Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, dr Orliću, poštovana gospođo ministar sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, naravno da ću podržati stav Vlade kada su u pitanju ovi amandmani, zbog obrazloženja koje smo čuli i koje smo dobili.

Kada je u pitanju Zaštitnik građana, ono što je veoma važno i što piše u Zakonu o Zaštitniku građana i što naša decenijska praksa govori a to je da se Zaštitnik građana nema pravo baviti politikom, niti ima pravo davati političke ocene. Isto tako, nema pravo da kontroliše niti Vladu Republike Srbije, niti Narodnu skupštinu Republike Srbije, niti predsednika države, niti Ustavni sud, niti tužilaštvo.

Kada je u pitanju bivši zaštitnik građana Saša Janković, u narodu znani, a i nama poslanicima, kao "Sale prangija", on je svesno kršio Zakon o Zaštitniku građana tako što je analizirao i davao svakodnevno političke ocene o političkoj situaciji u Srbiji. Tu su očevici, mi kao narodni poslanici a i građani Republike Srbije.

Međutim, ono što je vrlo važno, a to je da član 10a. o Zaštitniku građana Republike Srbije to izričito zabranjuje. U tom članu se kaže: "Zaštitnik građana ne može davati izjave političke prirode".

Kada je u pitanju bivši Zaštitnik građana, Saša Janković, on je 31. jula 2016. godine otvoreno napao Aleksandra Vučića zato što, citiram: "do tada nije formirao Vladu Republike Srbije", poštovani građani, iako zakonski rok za njeno formiranje nije bio istekao, ostalo je bilo još mesec dana. Zamislite zbog čega je bio tada predsednik Vlade a sada predsednik države Aleksandar Vučić napadnut!

Isto tako, bivši Zaštitnik građana Saša Janković je bez ikakvog razloga i mimo Zakona o Zaštitniku građana napao Vladu Republike Srbije u intervjuu koji je dao 9. decembra 2016. godine, iako je dobro znao da Zaštitnik građana zakonski nije ovlašćen da kontroliše rad Vlade, Narodne skupštine Republike Srbije, Ustavni sud, niti tužilaštvo.

Da se Saša Janković bavio politikom a ne poslom zaštitnika građana pokazuje i činjenica da je on kasnije, kako ste videli, osnovao političku stranku, a pripreme za političku stranku koju je osnovao vršio je za vreme mandata Zaštitnika građana.

Sale prangija odrekao se KiM, ovo što koleginica sad spomenu, i ne samo on, nego i svi njegovi saborci, ali Saša Janković je 3. avgusta 2017. godine kao propali predsednički kandidat kazao, citiram: "Srbiji je u interesu da Kosovo bude u Interpolu i tako prizna nezavisnost Kosova", završen citat. Tako je naš Sale prangija već unapred prodao Kosovo i Metohiju.

Kao propali predsednički kandidat Saša Janković je 2017. godine rekao: "Srbija treba tek da dokaže da su manastiri Gračanica i Dečani srpski". Ovo, poštovani građani Republike Srbije, ne bi rekli ni oni koji su, kako naš narod kaže, "sišli s` uma".

Saša Janković je bio glavni akter, kao što znate, u aferi "Pištolj", mi smo to ovde često postavljali, kada je 1993. godine u njegovom stanu, iz njegovog pištolja bez dozvole Predrag Gojković navodno počinio samoubistvo. Mi smo u ovom visokom domu često tražili od tužilaštva razne izveštaje, međutim, ono što je na kraju zaključeno, ja sam dobio odgovor na postavljeno poslaničko pitanje da je sva dokumentacija o tom ubistvu uništena, i to znate gde - u Arhivu grada Beograda. Znate li ko je bio direktor? Iznenadićete se - Branka Prpa. Uništili su materijal kao nevažeći. Ali, treba da znate da u arhivistici jedna odluka jednog člana školskog odbora je trajnog karaktera. Oni su ovo proglasili, a zna se zbog čega - jer su oslobodili Sašu Jankovića krivične i svake odgovornosti, oni pljačkali Srbiju a on im aplaudirao za to vreme. E, to je suština.

Saša Janković stalno je napadao Aleksandra Vučića kako je 7. maja 2020. godine, prošle godine, zapretio, verovali ili ne, likvidacijom, kada je rekao, citiram: "Vučiću, stranci te neće sačuvati, ovaj narod neće dati da ti stranci sude kao što su Miloševiću", završen citat. Kao što znate, Milošević je ubijen u Hagu a Saša Janković preti to sadašnjem predsedniku u državi Srbiji.

Saša Janković je 14. 09. ove godine, 2021, izjavio da su ga inostrane diplomate vrbovale da uđe u SNS i da se tako približi Aleksandru Vučiću i sruši ga s vlasti, jer on ima problema sa srcem, a on je to, navodno, odbio.

Ovakve i slične, poštovani građani i narodni poslanici, izjave davao je njegov saborac Boško Obradović, kada je 17. novembra 2019. godine rekao: "Vučić mora na hitnu operaciju srca u SAD kako bi preživeo. Baš zato ga treba što jače napadati, iz svih raspoloživih oružja". Zašto sam ovo uporedio? Poštovani građani, da vidite kako su njihove akcije koordinisane iz jednog inostranog centra, sa jednim jedinim ciljem - da po svaku cenu skinu vlast Aleksandra Vučića i zaustave ekonomski, kulturni i međunarodni ugled Republike Srbije, a posebno modernizaciju Republike Srbije, čiji je motor Aleksandar Vučić.

Poštovani narodni poslanici, kada je u pitanju Saša Janković, bivši Zaštitnik građana, ja ću sada o njemu završiti jednim citatom jednog akademika, akademika Teodorovića, u narodu znanog kao akademik "glavotres". Zašto glavotres - jer stalno trese glavom od mržnje kada se spomene ime Aleksandra Vučića. Videli ste na TV ekranima, kada se ime Aleksandra Vučića spomene, on od mržnje trese glavom. Narod ga je prepoznao i kaže - jel to onaj akademik "glavotres"? On je rekao za Sašu Jankovića, pošto su bili stranačke kolege, citiram: "Nikada tokom svoje dugogodišnje karijere u zemlji i inostranstvu nije mi se desilo da tako pogrešim u proceni radnih sposobnosti i moralnog kodeksa kao što je kod Saše Jankovića".

Kad sam već kod gospodina akademika, on je ovih dana, unazad četiri dana, napao žestoko Aleksandra Vučića, izvređao ga, nazivajući ga psihičkim bolesnikom. To je taj akademik, poštovani građani Srbije, dr Teodorović, koji podržava nasilje u našem društvu. Akademik Teodrović je davno dao javno podršku da se mlađana Nevena Đurić, poslanik SNS, u Narodnoj skupštini Republike Srbije pretuče. Verovali ili ne, ali je to rekao.

Akademik Teodorović je predsednik Odbora za obrazovanje Srpske akademije nauka i umetnosti i javno je poručio roditeljima, citiram: "Roditelji, tucite decu na vreme".

Gospodine akademiče, deca se ne tuku, deca se vaspitavaju. Vi ste predsednik Odbora za vaspitanje i obrazovanje najuglednije naučne ustanove u našoj zemlji. Ako imate bar malo profesorskog morala, a verujem da imate, posle ovakve vaše javno izrečene izjave i preporuke pedagoškoj javnosti Srbije, očekujem da podnesete ostavku na funkciju predsednika Odbora za obrazovanje Srpske akademije nauka i umetnosti. To je bar onaj minimum koji trebate učiniti.

Kada je u pitanju doktor Teodorović, on svakodnevno vređa predsednika Republike Srbije, gospodina Vučića, rečnikom nedostojnog jednog kočijaša, a ne akademika. Tako je 23. februara 2019. godine rekao, citiram: „Na čelu države je navijač, huligan koji je nevaspitan“. Završen citat.

Moralna i ljudska gromada, prof. dr Dušan Teodorović je u emisiji „360 stepeni“ 18. jula 2019. godine, a ta televizija je pod kontrolom Dragana Đilasa, rekao da su narodni poslanici Srpske napredne stranke primitivci, a njegov kolega Stupar u istoj emisiji da je Narodna skupština Republike Srbije štala.

Gospodine Teodoroviću, akademiče, možda smo primitivci, ali ovi primitivci nikada, nikada nisu, niti hoće pobeći iz svoje zemlje, kada je bila bombardovana 1999 godine, kao vi, gospodine Teodoroviću. Pobegli ste i sakrili tur u zemlju koja nas je bombardovala. Vratili ste se kada je bombardovanje završeno. Spasili ste svoj tur, ali niste spasili obraz. To nikada ne bi učinio Aleksandar Vučić koga svakodnevno neopravdano kritikujete.

Doktor Teodorović je 5. marta 2020. godine rekao da je Aleksandar Vučić Hitler, a građani koji ga podržavaju nacisti i time je na najprizemniji način uvredio najveći broj građana Republike Srbije, a i našeg uvaženog predsednika Republike.

Moralna gromada, dr Teodorović je 22. jula 2020. godine rekao, obratite pažnju, poštovani građani, citiram: „Kosovo nije sastavni deo Srbije“. Završen citat. Time je zabio nož u leđa državi Srbije i svrstao se u izdajničke bitange naše zemlje.

Gospodine akademiče, patriotizam i moral jednog naučnika čine ga, pored ostalog, velikim, jer patriotizam i moral oplemenjuju nauku baš onako kako su oplemenili i Srbe, a i svetskog Nikolu Teslu koji je 2. juna 1892. godine studentima ovde u Beogradu, kada je došao iz SAD, rekao, citiram: „Kako čujete i vidite, gospodo studenti, ja sam i preko mora ostao Srbin, gde se istraživanjima bavim. To isto ostanite i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu srpstva u svetu“. Završen citat.

Gospodine Teodoroviću, ja sam očekivao od vas, kada ste pobegli za vreme bombardovanja i vratili se, da ćete to reći prilikom vašeg povratka ovde u otadžbinu.

Moralna gromada, prof. dr Teodorović je žestoko napao Zdravka Čolića samo zato što je na otvaranju jednog privatnog hotela pevao predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću. Tako je pokazao svoju zaslepljenost i mržnju prema velikom umetniku Zdravku Čoliću, a i prema svom predsedniku Republike.

Moralna veličina, prof. dr Dušan Teodorović je napao 23. februara 2019. godine Momčila Bajagića Bajagu samo zato, verovali ili ne, što je pevao na Vesićevim koncertima, kako kaže, slikao se i podržao, nazvavši nas modernim varvarima i time crtao metu na čelu čoveka koji pevao za svoj grad, za grad Beograd.

Moralna gromada, Dušan Teodorović je napao Aleksandra Vučića samo zato što je bio inicijator, verovali ili ne, podizanja spomenika Stefanu Nemanji. Mudri i prepodobni akademik je kazao, citiram: „Spomenik znači ubijanje istorije srpskom narodu“. Završen citat. Gle čuda, zamenio teze.

Je li to, gospodine akademiče, nivo jednog akademika, da to govori o spomeniku koji je podignut osnivaču srpske srednjovekovne države?

Moralna gromada od akademika Teodorovića je pozvao, verovali ili ne, učenike osnovnih i srednjih škola na ulice, čime je počinio protivzakonito delo, jer je pokušao politizirati naše učenike osnovnih i srednjih škola.

Moralna gromada dr Teodorović je, o njemu evo završavam, žestoko napao slavnog glumca Nenada Jezdića, kao što ste videli i čuli, samo zato što se pojavio na otvaranju autoputa Miloš Veliki i bio u delegaciji koja je dočekala predsednika Aleksandra Vučića. Od mržnje akademik, u narodu zato zvani glavotres, je rekao da neće više kupovati rakiju Nenada Jezdića, koja je inače odlična, i rekao je da će ga vrlo dobro zapamtiti, šta je učinio.

Ovih dana intelektualna elita je žestoko napala predsednika Vučića. Pored akademika, među njima je i prof. dr Srbijanka Turajlić.

Poštovani narodni poslanici, zar čovek može moralno da padne tako nisko, kao gospođa Turajlić, da zatraži rušenje spomenika osnivaču srpske srednjovekovne države, Stefanu Nemanji?

Profesor dr. Srbijanka Turajlić je kazala, citiram: „Monstruozni spomenik treba što pre srušiti i ukloniti sa Savskog trga.“ Završen citat. Dodala je još: „To je takva bruka za ovaj grad, takva sramota koju će generacije nositi ako se spomenik ne skloni“. Završen citat. Turajlić je kazala: „Zar je ovaj grad, ova zemlja propala do te tačke da se u 21. veku može namestiti u gradu nešto tako monstruozno?“ Završen citat.

Poštovani građani, uvaženi narodni poslanici, znate li zašto je ona to rekla? Sada ću vam ja kazati. Napala je izgradnju spomenika Stefanu Nemanji zato što je podignut srpskom svetitelju. Znate li zbog čega je još napala? Zato što je Stefan Nemanja osnivač srpske srednjovekovne Srbije. I ne samo zato, nego i zato što je spomenik Stefanu Nemanji delo ruskog umetnika i vajara. Znate zašto još? Najviše zbog toga što je inicijator izgradnje spomenika Stefanu Nemanji Aleksandar Vučić. Zato je napala. Zato je izgradnja spomenika Stefanu Nemanji dobro za srpsku naciju i državu i bog toga je baš napala.

Poštovani narodni poslanici, podizanje spomenika Stefanu Nemanji je najlepši dar srpskog naroda i srpske države, gospodnje 2020. godine, svim žrtvama palim kroz 820 godina za svoju srpsku pravoslavnu veru, srpski narod i srpsku otadžbinu. Spomenik je postavljen za vreme srpskog vladara Aleksandra Vučića, reformatora, obnovitelja i modernizatora srpske države i nacije.

Da ne bih ostao dužan, gle čuda, svakodnevno predsednika države napada i Dragan Đilas, u narodu zvani Điki mafija. Da vidite, pored ostalog, šta ovaj gospodin radi protiv države. Đilas se sastao, kako znate, u Makedoniji 8. februara 2019. godine sa kriminalcima i kradljivcima gaća iz Majamija, gde su se dogovarali o finansiranju opozicije i rušenju Aleksandra Vučića i dovođenju na vlast Đikija mafije. U tu svrhu dobili su određena finansijska sredstva kako bi finansirali „Jedan od pet miliona“, sa ciljem zbacivanja sa vlasti Aleksandra Vučića, i mi smo od početka tvrdili da će to udruženje tzv. biti politička stranka, kao što i jeste.

Dragan Đilas i Marinika Tepić, politički zec, inače, Đikija mafije, pljuvali su, verovali ili ne, na žrtve Jasenovca. Oni su u duetu lajkovali objavi jednog tvita u kome se navodi da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić bolesnik i da treba da se leči, samo zato što je rekao da je gledao film Gage Antonijevića „Dara iz Jasenovca“, jer je, kako je predsednik rekao, težak i važan za naš stradalni narod.

Ovog tviteraša, a i Điki mafiju i Mariniku Tepić, inače, patološkog lažova, posebno je razbesnelo to što je predsednik Srbije izjavio da se realizacija filma desila na njegov predlog. Đilas se obrušio i na američkog ambasadora u Srbiji, tako što je kazao, citiram: „Američki ambasador će završiti mandat koji će imati smisla samo ako otvori neki etno srpski restoran negde u Americi, pošto uglavnom se bavio obilaskom kulinarskih delatnosti i Aleksandrom Vučićem“, završen citat.

Đilas mafija, od 619 miliona evra, se stalno bahati sa pokradenim parama građana Republike Srbije, poštovani građani, verovali ili ne, ali on je kazao, citiram: „Platio sam 4.000 evra hotel jedno noćenje, a mogu da platim i 17.000 evra za vilu za jednu noć na moru i platio sam patike 5.000 evra“, završen citat. Odakle ti, gospodine Đilas, pare? Znam šta ćeš ti građanima odgovoriti, da si zaradio, a ja te pitam pred licem građana Republike Srbije i pred licem poslanika – čijim radom, čijim radom?

Vi, gospodine Đilas, svakodnevno vređate predsednika Republike Aleksandra Vučića samo zato što svakodnevno gradi Srbiju. Tako ste, gostujući na svojoj N1 televiziji, izvređali gospodina predsednika kada ste rekli, citiram: „Vučiću, ti si lud“, završen citat. Na opomenu vaše novinarke, citiram: „Hoćete li prestati to?“, vi ste, gospodine đikašu, rekli: „Pojačaću to“ i ponovili tri puta: „Vučiću, ti si lud“, završen citat. Verovatno ste to rekli zato što nije pokrao kao vi, gospodine Đilas, 619 miliona evra građana Republike Srbije ili zato što svakodnevno predsednik gradi sa građanima Republike Srbije škole, bolnice, auto-puteve, ceste, mostove, železničke pruge.

Vi ste, gospodine Đilas, 20. januara 2018. godine izvređali predsednika samo zato što je kao predsednik Republike Srbije otišao na Kosovo i Metohiju i razgovarao sa našim mučenicima, našim stradalnim narodom na Kosovu i Metohiji. Nije ni čudo jer ste vi izjavili da ne priznajete Kosovo i Metohiju u sastavu Republike Srbije. Vi ste, gospodine Đilas, 11. aprila 2020. godine, bez ikakvog pardona uvredili predsednika Vučića jezikom jednog primitivca, kada ste izjavili, citiram: „Vučiću, ti nisi normalan“.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, mogao bih vam citirati danima i noćima što ovaj mrzitelj Srbije, mrzitelj SNS, a najviše mrzitelj Aleksandra Vučića izgovara svakodnevno. Ja sam čovek ne samo istoričar, nego koji se bavi pedagogijom i piše i naučne radove iz pedagogije. Ja sam analizirao lik Dragana Đilasa. Verujte, meni njegov lik, kako bi narod rekao, i faca ne izgleda za normalnog čoveka.

I na kraju, za vreme dok Dragan Đilas, Vuk Jeremić i njihova bratija svakodnevno pljuju po državi Srbiji, po predsedniku države i po građanima Republike Srbije, Aleksandar Vučić svakodnevno izgrađuje Republiku Srbiju, vodi politiku mira, politiku bezbednosti, politiku zdravlja svih naših građana, ne samo Srbije, nego u okruženju i šire, politiku ekonomskog napretka, politiku modernizacije Republike Srbije, a motor i simbol modernizacije Republike Srbije je naš predsednik Aleksandar Vučić. A to sve znate zbog čega? Zbog budućnosti naše dece. Hvala.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, dr Orliću, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pošto su koleginice i kolege jako mnogo rekle danas u ovom visokom domu o dijalogu vlasti i opozicije, odnosno stranaka koje danas vladaju u Srbiji i opozicionih stranaka, a posebno je to dobro obrazložio predstavnik poslaničke grupe, gospodin Mirković, dozvolite da kažem samo nekoliko rečenica. Pozdravljam dogovor između dela opozicionih stranaka i vlasti vladajuće koalicije o poboljšanju izbornih uslova.

Ono što želim da posebno podvučem i što je veoma važno, a to je da nikada izborni uslovi nisu bili bolji za opoziciju nego što su danas.

Ono što ja naglašavam već tri godine, i u prošlom sazivu, a to je da deo opozicionih stranaka koje pregovaraju uz posredstvo evroparlamentaraca pod kontrolom Dragana Đilasa nije želeo i ne želi ni danas da idu na izbore, već da izbore dobiju bez izbora, uz pomoć inostranih faktora, da ih oni dovedu na vlast ulicom, bez programa, jer to su već učinili i 5. oktobra 2000. godine, kako to kaže predstavnik CIA za Srbiju.

Reći ću dva konkretna primera. Jedan od njih je Zdravko Ponoš. Ponoš je prekjuče, gle čuda, izrazio želju da će novi ambasador SAD smeniti Aleksandra Vučića pa će on onda i njegovi, mimo naroda, da dođu na vlast, dakle Jeremić i Đilas.

Ipak da kažem nekoliko rečenica, poštovani građani Republike Srbije, da vidite ko je to Zdravko Ponoš. Kao načelnik Generalštaba je bio poguban za vojsku Srbije, odrekao ga se čak i njegov Boris Tadić, a onda ga je za novac privukao Vuk Jeremić, član međunarodne bande lopova i prevaranata.

Danas, poštovani građani Republike Srbije, svaki pripadnik vojske Srbije crveni od stida kada ocenu o vojsci Srbije prekjuče daje Zdravko Ponoš.

Ponoš je kao general ili načelnik Generalštaba stajao mirno pred NATO poručnicima dok je hrabru srpsku vojsku izručivao Haškom tribunalu. Zdravko Ponoš je kao načelnik obećao američkom senatoru da će vojsku Srbije smanjiti sa 62 hiljade na 27 hiljada. Svako ko je razmišljao kao patriota o vojsci Srbije, bio je izbačen iz vojske Srbije. To je taj Zdravko Ponoš. Jel tačno, gospodine Ponoš? Naravno da je tačno.

Da li je tačno, gospodine Ponoš, da ste penzionisali 28 generala i da ste penzionisali najbolje oficire vojske Srbije? Dabome da je tačno. Uništili ste, gospodine Ponoš, naoružanje vojske Srbije i vojsku sveli na vatrogasnu jedinicu.

Poštovani građani Republike Srbije, Zdravko Ponoš išao je u NATO da lobira mimo volje građana za pridruživanje toj alijansi. Jel tačno, gospodine Ponoš, objasnite građanima Srbije?

U njegovo vreme Crna Gora se otcepila od Srbije. U njegovo vreme Kosovo je proglasilo tzv. nezavisnu državu. On danas, odnosno prekjuče, kritikuje, verovali ili ne, opremanje vojske Srbije.

Jel znate, poštovani građani, šta je taj Zdravko Ponoš dok je bio načelnik Generalštaba uradio? Uništio je, verovali ili ne, 200 tenkova, 120 oklopnih transportera, 90 haubica, 36 "Praga". Od naoružanja, Zdravko Ponoš i njegov ministar Dragan Šutanovac, u narodu zvani "zgrabi novac" kupio je osam raketa za MIG-29 koji su tih godina leteli samo subotom. Stalno je posećivao zapadne ambasade, a to i sada čini.

Poštovani građani Republike Srbije, javna tajna je da je Zdravko Ponoš jedna obična špijunčina. Uništio je PVO sistem. Verovali ili ne, poštovani građani, ali je istina - 9.218 raketa "Strela" on je uništio i čak 420 lansera za te rakete. Danas na tržištu to košta preko 30 miliona evra. Znate po čijem naređenju je Zdravko Ponoš to uradio? Po naređenju NATO-a, jer su se strele pokazale kao izvanredne za vreme zločinačke NATO agresije 1999. godine na našu otadžbinu.

Gle čuda, Janko Veselinović, u narodu znani kao "Janko stanokradica", to je onaj, poštovani građani, koji je ukrao stan Milici Badži u Obrovcu, ul. Braće Kurjakovića br. 9 i, gle čuda, vratio ga nakon pet godina, zaslugom i nas narodnih poslanika, jer ga valjda bilo stid i sramota. Šta je on rekao za Zdravka Ponoša? Rekao je da je veliki patriota, prekjuče. E, sad, zamislite kad bi taj došao na čelo Republike Srbije i bio glavnokomandujući vojske Srbije?! Dakle, to je taj Zdravko Ponoš, a inače potpredsednik stranke Vuka Jeremića.

Drugi, koji isto ne želi uz pomoć izbora doći na vlast jeste, verovali ili ne, ali to već građani znaju, Dragan Đilas, u narodu znani kao "điki mafija". Dragan Đilas je rekao nedavno, ima jedno četiri dana, da je demokratija, citiram: "u Srbiji ubijena, ubila je vlast Aleksandra Vučića tako što krši zakon". Da li, poštovani građani, možete verovati da to izgovara Dragan Đilas?

Gospodine Đilas, vi ste ubili demokratiju u Srbiji. Evo vam argument, vaš režim je doveo zemlju na ivicu bankrota, a argument je sledeći - 2. februara 2018. godine vi ste, gospodine Đilas, dogovorili sa ovim vašim iz Saveza za Srbiju da napuste kao poslanici Narodnu skupštinu Republike Srbije i da ćete vi preko tajkunskih medija dovesti ulicom na vlast sebe i opoziciju. Vi ste tada rekli, a vi negirajte, citiram: "Ako izbacimo dijalog iz Narodne skupštine Republike Srbije, onda kao društvo imamo problem. Narodna skupština Republike Srbije je mesto gde se priča. Ako to zaustavimo, zaustavimo sve medije, oni će eksplodirati. Kome treba Skupština, dajte molim vas", završen citat.

Poštovani građani Republike Srbije, vidite ko neće dijalog, ko neće parlamentarne izbore, ko hoće ulicom da ponovo dođe na vlast, jer je Dragan Đilas 5. oktobra bio petooktobarski prvoborac kada su bez izbora uzeli vlast.

Verovali ili ne, prekjuče je Dragan Đilas napao i Gorana Vesića, zamenika gradonačelnika. Gle čuda zbog čega. Zbog toga što je Goran Vesić rekao kako Đilas kaže - hvali se vrtićima koje su privatnici izgradili.

Gospodine Đilas, vi ste krali novac od roditelja dece kao gradonačelnik, koji današnja vlast vraća. Jel tačno gospodine Đilas? Dabome da je tačno.

