesor tortura“.
Na kraju mu samo preporučujem da, za početak, iz pedagogije savlada tri lekcije. Prvo – lik nastavnika i glavne osobine nastavnika, odnos student – profesor i dokrimologija kao nauka o ocenjivanju. Za početak, toliko.
Gospodine ministre, ovakvi pojedinci vas kritikuju, a ne većina akademske zajednice. Akademska zajednica izuzetno dobro sa vama sarađuje i sa Ministarstvom, a ovi pojedinci će uvek biti ovakvi kakvi jesu, kao što je profesor Radonjić.
Na kraju, čudim se profesoru Zecu koga je nekada uzeo za asistenta. Taj profesor je mene prozvao, moju malenkost. Kaže da sam rekao na sednici Narodne skupštine da prof. dr Dubravku Stojanović treba u zatvor oterati i to je lagao. Ja sam ovde citirao šta je profesorka rekla, je li, da se trebamo odreći Kosova, a ja sam samo uputio na članove zakona od 305. do 321, pa da vidi. Normalno da bi u zatvoru završila zbog toga, to stoji u našem Krivičnom zakoniku i dodao sam za knjaza Miloša i ništa drugo. Pa, neka vidi. Nisam ja to rekao, nego ona. Umesto da njoj idu takve smicalice, je li…
Ta organizacija na fakultetu zove se „politička organizacija“, odmah da kažem. „Jedan od pet miliona“, to jedan mali deo profesora stoji.
Na karaju, još jedan put, gospodine ministre, imate punu podršku. Jedan deo profesora da ih dalje ne navodim, ovih od 88, samo da dvojicu navedem od njih. Potpuno ste u pravu, od toliko hiljada akademske zajednice, od ovih 88 i od onih 900 ima jedan mali broj profesora, to i nisu profesori, odmah da vam kažem, po svojim moralnim karakteristikama i naučnim. Samo ću jedan deo da prozovem.
Profesorka je bila Latinka Perović. Znate li ko je Latinka Perović? Sedamdesete godine razbijala je Jugoslaviju i Srbiju je razbijala. To radi i danas. Nemam ja problema, gospodine ministre, da im kažem istinu.
Dalje, Stjepan Mesić. Ja sam bio zastupnik u Saboru Hrvatske kada je rekao, citiram: „Gospodo zastupnici“, citiram njega, „Ja sam svoj zadatak izvršio u Predsedništvu SFRJ“, tačka. Druga rečenica: „Jugoslavije više nema“, završen citat. Taj isti čovek je devedesete godine, 1990. godine, u Gospiću, pre izbora, na predizbornom skupu gde je bilo 10.000 Hrvata, jedan deo zaista ustaški nastrojen, rekao, citiram: „Kada Hrvatska postane država, svi Srbi staće pod jedan kišobran“, 10.000 Hrvata bilo kišobrana. To je taj čovek. Jel vam čudo šta podržava ovih dana?
Moram još neke stvari da kažem, ove ekstreme. Milan Kučan. Pa tog na 14. Kongresu Saveza komunista Jugoslavije ja sam prozivao za mladinu i ono što su razbijali Jugoslaviju. Oni biografiju svoju… o tome se radi. Ovo moram radi građana koji dobro pamte da razjasnimo.
Idemo dalje, Azem Vlasi. Šta da vam kažem? Od one sednice CK Srbije sve se zna. Razbijač Srbije i Jugoslavije.
Šebo Rastoder, istoričar u Podgorici, jedan od najvećih srbomrzaca na prostoru bivše Jugoslavije, moj kolega istoričar.
Idemo dalje, Nikola Samardžić, moj kolega, to je antisrbin, bre. Pelcovan od osećaja patriotizma. Evo sa kim ja imam komunikaciju. Nemam problem da mu to kažem. Otac mu je jedan od najvećih istoričara i najveći patriota bio.
Idemo dalje, samo deo profesora i ovih političara. Sonja Biserko, pa ona je zagovarala, ljudi, bombardovanje Jugoslavije. Sećate se Sonje Biserko?
Idemo dalje - David Filip. O njemu ću sutra, jer on spada u kulturu, posebno sutra, ali samo da kažem da 28 godina razbija Srbiju i radi protiv Srba.
Meni je zaista žao tog naroda što ima takvog predstavnika, divnog naroda kojem on pripada.
Idemo dalje – Nataša Mićić. Pa, šta reći, građani? Neću ništa da govorim.
Čedomir Jovanović. Pa, on nam je predsednika svojevremeno izručio na prevaru, a da ne kažem dalje.
Nenad Čanak. Da li znate šta je taj radio? Ota fon Habzburga predložio je za predsednika Savezne Republike Jugoslavije. Memorandum je poslao jednom predstavniku za bivšu Jugoslaviju. Da li znate šta je pisalo u memorandumu? AP Vojvodina, republika, ako ne država. Evo ga i juče to govori i tako dalje.
Dozvolite još samo dvojicu. Ove novinare neću da govorim, pošto su oni sutra na dnevnom redu, ali tu se našla Snežana Čongradin. To je dno dna, izvinite, od novinarstva. Ona non-stop, da me krivo ne razumete, prof. dr Vojislava Šešelja proziva da je ratni zločinac, a svi znate da presuda nije takva. To nema ni „n“ od novinara.
Ja ću sada završiti sa dva, tri citata. Pošto je bilo reči o patriotizmu, dozvolite da kažem, jer se ovih dana po TV ekranima stalno priča o Nikoli Tesli, ono što Nikola Tesla nije bio.
Gospodo, nauka ne oprašta nikome, ni Srbima, ni Hrvatima, ni poslanicima, ni građanima. Nikola Tesla i je 1. i 2. juna 1892. godine, prilikom drugog dana posete Beogradu rekao studentima Velike škole, citiram: „Ja sam, kao što vidite i čujete, ostao Srbin i preko mora, jer se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu srpstva u svetu“.
Nije o tome ovih dana po štampi bilo reči, ali ću oterati sve one dezinformacije sa ovim citatom. Sledeći put Nikola Tesla je ovako rekao: „Podjednako sam ponosan na svoje srpsko poreklo i hrvatsku domovinu“. Odgovor na pismo 25. maja 1936. godine, koje mu je uputio dr Maček.
Onda njemu Maček odgovara, citiram – velikom sinu naroda srbskog, namerno ovo srbskog, a domovine Hrvatske.
Hvala vam lepo, uvaženi gospodine ministre, uvažene dame i gospodo narodni poslanici.
Gospodine ministre, drago mi je što imate toliko iskustva u vaspitanju i obrazovanju i što čvrsto stojite na temeljima i što će se, siguran sam, u sledećoj strategiji vaspitanja i obrazovanja, koju pripremate, gospodine ministre, za pet godina dovesti vaspitanje i obrazovanje na ono mesto odakle su ga naši prethodnici isterali. Hvala lepo.