Jel tačno da je u poslednje tri godine Grad Beograd vratio 3,5 milijarde dinara roditeljima koji su duplo skuplje plaćali vrtić u vreme od 2008. do 2012. godine. Recite gospodine Đilas, da li je ovaj podatak tačan? U to vreme, dok ste bili gradonačelnik, boravak u vrtićima je koštao 9.500 i 8.500, a danas košta 5.600. Za 3,5 milijarde dinara moglo se izgraditi 15 vrtića.

Dakle, zašto Dragan Đilas neće na izbore? Ne samo što nema program. I sam je bivši ambasador SAD u Srbiji 2008. godine rekao, ja ću ga citirati: „Đilas mi je rekao da nema program za Beograd, on samo nastupa marketinški, njega ne interesuje program“, završen citat. To je rekao Kamerun Anter. Jel tačno, gospodine Đilas?

Njega interesuju, poštovani građani samo pare, 619 miliona koje je pokrao od građana Republike Srbije.

Da ja previše o Đilasu više ne govorim, jer još mi nije na ona 24 pitanja, postavljena ima pet meseci, odgovorio, ja ću sad na kraju o njemu samo da citiram njegovog kolegu Sergeja Trifunovića, sa kojim se ja inače u mnogo čemu ne slažem, a on je za Đilasa izjavio, citira: „Đilasu je glavno oružje novac kojim sve rešava i kupuje, i političku naklonost. Savez za Srbiju nije nikada postojao. Šta je Janko Veselinović, zvani stanokradica? Ništa. Šta je Željko Veselinović, iz Sindikata? Ništa. Drži ih Đilas koji ima flert stranku, koji dođe, iskešira pare, oni uzmu, dvojica, trojica, pa, pa, pa… Jeremić je netalentovan, a Đilas je uništio kulturu u Beogradu“. Završen citat.

Ako je za išta gospodin Trifunović bio u pravu, onda je bio za Dragana Đilasa.

Poštovani građani Republike Srbije, dok Dragan Đilas i Vuk Jeremić svakodnevno blate našu zemlju, građane Republike Srbije i državu Srbiju, dotle Aleksandar Vučić svakodnevno, iz dana u dan vodi politiku mira, ne samo u regionu, nego u Evropi i šire, politiku bezbednosti, politiku zdravlja svih naših građana, i ne samo građana, već i u regionu i šire, politiku ekonomskog napretka, politiku modernizacije Republike Srbije. To radi i radimo sve zbog budućnosti naše dece.

Poštovani dr Orliću, u danu za glasanje, kao i moje kolege iz SNS, glasaću za ovaj dnevni red.

Hvala.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine gospođo Kovača, uvažena gospođo ministre Čomić sa saradnicima, naravno da podržavam ova tri zakonska predloga i da ću u danu za glasanje, kao moje kolege i koleginice iz SNS, glasati za njih.

Kako vidite, poštovani narodni poslanici mi idemo dalje u digitalizaciji državne uprave, jer je to osnovni uslov borbe protiv korupcije. Ova sva tri zakonska predloga će omogućiti više, bolje i brže da modernizujemo našu zemlju.

Motor i simbol obnove izgradnje i modernizacije naše zemlje, je naš predsednik Aleksandar Vučić.

Poštovani građani Republike Srbije, uvaženi narodni poslanici, nastavljaju se medijski napadi na predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, na njegovu porodicu, njegovog brata i njegove roditelje.

Cilj specijalnog medijskog i političkog napada je izazivanje haosa i nestabilnosti u našoj zemlji kako bi na vlast, uz pomoć inostranih centara moći došli Đilasovi, Jeremićevi pajtosi koji su već uz njihovu pomoć bili na vlasti i doveli zemlju na ivicu bankrota. Cilj im je fabrikovanje svakodnevno lažnih afera, satanizacija predsednika Republike Srbije, njegove porodice, izazivanje haosa kako bi bili spremili teren za pokušaj novog 5. oktobra jer izborima nikada ne mogu doći na vlast, jer zaista nemaju nikakav program.

Ja ću poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, da nabrojim samo nekoliko izmišljenih afera o predsedniku Republike Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici i njegovim roditeljima.

Izmislili su lažnu otmicu novinara Stefana Cvetkovića iz Bele Crkve na osnovu kojih je predsednik Republike trebao biti osumnjičen kao kriminalac, koji otima i ubija nepodobne novinare, a to bi bilo opravdanje za proteste i kako ste videli, to je bila zaista izmišljena laž.

Idemo dalje, optužili su lažno predsednikovog brata Andreja da je pokušao reketirati poznatog ugostitelja Lajoša Čakanju i da je od njega za milion evra otkupio poznati restoran „Bos“. Za dokaze, gle čuda, naveli su poznatog muzičara i poznatog pevača Zvonka Bodana. Časni i čestiti Zvonko Bogdan je to javno demantovao nazvavši to običnom budaleštinom i izmišljotinom.

Nadalje, lagali su i izmislili da je predsednikov brat Andrej preuzeo poznati restoran u Beogradu „Franš“ od dugogodišnjeg vlasnika Nikole Dimitrijevića. Gospodin Dimitrijević se oglasio i naveo da je to bezočna laž i pokazao papire u kojima nema predsednikova brata, ama baš nikakve veze.

Idemo dalje, izmislili su lažnu optužbu na predsednika države i njegovog brata Andreja da su u neki podrum u Zemunu odveli nekog Kornica i tražili od njega da lažno optuži Rodića i da su mu dali 120 evra, naravno da je bila izmišljotina i nikom ništa.

Nadalje, lažno su optužili predsednika Vučića oko izbora firme za ispumpavanje vode na kopu Tamnava-Zapadno Polje u Obrenovcu prilikom poplava 2014. godine. Gle čuda, pa to je čak demantovala i Svetska banka i naravno, optužio je u to vreme Zoran Živković 30. maja 2014. godine Aleksandra Vučića, gle čuda da je izmislio poplave u Obrenovcu. Tada je izjavio citiram – poplave je vešto izmišljena manipulacija moram priznati da sam naseo toj propagandi, završen citat. Vidite poštovani građani sami ste bili očevici, ne samo vi, nego i čitav svet.

Idemo dalje, lagali su da je voda u vodovodu u Beogradu i Srbiji zatrovana, a istina je da je voda bila savršeno čista i ispravna za piće.

Nadalje, lagali su da je blokada puteva, kada su je izvršili, zbog cene goriva, da je bilo najskuplje u Evropi, a istina je bila kako ste videli da je čak u 26 zemalja Evrope, imalo veću cenu goriva nego Republika Srbija. Izmislili su da je predsednikov sin Danilo učestvovao u tuči na splavu i naravno lagali su to.

Lagali su da je Aleksandar Vučić planirao nemire na severu KiM, iako je gospodin Pecoli rekao da je Hašim Tači sam planirao realizaciju toga čina.

Optužili su lažno predsednikovog brata za Jovanjicu i naravno, da sa njom predsednikov brat nije imao nikakve veze. Nadalje, Marinika Tepić, slagala je da se Farmi Vojne ustanove Morović, nalazi tajna državna plantaža marihuane, kada su novinari otišli i obišli vojni objekat, našli su tamo piliće, koke nosilje i jaja, spremna za prodaju, a čak su i naši politički protivnici i to ogorčeni Dragan Šutanovac i Goran Ješić rekli da je tamo farma koka nosilja i jaja, i tovnih pilića koja postoji više od 40 godina. I naravno, slagali su isto tako besramno i bestidno, da je majka predsednika Vučića, za vreme NATO bombardovanja, 23. aprila 1999. godine, kada je izvršen napad, znala za to i da je na vreme izvukao njen sin, Aleksandar Vučić.

Poštovani građani, majka Aleksandra Vučića, za vreme bombardovanja zgrade RTS, bila je u zgradi te večeri, i to su posvedočili najveća dva politička protivnika Aleksandra Vučića, iz SNS, gospodin Slaviša Lekić i Željko Pantić, ogorčeni protivnici Aleksandra Vučića.

Predsednik NUNS, Slaviša Lekić, je rekao – ljudi koji su bili u zgradi RTS i ostali živi, tvrde da je majka predsednika Vučića, te večeri bila u zgradi RTS, istina, i jeste istina, a Željko Pantelić, citiram – sedeo sam preko puta te večeri u RTS, preko puta nje.

Zašto vam ovo, poštovani građani i narodni poslanici govorim, a mogao bih do sutra nabrajati laži Đilasove i Jeremićeve, izmišljotine, a cilj im je samo jedan, jer to rade danas svakodnevno, da psihički slome predsednika Vučića, kako bi on sam napustio funkciju predsednika, a naravno da su se prevarili.

Predsednik Vučić, će i dalje, kao što je i danas, jače i bolje svakodnevno graditi i modernizovati Republiku Srbiju, svakodnevno podizati tvornice, graditi domove zdravlja, auto puteve, itd. uz pomoć građana Republike Srbije. Zašto?

Građani Republike Srbije, šalju mu pozitivnu energiju, koju on pretače za dobro naroda i za dobro Republike Srbije.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, u danu za glasanje, podržaćemo ova tri predloga zakona, jer oni modernizuju Republiku Srbiju, a kako znate motor modernizacije Republike Srbije je naš predsednik Aleksandar Vučić. Hvala.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama su sporazumi između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara BiH koji su veoma važni ne samo za unapređivanje ekonomskih odnosa između dve zemlje, nego i za svakodnevni život građana obe zemlje.

Jednim sporazumom precizno se reguliše uvođenje u pravni saobraćaj Republike Srbije granični prelaz, kako rekoše moje kolege i koleginice, Ljubovija-Bratunac. Ovo je prvi i zajednički granični prelaz između dve države, između Republike Srbije i BiH.

Republika Srbija, kako znate, finansirala je izgradnju mosta, a BiH izgradnju zajedničkog prelaza.

Sporazum o pograničnom saobraćaju omogućava građanima dve zemlje koji žive na teritoriji jedne države, a rade i školuju se na teritoriji druge države, da po olakšanom postupku i što je veoma važno bez posedovanja putne isprave prelaze državnu granicu i svakodnevno obavljaju svoje životne aktivnosti i tu smo naravno imali određenih problema. Sada je taj problem na zadovoljstvo građana jedne i druge države rešen.

Poštovani narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, ovo posebno podvlačim, kada je u pitanju BiH veoma je važno naglasiti da Republika Srbija poštuje integritet i celovitost BiH baš kao i celovitost Republike Srpske u okviru BiH. Isto tako, poštovani građani, veoma je važno da Republika Srbija očekuje od BiH da poštuje teritorijalni integritet, odnosno celovitost Republike Srbije.

Dame i gospodo, isto tako Republika Srbija očekuje od novog predstavnika međunarodne zajednice za BiH, gospodina Kristijana Šmita, nepristrastan izbalansiran pristup zato što su neretko predstavnici međunarodne zajednice jednostrano posmatrali stvari u BiH i bili smo očevici tome.

Ono što je veoma važno naglasiti da narodi BiH bi trebali sami da odlučuju o svojoj sudbini uz što manje pritisaka i nemešanja sa strane pojedinih zemalja i pojedinih nevladinih organizacija jer smo to imali u prošlosti. Na primer koalicija nevladinih organizacija Igmanska inicijativa i njeni članovi ne razmišljaju ovako kao što sam sada naglasio.

Kopredsednik te inicijative Milan Antonijević, i prof. dr Ivo Visković, svakodnevno izmišljaju laži na račun predsednika Republike Aleksandra Vučića i države Srbije. Antonijević je kazao citiram, Srbija treba da prestane da se meša na destruktivan način u BiH. Cilj Beograda je zaokruživanje osovine Beograd-Banja Luka – Podgorica – Kosovska Mitrovica, i taj plan treba osujetiti, završen citat. Pitam prof. Viskovića i Milana Antonijevića, gde se to nalazi Kosovska Mitrovica, gde se to gospodo, pa, nije ona van Republike Srbije? Dakle, vidite o čemu se radi i šta ovi predstavnici govore.

Kada je u pitanju Egipat, pošto su moje kolege i koleginice već govorile, kazaću jedan podatak vrlo interesantan, a to da prijateljski odnosi između Srbije i arapske Republike Egipat sežu u daleku prošlost. Nekako smo mi danas rekli pre 50 ili 100 godina, nego pre 800 godina. Naime, u drugoj polovini 12. veka, Sveti Sava, brat srpskog kralja Stefana Prvovenčanog, je tokom svog drugog putovanja po svetim mestima na istoku obišao, između ostalog, i Egipat. Pre nego što će otići na Sinajsku goru posetio je u Kairu egipatskog sultana El. Malika, el, Kamila, iz dinastije Ejubida, koji ga je primio i ugostio uz velike državničke počasti. Iz Kaira sultan je ispratio Svego Savu na Sinajsku goru darivajući ga poklonima, izuzetnim darovima reke Nil. Od tada, poštovane dame i gospodo pa do danas, prijateljski odnosi između dve zemlje se usavršavaju sve do današnjeg dana.

Za očekivati je, kao što je gospodin ministar Vulin i naglasio da će Egipat smoći snage u budućnosti da povuče priznanje lažne države Kosovo.

Poštovane dame i gospodo, poštovani narodni poslanici i uvaženi građana Republike Srbije, deo opozicije okupljene oko Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, svakodnevno, ama baš svakodnevno iznose laži, zalažu se za nerad, za javašluk, i kako bi rekao Veljo Ilić kraduckanje.

Evo, reći ću danas nekoliko razlika između njih i Aleksandra Vučića i nas. Prvo, imate s jedne strane nelegalno izgrađene šupe na Savamaloj, pune mulja, pune đubreta, leglo zmija i žaba, koje zastupa Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Zoran Lutovac. Na drugoj strani imate na tom mestu izgrađeni Beograd na vodi, ponos Beograda i Srbije, jedno od najlepših gradilišta u ovom delu Evrope, koje predvodi Aleksandar Vučić.

Nadalje, s jedne strane, imate lopove, prevarante, lezijedoviće sa računima na Mauriciju i još 56 zemalja, koje predvodi Dragan Đilas i Vuk Jeremić, a na drugoj strani imate većinsku Srbiju, normalnih ljudi, koji žive od svog rada i koje predvodi Aleksandar Vučić.

Idemo dalje, s jedne strane imate političare kao što su Dragan Đilas, Vuk Jeremić i ostali, koji vode računa samo o svojim ličnim interesima i kombinacijama, tajnim računima po mnogim destinacijama sveta od Hong Konga, do Švajcarske, a sa druge strane imate političare koje predvodi Aleksandar Vučić, koji rade u korist svih građana Republike Srbije.

Nadalje, s jedne strane imali smo, zapravo, sve devastirane i dotrajale ceste i puteve, neizgrađene mostove, i auto-puteve, železničke pruge koje predvodi Dragan Đilas, Vuk Jeremić, a sa druge strane imamo izgrađene auto-puteve, ceste, mostove, železničke pruge širom Srbije koje simbolizuje Aleksandar Vučić sa grupom svojih političara.

Na dalje, s jedne strane imamo političare koje predvodi Dragan Đilas i Vuk Jeremić za čije vreme nismo imali izgrađene bolnice, nismo imali izgrađene ni domove zdravlja, nismo imali ni izgrađene kliničke centre, sa najgorim zdravstvom u Evropi. S druge strane imamo političare koje predvodi Aleksandar Vučić sa izgrađenim domovima zdravlja, sa izgrađenim bolnicama, sa izgrađenim kliničkim centrima i za izgrađenim kovid bolnicama. Očevici su građani Republike Srbije.

Dalje, sa jedne strane imamo političare koje predvodi Dragan Đilas, zvani Điki mafija, Vuk Jeremić, za vreme kojih nismo imali izgrađene ni obnovljene zgrade osnovnih škola, zgrade srednjih škola, niti zgrade fakulteta. Školstvo nam je bilo na najnižoj ravni u istoriji školstva. Školstvo za vreme njih nije imalo dualno obrazovanje, niti informacione tehnologije. Oni su se tome, kako znate, u ovom visokom domu suprotstavili.

Sa druge strane, imate političare koje predvodi Aleksandar Vučić za čije vreme su izgrađene i renovirane mnogobrojne osnovne škole, srednje škole, fakulteti i fiskulturne dvorane. Po mojoj računici preko 200, za vreme čije je u školstvo uvedeno dualno obrazovanje i vrlo dobro funkcioniše i informacione tehnologije. Očevici su roditelji naših đaka, naših studenata i građani Republike Srbije.

Dalje, sa jedne strane imate političare koji su uništili Vojsku Srbije, pretopili oružje. Otpustili najsposobnije generale iz Vojske Srbije, 28 generala i najbolje oficire penzionisali. Sveli su vojsku na vatrogasnu jedinicu koju je predvodio Boris Tadić, Vuk Jeremić i Dragan Đilas. Sa druge strane, imate Aleksandra Vučića za čijeg vremena je Vojska Srbije osavremenjena, modernizovana, opremljena i dovedena na zavidan nivo, spremna da odgovori svim bezbednosnim izazovima. Očevici su građani Republike Srbije.

Dalje, sa jedne strane imate političare Borisa Tadića, Dragana Đilasa, Vuka Jeremića za čije vreme je uništena privreda divljačkom, pljačkaškom privatizacijom i otpustili su tačno 576.325 radnika i ostavili ih bez posla. Sa druge strane, imate političare koje predvodi predsednik Aleksandar Vučić za čijeg vremena su izgrađene stotine fabrika širom Republike Srbije, veliku zaposlenost, imamo industrijalizaciju, odnosno modernizaciju Republike Srbije.

Dalje, sa jedne strane imamo političare Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Borisa Tadića za čije je vlasti nezaposlenost bila 26%, a sa druge strane imate političare koje predvodi Aleksandar Vučić, gde je nezaposlenost smanjena sa 26% na 9% sa tendencijom daljeg sniženja nezaposlenosti.

Sa jedne strane imate političare u liku Dragana Đilasa, zvani Điki mafija, Borisa Tadića, Vuka Jeremića, vođu međunarodne bande lopova i prevaranata koji su se odrekli naše južne srpske pokrajine KiM, citirao sam često u ovom domu, danas nemam tu nameru. Sa druge strane imate političare koje predvodi Aleksandar Vučić koji nikada neće potpisati, niti priznati tzv. lažnu državu Kosovo.

Sa jedne strane imate političare koji su se odrekli Železare Smederevo, hteli su je zatvoriti. Zoran Živković je gostujući na jednoj televiziji pod kontrolom Dragana Đilasa rekao –zatvorimo Železaru Smederevo, pošaljimo radnike kući. Sa druge strane, imamo političare koje predvodi Aleksandar Vučić koji su izvršili revitalizaciju Železare Smederevo, sa dobrim poslovanjem i bez gubitaka. Očevici su građani Republike Srbije.

Da ne nabrajam dalje, još samo jedno. Sa jedne strane imate političare koje predvodi Dragan Đilas, Vuk Jeremić, koji su uništili RTB Bor, a sa druge strane imate političare koje predvodi Aleksandar Vučić, koji su revitalizovali RTB Bor i doveli ga na zavidan nivo. Mogao bih da govorim čitavo veče, ali nemam nameru da vas više zamaram podacima.

Poštovani građani Republike Srbije, uvaženi narodni poslanici, nastavljaju se napadi svakodnevno, iz časa u čas, na Aleksandra Vučića, njegovu porodicu, njegove roditelje. Psovke se nižu svakodnevno. Evo, videli ste ovih dana Đilasovog Vidojkovića, koji je u direktnom prenosu psovao majku predsedniku Vučiću, citiram: „Je l' ti to liči na „N1“, p… ti materina ona odvratna, je l' ovo čuješ, a, budaletino jedna?“, završen citat.

Da li možete verovati da to izgovara saradnik Dragana Đilasa i Vuka Jeremića? Ono što je jako važno, nije to osudila niti jedna nevladina organizacija, nije to osudilo niti jedno novinsko udruženje, a nisu osudile ni političke stranke. Neki su čak stali na njegovu stranu. Gle čuda, poštovani građani, podržala ga je prof. dr Vodinelić Rakić, ona koja sinoć dva sata na jednoj televiziji pod kontrolom Dragana Đilasa psuje predsednika Republike, državu Srbiju i građane Republike Srbije. Zamislite šta je rekla, citiram: „Vidojković psuje koloritno“, završen citat. Poštovani građani, to znači – slikovito. Citiram dalje: „Psuje gustiozno“, završen citat. To je nemačka reč, a ne latinska, kao što govore novinari, znači – prijatno psuje.

Da li možete verovati, poštovani građani Republike Srbije, da ove psovke podržava nekada profesorica pravnog fakulteta? Da li možete verovati da ona to podržava? Gde vam je moralni lik, gospođo Vodinelić? Ja vas uveravam da je najbolje da pročitate bar jednu pedagogiju i poglavlje – lik profesora i nastavnika. Uzmite pedagogiju od prof. dr Radivoja Kulića, prof. dr Kačapora Saita ili prof. Trnavca, bilo koju, i čak uzmite onu posleratnu, posle Drugog svetskog rata, Patakijevu itd, pa ćete videti hoćete li vi imati bar malo snage, kada to pročitate, da se bar malo zastidite. Podršku Vidojkoviću dao je i Zoran Lutovac, jedan od predsednika neke od onih, Demokratske stranke, inače narod ga zove – zalutovac, zato što je zalutao u politiku, videli ste, narod je video sve.

Profesorka Vodinelić Rakić stalno iznosi neistine na račun Aleksandra Vučića. Tako je žestoko uvredila predsednika Aleksandra Vučića i našeg uvaženog poslanika Vladimira Đukanovića rekavši, citiram: „Aleksandar Vučić ima pripravničke vežbe kod Vladimira Đukanovića“, završen citat. Time, profesorko, ponizili ste ne predsednika Aleksandra Vučića i Vladimira Đukanovića, nego ste na najgori mogući način ponizili sebe i svoju profesorsku karijeru, ako je uopšte imate kada ovo izgovarate.

Đilasova bratija napada Vladimira Đukanovića, ja o tome neću govoriti. Dozvolite samo da spomenem 30. mart 2019. godine, kada je na Banjičkom platou, pred očima njegove troje maloletne dece i suprugom, bio napadnut najgnusnijim uvredama i niko nije reagovao, niti političke stranke, niti nevladine organizacije, niti bilo ko.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, dok Dragan Đilas, Vuk Jeremić svakodnevno napadaju gnusnim lažima predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, napadaju građane Republike Srbije i državu Srbiju, dotle Aleksandar Vučić provodi politiku mira, politiku bezbednosti, politiku zdravlja svih naših građana, ne samo u Republici Srbiji, nego i u okruženju, politiku ekonomskog napretka naše zemlje, politiku traženja kompromisnog, trajnog i održivog rešenja za našu južnu srpsku pokrajinu, a to sve u ime naših građana i budućnosti naše dece na čelu sa Aleksandrom Vučićem. Živeli!

Poštovana potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što nemam malo više vremena, ali dozvolite da kažem, najpre da ću podržati kao i moje kolege izbor sudija, osim onih osporenih.

Odmah da kažem da je sudstvo 2012. godine, bilo jedno od najgorih u Evropi. To je jedna od najgorih delatnosti u našoj državi bila. Međutim, sada je ipak na određenom stepenu, dostigli smo, trebaće mnogo vode da prođe Savom i Dunavom da sudstvo dostigne onaj nivo koji želimo.

Dozvolite da kažem nekoliko rečenica samo da je sudstvo bilo u takvoj situaciji, kako rekoše kolege, da su najbolje sudije i tužioci bili otpušteni. Tačna brojka je 837 tužilaca i sudija. Najboljih u to vreme. Zamislite da je predsednica Vrhovnog saveta sudstva tada bila Nata Mesarović. Ko je ta osoba?

Sada se javlja ovih dana, upravo ona osoba koja je 2008. do 2012. godine sprovodila reformu sudstva zajedno sa Borisom Tadićem, Đilasom, Jeremićem, i drugima, i upravo osoba koja je 200 časova potrošila na razgovore za sudije u to vreme. Gle čuda, razgovarala je i izabrala mrtvog sudiju za sudiju, Ljubišu Đurića iz Požege. To u istoriji sudstva nije poznato.

Dakle, kolege su već rekle, radi se i o tome da je šest sudija umrlo od nepravde tada, a jedan je učinio samoubistvo. To je ono što se službenog dela tiče.

Međutim, neslužbeno saznajemo i druge podatke. Ono što je bitno, a to je da kažemo da je broj rešenih predmeta 2010. godine, kad su oni provodili Đilas, Jeremić i Tadić reformu sudstva, bio 1.725.271. radi usporedbe, kada je naša vlast došla rešenih predmeta je bilo 2.549.000.000. Skoro 800.000,00 više. Tu se vidi razlika između reforme koju su oni sprovodili.

Ja ću da kažem samo jednu rečenicu da Evropska komisija koja je pratila reformu za vreme Tadića, Jeremića, i Đilasa, kaže da je reforma koja se provodila u Srbiji bila, citiram najgora moguća stvar, završen citat.

Evo to je ono što je vrlo bitno.

Dozvolite da citiram jedan citat „ Modernizacija je ključna reč za Srbiju u narednoj deceniji, bez obzira da li govorimo o ekonomskim reformama, pravosuđa, reformama zdravstvenog sistema, ili reformama obrazovnog sistema.“ Šta mislite ko je to rekao?

Pa predsednik Aleksandar Vučić, u svom ekspozeu za izbor predsednika Vlade 27. aprila 2014. godine, a onda imamo drugi ekspoze, 9. avgusta 2016. godine, koji je bio najtransparetniji, najveći, najsveobuhvatniji od svih ekspozea u modernoj istoriji Srbije.

Zašto to govorim? Dame i gospodo, ja ih ovde imam kod sebe, te ekspozee, nek mi nađe opozicija išta da nije realizovano od krupnih sistema, a sprdali su se sa nama, ovde opozicioni poslanici kada smo govorili o gasovodu i on je prošao, sad i spašava u Elektroprivredi i Elektrosistemu, uopšte u energetici našu zemlju.

Dozvolite na kraju da ipak, kažem, vezano za KiM, nije slučajno nastavlja se poštovani građani stalna medijska satanizacija predsednika Vučića i njegove porodice, evo i danas, upravo kada se ovo dešava na Kosovu.

U jednom dnevnom listu pod kontrolom Dragana Đilasa, gle čuda, taj dnevni list ne izlazi u Srbiji, on izlazi u nama susednoj zemlji, a vrvi u današnjem broju od laži i od izmišljotina, od najniže naravi, što bi naš narod rekao, sa dna kace. Gle čuda, napali su Aleksandra Vučića danas zato što je najzaslužniji za izgradnju i dovršenju Hrama Svetog Save na Vračaru, najlepše pravoslavne građevine i hrama na svetu, zato što pomaže izgradnju mnogih manastira i mnogih bogomolja i napali su, gle čuda uporedno, baš danas SPC, i blaženo počivškog irineja i sada njegovu svetost sadašnjeg srpskog patrijarha i napali su SPC, upravo koordinirajući u ovoj zemlji gde izlazi list Podgoricu, Sarajevo, i Kurtija danas, u isto vreme i ja vas molim poštovani poslanici prelistajte taj list, pa će vam sve biti jasno.

Taj list usaglasio je napade sa jednim poslanikom susedne zemlje parlamenta upravo gde izlazi taj list, koji svakoga dana pod kontrolom Dragana Đilasa i list napada taj poslanik u susednoj nama državi, SPC, verovali ili ne, svakog zasedanja sedam minuta i Aleksandra Vučića, da je SPC, veliko srpska, da je zločinačka itd.

Dakle, povežite to, imamo to u Zagrebu, imamo to u Sarajevu, imamo u Podgorici i u još nekim zemljama i naravno, Kurtija u Prištini, i naše Tadića, Jeremića, i ostalih sam već citirao kako su se oni zalagali za budućnost Kosova.

Dok Dragan Đilas, Vuk Jeremić i drugi svakodnevno napadaju Aleksandra Vučića i državu Srbiju, i građane republike Srbije, dotle naš predsednik pokušava na sve moguće načine i uspešno provodi politiku mira, politiku bezbednosti i politiku zdravlja svih naših građana, i politiku upravo one modernizacije koju sam citirao u onom ekspozeu, a sada smo otišli dalje, od prošle godine provodimo politiku ubrzane modernizacije Srbija, motor je, Aleksandar Vučić.

I na kraju, ja molim sve svoje bivše studente, kolege, profesore, poznanike, sve prosvetne radnike, vas gospodo građani republike Srbije, molim vas kao Boga, vakcinišete se, vakcina, vakcina, vakcina. Hvala.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani gospodine Dmitroviću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, gospodine ministre drago mi je da vas češće vidim u ovom visokom domu jer ste vi svojevremeno, a i danas jedan od najboljih novinara na području bivše Jugoslavije, vrlo retki, mogao bih nabrojiti na prste, što dokazuje i nedavno objavljena vaša knjiga. Vi ste jedan od retkih novinara koji se držao svih elemenata kodeksa novinara od prvog do poslednjeg. Nažalost, danas ih možemo prebrojiti na prstima od dve ruke.

Poštovani narodni poslanici, kako znate, Narodna skupština Republike Srbije je u aprilu ove godine usvojila Zakon o muzejskoj delatnosti. Nas sada gledaju svi poslanici kulture i svi kulturni radnici, muzejski radnici u muzejima. Zato je ovo izuzetno važan ne samo zakon koji smo doneli u aprilu, a primenjuje se sada od 17.10. nego i uopšte Zakon o kulturnoj delatnosti.

Pre donošenja ovog Zakona o muzejskoj delatnosti, kako rekoh, mi smo u aprilu ove godine muzejsku delatnost tako definisali u okviru jednog zakona jer ona nije bila regulisana posebnim zakonom uopšte, nego je muzejska delatnosti bila uređena Zakonom o kulturnim dobrima iz 1994. godine, kasnije dopunjeno 2011. godine i 2020. godine. Ovo posebno podvlačim radi kulturnih radnika i muzejskih, arhivskih u ovoj zemlji.

Od tada, govorim od 1994. godine, do danas promenjena su dva ustava i čitav društveno politički sistem. To građani i radnici u muzejima i kulturnim delatnostima, ustanovama znaju. Ukinut je socijalistički sistem, a uveden je kapitalistički sistem, rekao bi restauracija kapitalističkog sistema.

Zakon o kulturnim delatnostima ili dobrima je opšti propis. Ovo posebno naglašavam. To je opšti propis koji uređuje zajednička pitanja zaštite kulturnih dobara, a kojih dobara? Arhivske građe, muzejske građe, retke knjige, kinoteku i nepokretnih kulturnih dobara i drugih. Ovo je vrlo važno da podvučem ne samo radi građana Republike Srbije nego i radnika koji rade u kulturnim delatnostima. Šta je nama cilj danas? Uređenje, i ne samo danas, nego cilj ove Vlade i ministarstva koje izuzetno obavlja svoj posao kada su u pitanju donošenje zakona jer smo imali neuređeno to dugo godina, a samo u zadnjih godinu dana doneli smo nekoliko zakona.

Dakle, cilj nam je da pojedinačna oblast svih kulturnih dobara, od arhivske građe, zaštitimo i donesemo zakon o posebnim dobrima i posebnoj građi. Na primer, kada je u pitanju arhivska građa, Zakon o arhivskoj građi. Jesmo ga doneli? Jesmo. Samo da se podsetimo, u ovom mandatu, ove ministarke Gojković i ovog Ministarstva kulture.

Da zaštitimo muzejsku delatnost, šta smo učinili? U aprilu mesecu doneli smo Zakon o muzejskoj delatnosti čija snaga počinje da važi od 17. ovog meseca. I izmena ovog člana o kojoj je gospodin Dmitrović govorio upravo se uklapa u taj deo. Doneli smo Zakon o muzejskoj delatnosti, kako rekoh, u aprilu ove godine, a njegova primena počinje 17. oktobra 2021. godine. Ja posebno muzejske radnike, u prvom redu kustose i direktore pojedinih muzeja upozoravam na ovu primenu zakona i na ono što piše u tom zakonu i šta su muzeji dužni i u koje vreme da naprave, odnosno prilagode svoja akta u određenom momentu, jer tu imamo zaista određenih lutanja u pojedinim muzejima, dok u pojedinim imamo izvanredne stvari.

Međutim, nama je Ministarstvo kulture i informisanja podnelo ovaj Predlog zakona o izmeni Zakona o muzejima, muzejskoj delatnosti, koji se odnosi, kako je rekao ministar Dmitrović, samo na jedan član, tj. član 49. stav 3. a odnosi se na izbor direktora i v.d. direktora u muzejima. To je izuzetno važno. Direktno muzeja je izuzetno važna osoba. Malo ću se zadržati na tome, da bi videli kakva nam je praksa, od lokalnih zajednica u čitavoj Republici, do republičkog nivoa.

Mi ćemo ovaj član 49. stav 3, podvlačim to, Zakona o muzejima, upodobiti sa Zakonom o kulturi, kako u praksi ne bi bilo različitih situacija, a ja ću reći koje su to situacije, jer vidim da i među nama ima nedoumica.

U Zakonu o muzejskoj delatnosti iz aprila 2021. godine, član 49. stav 3. propisano je da direktor i v.d. direktora muzeja, pored uslova, podvlačim ovom, tu je zabuna, kod direktora i kod određenih, čak i kod poslanika određenog dela, "pored uslova utvrđenih odredbama zakona kojim se uređuje oblast kulture", to je Zakon o kulturi, onaj opšti, koji sam naglasio na početku, "može biti lice koje ima položen stručni ispit i najmanje pet godina u muzejskoj delatnosti".

Šta imamo u praksi? U praksi imamo različite situacije. Ako je direktor određenog muzeja kustos i ima organizacione sposobnosti, to je idealna stvar. Ali, imamo situaciju da direktor muzeja nije kustos i da nije čak iz područja kulture, kao i da nema organizacione sposobnosti, e, tu ima strašnih problema u pojedinim muzejima. Reći ću sad o kojim se problemima radi. U većini muzeja imamo dobre rukovodioce, a u jednom delu imamo problematične.

U Zakonu o kulturi utvrđeno je da kandidat za direktora i v.d. direktora ustanove kulture moraju, podvlačim, moraju imati visoko obrazovanje i najmanje pet godina radnog iskustva u kulturi. Tu nastaje problem. Onda muzejski radnici, odnosno kustosi, kažu - mi imamo prednost. Ne. Bilo bi idealno da je i kustos i direktor muzeja, ali to ne daje garanciju. Mi imamo takvih slučajeva gde nemaju organizatorske sposobnosti, uništavaju eksponate i obrnuto, gde nemaju, visokoobrazovni iz kulture ili muzejske delatnosti uništavaju muzeje i obrnuto, i jedno i drugo. Dakle, to je od muzeja do muzeja i tu inspekcije na nivou lokalne zajednice i Republike, ja se nadam, u sledećoj godini, kod primene zakona će ići dubinski i verujem u Ministarstvo da će to raditi.

Poštovani narodni poslanici, kad smo ovde kod direktora, dozvolite da kažem da kod pojedinih direktora imamo takvu situaciju da su, na primer, ključevi od muzeja, pazite, ključevi, dostupni svima. Kustos nema kontrolu nad zbirkom. Da li možete pojmiti da se to dešava u Republici Srbiji? Stvari se čak iznose, uništavaju, građa rasuta, razbacana. Uprkos brojnim upozorenjima kustosa i pozivanje na Zakon o kulturi i Zakon o kulturnim dobrima, stvari se iznose iz pojedinih muzeja i nemaju adekvatnu zaštitu. Zato ih nalazimo na tržištu i ponovo ih otkupljujemo. E, tu moramo uvesti red. Ja vam garantujem i Ministarstvo koje vodi Maja Gojković, da će se uvesti reda sledeće godine, kad ove zakonske stvari dovedemo do kraja.

Zamislite šta se još dešava u praksi. Mimo znanja kustosa zaduženog za zbirku određenim licima se na osnovu muzejske pozajmice daju eksponati bez prethodno popunjenog obrasca. Da li možete zamisliti u 21. veku da se to dešava? Dalje, onemogućavanje i blokiranje rada kustosa, ako nije sposoban direktor, nemogućnost da rade izložbe, oduzimanje čak izložbi kustosu koji je već priveo rad kraju, tobože zbog nedostatka novčanih sredstava.

I da budemo načisto šta u zakonu stoji, kojeg smo mi doneli u aprilu ove godine. Tačno se plan mora navesti za svaku godinu i odrediti sredstva za svaku izložbu. Imamo zaista kustosa koji su na teškim mukama, čak doživljavaju mobing. Dobijamo pismene primedbe, narodni poslanici, članovi Odbora za kulturu, kao što smo dobijali i u Odboru za obrazovanje.

Dalje - neodržavanje stručnog veća. Da li možete to pojmiti? Samim tim se blokira rad kustosa. Kustosi ne učestvuju u planu i programu rada muzeja. Da li možete to pojmiti? Nije to samo u lokalnim zajednicama, to imamo i u Beogradu. Ali, to ćemo sređivati sledeće godine, kad ove zakone privedemo kraju.

Dalje - oduzimanje telefona iz kancelarije, čime je onemogućena komunikacija strankama. Jel to možete zamisliti? Čak je promenjena agencija za čuvare, dugogodišnji čuvar oteran a neprofesionalni doveden, itd. Znate zbog čega? Da dalje ne govorim zbog čega.

Uzimaju se na 10 ljudi, pomoćnici direktora, koji nije savetnik, čak ni stručni ispit kustosa nije imao nego su kasnije položili. Imamo i situaciju da u muzeje dolaze ljudi koji nemaju nikakve veze sa muzejima, a stavili smo u zakonu da ćemo raditi na stručnom usavršavanju muzejskih i drugih radnika. Tu zaista moramo dosta učiniti.

E sada, dozvolite narodni poslanici, dame i gospodo, sada ću u drugom delu, jer je u ovom delu naš odbor doneo zaključak da prihvata zakon i obrazložila ga je naša predsednica koja izuzetno vodi naš Odbor za kulturu i glasaćemo za to. A u drugom govoriću koliko se kultura odražava u praksi.

Mi smo svedoci svakodnevnog, evo i juče, napada na predsednika republike, gospodina Aleksandra Vučića. Juče se pridružio, verovali ili ne, portal BIRN. Ja ću danas razobličiti taj list građanima Srbije da vidite sa kim ima posla Dragan Đilas i Marinika Tepić, električni zec politički.

Dakle, BIRN, na koji se pozvala Đilasova potpredsednica juče, Marinika Tepić, i lažno optužila predsednika Vučića i njegovog brata Andreja i Srpsku naprednu stranku da su 2014. godine, citiram – platili sedam miliona za usluge i da to SNS nije prijavio, završen citat, što je notorna laž. Sada ćete videti ko je taj BIRN, a o KRIK-u ću drugi put, jer nemam vremena.

Dakle, BIRN, na koji se poziva Marinika Tepić, je lagao, zamislite, da je bilo manipulacije oko izbora firme koja je trebalo biti zadužena za ispumpavanje vode na kopu Tamnava-Zapadno polje prilikom poplava u Obrenovcu 2014. godine. Sećate se, vi koji ste u mandatu bili, ovde diskusija u tom smislu. Te gnusne laži demantovao je tadašnji predsednik Vlade, a današnji predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić. Gle čuda, poštovani građani, čak je te njihove gnusne laži demantovala i Svetska banka. Je li tako, gospodo iz BIRN-a i gospodo iz opozicije? Iziđite i recite da li je istina ili ne.

Ko je BIRN na koji se poziva Đilasov električni politički zec Marinika Tepić juče i blati predsednika svakodnevno i njegovog brata Andreja i iznosi laži? Balkanska istraživačka mreža Srbije je nastavljač medijske organizacije koja je bila poznata pod nazivom Institut za istraživanje o ratu i miru.

U Republici Srbiji bio je poznat i po tome, obratite pažnju poštovani građani, što je objavio tekst kraljevačkog novinara Miroslava Filipovića, dopisnika lista „Danas“, „Frans-Pres“ i BIRN-a, u kojem je lažno optužio Vojsku Jugoslavije da je 1999. godine na KiM za vreme bombardovanja naše otadžbine namerno, citiram ovog novinara i BIRN, pobila najmanje 800 albanske dece manje od pet godina i njihove odsečene glave prodavala roditeljima te dece, završen citat. To su lagali. Novinar BIRN-a, na koji se poziva Marinika Tepić, politički električni zec Dragana Đilasa, bio je osuđen u vojnom sudu za klevetu i špijunažu na sedam godina.

Pratite još nekoliko minuta, pa ćete videti kako su završili.

Pomilovali su ga petooktobarski prvoborci Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Borisa Tadića i Vojislava Koštunice, tada čelnici DOS-a, a danas čelnici Saveza za Srbiju na čelu sa Draganom Đilasom. Za klevete i špijunažu, novinar Filipović je bio proglašen za internetskog novinara godine od strane zapadnih zemalja.

Pratite dalje. Pomilovao ga je predsednik dr Vojislav Koštunica po službenoj dužnosti, posle žestokih pritisaka zapadnih zemalja i čelnika DOS-a, a danas čelnika Saveza za Srbiju. Čak je i tadašnji portparol SAD, Filip Riker, intervenisao u njegovu odbranu kod čelnika DOS-a i to je već i objavljeno. Doktor Vojislav Koštunica tada je rekao, obratite pažnju, citiram: „Osuđujem presudu Miroslavu Filipoviću i smatram da mu nije mesto u zatvoru.“ Podvlačim ovo što je dalje Koštunica rekao: „Istovremeno, nisam spreman da se složim sa stavom da je Filipović osuđen zbog toga što je navodno iznosio istinu.“ Završen citat, „NIN“, tada normalni list, broj 26-25, enigma Filipović, časna i čestita Ljiljana Smajlović i novinar, čini mi se da se zove još Ivanović ili Janković.

Novinar Filipović je već 12. maja 2000. godine, zamislite, pušten iz zatvora zbog pritiska zapadnih zemalja i domaćih NATO prašinara, čelnika DOS-a i mnogih nevladinih organizacija. Poštovani građani Republike Srbije, gle čuda, kada je pušten iz vojnog zatvora u Nišu, verovali ili ne, ali je istina, prozivam ga sada neka kaže da li je istina, ispred zgrade dočekao ga je buketom cveća tadašnji gradonačelnik Niša, a kasnije predsednik Vlade Republike Srbije Zoran Živković. Gospodine Živkoviću, prozivam vas, da li je istina ili ne?

Samo da pitam, mogu li oduzeti vreme od poslaničke grupe da završim ovo, a da kasnije ne govorim? (Da.)

Hvala.

Dakle, pozivam gospodina Živkovića da kaže da li su ovo tačne informacije ili ne. Filipović je postavljen za sekretara za informisanje u Vladi Zorana Đinđića kao kadar i bio je dugogodišnji član Demokratske stranke.

Eto, poštovani građani, na koga se poziva Marinika Tepić i Dragan Đilas, sa kim zajednički svakodnevno danas izmišljaju laži o predsedniku Vučiću i njegovom bratu Andreju, majici Angelini, Anđelku ocu i njegovoj porodici.

Poštovani građani Republike Srbije, sada ste shvatili ko je BIRN na koji se poziva, ko su Marinika Tepić i Dragan Đilas, a pozivaju se u jučerašnjoj štampi, čak i u inostranoj i domaćoj na portal BIRN.

I na kraju da kažem, ima još čelnika DOS-a koji gnusne laži iznose ovih dana i uvrede. Samo ću da kažem i podsetim vas, poštovani narodni poslanici, da smo ovih dana čuli Sašu Jankovića koji je 14.09.2011. godine rekao, citiram – da su ga vrbovale strane diplomate da uđe u SNS i tako sruši Aleksandra Vučića, završen citat, jer ima problema sa srcem.

Znate li ko je to još izrekao? Ja ću vas podsetiti. Ima neko ko pamti u ovom visokom domu i u ovoj državi. To je izrečeno 19.11.2011. godine od strane Boška Obradovića. Citiram: „Vučić mora na hitnu operaciju srca u SAD kako bi preživeo, baš zato sada je pravi momenat da se intenziviraju napadi na njega iz svih raspoloživih oružja.“ Završen citat.

Gospodine Obradoviću, gospodine Kostiću koji si prekjuče gostovao na televiziji, da li je ovo istina ili nije? Izađite pred lice naroda i recite.

Ima još od Jankovića 2021. godine šta je sve izgovarao i pretio ulicom predsedniku Vučiću gore nego što je pretio bivšem predsedniku Miloševiću.

Tu imamo još nekoliko značajnih ličnosti, a među njima ovih dana svakodnevno je i dr Vesna Pešić. Ona me ne čudi, jer ona to svakodnevno radi. Ona je 19.01.2020. godine za „Večernje novosti“ izjavila, citiram: „Ako Brnabićka da ostavku, da znate da se sprema doživotni Vučić. E, nema tu bojkota, samo cev.“ Završen citat.

Gospođo Pešić, pitam vas kao bivšeg profesora univerziteta, da li ste to izrekli ili ne 19.01. gospodnje 2020. godine?

Dalje da ih ne nabrajam, ali dozvolite, svim novinarima, pošto ste vi, gospodine ministre, te profesije, koji iznose gnusne laži o predsedniku države, kao što su iznosili satanizaciju predsednika Miloševića, Srbije i srpskog naroda devedesetih godina i nastavili do sada, ja ću završiti samo jednim citatom.

Svi oni neka kažu da li to čine ili ne, ja nemam problem da ih prozovem drugi put, ali završiću citatom Džon Svintona, bivšeg šefa osoblja u „Njujork tajmsu“, na zdravici koju je održao ispred Njujork pres kluba daleke 1953. godine. On je rekao, obratite pažnju, poštovani građani: „Posao novinara je da uništi istinu, da otvoreno lažu, da izvrću, da se klanjaju pred zlatnim teletom i da prodaju vlastitu zemlju i narod da bi zaradili hleb, svi to znaju. Mi smo oruđe i sluge bogataša“, u ovom slučaju Dragana Đilasa i Šolaka, „koji su iza kulisa, mi smo marionete, oni vuku konce, a mi plešemo.“ Dodaje dalje: „Naš talenat, naše mogućnosti, naš život, vlasništvo su drugih ljudi.“

Gospodo novinari, vi koji svakodnevno pljujete po državi, po predsedniku države, po njegovim roditeljima, i nekim uvaženim narodnim poslanicima, ako ste imali priliku dr Orliću i dr Martinoviću ovih dana, ja vas pitam – da li se nalazite u ovim citatima? Zadnji citat: „Mi smo intelektualne prostitutke“, završen citat, rekao je Džon Svinton, bivši šef osoblja u „Njujork tajmsu“, na zdravici daleke 1953. godine. Sa punim ponosom, gospodine ministre, kažem da se vi ne nalazite u ovom citatu, jer ste bili častan, čestit, čestito vršili svoj posao i danas se zbog toga napadate.

Na kraju, dok Dragan Đilas, Boris Tadić, Vuk Jeremić svakodnevno, Marinika Tepić, izmišljaju neistine o predsedniku Republike, njegovoj porodici, njegovim roditeljima, o čemu sam govorio pre dva dana, u koordinaciji sa pojedinim faktorima van naše zemlje, dotle naš predsednik Aleksandar Vučić sve jače i jače, zajedno sa građanima Republike Srbije, sprovodi politiku mira, politiku bezbednosti naše zemlje, politiku zdravlja svih naših građana, politiku ubrzanog ekonomskog napretka i ubrzanu modernizaciju Republike Srbije, a kako znam često reći, a motor te ubrzane modernizacije Republike Srbije je naš predsednik Aleksandar Vučić.

Na kraju, poštovani građani, poštovani roditelji đaka, poštovani studenti, moji bivši studenti, moji bivši đaci, kolege profesori, vakcina, vakcina, vakcina. Molim vas, kao Boga vas molim, kao prosvetar dugogodišnji, koji živi za decu, vakcina, vakcina, studenti, omladino, vakcina. To je isto kao da ja ustanem pred studente i da kažem – gospodo studenti, ne dolazite na fakultet. Tako i pojedini lekari antivakseri govore svojim pacijentima. Imam slučajeva bivših studenata, čitave porodice su sada u teškoj situaciji jer su antivakseri, kao što je Mila Alečković, i da ih ne nabrajam, prozivao sam ih ovde. Imate li malo morala i malo nesebičnosti? Nemojte biti sebični. Vodite računa o svojoj deci, deci svih građana Republike Srbije. Još jednom, kao profesor, kao pedagog dugogodišnji, molim vas i zaista vam klečim, roditelji, vakcinišite svoju decu i kontrolišite.

Zadnji primer, prekjuče idem autobusom, kako Beograđani znaju svakog dana, gradskim, majka dovodi učenicu 8. razreda, nosi masku do ulaza u autobus, da ne kažem broj, ona se, brižna majka okreće, dete ulazi u autobus, skida masku. Dolazi u školu od prvog do četvrtog razreda, svi nose masku. Znate zašto je to? Isterali smo vaspitanje i obrazovanje 2000. godine, kada je DOS došao na vlast. Vratili smo to donekle, ali trebaće još mnogo truda, kako danas neko reče, mnogo truda, jer taj posao prosvetnog radnika je jako težak, kao rudara, raditi da to stavimo na svoje mesto.

U to ime, živeo naš predsednik, živela Srbija.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, počeću od koleginice Vacić, koja je naglasila da kada je u pitanju izbor direktora, da i statut muzeja, odnosno i drugi akti mogu regulisati neke stvari. Potpuno ste u pravu i to je u ingerenciji izvršnih odbora, upravnih odbora, a i akata statuta, a i praktičnog pojedinog konkursa koji se raspiše i onda da se vide sposobnosti pojedinog muzeja, svaki pojedini imaće svoje karakteristike. Potpuno se slažem i verujem da će se ići u tom pravcu.

Međutim, sada ću se osvrnuti, dobili smo dojavu kao da se muzeji pojavljuju u 19. veku nekoliko rečenica. Znači, prvi podaci, najpre su postojale muzejske zbirke. Prvi podatak o nekoj zbirci potiče iz 12. veka pre nove ere. Vidite koliko je to daleko, 12. vek pre nove ere kada su Elamiti, u današnjem Iraku, bivšoj Mesopotamiji opljačkali Vavilon ili Babilon kako neki kažu, a osvojeno blago odneli u hram boga, da bi istakli kraljevsku moć i kraljevski uspeh. To je prva zbirka, tada nastaje prva zbirka. O zbirki kasnije imamo druge formacije.

Odmah u 9. veku, dakle ovo je bilo u 12, pitaju me neki narodni poslanici kako preskačemo od 12. do 9. veka, a pre Hrista godine su se u obrnutom smislu brojale, od većeg ka manjem, a tek od prve Hrista, nulte godine od prve pa do danas 2020. godine da, to rade učenici i studenti u hronologiji, nauci o računanju vremena.

Dakle, u 9. veku pre nove ere u zapadnoj kuli grada Asura, jednog od glavnih gradova Asirije, današnji Irak, bila je pohranjena zbirka dragocenih umetničkih predmeta. Evo, i tu imamo zbirku. Još nemamo muzeja.

Reč muzej, da i to razjasnimo, dolazi od grčke reči, neko reče latinske, ne, od grčke – muzejon, što znači – hram. To je suština, znači hram posvećen muzama, zaštitnicama nauke i umetnosti. To je ono osnovno.

Na kraju ću da kažem najsavremeniju definiciju muzeja, jer vidim da brkamo danas ovde. Tu su i predstavnici ministarstva, neka me koriguju ako ne budem tačan. Aleksandarski muzej za koji ste čuli utemeljio je Ptolojem pod Aristotelovim uticajem 250. godine pre nove ere. Sabirao je knjige i druge, kako znate, dragocene retkosti. Imamo čitav antički svet, nastavio je praksu prikupljanja, čuvanja raznovrsnih predmeta u hramovima. Dakle, u antičkom svetu, riznicama i prirodnjačkim kolekcijama.

Carski Rim za koji ste svi učili ako ne u srednjoj školi, uči se i u osnovnoj školi i na fakultetu, postao je stecište blaga prikupljenog u ratnim pohodima. Znači, to je vrlo važno da kažemo i u vreme Oktavijana Augusta, grad Rim postao je raskošna prestonica sa lepim bazilikama, odnosno ranohrišćanskim bogomoljama, trgovima i fontanama. Gle čuda, verovali ili ne, tako da je čitav grad Rim postao muzej, kao što mi danas Sremske Karlovce pokušavamo, odnosno proglasili smo sa posebnim zakonom i na neki način pokušavamo to učiniti od Sremskih Karlovaca.

Imamo srednji vek, posebno mesto sakupljanje građe pripadalo je u nekoliko moćnih vladara i vrlo bitno, moćnoj hrišćanskoj crkvi. Tu imamo manastirske riznice, tj. mesta gde su se čuvali umetnički predmeti, umetničko blago, tj. od zlata, plemenitih predmeta i druge materijalne i duhovne, podvlačim duhovne, vrednosti koje personifikuju moć i bogatstvo.

Upravo tada, ovo naglašavam, počinje praksa utakanja moštiju svetaca zlatnim i srebrnim i drugim kamenjem, pa su se manastirske riznice pretvorile u bogate grobnice vladara. To imamo u srednjem veku vrlo kratko, da kažem. Upravo ta reč „riznica“ može se smatrati početkom zvaničnih muzeja. Znači, može se smatrati, a povremeno izlaganje crkvenih relikvija, iz njih mogu se nazvati prvim izložbama. To mi koji smo sa studentima radili vrlo dobro znaju, evo imam tu i svojih bivših studenata, gospodin Popović, on vrlo dobro to zna, dok procesije i dvorske svečanosti javnim događajima i manifestacijama od javnog značaja. To je vrlo bitno.

Doba preporoda. Istraživanje i sakupljanje predmeta okreću se arheološkim iskopavanjima. Dakle, u vreme preporoda imamo arheološka iskopavanja, tada stvaraju se kolekcije nereligioznog sadržaja – stare knjige, medalje, zbirke, dokumenti, zbirke novca, umetnički predmeti itd.

Doba velikih otkrića. Posle 1492. godine imamo pojavu novog veka, a to jeste otkrivanje novih kontinenata. Okreće se racionalizmu i empirizmu, daje se razvoju i čuvanju zbirki. Zbirke se stavljaju u posebne objekte, ovo naglašavam, koje se nazivaju kabineti. Kabineti retkosti u kojima se izlažu javna materijalna dostignuća, od kornjačinog, kako znam često reći često, jajeta do roga jednoroga. Dakle, to je taj period i da idemo dalje.

U vreme između 16. i 17. veka, naglašavam, formira se muzej Luvr, koji je generacijama bio sinonim muzejske institucije, jedan od najvećih i najznačajnijih muzeja u svetu sa 35 hiljada predmeta od praistorije do 19. veka. Osnovan je, formiran tek 1793. kada je postao dostupan javnosti. To je vrlo jako bitno da se kaže.

U 18. veku javljaju se teoretske rasprave, već tada o muzejima i muzejskim zbirkama. U Londonu je osnovan, kako znate, Britiš muzej 1753. godine, a za javnost 1759. godine.

Devetnaesti, čitavi vek, idemo na njega, muzejska epoha kada se muzeji otvaraju svuda u Evropi. Nema, tako reći, gde se muzej nije otvorio.

Dvadeseti vek, velike muzejske delatnosti. Moram da vam kažem, u 20. veku imamo tako divnih, u svetu muzeja, ali i u našoj bivšoj državi i u našoj dragoj Srbiji, sve do danas.

Dozvolite na kraju da kažem ono što sam obećao na početku da dam definiciju, premda ih jako mnogo ima, ovo ću podvući, jer danas vidim različite koncepcije, to verovatno iz štampe. Tu su predstavnici muzejske delatnosti, ministarstva, ja sam sklon ovoj definiciji - muzej je nekonvencionalna stalna ustanova u službi društva i njegovog razvoja, otvoren prema javnosti, koji sakuplja, čuva, istražuje, objavljuje i izlaže materijalnu i nematerijalnu baštinu o ljudima i njihovoj okolini radi proučavanja, obrazovanja i estetskog doživljaja.

Ako ovo analiziramo, svaku pojedinu reč, pa ćemo videti koliko novinari greše u definiciji muzeja, koliko je on složena ustanova, jedna zaista ustanova, kako vidite, dugotrajnu tradiciji.

Na koncu, poštovani građani, opet ću se osvrnuti na jedan deo zbog javnosti, naših političkih protivnika, pogotovo medija pod kontrolom Dragana Đilasa. Opet na onog nesretnog, Vidojkovića, ime mu neću da spominjem, jer koliko znam, u svom životu ime Marko je sveto ime časnih i poštenih ljudi. Da kažem da je on nastavio i dalje, da ne citiram, šta, ali ga je podržala profesorka Vodinelić Rakić. Kako bi većina građana razumela, ona je rekla, podržala, da on psuje majku predsedniku koloritno, što u prevodu znači živopisno, i citiram, psuje gustiozno, nije latinska reč, nego nemačka, što znači prijatno. Da li možete, poštovani građani, poštovane kolege profesori, verovati da to izlazi iz usta univerzitetskog profesora i, čini mi se, predsednika političkog odbora Jeremićeve ili Đilasove stranke? Da li zna gospođa profesorka da psovanje i vređanje majke kod pojedinih naroda je najveća moguća uvreda pogotovo što su često roditelji motivi svojoj deci, kao što je bilo u slučaju našeg predsednika Vučića.

Moram da kažem okamio se na predsednika Vučića dr. Teodorović, gde čuda, podržao nasilje i podržao nasilje nad Nevenom Đurić i rekao – treba da se pretuče, citiram. Da li možete verovati da je ovo rekao, citiram – roditelji tucite decu na vreme, završen citat. Znate li koje je taj doktor Teodorović? Predsednik Odbora za obrazovanje SANU. Poštovani pedagozi širom Republike Srbije i Evrope, deca se ne tuku nego vaspitavaju. Jel predsednik Odbora SANU za obrazovanje tukao i vaspitavao decu?

Znate šta je još radio? Pretio našem časnom glumcu Nenadu Jezdiću samo što se pojavio na otvaranju autoputa Miloš Veliki i zapretio mu neće otkupljivati rakiju, koja je inače odlučna, i kaže – dobro ću te zapamtiti. I ne samo njega nego i još mnogim glumcima. I nama, narodnim poslanicima, 18.7.2019. godine je rekao, citiram – da su poslanici primitivci, a predsednik države nevaspitan čovek i da je Staljin, Hitler, Musolini i Franko.

Gospodine akademiče, profesore, doktore, mi možemo biti primitivci, ali nikada, nikada, nikada nećemo raditi protiv interesa svoje države. Vi ste, gospodine akademiče, kada je počelo bombardovanje naše zemlje pobegli sa Saobraćajnog fakulteta u zemlju koja nas je bombardovala dve godine, vratili ste se, jel tačno, gospodine akademiče, kada je završeno bombardovanje i vratila vas je protivzakonito na posao bivša pomoćnica, čini mi se da je bila pomoćnik ministra, Srbijanka Turajlić.

Na koncu, vi ste, gospodine akademiče, 22.7.2012. godine rekli, citiram – Kosovo nije sastavni deo Srbije, završen citat. Kako bi drugačije i rekli kada ste pobegli kada je bilo bombardovanje. Dok naš predsednik svakodnevno radi i izgrađuje zemlju, promoviše u međunarodnim okvirima dotle ga vi i jedna grupa stalno pljujete lažima poput onog BIRN koga sam raskrinkavao ne samo danas nego u zadnjih pet godina. Poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, ja verujem da vi dobro razumete ono što naš predsednik svakodnevno radi. Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću, poštovani ministre Mali, dame i gospodo narodni poslanici, pošto su moje kolege i koleginice vrlo dobro obrazlagale ove zakone ja se neću mnogo na njima zadržavati ali dozvolite samo nekoliko rečenica da kažem.

Tačno je da će stopa rasta BDP u ovoj godini biti 7%, što je izvanredan rezultat i više nego što je planirano i to u ovim teškim pandemijskim uslovima. Dobro je što ćemo po stopi rasta BDP ove dve godine, u ovim teškim izvanrednim uslovima biti među tri najbolje zemlje.

Ovaj kredit za železničku prugu Subotica-Segedin je izuzetno važan, ne samo u ekonomskom smislu, nego je važan i u političkom smislu, ali isto tako pokazuje koliko država na čelu sa našim predsednikom Aleksandrom Vučićem posvećuje pažnju izgradnji autoputeva, puteva, železničkih pruga, mostova i drugih infrastrukturnih objekata, odnosno koliko posvećuje modernizaciji Republike Srbije, a kako znamo motor ubrzane modernizacije Republike Srbije je naš predsednik Aleksandar Vučić.

Poštovani građani Republike Srbije, poštovane Dame i gospodo narodni poslanici, danas je 5. oktobar, izuzetno značajan zbog dve stvari. Prva je dan učitelja, kako je rekao gospodin Miletić. Ja kao prosvetni radnik i kao narodni poslanik čestitam svim učiteljima, nastavnicima i profesorima njihov dan, dan učitelja.

Dozvolite samo da im se obratim sa dva citata od dva pedagoga. Jedan veliki ruski pedagog je rekao: „Da se 10 puta rodi, 10 bi puta učiteljski poziv uzeo, jer nema boljeg ni plemenitijeg zvanja nego što je učiteljsko.“ Da mi ne bi prigovorili da sam samo ruskog, onda ću sad jednog švajcarskog, jednog od najvećih pedagoga švajcarskih, Testalocija citirati: „Oduševljenje što ću moći da pokrenem svoje ruke dalo mi je toliko snage da se mogu popeti na najviše Alpe, samo da mogu započeti.“ Misli vaspitavati decu. Da tu ne zamere, još jednog starogrčkog, Platona, vama vrlo dobro poznatog koji je u svom delu „Država“ rekao: „Država neće biti na štetu ako obućar nema pojma o svom zanatu, jedino će Atinjani biti loše obuveni, ali ako učitelj bude rđavo vaspitavao decu, buduće generacije biće neznalice.“

Po tome je 5. oktobar vrlo bitan.

Druga stvar po čemu je značajan, 5. oktobar je nama vrlo dobro poznat koji će biti zasigurno upisan u najcrnju istoriju novije srpske istorije kada je u pitanju parlamentarizam. Jer, kako znate, dr Vojislav Koštunica nije dobio na izborima, Milošević nije izgubio, drugog kruga nije bilo, jer su petooktobarci upali u ovu Skupštinu, zapalili Skupštinu itd.

Danas su se okomili ti iz 5. oktobra na predsednika Republike Aleksandra Vučića i još određene pojedince. Ja ću samo da im odgovorim.

Tako je na primer Sanda Rašković Ivić, gostujući na jednoj televiziji pod kontrolom Đilasa ovih dana rekla, priznala da je u 5. oktobru sarađivala sa inostranim faktorima: „Bila sam učesnik sastanka DOS-a 2000. godine u Atini o rušenju vlasti u Srbiji.“ Poštovani građani, to pokušavaju i sada učiniti, na čelu sa Đilasom.

Jedna druga perjanica, 5. oktobra, vama vrlo dobro poznata, koja uvek kritikuje predsednika Republike Srbije, a to je doktor Vesna Pešić, danas se okomila na predsednika i rekla da je on kriv za peti oktobar. Gle čuda, još će reći da je kriv i za vazduh.

Vesna Pešić je poznata po tome što je 19.01.2000. godine rekla: „Ako Brnabićka da ostavku, da znate, sprema se doživotni Vučić. Nema tu bojkota. Samo cev u glavu.“ Završen citat. To je rekla za predsednika Republike.

Još jedan koji je ovde bio narodni poslanik, ali iz vremena 5. oktobra, nažalost je bio i predsednik Vlade Republike Srbije, bio je i predsednik Nove stranke, a sad je isto vodi, jer je isturio svog novog predsednika, on je priznao i rekao ovako – Smatram da opozicija sada ne mora da ide i sastaje se u inostranstvu, već može to da uradi ovde. Završen citat. To je Zoran Živković. Kako vidite, potpuno je priznao.

Još jednog ću učesnika da citiram, nažalost, on je bio i ministar, Velja Ilić. Citiram - Osnovali smo tim mladih profesionalaca, paravojnih jedinica, Jugoslovenske armije i mladih policajaca i to smo koordinirali sa najelitnijim jedinicama policije MUP-a u Beogradu. Čak smo imali policajce u civilu koji su sarađivali sa susednim gradovima. Završen citat, „Njujork tajms“ 9. oktobra 2000. godine.

Ako nekog interesuje, taj 9. oktobar, ja neću više o njemu, evo časopis. Gospodin doktor Martinović smo pisali u jednom naučnom časopisu, sve u detalje, ništa nismo izmišljali, nego na bazi izvora i relevantne literature. Dakle, ovo da građani vide, jer to i danas spremaju isti ljudi, dakle, sa istim ciljem.

Ja ću završiti sa ovim citatom da vidite šta kaže načelnik CIA-e za Srbiju iz tog vremena. Poštovani građani, obratite pažnju, jer to radi Đilas i Jeremić sada.

Citiram – CIA je određivala izbore 2000. godine. Američke privatne organizacije potrošile su više od 40 miliona dolara podrške Miloševićevoj opoziciji, DOS-u, nezavisnim medijima i građanskim organizacijama. Operacija u Srbiji 2000. godine bila je uspešan slučaj našeg mešanja u izbore. Završen citat.

I danas se mešaju oni koji pregovaraju sa ovom drugom grupom. To je rekao Džon Fišer, oficir CIA, šef ćelije za Srbiju. Kako vidite, ništa se sakriti ne može. Istorija sve na videlo stavi.

Takođe, Džon Fišer kaže – model poslovanja jeste bila predaja novca u kešu u kesama liderima opozicije van granica države. Završen citat.

Gospodo iz DOS-a, koliko ste dobili para? Saopštite građanima Srbije, jer nema vremena. Doktor Martinović i ja bi vam to saopštili pošto smo pisali radove na tu temu, ali pošto nema vremena, onda vi saopštite.

Dalje, obučavali smo 1.500 ljudi kojima je dodeljen zadatak da budu na biračkom mestu. Paralelno brojanje glasova, utvrdila se navodna krađa glasova i izbile su masovne demonstracije. To je bio povod i palila se Skupština onako kako je. Završen citat. Da ja ne bi više citirao i napamet govorio, to vam je, poštovani građani oko 5. oktobra.

Dozvolite da ipak kažem ko je još podršku dao petooktobarskim čelnicima. Javio se, verovali ili ne, vama vrlo dobro poznat, koji kritikuje isto danas i SNS i Aleksandra Vučića, akademik Teodorović. Zamislite, taj čovek podržava nasilje. Ovih dana rekao je da roditelji treba da tuku svoju decu. Citiram tačno: „roditelji tucite decu na vreme“, završen citat, rekao je predsednik Odbora Srpske akademije nauka za obrazovanje.

Gospodine akademiče, pred licem građana Srbije, pred licem pedagoga sa katedra svih filozofskih fakulteta, pitam vas – da li se deca tuku ili vaspitavaju? Da li ste vi tako vaspitavali studente? Nije ni čudo od koga je. Taj je čovek pretio glumcu Nenadu Jezdiću samo zato što je slavni glumac sudelovao na otvaranju autoputa „Miloš veliki“. Nije ni čudo, jer taj isti čovek je 18. jula 2019. godine rekao da su narodni poslanici u ovom visokom domu primitivci, a predsednik države Aleksandar Vučić nevaspitan čovek i da je, citiram, kao Staljin, Hitler, Musolini i Franko.

Taj isti akademik je 22. jula 2020. godine rekao, citiram: „Kosovo nije sastavni deo Srbije“, završen citat. Pazite poštovani građani, to vam je taj akademik Teodorović. Uporedio je građane, vas poštovani građani koji ste glasali za Aleksandra Vučića, sa stanovništvom nacističke Nemačke i pristalicama Hitlera.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, javio se ovih dana još jedan, a inače uvek pljuje po predsedniku Republike, on i njegovi mediji, Dragan Đilas, koji je predvodio 5. oktobra. Ja neću mnogo o njemu, jer često govorim, ali ovog puta ću citirati zbog građana Beograda bivšeg američkog ambasadora u Beogradu, Kameruna Mantera, koji je 19. marta 2009. godine kazao, citiram: „Đilas mi je rekao da je njegov plan za Beograd samo marketinški a ne realni“, završen citat, jedan ugledni list, 30. avgusta 2018. godine.

Gospodine ministre Mali, vi ste bili gradonačelnik, možete to i posvedočiti, vi ste bili ugledan, jedan od najboljih gradonačelnika, vidite šta je američki ambasador rekao za gospodina Đilasa.

Još samo jedan citat za gospodina Đilasa. Pokojna Verica Barać je rekla, citiram: „Sve što je kontrola medija u Srbiji kontroliše Đilas, kupuju minute unapred, plaćaju avansno, a time jako utiču na medije. Vršili su kontrolu dnevnih novina kupovinom prostora u medijima i cenzurisali novine“, završen citat. Toliko o tom delu.

Poštovani potpredsedniče Orliću, iz dana u dan, iz meseca u mesec, iz godine u godinu, svedoci smo stalnih, neviđenih, nezapamćenih, brutalnih, uličarskih, jadnih i bednih uvreda i psovki predsednika Republike Aleksandra Vučića i njegove porodice, njegovog brata i njegovih roditelja, upućenih preko medija pod kontrolom Dragana Đilasa, od strane Đilasovih glasnogovornika. Te pretnje, odnosno gadosti umesto da prestanu one su prešle u patologiju i zato su veoma, veoma opasne.

Ja ću samo dva primera. Đilasov glasnogovornik, Nenad Kostić je 18. decembra 2019. godine preko jednog dnevnog lista pod kontrolom Dragana Đilasa uputio, verovali ili ne, otvoreno pismo predsednikovim roditeljima, ocu Anđelku i majci Angelini. Takve javne uvrede roditelja jednog vladara nisu zabeležene od pojave Hrišćanstva do danas. Cilj tog otvorenog pisma predsednikovim roditeljima bio je da se psihički slomi predsednik Republike Aleksandar Vučić i da odstupi sa položaja, kako bi oni došli na vlast.

Taman kada sam pomislio da će predsednikove roditelje ostaviti na miru, prevario sam se. Evo ga i drugi Đilasov glasnogovornik Vidojković, ime neću da govorim, Marko, jer je to sveto ime, on ga ne zaslužuje, koji je direktno izvređao predsednikovu majku, citiram: „Jel ti to liči na N1 p…. ti materina ona odvratna, jel ovo čuješ, a luda budaletino jedna“, završen citat, direktno na TV ekranu.

Poštovani građani Republike Srbije, izostala je reakcija Šolakovih i Đilasovih medija, jer kako će oni reagovati na svog voditelja? Normalno da je po naredbi. Podršku Vidojkoviću dao je i Đilasov Zoran Lutovac, vođa DS, narod ga zove da je zalutao u politici, pa kažu – to onaj zalutovac. Podršku Vidojkoviću je dala i gospođa dr Vodinelić koja je kazala, citiram, tačno ovako - Vidojković psuje koloritno, da vi, poštovani građani, razumete znači živopisno, završen citat i dodaje, citiram, psuje gustiozno, završen citat. To nije latinska reč. To je nemačka reč, a to znači prijatno itd. Dakle, ona upotrebljava vama nepoznate reči da ne bi razumeli koje gadosti izgovara ta profesorka i nije ni čudo što je oterana sa Pravnog fakulteta svojevremeno.

Gospođo Vodinelić, da li znate vi šta znači psovanje i vređanje majke? Pa to je jedna od najvećih uvreda kod mnogih naroda, pa vi dajete podršku takvom čoveku i takvim uvredama.

Poštovani građani Republike Srbije, roditelji se vole svim svojim srcem, roditelji su podrška u životu, roditelji su saborci i najbolji prijatelji, roditelji su izvor i motivacija i njihovo prisustvo i moć, roditelji su najbolji i najlepši oslonac u našim životima, pa i u životu Aleksandra, valjda, Vučića. Kada roditelji vide da im pojedini novinari, pa makar oni bili šarlatani, kao što su ova dvojica i gospođa profesor, da im vređaju sina najvećim mogućim uvredama, sa dna kace, nije im lako, pogotovo ako su oni, kao što su predsedniku Vučiću, bili oslonac u njegovom životu i davali mu snagu i moć. Normalni novinari ne vređaju druge, ne potcenjuju, ne psuju ničije roditelje. To rade smo oni koji su izgubljeni i koji posle toga ostaju sami i prazni u svom lažnom sjaju, koji brzo izbledi.

Vama se, gospodo, nije uzvratilo istom merom, jer ste vi sami sebi presudili, a mi vas možemo samo poželeti. Normalni novinari ne psuju druge, pogotovo ne psuju majku. To čine samo sitne duše i bedne duše koje su se dočepale nekog medija, kao što ste se vi dočepali Đilasovog.

Vi ste, gospodo, pokazali vašim gnusnim uvredama, psovkama predsednikove majke koliko čovek može nisko pasti, koje jadne i bedne psovke mogu izići iz vaših prljavih usta i koliko nakaradno može izgledati čovek na tim vašim klimavim nogama. Sitne duše psuju majku i vređaju druge, jer je u njima sve nesretno i nesređeno, jer nikada niste voleli, niti ste bili voljeni. Otkud vam pravo da se preko medija pod kontrolom vašega Đilasa obraćate predsednikovim roditeljima i psujete mu majku? Vi, gospodo, predstavljate jedan mali nevaspitani deo lezijedovića kojima ništa nije sveto, pa ni majka. Hvala.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pošto su moje kolege i koleginice danas mnogo toga lepoga rekli, dozvolite da ipak istaknem nekolike stvari više sa istorijskog aspekta.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, istorija će zabeležiti zasigurno da je donesen Zakon o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar za vreme srpskog predsednika Aleksandra Vučića, 22. septembra, gospodnje 2021. godine.

Istorija će zasigurno zabeležiti da je najveća obnova manastira Hilandar od 14. veka se desila za vreme srpskog predsednika Aleksandra Vučića duhovnog, kulturnog i ekonomskog reformatora Srbije u 21. veku.

Istorija će zasigurno zabeležiti da je srpski predsednik Aleksandar Vučić posetio manastir Hilandar za Božić, kada je obećao igumanu Metodiju i bratiji manastira, da će Srbija uplatiti u celost neophodna sredstva za obnovu Hilandara i to se desilo.

Istorija će zasigurno zabeležiti poštovani građani Republike Srbije da prvi put u nazivu manastira Hilandar se u zakon unosi reč sveti, pa će od sutra u zakonu glasati sveti manastir Hilandar.

Još nekoliko rečenica, pošto ima malo vremena da kažem. Manastir Hilandar spada u srpsku srednjovekovnu umetnost. Poštovani narodni poslanici, u okviru srpske srednjovekovne umetnosti postoje tri stila raški stil od 1700. do 1294. godine, to je tzv. zlatno doba srpskog slikarstva ili monumentalni stil 13. veka. Drugi, srpsko vizantijski stil, kraj 13. do poslednje decenije 14. veka i treći moravski stil od 1371. do 1459. godine. Upravo manastir Hilandar pripada raškom stilu.

Nabrojaću manastire drugog stila, pa se vratiti nekoliko rečenica na Hilandar. Koji još pripadaju raškom stilu? Đurđevi stupovi, to je kraj epohe, a Dragutinova crkva Sv. Ahilija završetak 1296. godine raškog stila. To je taj stil. U raški stil još spadaju manastir Studenica, manastir Žiča, manastir Mileševa, Zadužbina kralja Vladislava. Kako znate, u priprati koju je kralj Vladislav dogradio 1235. godine, položene su mošti Sv. Save i njih su Turci 1594. godine preneli na Vračar, danas Hram Sv. Save, najlepši hram na svetu, a završen je za vreme srpskog predsednika Aleksandra Vučića.

I kako znate, u manastirskoj crkvi u Mileševi 1377. godine za kralja Srblja i primorja krunisan je Tvrtko Prvi Kotromanić, sestrić cara Dušana. Dalje, manastir Morača, crkva Sv. Apostola u Peći, manastir Sopoćani, manastir Gradac, manastir Arilje i kako smo rekli na početku Hilandar.

Da još kažem nekoliko rečenica. Kako su moje koleginice i kolege danas svi rekli, Stefan Nemanja je zajedno sa svojim sinom Savom 1198. godine obnovio stari grčki manastir Hilandar na Sv. Gori, Atosu. Poštovane dame i gospodo, neki ste rekli danas to, požar je 2004. godine progutao severnu polovinu manastira. Tada je izgorelo šest od ukupno devet ikona. To je bio ogroman požar, razorniji od požara Notr Dam u Parizu. Samo zahvaljujući Bogu niko nije stradao. Nije stradala ni riznica, ni crkva. Od 14. veka, kako sam rekao, nije bilo ovako velike obnove u manastiru Hilandar. Republika Srbija je za Hilandar uplatila celokupna finansijska sredstva.

Neko je spomenuo, a ja podvlačim, za Božić je predsednik Aleksandar Vučić, posetio Hilandar. Predsednik je obećao igumanu Metodiju i brati manastira da će Srbija uplatiti celokupna neophodna sredstva za obnovu i to se desilo.

Hilandaru podrška je podrška očuvanju naše istorije i sećanja na viševekovnu tradiciju naše istorije i crkve, to je podrška za našu budućnost koju gradimo, razvijajući je, kao modernu, uspešnu demokratsku zemlju.

Još jednom da ponovim četiri stvari i sa tim završavam.

Istorija će zapisati zasigurno, da je zakon o očuvanju kulturno i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar, za vreme Aleksandra Vučića donesen, je li 22. septembra 2021. godine. Da se najveća obnova manastira Hilandar, od 14. veka desila za vreme predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, duhovnog, kulturnog i ekonomskog reformatora, Srbije 21. veka.

Nadalje, istorija će zabeležiti da je srpski predsednik Aleksandar Vučić posetio manastir Hilandar za Božić, kada je obećao igumanu Metodiju i bratiji manastira, da će uplatiti Srbija sva neophodna sredstva za obnovu manastira i to je ostvareno.

I prvi put u nazivu manastira Hilandar se u zakonu unosi reč „sveti“ i od sutra će u zakonu stajati „Sveti“ manastir Hilandar.

Na kraju hvala i puna podrška predsedniku republike na provođenju politike mira, politike bezbednosti naših građana, politike zdravlja svih naših građana u Republici Srbiji i okruženju, politiku ekonomske stabilnosti, politiku modernizacije Republike Srbije, politiku kulturne i duhovne obnove srpskog naroda i politiku iznalaženja kompromisnog, trajnog i održivog rešenja za našu južnu srpsku pokrajinu.

U to ime, živela Srbija, živeo naš predsednik.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, poštovana ministarko Čomić, ja sam kao predstavnik poslaničke grupe u plenarnom delu izneo i okolnosti zbog kojih smo morali doći u situaciju da donosimo ovaj zakon. Mislim da sam tada pokušao istorijski kontekst, a i savremeni ukazati. Gde ima problema, ima ga.

Ponoviću možda neke stvari, ali odmah na početku da kažem – donošenje ovog zakona o ćiriličnom pismu i jeziku ne ugrožava nikoga i ovo nije borba protiv latiničnog pisma.

Latinično pismo i latinica su srpsko pismo koliko i hrvatsko. To lingvisti, istoričari, paleografi vrlo dobro znaju, ali ćirilica je srpsko nacionalno pismo.

Malo je zemalja, rekli smo, koje imaju dva jezika i pisma u upotrebi, tako da u tom kontekstu, da se ne bi shvatilo da mi proterujemo latinicu.

Amandmani su ovi dobri. Mislim da je dr Pastor izvanredno juče o tome govorio. Ovo nije ugrožavanje manjina. Sve imate u skladu sa zakonom. Tu nema nikakvog problema. Problem je jedan drugi.

Neke stvari ću možda i ponoviti, ali da kažem da zanemarivanje i nestajanje srpskog, nestajanje zaista, srpskog ćiriličnog pisma uvodi u nestajanje nas kao naroda. Svaki narod Evrope će se sa tim složiti.

Potiskivanje ćiriličkog pisma sa ovih prostora traje deset lećima. Taj kontekst trebamo videti i gde je naša bila greška u tom kontekstu naših lingvista i naših političara i to je suština. Najpre je ćirilica počela da nestaje sa teritorija Republike Hrvatske, pa Bosne i Hercegovine, Slovenije, a sada, gde je bila osam vekova, više od devet vekova, i Crne Gore. Bila je u službenoj upotrebi osam, devet vekova u Crnoj Gori. Dakle, o tome se radi.

Mi želimo samo ozakoniti pismo u službenoj upotrebi, ne dirajući u nacionalne manjine i njihova prava. Molim vas, nemojte uopšte raspravljati o tome.

Dobro je taj bojazan iskazati, kao što je juče bilo i mislim da je Vlada dobro učinila što je prihvatila amandmane radi dodatne sigurnosti. Dakle, o tome se radi.

Ne smemo se odreći ćiriličkog pisma čak ni u drugim državama u skladu sa zakonom tih država. Tu je problem.

Ako Srba ima u Crnoj Gori sada 29 i više posto, iako ih je devedesetih godina bilo znatno više itd. svi znate koliko, pa valjda i Srbi u Crnoj Gori imaju pravo na upotrebu ćiriličkog pisma, iako im je to bilo u službenoj… i njihovo vlastito pismo devet vekova i sada u skladu sa zakonima evropskim. Pa, ne može se potiskivati, zabraniti ćirilica niti u Hrvatskoj, niti u Crnoj Gori, ni bilo gde gde živi srpski narod u skladu sa zakonom i evropskim zakonom, kao što ne možemo zabraniti latinicu u Srbiji itd. u skladu sa Ustavom i drugim propisima.

Dakle, ta svest o ćiriličnom pismu postepeno je slabila i ona se potiskivala. Danas u tim bivšim republikama znate gde je imamo? Samo u izdanjima SPC i eventualno na nadgrobnim spomenicima i to ne na svim nadgrobnim spomenicima. To je suština.

Ona je slabila toliko da smo mi čak državni dnevni Radio-televizije Beograd tada imali ravnopravno zastupljen odnos ćirilicu i latinicu. Nigde to u bivšim republikama nije bilo. Mi koji se bavimo paleografijom vrlo dobro znamo.

Molim vas, ovo prikazivanje opozicije da neko želi latinicu, pa oni su i doveli do toga. Nemam vremena da o tome kao čovek struke govorim. Trebalo bi mi dva dana ih prozovem, da kažem direktno – filolozi, vi ste ti koji ste to radili godinama, političari koji ste godinama.

Zaista se zahvaljujem predsedniku Republike, jer ovo je minut do dvanaest. Sve ono što nisu radili 60,80 godina mora sada Aleksandar Vučić da ispravlja „krive Drine“. E, to je suština.

Opet isti oni, oni, njihova deca i to rade njihovi sinovi danas. Ako treba, imena ću da govorim. Nećete me ućutkati vi koji pokušavate ovih dana, koji se svetite na porodicama. Sram vas bilo! Nije me ni Tuđman mogao ušutkati. Nije ni u Hagu neko, a nećete ni vi! Na to ste spali, jadnici jadni?! Nikad mi na pamet to ne bi palo. Znaju to dobro iz Demokratske stranke kakav sam, dapače obrnut. Ološi jedni! Vi niste ljudi, nego ste ološi.

Čak i u kulturi, i to vrlo dobro. Ako treba, prozvaću to javno na konferenciji za štampu. Tačno je da su ušli čak i unutar iz drugih stranaka unutra, tzv. dubinska država. Eno, u NIN-u naslov je bilo. Njih osam odvojimo od Aleksandra Vućića. Nećete me odvojiti, bez hleba ću biti, ni mene, ni porodicu od države, jer on zastupa državu. Jadnici jedni, što pokušavate, bednici jedni, što pokušavate, sram da vas bude! Stidite se gradom kada me vidite kada prolazite, samo što vi peške ne idete.

Nikada, lezijedovići, džabalebaroši, neću vam se pokoriti, nikada. Dođite ovde pa recite, bežite bre odavde, jer vas činjenice bole. Izvinite, malo sam pod tenzijama.

Kada je jezik i pismo u pitanju, još jednom kaže, ovo je u službenoj upotrebi, ne mogu ja dobiti od suda poziv na latiničnom pismu, čak i kolega sa kojim sam išao rekli, dajte, mi smo Srbi, na ćiriličnom pismu. On se čudi, taj sudija. Taj je pustio Kosmajca. Vidite, imam hrabrosti da vam kažem. Kaže, kolega, evo, Rističević je bio, nije u skladu sa Ustavom. Kažu, Ustav nije u redu. To vam je sudija, jel to sudija. Takve ste doveli u sud.

Takvi su pojedini direktori u kulturi, u kulturi šikaniraju muzeologe, radnike, ključeve uzimaju od kustosa, prodaju to na ulici, a mi treba da skupljamo. Sram da vas bilo, sram da vas bilo. Dobro me slušajte. Ne možete mi ništa, nećete me odvojiti, moj duh poštenog čoveka proganjaće vas, dok ste živi i vaše. Sada idemo dalje.

Kako je kod drugih zemalja koje koriste svoje pismo. Rusija i Bugarska nisu uvodile, molim vas, nikakva druga ravnopravna pisma, niti su vodili diskusije oko toga. Bugarska je članica EU, a nije odustala ni za pedalj, u odnosu na svoje pismo.

Da vidimo Grčka. Grčka je turistička još zemlja, ali većina natpisa je isključivo na grčkom jeziku. Jeste da se u novije vreme pojavljuju dvojezični natpisi na grčkom i engleskom, kako bi turistima omogućili bolju komunikaciju. Jel, tačno ili nije? Vi koji često putujete, stalno u evropske zemlje, od sedam dana, osam putujete, pa, pogledajte malo.

Rusi, Bugari i Grci ne prave nikakve kompromise i ne uvode drugo pismo. Ali, mi smo poklekli pedesetih godina i moramo ispravljati i sad unutar vlastite zemlje u službenoj upotrebi. Šta radi predsednik suda? On je dužan da kontroliše sudije. Direktor škole je dužan. Direktori kulturnih ustanova, a ne da se pljačkom bave, i pozivaju se na pojedince. Lažu vas gospodo, kustosi, kulturni radnici, pozivaju se, lažu vas. Svoju nesposobnost, nemoć, nerad, pokrivaju sa pojedincima itd.

Dakle, u Ustavu EU, u preambuli ističe se da unija ima za cilj, pored ostalog i očuvanje kulturnih razlika i tradicija. Dabome da to treba u Srbiji biti. Ko je protiv toga? Pa, čak i nacionalni identitet, posebno poštovanje kulturnih, religijski i lingvističkih razlika.

Dokle smo se mi doveli? Doveli smo se da nam se SPC isteruje nakon hiljadu godina, njihova imovina. To nisu radili, izvinite, u Hrvatskoj se to ne radi, katolička crkva to nije radila, zato što hrišćanstvo vrlo dobro zna, pa, svi se pozivaju na hrišćanstvo. Bog će da ispravi ti. Nemojte to raditi, zarad ličnih interesa, zarad malo vlasti, to radite.

Znam da ima pojedinaca, jer sam ih gledao, dajte im samo džigericu jednu, izvinite na izrazu, širom sveta će trčati za tom džigericom. Niti briga za porodicom, ni za naciju, ni za državu. Ni za BDP, ni za građanima Republike Srbije.

Moram da kažem neke stvari zaista. Govorio sam u Ustavu Republike Srbije kako to čini itd, zaista na jedan… Ali je dobro što smo doneli, jer smo došli u situaciju da mi službene akte dobivamo na latiničnom pismu. To može tražiti Hrvat ovde, nije uopšte sporno u skladu sa zakonom, Mađar, bilo ko, ali ima pravo valjda i Srbin kao većinska nacija, pravo na ćirilično pismo. To smo sami krivi, slažem se što je neko rekao.

To mora da bude kontrola. Šta se ja bojim kontrole, ako me Martinović kontroliše kao poslanika ovde, ili moj predsednik stranke, ili direktor, gde sam bio, u skladu sa zakonom, sigurno, kada su direktori u pitanju, a ne progoniti ljude.

Imao sam takvu situaciju, nikada u životu me nisu mogli uhvatiti nijednog sekunda da sam falio na poslu. Čak je pokušao jedan dekan da slaže, maltene, kad mi je majka umrla, da bi me isterao. Nije me mogao uhvatiti ni na mostu u Kosovskoj Mitrovici, dolazim u 11, u 12, me stavlja na dežurstvo, dole sam bio. Taj je uništavao studente, taj je uništavao našu decu, umesto da se borio za njih. Takvih se moramo osloboditi.

Vredne, odgovorne i časne ljude, časne ljude. Ne možemo lažima ništa. Ne možemo govoriti jedno na jednu stranu, drugi na drugo, ono što predsednik reče, bivša vlast, jedno na istoku, drugo na zapadu, umesto da smo jedinstveni u odnosu na proces rada i društvenih odnosa. Treba da imamo razlike, da žestoku borbu ovde vodimo, a ne da pobegnu iz Skupštine.

Jel onaj nesretnik Janko Veselinović blati državu i Angelu Merkel, pa kako ga nije sramota, a profesor univerziteta. One reči izgovoriti, šta misli da mu nisu preneli, vodite predsednika države, sram ga bilo 80 hiljada radnika porodica živi od toga, njemu je lako, jer je ukrao stan, ukrao Milici Badžu u Obrovcu, u ulici Braće Kurjakovića broj 9. i vraćen je nakon naše ovde intervencije, da nije se osigurao drugi, a nije izbeglica. Pa ne kažem ja to, to Jutarnji list i Slobodna Dalmacija kaže na spisku.

E takvih se moramo rešiti, takvi nam uništavaju građane Republike Srbije, i uvlače se, ima titulu. Ništa moja titula ne mora značiti, ako nisam vredan, ništa. Samo vredni ljudi mogu spasiti ovu državu, odgovorni, čestiti i oni koji se zakona drže. Šikaniranje radnika, to je strašno bre i to najvrednijih i pozivati se na nekoga.

Izvinite malo na emocijama, ali dozvolite ipak da kažem da u Crnoj Gori, 1992. godine, referendumom se Crna Gora izjasnila za zajedničku državu sa Srbijom, gotovo 100%. Jel je tada jedan od crnogorskih čelnika i zagovornika zajedničke države bio veliki Srbin Milo Đukanović, a danas predvodnik Crne Gore i rodonačelnika montenegrijiske politike i zagovornik crnogorskog jezika, pisma, nacije i vere. Gde to ima da se crkva, da se stvara preko noći? To nijedan vladar nije radio, a da nije onaj Broz, evo ja imam hrabrosti da kažem, mislim, to je moje mišljenje, ne tvrdim, sa onim kokainom da nije uhvaćen, bilo bi na Cetinju 15 hiljada. Što, ne bi on platio to, i to je suština i to mora Evropa da pomogne da to stane.

On ide optuživati predsednika Republike, Aleksandra Vučića, sram ga bilo, on da ga upoređuje da gradi tobože Veliku Srbiju, i sa Hitlerom i Srbiju nacističkom Nemačkom, i traži čitavu Evropu i svet. Pa skrnave nam zastave, na današnji dan to govorim, himnu nam skrnave, rugaju se sa njim, profesori univerziteta.

Onih se i Tito rešio, Perović se i Tito rešio 70. tih godina u ovoj državi, u ovoj zemlji, kako god hoćete u ono vreme.

Dakle, nemamo mi protiv nikoga ništa, ali moramo zaista pozvati na jedinstvo kada su nacionalne vitalne državni interesi u pitanju, ne samo nacionalni, nego i klasni,što bi mi bivši komunisti rekli, šta je to bre, radnički, nema bez rada ništa. Jedan mi veliki Srbina, i izdaje na latinici svoj list, kome je on primer? Pa u slobodnom vremenu piši ili na službenom, ako si te nacionalnosti. Dapače mi je drago da to radim, ali vidite šta se radi.

Zamislite da je predsednik, bivše nekada zajedničke države u jutarnjem listu optužio predsednika Vučića, da pravi Veliku Srbiju i da remeti mir i stabilnost, u regionu i da je region u opasnosti.

Zamislite te izjave. Pa tobože poziva zdrave snage u regionu i međunarodnu zajednicu tome da se suprotstavi. Neka „Njujork Tajms“ pogleda šta mu piše.

Ovi napadi Đukanovića na Aleksandra Vučića i Srbiju je pokušaj, poštovani građani, da se na lažima zasnovanoj retorici iz prošlog veka, prikriju svi politički promašaji, neuspesi, te da tako izazove osećaj ugroženosti, a samo on ide narod da spasi dole itd.

Ja mu poručujem, predsedniče Đukanoviću, uspeh predsednika države ne meri se lažima, u laži su kratke noge, lažima i proizvođenjem konflikata u vlastitom društvu svoje zemlje, kao što vi to radite, pa ste udarili na ono poslednje, na SPC, najpre ste jezik koji je devet vekova. Zabranite i Jovana Vladimira, a evo, sada smo pronašli da je prvi novac srpski od Jovana Vladimira, 200 godina u dubinu. Skačite sad, napadajte to!

Uspeh jednog predsednika države, bilo koga, meri se po povećanju BDP, to je ono klasno što interesuje i Hrvata i Srbina i Mađara i svakog drugog, pored ostaloga, povećanje plata i penzija, izgradnja autoputeva.

Ja znam šta vas boli. Vi, gospodine Đilasu, što organizujete ovih dana, ja znam to vrlo dobro preko koga i vi, gospodine Jeremiću, pa boli vas izgradnja autoputeva, umesto da se veselite. Pa, zaustavljali ste svaki autoput, demonstracije ste osigurali, čak ste „Beograd na vodi“, evo i stranku na bazi toga stvorili, čitav svet se divi.

Predsednik se meri, pored ostaloga, i po izgradnji tvornica. Koliko ste izgradili tvornica? Pa, valjda po tom se meri. Izgradnjom novih škola, izgradnjom bolnica, kovid bolnica, domova zdravlja, kliničkih centara, izgradnjom kanalizacionih mreža, otvaranjem novih radnih mesta. Pa, neka to stave na dnevni red. Pa, to traži radnik u Hrvatskoj, u Makedoniji i u Albaniji svugde.

Kada su u pitanju nacionalne stvari, svakom narodu treba priznati njegovu kulturu, to je Srbija primer. Ovo što oni pokušavaju, pa ono je Sekula Drljević to radio. Ja sam citirao Dalibora Brozovića, nekada mog profesora, šta je govorio za Crnogorce itd, i nikada napamet, kako znate, ne pričam ovde. Nikada napamet ne pričam, uvek citat uzimam, zato što ne izlazim iz ove Skupštine i beležim svakog poslanika od 2012. godine, što je izgovorio. Nisu imali hrabrosti da sede ovde. Borko Stefanović, 15 minuta i pobegne, i lažima, preko novinara određenih.

Optužili su Srbiju da želi Kosovo i Metohiju bez Albanaca i Crnu Goru bez Crnogoraca. Poštovani građani, to ne samo što je ne istina i besmislica, nego zamena teza. Pa, upravo je Đukanović priznao lažnu državu Kosovo, vidite. Pa, on negira postojanje Srba u Crnoj Gori, negira pravo na upotrebu ćiriličnog pisma, na pravo na jezik, pripadnosti SPC itd.

Uporediti Srbiju sa nacističkom Nemačkom, i predsednika Vučića sa Hitlerom, predstavlja vrhunac Đukanovićevog moralnog pada i moralne bede, vrhunac njegove neuznemirenosti. Zašto? Zato što mu Srbija više neće biti poligon i tržište za delovanje krimo-narko kartela iz Crne Gore, čiji je Đukanović gospodar. Evo, neka mene tuži. To piše i u „Njujorku Tajmsu“, ako ste videli, i to je on čak i priznao, ukoliko „Njujork Tajms“ to istinito prenosi.

Zato njemu nije tema droga i položaj SPC nije mu tema, ekonomija mu nije tema. Njemu je jedina, jedina tema, poštovani građani, Aleksandar Vučić i plaća svoje podrepaše i ovde kako bi rušili. I utrošili su do sada preko milijardu evra na rušenje.

Crna Gora može biti spokojna, kada je u pitanju politika Aleksandra Vučića, to svi vrlo dobro znaju, ali Crna Gora ima razloga da bude duboko zabrinuta zbog politike Mila Đukanovića. To je suština.

Koga muči, neko ako kaže da je Srbin u Srbiji ili ako kaže da je Hrvat u Srbiji? Nikoga ne treba da muči.

Ja ću sada da citiram Nikolu Teslu, na kojega su se danas mnogi pozivali ovde. On je 1. i 2. juna 1892. godine, prilikom drugog dana posete u Beogradu, rekao studentima, citiram: „Ja sam, kao što vidite, došao iz SAD i kao što vidite i čujete, ostao Srbin, i preko mora, gde se istraživanjima bavim. To isto treba da budete i vi, da svojim znanjem i radom podižete slavu srpstva u svetu. “ Završen citat. Kome je to smetalo? To treba da svaki narod radi, svojim radom, svaka nacionalna manjina, u skladu, normalno, sa zakonima. To je suština.

Dozvolite na kraju, ipak, da kažem jedan kuriozitet, a vi ste videli šta smo doživeli, da na Osiječkom univerzitetu jedan Bošnjak brani crnogorski jezik, tezu doktorsku, u Osijeku, na hrvatskom, odnosno na srpskom jeziku. Ja sam citirao profesora Brozovića, jednog od najvećih lingvista na ovim prostorima, šta je rekao, zašto su doktoranti išli iz Crne Gore i danas idu u Zagreb, juče, nemam nameru ponovo.

Izmišljenoj crnogorskoj naciji izmišljen je crnogorski jezik, Crnogorska pravoslavna crkva radi namicanja novog crnogorskog identiteta. To je suština. Nemam ja pravo kako će se neko opredeljivati da mu govorim, ali kao istoričar imam pravo da kažem da je devet vekova ćirilica upotrebljavana u srpskoj Crnoj Gori, i kao istoričar i Crnojević i Petrović itd. da su Srbi bili.

Pa, i dvoglavi orao, onaj koji na zastavi drže, pa ima nemanjički iz vremena Crnojevića, nek su uzeli. Oni ne znaju čiji je. Ono je ruski, kao što su i nama bivše vlasti promenile ovde dvoglavog orla, ne srpskog nemanjičkog, nego nemačkog su stavili. I to ćemo da menjamo, hvala Bogu da ćemo menjati. Svakom narodu svoje. Šta bi meni smetala nečija zastava ili grb?

Na kraju, dok naš predsednik Aleksandar Vučić danima, danima provodi politiku mira, politiku bezbednosti, ne samo u Srbiji, nego i u regionu i šire, politiku zdravlja svih naših građana, i u regionu, politiku ekonomske stabilnosti, zapravo, vrši modernizaciju Srbije. A, ovo što uvodimo ćirilicu, dabome da ćemo nacionalni identitet uvoditi. I da nismo krajem 19. veka imali srpsku istoriju, ne bi u Prvom svetskom ratu dobili rat. Najveći svet je srpsku istoriju izginuo u Prvom i Drugom svetskom ratu učio, ali učio i drugih naroda.

Ko nam o Jasenovcu govori? Onaj koji nikad nije napisao jednu rečenicu. To su strašne stvari. Sad su setili neki da direktor negde nekog muzeja bio sedam godina, šta je radio. Meni Amerikanac kaže – vaš stručnjak taj i taj sam to govori, evo ga na televiziji svaki dan, jednoj od televizija. Šta radimo mi? Kad ga pitate – koji dokument, nemam pojma. Ali, zna da lupeta. Tako je u pitanju i jezik.

Nemam vremena, malo sam dirnut, da govorim o dubrovačkoj književnosti. Pa, tamo je ćirilska kancelarija postojala, u srednjem veku i latiničkog i ćiriličkog pisma. Pa, Povelja Kulina bana je na ćirilskom pismu. Ja znam šta će mi drugi reći, bosančica. To je srpsko ćirilsko pismo.

Mi koji se bavimo paleografijom vrlo dobro znamo i nemamo ništa protiv da ga drugi svojata. Kada su Hrvati u pitanju oni su se 928. godine odrekli svog pisma i jezika i uzeli rimski, latinski, sve do 1835. godine u Saboru su službeni akti bili.

Izvinite, da još jedanput kažem, dok naš predsednik vrši bitku za državu, za narod, za ekonomiju, ovde i u regionu, dotle vidite šta radi Dragan Đilas, vidite šta radi Janko Veselinović juče, šta Vuk Jeremić kaže, pa ne možete kupiti sve sa novcem, ej, ne možete. Izvinite, zaista čestitam svim građanima Republike Srbije današnji dan. Hvala.

Poštovani potpredsedniče, gospodine Krkobabiću, poštovana ministarko, gospođo Gojković sa saradnicom, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, drago mi je da smo konačno dobili i ovaj zakon na dnevni red. Neću da se ponavljam, pošto su moje kolege iznele već masu stvari vezano za zakon, ali dozvolite radi građana Republike Srbije da kažem ipak da se ovde radi o dve mere. Jedna koja obavezuje, a druga koja stimuliše i to je izuzetno važno.

Dakle, prve mere su koje obavezuju i šire krug subjekata koji su obavezni da koriste ćirilično pismo. Koji su to subjekti? Svi koji posluju ili obavljaju delatnost sa povećanim učešćem javnog kapitala i ovi stimulativni, a odnose se na privatni sektor. U prvom redu na sredstva javnog informisanja. Zašto? U privatnom vlasništvu, jer obzirom na njihov značaj koji imaju u javnom životu. Došlo je vreme da konačno uvedemo red u tom smislu.

Danas ću malo drugačije nego moje kolege govoriti kada je u pitanju upotreba ćiriličkog pisma i ćiriličkog jezika, u prvom delu upozoravam na ovih 20 minuta, a kasnije i u diskusiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, zanemarivanje i nestajanje srpskog ćiriličkog pisma, uvod je u nestajanju nas kao naroda. To je ono što treba da imamo na umu. Zato treba da nam budu uvek pred očima i na pameti reči i zaveštanje koje je Sveti Stefan Nemanja uputio svom sinu Svetom Savi, ja ću citirati: „Bolje ti je izgubiti i najveći grad svoje zemlje nego najmanju i najneznatniju reč svoga jezika, znaj da te je neprijatelj onoliko osvojio i pokorio koliko ti je reči potrao i svojih poturio, završen citat.“

U tom zaveštanju kazao je i ovo dame i gospodo, citiram: „Dva naroda milo moje mogu se biti, mogu se miriti, dva jezika nikada se pomiriti ne mogu, dva naroda mogu živeti u najvećem miru i ljubavi, ali njihovi jezici mogu samo ratovati. Kad god se dva jezika susretnu i izmešaju, oni su tu kao dve vojske u bici za život i smrt. Dok se god toj bici čuje i jedan drugi jezik, borba je ravnopravna. Kada počinje da se bolje čuje i više čuje jedan od njih taj će prevladati. Najposle, čuje se samo jedan, bitka je završena, nestao je jedan jezik, nestao je jedan narod, završen citat.“

Dame i gospodo narodni poslanici, bilo bi dobro da svi ovaj citat imamo na umu.

Sve ovo vredi za pismo, u potpunosti vredi za pismo. Oba pisma teško mogu koegzistirati zajedno i u službenoj upotrebi i na kraju te borbe ostaje samo jedno pismo, a drugo nestaje postepeno, ali sigurno. Ovo se najbolje vidi na primeru naše zemlje, jer je latinično pismo gotovo osvojilo sve što je moguće, a na uštrb ćirilici.

Potiskivanje ćiriličkog pisma sa ovih prostora traje 10 leta. Najpre je ćirilica počela da nestaje sa teritorija Republike Hrvatske, BiH, Slovenije, a evo, konačno i Crne Gore, dok je u Srbiji u nešto manjoj meri zanemaren.

Nakon razbijanja SFRJ ćirilično pismo je praktično nestalo u novonastalim državama u Hrvatskoj, u BiH, u Sloveniji, evo konačno i u Crnoj Gori je nestalo. Na tim prostorima egzistira samo u izdanjima Srpske pravoslavne crkve i na nadgrobnim i ne svim nadgrobnim spomenicima.

Da se razumemo na početku, niko nema za cilj proterivanje latinice. Latinica je srpska koliko i hrvatska, jer Hrvati ne govore svojim pismom i jezikom, oni su se odrekli 925. godine, odnosno dvadeset osme, svoga pisma, staroslavenske glagoljice i ćirilice i uzeli tuđe čije je latinsko, kojeg su službeno upotrebljavali sve do polovine 19. veka, odmah da smo načisto s tim.

Svest o ćiriličnom pismu u Srbiji postepeno slabi, posebno kod mlade generacije. Tako smo krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina, imali sve manje u upotrebi ćirilično pismo u raznim vidovima, čak je i državni dnevnik tadašnje Radio televizije Beograd imao ravnopravno zastupljen odnos oba pisma, ćirilicu i latinicu. Neke emisije i igrane serije sa ove televizije bile su isključivo na latinici. Ništa bolje nije situacija u drugim elektronskim i pisanim medijima kako državnim, tako i privatnim.

Danas imamo istu situaciju kao i pre 30 godina. Dovoljno je samo letimično pogledati dnevne i periodične novine, časopise, revije i slično, i videti koliko je latinica postala dominantna. Takva situacija je i u elektronskim medijima. Međutim, tu se dominacija latiničnog pisma ne zaustavlja, nego je nalazimo i kod pojedinih državnih ustanova i preduzeća itd. Ni državne institucije u Srbiji od ovakve prakse nisu imune, iako se uglavnom u zvaničnoj komunikaciji obraćaju ćiriličnim pismom, ali ne svi.

U Republici Srpskoj je slična situacija. Prolazeći gradovima Republike Srbije i Republike Srpske, gotovo da se ne može naći preduzeće posebno privatno ili ugostiteljski objekat sa istaknutim ćiriličnim natpisom, posebno se to odnosi na kafiće i diskoteke gde se okupljaju mladi ljudi.

Pored toga što su natpisi ispisani latiničnim pismom, često su i sami nazivi tih objekata ispisani stranim jezikom, a najčešće engleskim. Uzmimo na primere Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca. Postotak zastupljenost ćirilice u ovom gradovima, pa i u manjim gradovima u Srbije i ispod 20%, a negde čak i manje, ima i sa 7%.

Ne postoji niti jedna zabrana za korišćenje ćiriličnog pisma, ali je latinica ušla u komunikaciju. To se odnosi i na sredstva komunikacije gde je isključivo zastupljeno latinično pismo iako ima, postoje tehničke mogućnosti za korišćenje ćirilice, mobilni telefoni, laptopovi, kompjuteri itd.

Kakva je situacija u drugim zemljama? Kako druge zemlje koriste svoje pismo? Samo ću navesti nekoliko primera. Rusija i Bugarska nisu vodile nikakva druga ravnopravna pisma iako je Bugarska članica EU, niti se oko toga vodila uopšte diskusija. Bugarska je članica EU, ali nije odustala ni za pedalj u odnosu na svoje pismo. Jel tako narodni poslanici? Dabome da je tako.

Grčka je članica EU, ali Grčka je i turistička zemlja, ali ako ste bili u Grčkoj, a verujem da većina jeste, većina natpisa je isključivo na grčkom jeziku. Jeste i to da u novije vreme se pojavljuju i dvojezični natpisi na grčkom i engleskom kako bi turistima omogućili bolju komunikaciju.

Rusi, Bugari i Grci ne prave nikakve kompromise i ne uvode drugo pismo. Je li tačno? Tačno je. Mi smo po tom pitanju poklekli pedesetih godina prošlog veka kada smo oberučke prihvatili latinicu kao svoje pismo u ime bratstva i jedinstva, i to je tačno, voleo bih da me demantuje neko.

Na taj truli kompromis pristala je samo Srbija i Crna Gora tada. Taj kompromis je imao za cilj potiranje ćirilice. Taj kompromis nisu prihvatili ni Hrvatska, ni Bosna i Hercegovina, ni Slovenija, a najnovije i Crna Gora nakon hiljadu godina u službenoj upotrebi. Je li tako dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije? Dabome da je tako.

Očuvanje srpskog ćiriličnog pisma znači očuvanje i srpskog kulturnog bića. Time ćemo i Evropi više pripadati ako negujemo i očuvamo bogatstvo svog jezika i svog pisma, a posebno u zakonu.

U Ustavu EU, u preambuli povelje ističe se da Unija ima za cilj, pored ostalog, i očuvanje kulturnih razlika, tradicije i nacionalnog identiteta, posebno poštovanje kulturnih, religijskih i lingvističkih razlika. To je to dame i gospodo.

U Ustavu Republike Srbije, u članu 10. izričito je predviđeno da je u službenoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo, a u službenom upotrebu drugih jezika uređuje zakon na osnovu Ustava. Treba istaći da u Republici Srpskoj, u članu 7. stav 1. je predviđeno da je, citiram: „U službenoj upotrebi jezik srpskog naroda, jezik bošnjačkog naroda i jezik hrvatskog naroda.“ Službeno pismo je ćirilica i latinica.

Ustavne odredbe su jedno, a život je drugo, pa imamo situaciju da se ćirilica sve manje koristi i u Republici Srpskoj, a latinica sve više uzima maha. To smo očevici.

Dolazimo do paradoksa da ćirilica ne samo da nije ravnopravna, nego se sve više potiskuje i ustupa prostor latinici. Znate koji je razlog, dame i gospodo? Indiferentan odnos nadležnih državnih organa prema ćirilici na svim nivoima, ali i nemar kulturnih i medijskih institucija, odnos sredstava informisanja. Zbog toga smo došli u situaciju da latinica kao sporedno pismo u Republici Srbiji postaje glavno, a ćirilica kao zakonom službeno pismo postaje sporedno, a svakim danom sve manje nažalost i službeno. Time smo, svesno ili nesvesno, postali saučesnici gubljenja i satiranja srpskog nacionalnog identiteta.

Sveti Stefan Nemanja je na to opominjao još pre osam vekova, citiram: „Čedo moje, bolje ti je izgubiti sve bitke i ratove nego izgubiti jezik. Posle izgubljenog jezika nema naroda.“ Završavam citat. Ovo važi i za pismo.

Naši sudovi, naše opštine i drugi državni organi ne poštuju u potpunosti zakonske odredbe o ćirilici kao zvaničnom i službenom pismu. Ja sam očevidac toga, jer sam dobio od jednog suda na latinici kad smo tražili, a kad smo došli čudi se sudija. Pa, nije čudno, jer je sa ulice došao. To je onaj koji je Kosmajca pustio na slobodu itd. Sudovi i opštine svoje odluke i druge akte ne donose uvek napisane na ćiriličnom pismu. Često su napisane na latiničnom pismu, ali malo ko se osvrće na to.

Naša zemlja je procesnim zakonima nastojala poslednjih godina da te odredbe usaglasi sa ustavnim odredbama o Zakonu o jeziku i pismu. Dolaskom SNS na vlast to je zaista učinjeno. Tako u Zakonu, o tome je nešto govorila i ministar Gojkovićka, o Krivičnom postupku, u članu 11. je predviđeno, citiram – u postupku je u služenoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo, a drugi jezik i pismo u službenoj upotrebi su u skladu sa Ustavom i zakonom, odnosno ustavnim isto zakonom. Navedena odredba je jasna, ona je i razumljiva, ali je sporno kako se sprovodi u praksi i to je najveći problem.

Skoro identična je odredba u vezi sa upotrebom jezika i pisma u članu 6. Zakona o parničnom postupku. Nezainteresovanost ili inertnost pravosudnih organa po ovom pitanju je posledica nedostatka kaznenih odredbi za takvo ponašanje.

Tačno je da je danas pored gospođe Gojković ovde trebao sedeti ministar prosvete i pravde, jer ovo je pitanje i drugih ministarstava.

U Zakoniku o krivičnom postupku nisu predviđene sankcije, dok u Zakonu o službenoj upotrebi jezika i pisma, u odeljku 6. pominje se kazna od 20.000 do milion za privredni prestupa preduzeća, ustanove i druga pravna lica koja ispišu firmu protivno odredbama člana 20. zakona. Znate šta tamo piše? Predviđeno je da firme, preduzeća, odnosno ustanove i druga pravna lica ispisuju se na srpskom jeziku i jeziku nacionalnih manjina koje su u službenoj upotrebi u opštini u kojoj je sedište tog subjekta. Tako da, nemaju problema nacionalne manjine i bojazni, kao što je i gospođa ministar rekla. Drago mi je da je dr Pastor izuzetno dobro govorio povodom toga, ali mogu i razumeti zabrinutost sa druge strane, mada nema nikakvog razloga za zabrinutost nacionalnih manjina.

Korišćenje ćiriličnog pisma nema nikakvih kaznenih odredbi, ali kada je reč o jeziku kazne su predviđene isključivo u sferi privrede i kada je reč o isticanju i ispisivanju firmi. Generalno gledano, sud i u druge državne institucije ne poštuju doslednost zakonske i odredbe o upotrebi ćiriličkog pisma. Tu imamo problema. Savezna skupština na sednici Veća građana 14.11.2002. godine donela je Deklaraciju o zaštiti ćirilice kao izraz zabrinutosti najviših državnih organa za sudbinu ćirilice. Kako smo prošli? Pa, proterana je iz svih bivših republika i jednim delom iz Srbije. Ćirilica danas nailazi na prepreke i opstrukcije u njenom funkcionisanju i pored njenih viševekovnih zasluga. Tužno je što prepreke ponekada dolaze iznutra od pojedinaca i grupa kojima ne treba ćirilica iz njima znanih razloga.

Pošto mi primiče vreme, dozvolite ipak da kažem da sam uveren da je to sprega stranog faktora sa pojedincima iznutra i tako je uvek bilo u prošlosti. Sa pojavom ćirilice Srbi su kulturno nastali, dame i gospodo. Sa njenim odricanjem, oni će kulturno nestati. Postaćemo narod bez identiteta, a država bez autoriteta. Srpska napredna stranka i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, a i Vlada Republike Srbije uvek će biti uz svoj narod i državu i zato je dobrodošla inicijativa predsednika Republike i Vlade Republike Srbije i gospođe Gojković, da ovaj zakon ugleda svetlo dana.

Poštovane dame i gospodo, pošto još imam dva minuta vremena, u diskusiji ću nastaviti tamo gde budem stao, da jezik je ključna odrednica nacije. Nacija označava zajednicu ljudi istog porekla. Karadžićeva tvrdnja je, citiram: „Svi Štokavci su Srbi, a svi Srbi Štokavci“. Završen citat. Ovu tezu o srpsko etno jezičkom identitetu potvrdili su mnogi Srbi katolici, a i Srbi muslimani, među njima i dvojca srpskih književnika velika, Ivo Andrić i Meša Selimović. Je li tako, dame i gospodo? Dabome da je tako. Ali, preuzimanje, prisvajanje, a zatim preimenovanje srpskog jezika od strane Hrvata poslužilo je geopolitičkim ciljevima Habzburške monarhije i misionarskim prozeljinskim ciljevima rimske kurije. I ne samo to, nego je poslužilo u širenju trožupanijske kajkavske Hrvatske, na širinu srpsko štokavsko etno jezičkog prostora u Dalmaciji, u Slavoniji, u BiH i u Dubrovniku.

Sa prostorom Hrvati su osvajali srpski katolički narod, srpsku istorijsku baštinu, srpski jezik i književnost. Taj prvi susret Srba i Hrvata u vreme Ilirskog pokreta bio je njihov sukob za prisvajanje srpskog jezika, srpskog naroda i teritorije koja traje do danas.

Srbi za Jugoslavijom ne treba da žale. Da su bili pametni, ne bi je ni stvarali, jer je prva i druga Jugoslavija predstavljala za Srbe diskontinuitet u svakom smislu, u istorijskom, u jezičkom, u geopolitičkom, u kulturnom, u etničkom itd. Spoljni faktori, uz pomoć unutrašnjih podguznih muva, vršili su i vrše rasrbljavanje Balkana, tačnije područje bivše SFRJ, zatim teritorije Srbije otimajući njen identitetski deo KiM.

Rasrbljavanje je bio pravi cilj razbijanja Jugoslavije i prvi cilj, dame i gospodo. Zapad je u tom cilju koristio sva sredstva, podsticao je i suorganiozvao etničko čišćenje Srba iz Republike Srpske Krajine. Satanizovao je srpski narod do vrhunca. Crna Gora je dokaz da je podela Srba moguća ne samo po verskoj liniji, nego i u okviru pravoslavlja. Crnogorsko odmetanje od srpstva nije od juče, ali je savremena antisrpska zasnovanost montenegrina došla sa strane, kao uostalom i uvek.

Na crnogorskom primeru najbolje se vidi koliki su gresi srpskih filologa i političara u prošlosti, svojim kompromisima u nauci i u politici oni su u mnogome doprineli da se na srpskom etničkom prostoru narodi dele po veri, a ne po jeziku, kako je uobičajeno u Evropi. I danas se po tom osnovu na srpskom istorijskom i jezičko-etničkom prostoru formiraju nove nacije i nove države, nažalost.

Srpski filozofi i političari naneli su sopstvenom narodu neprocenjivu štetu, što se na vetrometini istorije…

(Predsedavajući: Profesore Atlagiću, samo da obratimo pažnju na vreme.)

Završavam rečenicu. Na ovoj vetrometini istorije, na tom geopolitičkom tržištu Balkana nisu bolje skućili, jer su oni pozivajući se na Dositeja i Vuka potpuno odustali od njegovih etno-jezičkih stavova. Sa ovim završavam. Nadam se da ćemo svi jednoglasno glasati za ovaj zakon. Svoju diskusiju nastaviću u drugom delu, kada budu i ostale kolege diskutovale. Hvala lepo.

Zahvaljujem.

Gospodine potpredsedniče Narodne skupštine, gospođo Gojković, ministre u Vladi Republike Srbije i potpredsednice Vlade, ja sam u prvom delu rekao da ću nastaviti tamo gde sam stao kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe.

Dame i gospodo narodni poslanici, jezik je ključna odrednica nacije i to nam je svima jasno. Nacija označava zajednicu ljudi istog porekla.

Vuka Stefanovića Karadžića je tvrdnja: „svi štokavci su Srbi, a svi Srbi su štokavci“. Ovu tezu o srpsko etno-jezičkom identitetu potvrdili su mnogi Srbi katolici, Srbi muslimani, ovo ponavljam, jer sam video da su se pojedini poslanici danas bunili ovde, a među njima i dvojica srpskih književnika, velikana Ivo Andrić i Meša Selimović.

Preuzimanjem, prisvajanjem, a zatim preimenovanjem srpskog jezika, od strane Hrvata, poslužilo je geopolitičkim ciljevima, Habzburške monarhije i misionarskom prozelitizmu ciljeva i ciljevima rimske kurije, ne samo to, nego je poslužilo i širenju trožupanijske, kajkavske, hrvatske na širinu srpsko-štokavskog etno-jezičkog prostora u Dalmaciji, u Slavoniji, BiH i Dubrovniku.

Sa prostorom, Hrvati su osvajali i srpski i katolički narod, srpsku istorijsku baštinu i srpski jezik i književnost. Taj prvi susret Srba i Hrvata, u vreme Ilirskog pokreta bio je i njihov sukob zbog prisvajanja srpskog jezika, srpskog naroda i teritorije, nažalost koja traje do danas.

Srbi za Jugoslavijom ne treba da žale. Da su bili pametni ne bi je ni stvarali, jer je prva i druga Jugoslavija predstavljala za Srbe diskonuitet u svakom smislu, u istorijskom, u jezičkom, u geopolitičkom, u kulturnom i etničkom.

Spoljni faktori uz pomoć unutrašnjih naših „podguznih muva“ vršili su i vrše pojedini danas, prepoznaćete ih, poštovani građani Republike Srbije, rasrbljavanje Balkana, tačnije područja bivše Jugoslavije, zatim rasrbljavanje čak i Srbije, otimajući njen identitetski deo Kosovo i Metohiju.

Rasrbljavanje je bilo prvi cilj razbijanja Jugoslavije. Zapad je u tom cilju koristio sva sredstva, podsticao je i suorganizovao je etničko čišćenje Srba iz Republike Srpske Krajine, satanizovao je srpski narod do vrhunca. Crna Gora je dokaz da je podela Srba moguća ne samo po verskoj liniji, nego i u okviru pravoslavlja. Crnogorsko ometanje od srpstva nije od juče, ali je savremena antisrpska zasnovanost Montenegrina došla sa strane, kao uostalom uvek ranije.

Na crnogorskom primeru najbolje se vidi koliki su gresi srpskih filologa i političara u prošlosti. Svojim kompromisima u nauci, u politici oni su u mnogome doprineli da se na srpskom etničkom prostoru narodi dele po veri, a ne po jeziku kako je uobičajeno u Evropi i da se po tom osnovu na srpskom istorijskom i jezičko-etičkom prostoru formiraju nove nacije i nove države. Srpski filozofi i političari naneli su sopstvenom srpskom narodu neprocenjivu štetu, što se na vetrometini istorije, na tom geopolitičkom tržištu Balkanskom nisu bolje skučili, jer su oni pozivajući se formalno na Dositeja Obradovića i Vuka Stefanovića Karadžića potpuno odustali sve do dolaska SNS na vlast od svojih etno-jezičkih stavova.

Treba istaći da je Crna Gora 1992. godine referendumom izjasnila se za zajedničku državu sa Srbijom, gotovo 100%, da li je tako gospodo narodni poslanici? Naravno da je tako. Jedan od crnogorskih tadašnjih čelnika i zagovornik zajedničke države, tada veliki Srbin Milo Đukanović, danas zvani milogorac, predsednik Crne Gore, nažalost, rodonačelnik antisrpske montenegrinske politike, zagovornik crnogorskog jezika koji nije postojao devet vekova crnogorske nacije i crnogorske pravoslavne crkve, on nastoji da uništi vekovima stvaran i nacionalni srpski identitet u Crnoj Gori i normalno da neće uspeti.

Poštovane dame i gospodo, on je napao u intervjuu zagrebačkom Jutarnjem listu predsednika Republike Aleksandra Vučića i Republiku Srbiju, optužujući ga, gle čuda, da pravi veliku Srbiju i da je mir i stabilnost u regionu u opasnosti. Pozvao je zdrave snage u regionu i međunarodnoj zajednici da se tome suprotstave.

Ovi napadi Đukanovića na Aleksandra Vučića i Srbiju je pokušaj da se na lažima zasnovanoj retorici iz prošlog veka prikrije svoje političke promašaje i neuspehe, te da tako izazove osećaj ugroženosti i sebe predstavi kao spasioca naroda u Crnoj Gori.

Gospodine Đukanoviću, uspeh predsednika države ne meri se po lažima svoje zemlje, ne meri se proizvođenjem konflikata u vlastitom društvu i vlastitoj zemlji, nego povećanjem BDP-a, povećanjem plata i penzija, izgradnjom autoputeva i cesta, izgradnjom tvornica, izgradnjom novih škola, novih bolnica, novih kovid-bolnica, domova zdravlja, kliničkih centara, izgradnjom kanalizacionih mreža, otvaranjem novih radnih mesta.

Optužili ste Srbiju da želi Kosovo i Metohiju bez Albanaca i Crnu Goru bez Crnogoraca, bez stida i bez srama. To ne samo što je neistina i besmislica, nego zamenili ste teze. Vi ste, gospodine Đukanoviću, priznali lažnu državu Kosovu. Jel tako, gospodo, narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije i Republike Crne Gore?

Vi negirate postojanje Srba u Crnoj Gori, gospodine Đukanoviću, negirate pravo na upotrebu ćiriličkog pisma posle devet vekova, negirate pravo jezika, negirate pripadnost SPC.

Upoređivanje Srbije sa nacističkom Nemačkom i predsednika Vučića sa Hitlerom predstavlja vrhunac vašeg moralnog pada i moralne bede, vrhunac vaše uznemirenosti.

Gospodine Đukanoviću, o vama je blaženopočivši Patrijarh Irinej rekao 2020. godine, pred smrt, citiram: „Đukanović je 1998. godine doveden u Patrijaršiju i predstavljen kao budućnost i snažna perspektiva srpskog naroda, a danas, tuga me obuzima kada vidim koliki dubok može biti ljudski pad. Sa takvim tražiti mogućnost kompromisa, u to ne verujem.“ Završen citat.

U samostalnoj Crnoj Gori zvanični jezik od 1992. godine do 2006. godine zvao se srpski jezik. On se zvao srpski osam vekova ranije.

Poznato je da su Crnogorci u Titovoj Jugoslaviji počeli menjati svoj nacionalni identitet. Na popisu 2004. godine oko 39% stanovništva Crne Gore izjasnilo se kao Crnogorci, oko 32% kao Srbi. Tada se 64% izjasnilo da govori srpskim jezikom, a nešto preko 20% crnogorskim, a ostalo bošnjačkim, hrvatskim i albanskim. Osim Albanaca, svi ostali imaju jedan jezik, srpski, ali ga danas različito nazivaju.

Dobar primer, dame i gospodo, zajedničkog poduhvata hrvatsko–crnogorskog falsifikovanja istorije predstavlja i doktorat o crnogorskom jeziku koji je Bošnjak Adnan Čingrić, gle čuda, odbranio na Osiječkom sveučilištu. Ovaj Bošnjak je tako postao prvi doktor iz oblasti crnogorskog jezika, nepostojećeg, koji ga je napisao i branio na starom hrvatskom, a zapravo na srpskom jeziku.

Izmišljenoj crnogorskoj naciji izmišljen je i crnogorski jezik, Crnogorska pravoslavna crkva, radi namicanja novog crnogorsko-nacionalnog identiteta.

Poštovani naučnici u Crnoj Gori i bivšoj Jugoslaviji, identitet se ne stvara preko noći. Ovo rade pojedinci zarad političkih poena.

Kao što se Hrvati ne mogu da pozivaju na dubrovačke pisce - Gundulića, Zlatarića, Palmotića, Držića, Vojinovića, Pucića, da bi utvrdili svoj hrvatski i etno jezički identitet, jer su to srpski pisci, tako se i nacionalni Crnogorci ne mogu da pozivaju na Petra Cetinjskog Njegoša, Nikolu Petrovića, Mitrova Ljubišu, Marka Miljanova, a da se odmah ne susretnu sa njihovim srpstvom.

Da su Crnogorci lokalna varijanta velikog sprskog plemena svedočio je i Milovan Đilas, kreator crnogorske političke nacije, a Batrić Jovanović je dokazao crnogorsko iskonsko srpstvo u knjizi "Rasrbljavanje Crnogoraca".

Danas više nego ikada srpski narod u Crnoj Gori odupire se rasrbljavanju. Istorija crnogorskog odmetanja od srpske nacije počela je sa Sekulom Drljevićem, a poznato je da je on i u toku Prvog svetskog rata veličao srpstvo i aktivno radio na ujedinjenju dve srpske države. Kada je bio nezadovoljan svojim položajem u jednom ministarstvu, postao je žestoki mrzitelj Srba. Drugi Crnogorac koji je pošao tim putem je Savić Marković Štedimlija, koji je kao i Drljević živeo pod ustaškim režimom u Zagrebu i zadojen srbomržnjom. Kad smo već ovde, treći od njih je Milo Đukanović.

E, sad da vidite, poštovani građani Republike Srbije i Crne Gore, poznati hrvatski lingvista Dalibor Brozović, jedan od osnivača HDZ-a, zamenik predsednika Hrvatske tada Franje Tuđmana, je na pitanje - zašto prosečnjaci iz Crne Gore dobijaju priliku da brane doktorate u Zagrebu, odgovorio, citiram: "Da, sve je to istina. U pitanju su diletanti, ali su nam potrebni kao naša ekspozitura u Crnoj Gori, jer treba da rade na dokazivanju različitosti crnogorskog identiteta u odnosu na srpski i približiti Crnu Goru Hrvatskoj, pa su nam potrebna naučna zvanja kako bi njihove teze dobile privid naučnog istraživanja i kako bi njihova reč imala bolji odjek i težinu u crnogorskoj javnosti." Završen citat. Evo, i danas vidite ko je Milo Đukanović.

Sekula Drljević, čije ideje je prihvatio sadašnji crnogorski vrh, odnosno Milo Đukanović, završio je studije u Zagrebu, a tokom saradnje sa Pavelićem, lansirao tezu da je, citiram - agresivna srpska politika kriva za sve probleme na Balkanu. Završen citat.

Da li možete prepoznati u Bratislavi govor Mila Đukanovića? Dabome da možete. Crnogorska nacija nastala je u kuhinji Kominterne i Komunističke partije, na čelu sa Brozom, i tu nema dileme. Posle pada Rankovića 1966. godine, proradila je antisrpska filijala u Crnoj Gori, koja traje, evo, sa Milom do danas.

Postavljam pitanje montenegrinima bivšeg Srbina Mile Đukanovića - jeste li vi to isti oni koji ste 1992. godine plebiscitarno izjasnili ste za zajedničku državu sa Srbijom? Sam čin prevratnog i nasilnog sticanja nezavisnosti Crne Gore 2006. godine bio je projekat srpskih geopolitičkih i geostrateških protivnika i na to su se braća Crnogorci odlučili i to je njihov izbor. Tada je svega 55%, radi šire javnosti, izašlih birača izglasalo crnogorsku nezavisnost. Tada je pravo glasa dozvoljeno svim crnogorskim državljanima izvan dijaspore i, gle čuda, ali ne onima iz Srbije, a njih je više od 260.000.

Crnogorsku nezavisnost nisu izglasali Crnogorci, nego Šiptari i Hrvati. Sve to nije smetalo bivšem predsedniku države Borisu Tadiću da sutradan čestita bivšem Srbinu Mili Đukanoviću nezavisnost. Otvoreno antisrpstvo crnogorskog režima danas u punom svetlu pokazao je Milo Đukanović sa priznavanjem Kosova kao nezavisne države 2008. godine, a nas optužuje da hoćemo Kosovo bez Albanaca, bez srama i bez stida, kako misli to da izvede.

Bio je to nož tada u leđa Srbiji i rasrbljavanju Srba u Crnoj Gori, a to znači duhovni genocid nad srpskim narodom. Poštovana ministre, poštovana Gojković, hvala vam što ste ovaj zakon stavili na dnevni red na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića, jer narod koji nema svoje pismo i svoj jezik neće imati dugog veka.

Na koncu, neka niko ne shvata da je ovo borba protiv latinice. Latinica je srpska koliko i hrvatska. Vi koji ste lingvisti znate da su se Hrvati svog jezika u 10. veku odrekli i uzeli tuđi latinski i tuđe pismo latinicu. Prema tome, nismo mi protiv latinice, dapače, ali smo za službenu upotrebu ćirilice.

Hvala vam što se vraćamo svojim korenima, jer nam srpsko zatiru na Kosovu. Hvala.

Poštovana potpredsednice, drago mi je što je Vlada Republike Srbije prihvatila amandman, gospođe Sandre Božić, jer je to dokaz uvažavanja stavova narodnih poslanika i Narodne skupštine, kao zakonodavnog tela.

Kada su u pitanju naši potrošači, oni su danas u znatno povoljnijem položaju, nego što su bili, pre 2012. godine. Zašto? Upravo zato što je ukupan razvoj Republike Srbije, na znatno većem nivou. Ne zaboravimo, a građani se vrlo dobro sećaju, da smo mi 2012. godine zatekli državu koja je bila u ekonomskom, industrijskom i infrastrukturnom smislu, totalno devastiranu. Danas ako pogledamo u tim delatnostima, ona je na zaista zavidnom nivou, zapravo nalazimo se u procesu modernizacije, ubrzane modernizacije Republike Srbije, na svim delatnostima i na svim poljima, da nema dobre i ovako zavidne ekonomske situacije, naši potrošači, zaista bi bili u težoj situaciji. Šta je rezultat svega toga?

To je rezultat mukotrpnog rada naših građana u prvom redu, zatim zalaganja Vlade Republike Srbije i NBS, o kojoj smo jutros ovde govorili, zahvaljujući i guverneru Jorgovanki Tabaković, a u prvom redu i predsedniku Republike, kao motoru ubrzane modernizacije Republike Srbije. Gde smo mi danas momentalno? Kada su u pitanju devizne rezerve, na znatno većem stepenu, naše devizne rezerve su sada na 15,6 milijardi, a 2012. godine smo bili oko 10 milijardi. Devizne zlatne rezerve, 36 tona.

Poštovani građani Republike Srbije, to je više nego nekoliko naših susednih zemalja zajedno, vidite gde nas je politika Aleksandra Vučića, i Vlade Srbije, u znatno povoljniji položaj. Sećam se nazad, a verovatno i vi, 3 godine, kada je predsednik Republike rekao da je dobro kada imamo devizne rezerve i uvećane i citiraću sada, kaže – ne daj Bože da se desi nešto državi, to će nas spasiti. Upravo nakon godinu dana, njegove izgovorene rečenice, desio se Kovid i upravo nam je to dalo sigurnost u ovoj situaciji da u ekonomiji stojimo tu gde jesmo.

Dozvolite da kažem, jer, kako reče prethodni diskutant, gospodin Mrdić, svakodnevno mi imamo laži od strane Dragana Đilasa i njegovih medija i njegovih saradnika. Te laži se strašno uvećavaju. Poklonili su satanizaciji pojedinih naših članova ne samo predsednika Republike, njegove porodice, dece, nego i narodnih poslanika i članova Vlade. Puštaju filmove po sat vremena, izmišljotine najniže vrste.

Ja ću danas da kažem zbog građana Republike Srbije samo jedan deo onoga što je Dragan Đilas izgovorio zbog vas, poštovani građani, i zbog otadžbine sa kojom sprdnju pravu u zadnje tri, četiri godine i zbog građana koje pogrdnim imenima nazivao.

Dozvolite da kažem da je 13.08.2021. godine, valjda što su bili godišnji odmori, pa mislio da niko neće da mu to zapamti, izrekao je i rekao da su građani Republike Srbije koji glasaju za Aleksandra Vučića i SNS majmuni. Zamislite kako je građane nazvao?

Međutim, idemo dalje. On to čini svakodnevno. Tako je, ako se sećate 2020. godine, 16.07. izgovorio i zapravo izvređao naše kineske prijatelje, Republiku Kinu, a i građane, kada je rekao: „Hoćemo li primiti kinesku vakcinu koju niko drugi neće u Evropi“. Videli ste koliko je u Evropi primilo tu kinesku vakcinu?

On se bahati našim parama, pokradenim, u 16 zemalja 53 destinacije.

Znate, poštovani građani, šta je izgovorio 18.08.2020. godine, opet za vreme godišnjih odmora? Mislio je da niko neće da spazi šta je izgovorio. Pošto se bahati sa parama, kaže: „Platio sam za jednu noć hotel 4.000 evra, a mogu da platim za jednu noć i 17.000 evra za vilu na moru, a i patike od 600 evra i sako od 5.000 evra“. To je izgovorio 18.08.2020. godine. To su one pare koje je on uzeo iz naših džepova, 619 miliona prihoda i više i to svakodnevno.

Đilas ide dalje. On vređa najviše predsednika Republike, jer on mu smeta. Vidite, 05.05.2020. godine izvređao je Aleksandra Vučića na njegovoj televiziji, Đilasovoj. To ste svi mogli čuti koji ste pratili tada prenos. On je, između ostalog, na TV N1 rekao za predsednika Vučića da je lud, a onda na pitanje novinarke - hoćete li prestati sa tim, Đilas je odgovorio - pojačaću to. Citiram: „Vučiću, ti si lud“, nekoliko puta je ponovio.

Šta bi bilo da je to Aleksandar Vučić kao predsednik države ili naše stranke ili bilo ko od poslanika rekao Draganu Đilasu? Zašto nisu reagovale nevladine organizacije? Gde su tada bili tzv. nezavisni novinari? Nijedan nije pribeležio to.

Na dalje, Đilas je 20.01.2018. godine rekao, zamislite, ima tri godine: „Vučiću, sram te bilo“. Znate zašto je to rekao? Samo što je predsednik Republike posetio našu južnu srpsku pokrajinu Kosovo i Metohiju i obišao nastradali narod i poneo pomoć sa sobom.

Njega nije briga za Kosovo i Metohiju. On se odrekao, kako ste videli, Kosova i Metohije. Ja sam već nekoliko puta citirao u američkoj ambasadi šta je izrekao sa gospođom Braš, da njega ne interesuje Kosovo i da ga je otpisao i da će se zalagati za to itd.

Đilas je 16.04.2020. godine rekao: „Vučić ima mentalnih problema. Ima neke poremećaje“ i dodao: „Sram te bilo, Vučiću! Vučiću, ti si lud čovek“.

Da li možete, poštovani građani, verovati da to taj čovek izgovara? Šta bi bilo da mi to kažemo za njega ili za bilo koga drugog samo zato što Aleksandar Vučić vodi svakodnevnu, ekonomsku, političku i patriotsku brigu o našoj državi i građanima Republike Srbije.

Đilas ide dalje. Njegova propagandna mašinerija N1 pokazala je, verovali ili ne, mapu bez Kosova i Metohije u emisiji „Među nama“ i ta je mapa stajala na ekranu pola sata, što znači da nije greška tehničke prirode, jer on se zaista zalaže za nezavisno Kosovo. On je to i rekao. Ja sam već nekoliko puta citirao to.

Idemo dalje. Dragan Đilas je taj sa svojim saradnicima koji ruše institucije naše države. On je to javno, poštovani građani, izjavio i to 02.02.2018. godine. On tri godine, a i ranije, vodi bespomučnu borbu protiv državnih institucija. Izjavio je zajedno sa svojom opozicijom u to vreme: „Ako izbacimo dijalog iz Skupštine Srbije, onda kao društvo imamo problem“. Kaže Đilas: „Skupština je mesto gde se priča. Ako to zaustavimo, zaustavimo sve medije. Oni će eksplodirati negde“. Dobro obratite pažnju, poštovani građani, dalje kaže: „Kome treba parlament? Dajte, molim vas.“

On je taj koji je povukao iz parlamenta ovde svoje poslanike. Njega parlament ne interesuje. Njega interesuje 619 miliona i kako će ih zaštiti.

Idemo dalje. Dragan Đilas, inače u narodu zvani Điki mafija, 19.09.2020. godine je poslao pismo, verovali ili ne, Evropskoj komisiji, optužujući svoju vlastitu državu Srbiju da nije postala deo mehanizma Kovaks u trenutku kada je država Srbija sa Kovaksom i dogovorila i platila avans za nabavku vakcina. Na svakom koraku blati državu Srbiju, predsednika države i građane Republike Srbije.

Dragan Đilas je 13.08.2009. godine, molim vas, obratite pažnju, poštovani poslanici i vi građani Republike Srbije, u razgovoru sa otpremnicom poslova u američkoj ambasadi u Beogradu rekao: „Ja se zalažem za izručenje Ratka Mladića i odrećiću se Kosova i Metohije“.

Neka iziđe na svoju N1 i neka kaže da li je ovo rekao ili ne. Ja ne znam šta tužilac radi? Po krivičnom zakoniku, tačno stoje posledice za onoga ko se zalaže za razbijanje naše otadžbine.

Idemo dalje. Đilas je pisao pismo Donaldu Tusku, inače predsedniku Evropske narodne partije i zamerio mu što je čestitao predsedniku Republike Aleksandru Vučiću na svemu što je uradio tokom mandata i što mu je poželo pobedu na parlamentarnim izborima 22020. godine. Da li možete verovati, poštovani građani, da ovaj tužibaba stalno to radi?

Đilas je prethodno pisao i pismo Semu Fabriciju, šefu delegacije EU u Srbiji i žalio mu se na Vučićev režim koji, navodno, maltretira građane i uništava Srbiju u momentu kada Srbija ekonomski i politički najbolje stoji u zadnjih 30 godina.

Taj je pisao mnoga pisma dalje. Đilasovi mediji stalno satanizuju Srbe i građane Republike Srbije i državu Srbiju. Tako je njegova televizija Njuz Maks Adrija… Uveče se urednik te emisije obratio građanima. Obratite pažnju, ja sam mislio da se Hrvatima obraćaju, ali Srbima: „Dobar veče. Gde ste bili devedesetih? Koliko ste sela spalili? Da li ste doneli kući bar jedan frižider, prsten ili zlatni zub? Da li ste ubili bar jednog čoveka u Srebrenici, uhapsili bar jednog Albanca u masovnim grobnicama?“ Sram da bude Đilasa.

Kada govori o zlatnim zubima, on mora da zna da su Hrvati u Jasenovcu svu zlatninu pokupili od Srba, od Jevreja i Roma. Njihove zlatne zube, pravili dijamante. Od tih dijamanata ustaše su iznele jedan deo, odneli sa sobom, a drugi deo ostao je na Kapitolu.

Godine 1991. Franjo Tuđman u svom kabinetu pozvao je Ferdinanda Jukića i rekao mu, citiram - Ajde, bogati, ti nabavljaš oružje, jer je bila zabrana uvoza oružja, daj nešto i prodaj. Kaže - predsedniče šta? Evo u vrećama. Dve vreće dijamanata od srpskih, romskih i jevrejski zuba, da bi prodali to i ponovo Tuđman uzeo oružje, ponovo tukao te ljude. Šta Đilas i njegovi mediji, ja verujem da su na to mislili? Da li je ikad progovorio on i njegovi mediji o tome? Naravno da nisu.

Idemo dalje. Obratite pažnju, poštovani građani, na ove podatke. Bivši američki ambasador u Beogradu, Kamerun Manter je 19.03.2009. godine kazao, citiram: „Đilas mi je rekao da je njegov plan za razvoj Beograda samo marketinški, a ne realan“. Završen citat. Pa, eto šta je radio on dok je bio gradonačelnik, pa pokrao pare. Da li bi sutra da dođe na vlast isto radio? Dabome da bi to isto radio. Njega građani Republike Srbije zaista ne interesuju, niti naša država.

Đilas ide dalje. On je napao i američkog ambasadora u Beogradu, gospodin Godfrija, jer je gospodin ambasador hvalio SNS i predsednika Vučića. Ja ću citirati. A onda mu odgovara Đilas, zamislite, citiram: „On će završiti mandat koji će imati smisla samo ako otvori etno srpski restoran negde u Americi, pošto se uglavnom bavio obilaskom kulinarskih delatnosti i Vučićem“. Završen citat. Da li se tako uređuju međudržavni odnosi i blati ambasador, bez obzira šta ko mislio? Ovo nije način da se vređa niti SAD, niti naš predsednik, samo zato što je ambasador Amerike pohvalio našu stranku.

Dozvolite da kažem da i njegova pomoćnika politička, dr Vesna Pešić, je poručila Đilasu. Ja ću sada citirati: „Žalosno je što ste toliko godina zamajavali narod“, poručuje dr Vesna Pešić, „a niste naučili šta je demokratija. Bojkot izbora koji vi zagovarate nije demokratija, niti je politika“. Završen citat, 28.5.2021. godine. Čak i Vuka Jeremića saradnica, jer njega izbori ne interesuju. Njega ulica, reče on prekjuče, interesuje. Misli da mu je 5. oktobar. Nema više 5. oktobra, kada ste ulicom osvajali vlast i rušili ovaj sveti hram u kojem se danas nalazimo.

Na kraju, Đilas je 14. i 15.8.2021. godine, opet za vreme godišnjih odmora, rekao preko svojih medija da su svi građani Republike Srbije, da su i oni koji glasaju, dakle, Srbi i oni građani koji glasaju za Aleksandra Vučića i SNS majmuni. Vidite kako vas vređa, poštovani građani Republike Srbije.

Na kraju, da ne odugovlačim, nešto ću još da kažem. Da ovi napadi koji se vrše na predsednika Vučića nikada u istoriji Srbije, ja vodim računa o istoriji Srbiji, izučavam od Tribala, znači, od vremena Tribala. Tribali su srpsko pleme koje je bilo daleka prošlost za rimsko carstvo. Od vremena Tribala do današnjeg dana ni jedan vladar Srbije nije toliko napadan kao Aleksandar Vučić, a više je učinio dobro za dobrobit građana i Republike Srbije nego što je učinio Aleksandar Vučić.

Samo ću nekoliko naziva, zbog vremena, da vidite. Prošli put sam deset, sada ću 17, da vidite kako ga naši novinari, tzv. analitičari, tzv. opozicija vređa. Nazivali su ga: diktator, peder, picousti, manipulator, Vučić je Albanac, kreten, budala, psihopata, maloumni, lud čovek, Hitler, Musolini, Franko, nenormalna budala, osoba sa mentalnim poremećajem, prvorođeni, izmećar Angele Merkel, dinster, džiberko, mamlaz, muljator, fukara, iskompleksirani glupak, idiot, lupetalo, mesar i najnovije, Vuk Jeremić mu je dao naziv, onaj član međunarodne bande lopova i prevaranata, rekao je za predsednika Republike da je pomahnitali mašinovođa. To je ludi Vuk Jeremić rekao.

Dakle, da završim. Dok naš predsednik svakodnevno vodi politiku mira, politiku bezbednosti svih građana i Republike Srbije, ne samo Republike Srbije, nego i u okruženju, politiku ekonomskog napretka, politiku kulturnog napretka, politiku saradnje dobrosusedske, politiku zdravlja svih naših građana i ne samo njih, nego i u okruženju, politiku ubrzane modernizacije Republike Srbije, politiku traženja kompromisnog rešenja za našu južnu srpsku pokrajinu, dotle Dragan Đilas, u narodu zvani Điki mafija, Vuk Jeremić, u narodu znani kao član međunarodne bande lopova i prevaranata i drugi njihovi saborci, blate državu Srbiju i njene građane na svakom koraku, samo da opravdali svoje opljačkane pare od građana Republike Srbije, ne bi li došli na vlast i doveli Srbiju tamo gde su je doveli 2012. godine, a to je na ivicu bankrota.

Poštovani građani, pošto ih poslali u političku prošlost, ja sam siguran da se ama nikada, nikada neće vratiti sa smetlišta istorije. Hvala.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, dozvolite da kažem da ću, kao i moje kolege, podržati ove sporazume.

Posebno ću nekoliko rečenica da kažem o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između vlada zemalja Republike Srbije i Ruske Federacije kada je u pitanju formiranje kulturno-informacionih centara.

Odmah da kažem da to nije došlo preko noći. Ovo ima svoju tradiciju, svoju istoriju koja seže vekovima unazad. Dozvolite da kažem da je prijateljstvo Srba i Rusa građeno zaista vekovima, ne samo u kulturnom, istorijskom, duhovnom, antifašističkom, nego i u političkim vezama.

Rusi nastanjeni u Srbiji, arhitekte i naučnici raznih struka bukvalno su preporodili Srbiju krajem 19. i početkom 20. veka i ostavili izuzetan trag dajući veliki doprinos kako nauci, tako univerzitetu, baletu, opere, arhitekture, heraldike, pa i stripa.

Kralj Aleksandar Karađorđević je smatran prijateljom Rusa. Upravo uz njegovu podršku, poštovani narodni poslanici, i srpskog patrijarha Varnave otvoren je 1933. godine Ruski dom u Beogradu. Naglašavam posebno, u svetu danas postoji preko 60 ruskih domova, ali, naglašavam ali, samo je beogradski Ruski dom namenjen druženju Rusa i Srba. To nam, zaista, govori nešto.

Neke najlepše zgrade i kuće u Beogradu projektovali su upravo ruski arhitekti. Do 1925. godine u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca funkcionisalo je 17 ruskih škola.

Ono što je veoma važno da naglasim radi građana Republike Srbije, Srbi i Rusi, kao dva naroda, nikada nisu bili u ratnim sukobima. To je jako važno zbog naših prijateljskih odnosa. Naprotiv, mnogi Srbi prateći putokaz pravoslavne vere bežali su od unijaćenja i katoličenja i u 18. veku naselili dve oblasti carske Rusije, Novajuserbiju i Slavenoserbiju.

Nadalje, ono što je jako važno, to je da je Rusija bila jedini spoljno-politički saveznik Srbije od 1804. do 1813. godine, za vreme Prvog srpskog ustanka.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, naš srpski, crnogorski Petar Drugi Petrović Njegoš, upućen po amanetu Svetog Petra cetinjskog – mol' se Bogu i drž' se Rusije, je 6. marta 1835. godine u Sankt Peterburgu rukopoložen za vladiku Crne Gore i brda.

Poštovani narodni poslanici, samo dan nakon austrijskog ultimatuma Srbiji 1914. godine, srpski kralj Aleksandar Karađorđević tražio je savet od ruskog cara Nikolaja Dugog Romanova, a on mu je poslao čuveni odgovor koji glasi: „Rusija ni u kom slučaju neće ostaviti Srbiju“.

Uloga Rusije u Drugom svetskom ratu je nemerljiva. Preko 26 miliona Rusa dalo je živote za oslobođenje od fašizma i ugradila svoje živote u temelje slobode čitavog slobodoljubljivog sveta. Samo za slobodu Beograda Rusija je dala preko hiljadu života. Srbi i Rusi su narod istog korena, iste pravoslavne vere, skoro istog pisma i jezika. To nas dodatno povezuje i učvršćuje.

Poštovani narodni poslanici, veliki Dositej Obradović bio je izvor pokušaja da se pokrene duhovni život u jednom srednjeevropskom prozapadnom pravcu. Kako znate, Dositej je bio zapadnjak, govorio je više zapadnih jezika, divio se engleskoj kulturi, a tvrdio je da su Engleskinje najbolje žene na svetu. Tu se prevario, bolje su Srpkinje. Ali, čim je prešao u Srbiju, nakon što ga je Karađorđe pozvao, koji je inače, kako znate, bio sklon Austriji, rekao je, citiram: „Karađorđe, okreni se Rusiji“. Završen citat.

Poštovani građani Republike Srbije, ako bi se iz svetskog slikarstva uklonilo rusko slikarstvo svet bi potamneo, ako bi se iz svetske muzike uklonila ruska muzika svet bi ogluveo, a svi vrlo dobro znate u ovoj sali, a i građani, ako bi se iz svetske književnosti uklonila ruska književnost svet bi zanemeo.

I sada ono što je vrlo važno za nas i za građane Republike Srbije, i mi Srbi dali smo ogroman doprinos u formiranju savremene ruske države. Ne samo Rusi nama, nego i mi njima. Srbi su udarali temelje modernoj ruskoj državi. Daću samo tri primera.

Prvo, grof Sava Vladislavić Raguzinski, Hercegovac poreklom, bio je sekretar ruskog cara Petra Velikog i ambasador Rusije u Kini. I, gle čuda, udario je granice između Rusije i Kine, koje se nisu, čini mi se, od tada do danas, jedino malo promenile za vreme predsednika Putina.

Drugi primer, general grof Mihajlo Miloradović osnovao je rusku obaveštajnu službu i bio najzaslužniji u odbrani Moskve 1812. godine od Napoleona. I, gle čuda, od 30 generala u odbrani Moskve u Borodinskoj bici 10 su bili Srbi, naglašavam. Upravo je general Miloradović spasio Moskvu od Napoleona 1812. godine. Zbog kratkoće vremena neću da elaboriram o tome.

Treće, grof Marko Vojinović, inače Užičanin, bio je osnivač i prvi general Ruske crnomorske flote. Evo, poštovani građani, kako su Srbi udarali temelje ruskoj savremenoj državi, a ne samo što su Rusi dali ogroman doprinos i našoj državi.

Ono što je vrlo bitno na kraju o ovom sporazumu da kažem, jeste da je saradnju Srba i Rusa unapredio i doveo do vrhunca predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i Vladimir Vladimirovič Putin, u svim oblastima društvenog života. Navešću samo nekoliko.

Zahvaljujući ogromnim naporima predsednika Vučića i Vladimir Putina vraćen je 166 list Miroslavovog jevanđenja. Dalje, zahvaljujući predsedniku Vučiću Rusi su dali ogroman doprinos izgradnji Hrama Svetog Save na Vračaru, najvećem i najlepšem pravoslavnom spomeniku na svetu. Rus Rukavišnjikov je autor spomenika Stefanu Nemanji. Nadalje, Srbi zahvaljujući predsedniku Vučiću, koji ima izvanredne odnose sa Rusijom, nisu uveli sankcije Rusiji, kao što znate. Nadalje, Rusi su sprečili u Savetu bezbednosti Rezoluciji o genocidu u Srebrenici. Rusi su sprečili da se lažna država Kosovo učlani u UNESKO. Poštovani građani imam masu toga koje bi nabrajao, ali zbog kratkoće vremena, dovoljno je i ovo, da vidite da ovaj sporazum ima svoju tradiciju.

Dozvolite sada da kažem, da smo svedoci stalnih brutalnih, neviđenih, medijskih napada, medija pod kontrolom Dragana Đilasa na predsednika Vučića, njegovu porodicu i njegove roditelje. Ti medijski napadi, lažima i izmišljotinama i podmetanjima su sprega tajkunsko-mafijaških i politikanstkih grupa i pojedinaca, koji svi skupa imaju samo jedan jedini cilj, a to je satanizovati Aleksandra Vučića, njegovu porodicu i njegove roditelje, kako bi ustupio vlasti i oni došli ponovo na vlast u Srbiji, kako bi Srbiju doveli tamo gde su je već jedno doveli, a to je do bankrota, i to ne izborima, kako kažu, nego ulicom, onako kako su to učinili i 5. oktobra.

Đilasovi mediji idu još dalje, sada napadaju sve ono što je Aleksandar Vučić dobro za građane Republike Srbije, napadaju izgradnju auto-puteva, cesta, mostova, škola, bolnica, svega što je za dobro državu Srbiju i građane Srbije, i ne samo to, napadaju državu i njene najsvetlije simbole, državnu himnu, SPC, čak i grb Republike Srbije. Tako su Đilasovi mediji žestoko napali himnu Bože pravde, samo zato, gle čuda, što je intonirana na početku školske godine, da bi je slušali naši đaci. To se može samo kod nas desiti, ni u jednoj zemlji, zaista, ne, i to od strane Đilasa i njegovih medija.

Njima su se pridružili i pojedini Đilasovi i Jeremićevi mrzitelji svega što je srpsko u liku advokata Bože Prelevića, inače, u narodu znanog i među advokatima „Boža lažov“, doktora Vesne Pešić, poznata u narodu zvana „Vesna snajperista“, jer se zalagala da predsedniku Srbije cev u glavu, i onog nesretnog Teofila Pančića. Ovaj Pančić je napisao, da himnu Bože pravde, da joj nije mesto u školi. Ove ideje su na tragu ustašluka i fašizma. Doktor Vesna Pešić kaže da je neodgovarajuća, a jedna novinarka na Đilasovoj televiziji je kazala, citiram - nije normalno da deca idu u školu uz stihove služi srpsku braću dragu, završen citat.

Pozivam Tužilaštvo Republike Srbije da u članu 173. Krivičnog zakonika se kaže – citiram ga - ko javno izloži poruzi Srbiju, njenu zastavu, grb i himnu kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom - završen citat. Đilasov i Jeremićev advokat Božo Prelević je zaista napao intoniranje himne na početku školske godine, i gle čuda, advokat kaže, to ne piše u Ustavu. Ne samo što laže, pa, ne piše u Ustavu da se tablica množenja uči.

On pripada onoj garnituri koja nam je izbacila u trećem razredu osnovne škole iz područja slušanja muzike Marš na Drinu. On spada u onu generaciju, poštovani građani koja nam je izbacila u osmom razredu iz srpskog jezika, Ivan Goran Kovačić „Jama“, deseto pevanje, vratićemo to u nastavne planove i programe. Poštovani advokat, a bivši koministar zna da se u Grčkoj, članici EU svako jutro intonira na početku nastave grčka himna. Verovatno zna, ali ovde iz drugih pobuda govori.

Đilasovi pajtosi napali su ustoličenje Joanikija za mitropolita Crnogorsko-Primorskog, zamislite čuda, tako je Nenad Čanak u narodu znani „Nešo gicoje“, je išao 5. septembra 2021. godine na Cetinje kao član terorističke grupe Đukanovićevih komita, da se suprotstavi ustoličenju mitropolita i suprotstavi ovom svetom činu. Čanak u narodu zvani „Nešo gicoje“, taj sveti čin je nazvao sramnim, a ustoličenje Joanikija potpuno da je sramota.

Poštovani građani televizije sa nacionalnom frekvencijom svako jutro puštaju da blati Srbiju „Nešo gicoje“, a evo i danas je to radio, dok mi sedimo u ovom visokom domu. Čanak je dokazani neprijatelj države Srbije, a evo i argumenata. On je 5. marta 2017. godine izjavio kao propali predsednički kandidat, citiram – spreman sam da priznam nezavisnost Kosova. Završen citat.

Još tada je javno tužilaštvo trebalo reagovati u skladu sa kaznenim zakonom Republike Srbije. Čanak je dve godine kasnije 24. juna 2019. godine opet izjavio, citiram – Kosovo nije Srbija, nego prostor na kome žive neki ljudi koji imaju zaokruženu državnu celinu. Završen citat. Bez srama, bez stida, a vi ga, televizije sa nacionalnom frekvencijom zovite svaki dan da blati Srbiju.

Poštovani građani Republike Srbije, uvaženi narodni poslanici, nemački diplomata, Gert Arens je u svojoj knjizi koja nosi naslov Diplomatija na rubu, posvedočio da je Nenada Čanak u narodu zvani „Nešo gicoje“, 13. decembra 1991. godine poslao lordu Karingtonu i konferenciju o Jugoslaviji, gle čuda, memorandum Vojvodine u kojem je kazao, citiram – budućnost Vojvodine jeste da postane konfederalna jedinica Srbije, a ako to Srbija ne prihvati, onda će Vojvodina biti nezavisna država. Evo javnom tužilaštvu argumenata.

Nenad Čanak je zagovornik nacije vojvođanske. Čanak u narodu zvani „Nešo gicoje“, je 11. januara 2020. godine u Zrenjaninu zatražio od države Srbije za Vojvodinu izvršnu, sudsku, zakonodavnu vlast i da bude država.

Tada je izjavio, citiram – „Ovo je novi početak, upamti Aleksandre Vučiću“, ja sam Vojvođanin.

Evo ga, stvara vojvođansku naciju, kao što to radi i njegov kolega u Crnoj Gori, Milo Đukanović, inače bivši Srbin. Vi to vrlo dobro znate. I oni su potpuno isti.

Kada to kažem, evo argumenata, i jedan i drugi zakleti su neprijatelji i mrzitelji Srbije i srpskog naroda.

I jedan i drugi su za nezavisnost Kosova. I jedan i drugi su se zalagali i rekli da se u Srebrenici desio genocid. I jedan i drugi napadaju Srpsku pravoslavnu crkvu. I jedan i drugi bili su protiv ustoličenja Joanikija, na Cetinju. I jedan i drugi su za nezavisnu Vojvodinu.

I ono na kraju što je važno, i jedan i drugi su jad i beda, moralne mizerije i Čanak i Đilas i Marinika Tepić i Jeremić, podržavaju lažnu državu Kosovo, nemam vremena da vam iscitiram i njih, to sam već radio. Promovišu vojvođansku naciju i jedni i drugi. Podržavaju šefa balkanske mafije Mila Đukanovića.

Protiv su ustoličenja Joanikija za mitropolita crnogorsko-primorskog.

U takvo društvo, gle čuda opet se pojavilo društvo „Apel 88“, među kojima su verovali ili ne, Vesna Pešić, Nikola Samardžić, prof. Vesna Pusić, iz Hrvatske, Dinko Gruhonić, nesretni Lekić i dalje da ih ne nabrajam.

Poštovani građani Srbije, ja mislim u ime vas, zaista tražim od tužilaštva da pokrene postupke protiv Nenada Čanka i ovih osoba, jer da je pravo tužilaštvo Nenad Čanak je davno treba biti u buvari, odnosno zatvoru. Ja se čudim tužilaštvu Republike Srbije što ne reaguje.

Svi ovi o kojima sam govorio, su strani poslušnici, jadnici i bednici, takve ih smatraju većina građana Republike Srbije i ne samo mi, takve ih smatraju i njihovi inostrani gospodari.

I na kraju, dok oni svakodnevno satanizuju predsednika Vučića, Republiku Srbiju, SPC, rasrbljavaju Srbe širom regiona, dotle Aleksandar Vučić svakodnevno vodi politiku mira, politiku bezbednosti, politiku solidarnosti, politiku dobrosusedstva, a za takvu politiku potrebno je dvoje, ovo odgovaram jednom narodnom poslaniku danas, Srbija je uvek spremna za to, politiku ekonomskog napretka naše zemlje, a to sve zarad budućnosti naše zemlje i naše otadžbine. Hvala.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovana ministarko, gospođo Gojković, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, pred nama su danas dva veoma važna zakonska akta iz oblasti kulture, i to Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti.

Najpre, radi građana Republike Srbije, a i radi nas da kažemo zašto smo ova dva predloga zakona stavili na dnevni red današnjeg zasedanja Narodne skupštine, jer smo mi već donosili Zakon o kulturi, ovaj saziv, je li, a isto tako i o bibliotečko-informacionoj delatnosti.

Prvi - zakon o izmeni i dopuni Zakona o kulturi, da bi ga usaglasili sa nedavno donesenim Zakonom o rodnoj ravnopravnosti. Zato je on danas ovde na dnevnom redu. Drugi - Predlog zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti, da bismo ga usaglasili za Zakonom o kulturi, jer smo mi donosili Zakon o kulturi itd.

Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi, tu imamo samo četiri člana jer ministarstvo, odnosno Vlada je predložila da se izvrše izmene i dopune i, radi građana Republike Srbije i radi nas, da kažem o čemu se radi.

Poštovani narodni poslanici, u članu 1. Predloga zakona, a inače 16a Zakona o kulturi stav 6, broj 30 zamenjuje se sa brojem 40. O čemu se radi? Ovim članom utvrđujemo da predlog ministra kulture Republike Srbije za izbor Nacionalnog saveta za kulturu treba da osigura najmanje 40% predstavnika manje zastupljenog pola. Zato smo menjali Zakon o kulturi, odnosno ove izmene i dopune.

Isto tako, u članu 2. predloga, ali u članu 42. važećeg Zakona o kulturi stav 5, broj 30 zamenjuje se sa brojem 40. O čemu se radi? Ovim članom utvrđujemo obavezu da sastav upravnog odbora ustanove kulture treba da obezbedi najmanje 40% predstavnika manje zastupljenog pola. To je suština.

Član 3. ovog predloga koji imate na stolu, a inače član 46. Zakona stav 4. - broj 30 zamenjujemo sa brojem 40. Šta smo želeli ovim članom? Ovim članom utvrđuje se obaveza da sastav Nadzornog odbora ustanove kulture treba da obezbedi zastupljenost najmanje 40% predstavnika najmanje zastupljenog pola. Članom 4. ovog zakona, regulišemo u stvari, vreme stupanja na snagu ovog zakona, a to je osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku RS“.

Kada je u pitanju ovaj drugi zakon o izmeni i dopuni Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti, u njemu se vrše samo dve izmene, u dva člana i to u članu 1. inače važećeg zakona, 17. stav 6. reči tri godine zamenjuje se rečima pet godina. O čemu se radi? Ovim članom utvrđujemo da za direktora biblioteke se imenuje lice koje ima visoku stručnu spremu i najmanje, podvlačim, najmanje pet godina radnog iskustva u kulturi. Molim vas, narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ovo naglašavam. Dakle, do sada je bilo tri godine, ali pet godina radnog iskustva u kulturi i ne može se izabrati direktor biblioteke onaj koji nema pet godina radnog iskustva u kulturi, imali smo tu određenih problema u praksi, strahovitih i ovim zakonom to rešavamo, i koji normalno ispunjavaju druge uslove utvrđene statutom biblioteke. Međutim, statut biblioteke ne može menjati ovaj zakon, a imali smo to u praksi, o kojima je i ministarka govorila, imali smo određenih problema.

U članu 2. reguliše se vreme stupanja na snagu ovog zakona, a to je osmog dana od objavljivanja u „Službenom glasniku RS“.

Poštovana ministarko, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, sada ću da uporedim šta je vlast SNS učinila na području kulture, a šta je bivša vlast oličena u Draganu Đilasu, Borisu Tadiću i Vuku Jeremiću. Vlast SNS učinila je ogromne korake na polju kulture u odnosu na prethodni period vlasti Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Borisa Tadića i Đilasovog političkog električnog zeca Marinike Tepić. Ne možemo naravno biti zadovoljni, jer želimo još više i još bolje, kako reče i sama ministarka.

Samo ću nekoliko kapitalnih objekata da kažem šta je učinjeno za vreme SNS. Sanirali smo, adaptirali rekonstruisali Narodni muzej Srbije. Dakle, Narodni muzej se zvao sve do ovog saziva Skupštine. Mi smo ga preimenovali u Narodni muzej Srbije, ovo radi građana Republike Srbije, u Beogradu, nakon 15 godina, koliko je ova ustanova bila zatvorena za posetioce u vreme gospodina Đilasa, Tadića i Jeremićeve vlasti. Oni su prali novac tih 15 godina.

Drugo, otvorili smo isto tako Muzej savremene umetnosti u Beogradu nakon što je 10 godina bio zatvoren za javnost za vreme Đilasove, Jeremićeve i Tadićeve vlasti.

Sanirali smo, adaptirali i rekonstruisali i druge zgrade u kojima se nalaze ustanove zaštite kulturnih dobara. Samo ću nekoliko radi građana Republike Srbije, nabrojati, a to je Muzej Vuka i Dositeja, Muzej nauke i tehnike, Galerija Matice Srpske, Muzej istorije Jugoslavije, Etnografski muzej, deo jedan, i Biblioteka Šabac.

U Filskom centru izdvojili smo iz budžeta Republike Srbije najveća sredstva u istoriji za razvoj filmske industrije tog centra. Samo da napomenem, u 2020. godini izdvojili smo milion i 115 hiljada dinara iz budžeta Republike Srbije. Dakle, ovo je jako bitno radi građana Republike Srbije. Budžet Filmskog centra veći je bio u 2019. godini 50 puta veći nego za vreme Dragana Đilasa. Dakle, ne 50%, nego 50 puta veći nego za vreme Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i Borisa Tadića.

Narodna skupština Republike Srbije proglasila je 700 rukopisnih i štampanih retkih i starih knjiga nastalih od 15. do 19. veka, što predstavlja dugotrajan i mukotrpan rad stručnjaka kako u Narodnoj biblioteci Srbije, tako i drugim ustanovama. Narodna skupština Republike Srbije donela je Zakon o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti, koji se primenjuje od 1. februara 2010. godine. Vlast Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i Borisa Tadića zatvorila je Narodnu biblioteku Srbije, četiri godine za posetioce, toliko je trajala rekonstrukcija, koja nikada nije završena. Direktor Narodne biblioteke, verovali ili ne, ali je istina, za vreme Đilasove vlasti je smenjen zbog podrške koju je dao savetniku predsednika crnogorskog parlamenta, koji je izjavio da bi bio civilazacijski iskorak aktiviranje eksploziva u banjalučkoj hali Borik 2012. godine, gde se na proslavi dvadesetogodišnje Republike Srpske nalazilo najviše rukovodstvo iz Beograda. Povežite događaje sa savremenim stvarima koje se dešavaju danas u okruženju i u našoj državi.

U Narodnoj biblioteci Srbije za vreme Đilasove vlasti uklonili su zavese, zavese na kojima su dominirala ćirilička slova prema slovima Miroslavljevog jevanđelja, a umesto njih Đilasov direktora „sašio je“ bez ikakvih slova. Sve što je podsećalo na srpsku kulturu je uklonjeno.

Dragana Đilasa nikada nije interesovala kultura Beograda i Srbije. To kažu njegove dojučerašnje stranačke kolege i neki inostrani ambasadori. Da kažem direktno o čemu se radi. Đilasov kolega, glumac Sergej Trifunović je za Đilasa kazao 16.6.2020. godine, citiram – Đilasu je glavno oružje novac kojim sve rešava i kupuje političku naklonjenost. Jeremić je netalentovan političar, a Đilas je upropastio kulturu u Beograd, završen citat, kaže njegov dojučerašnji kolega Sergej Trifunović, inače poznat pod nazivom pišoje. Zašto? Zato što je on izjavio da će da piša po grobu predsednika Aleksandra Vučića.

Da Đilasa nikada nije interesovala kultura i razvoj Beograda potvrdio je, verovali ili ne, i američki ambasador bivši Kamerun Manter koji je 13.9.2009. godine kazao, citiram – danas mi je rekao Đilas da je njegov plan za Beograd samo marketinški, a ne realan, završen citat. Tako je bilo i u pogledu kulture i ukupnog razvoja, rekao je bivši američki ambasador.

Ništa bolji od Đilasa nije bio ni njegov ministar kulture Predrag Marković koji je kasnije nažalost bio i predsednik Narodne skupštine Republike Srbije. Dok je bio ministar kulture država je otkupila 2.616 knjiga od izdavačke kuće „Stubovi kulture“ čiji je vlasnik bio upravo ministar Marković. Vrednost knjiga iznosila je milion 173 hiljade 903 dinara, kaže DRI, a ne ja.

U 2011. godini kao predsednik Skupštine Đilasov kolega Marković samo na putovanja potrošio je 15 miliona dinara. Sliku za poklon platio je nezakonito, podvlačim nezakonito, milion 664 hiljade dinara bez odobrenja Narodne skupštine Republike Srbije jer morao je po zakonu imati odobrenje. Na službena putovanja nezakonito je potrošio 13 miliona i u tom svojstvu.

Tako su Đilas i njegovi saborci iz DOS-a upropastili kulturu i bogatili svoje džepove, a politika SNS na čelu sa Aleksandrom Vučićem izvlači to iz takve situacije.

Poštovani građani Republike Srbije, Srbija danas vodi bespoštednu borbu protiv organizovanog kriminala, oličenog u tajkunsko-mafijaško, politikanskim organizovanim grupama koje su sprega domaće i inostrane provenijencije. Te grupe imaju samo jedan jedini cilj, a to je stvaranje haosa u zemlji, kako bi srušili Aleksandra Vučića sa vlasti, a ne izborima, nego ulicom, ne prezajući kako kažu i od prolivanja krvi.

Oni žele Srbiju ponovo dovesti do bankrota. Među tim grupama jeste i tajkun Dragan Đilas koji je pred predsednikove razgovore u Briselu preko svog portala, po ko zna koji put napao predsednika Vučića tako što je Đilas podržavao koljača Belivuka time što je objavio skandalozni tekst preko svog portala u kojem je priznao da su kriminalci Belivuka skandirali – Vučiću pederu, uz poklon od 100 evra zbog hapšenja svoga vođe Belivuka. Đilasov portal otvoreno je stao na njihovu stranu.

Ono poštovani građani Republike Srbije, što je važno i pre nego što kažem završni deo, dozvolite da kažem još dve rečenice o Narodnoj biblioteci Srbije, kako je uništavana deset godina, da su se 2005. godine za vreme Đilasovog ministra knjige dragocene Narodne biblioteke Srbije našle se i na Kalenić pijaci, verovali ili ne, ali je istina. Na svakoj knjizi uredno zaveden broj Narodne biblioteke Srbije. Tu na tezgi našao se i Zbornik „Dubrovnik“, štampan u Splitu 1866. godine, prodat verovali ili ne, za 50 dinara. Tu je bila i čitanka iz koje su đaci trećeg razreda u Kraljevini Jugoslaviji učili gramatiku. Gle čuda, prodavali su i „Fruškogorske manastire“ iz 1927. godine, knjigu, ali i „Srbijanku“ iz 1896. godine. To je u stvari neka vrsta tadašnjeg ženskog muzeja.

Malo je vremena danas čitav dan da bih vam ja nabrajao još kolike stvari su uklonjene za vreme Đilasovog, Jeremićevog i Tadićevog ministra koji je u Narodnoj biblioteci držao Soroševu kancelariju i po nalogu njega sve je to bilo uklonjeno.

Poštovani narodni poslanici, ono što je veoma važno za sve građane Republike Srbije i za našu zemlju, je da je prvi put u istoriji PIO Fonda, a on je formiran kako znate 1992. godine, PIO Fond uspeo da samostalno isplati penzije za tekući mesec, bez dodatka budžeta Republike Srbije, kada su u pitanju penzije iz radnog odnosa.

Bivša vlast dotirala je PIO Fond 2012. godine više od 40% iz budžeta. Naša vlast, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, već 2016. godine smanjila dotacije na 36%, da bi 2020. godine smanjila dotacije na 20% iz budžeta Republike Srbije i gle čuda, za juni mesec 2021. godine PIO Fond sebe sam finansira, kada su u pitanju doprinosi iz radnog odnosa.

Šta nam to govori, poštovani građani Republike Srbije? To je pokazatelj, veliki pokazatelj dobre ekonomske politike koju vodi Vlada Republike Srbije na čelu sa Anom Brnabić i politike predsednika Aleksandra Vučića, kako u ekonomskom smislu, tako i u smislu zaposlenosti, a isto tako i naplate poreza.

Dozvolite, pre nego što dam završnicu, da kažem da ovo što se ovih dana dešava, napad na predsednika Vučića je nezabeležen u istoriji Srbije. Nikad u istoriji Srbije nijedan vladar nije imao veću podršku građana, a više napada od jedne male grupe, veoma agresivne i veoma nepristojne. Samo da kažem nekoliko rečenica.

Evo, javila se opet, verovali ili ne Vesna Pešić politička, aktivistkinja Dragana Đilasa. Napala je opet predsednika Vučića lažući da predstavnici vlasti stalno izražavaju govor mržnje i da naše poimanje politike jeste uništenje protivnika. Zamena teza upravo je obrnuto. Pa gospođo Pešić, nismo mi, nego vi izražavali uništenje političkih protivnika. Vi lično gospođo Pešić, kada je u pitanju predsednik Vučić. Pa, vi ste gospođo Pešić 19. januara 2020. godine rekli, citiram – ako Brnabićka da ostavku, da znate sprema se doživotni Vučić - e, nema tu bojkota, samo cev u glavu, završen citat. Pa ko radi na uništenju političkih protivnika?

Vesna Pešić se oduševila što je Incko dao zakon kojim se negira genocid u Srebrenici, pa kaže, citiram – konačno da Valentin Incko ide iz BiH podignute glave zbog zabrane negiranja genocida u Srebrenici, ostala je Srbija još, na našu bruku, poslednja koja negira genocid. Zar Srbija nema elementarne ljudske osećajnosti i odluke da više nikad takve stvari ne ponovi? Završen citat, 25. jula 2021. godine.

Poštovana gospođo Pešić, pa vi pojma nemate šta je genocid. Vi ovo govorite zadnjih 15 godina. Kako ste svojim studentima to predavali? To je veliki problem.

Na kraju, poštovana potpredsednice Narodne skupštine, dok naš predsednik Aleksandar Vučić svakodnevno čini nadljudske napore da povrati međunarodni ugled naše zemlje sprovodeći politiku mira, politiku bezbednosti, politiku solidarnosti, politiku zdravlja svih naših građana u zemlji i regionu, politiku kompromisnog, trajnog i održivog rešenja za južnu srpsku pokrajinu, politiku modernizacije Republike Srbije i politiku bespoštedne borbe protiv organizovanog kriminala, dotle Dragan Đilas, Vuk Jeremić i pojedini intelektualci, pojedini razni analitičari, šarlatani su se udružili da pokušaju svakodnevno obesmisliti svaki uspeh naše ekonomije, zarada jeftinih političkih problema.

Nadam se da u budućnosti ćemo još veće postizati uspehe. Živeo naš ekonomski, politički i kulturni uspeh na čelu sa Aleksandrom Vučićem. Hvala.