Poštovani predsedniče, poštovani gospodine ministre, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što kažem nekoliko reči o Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Ruske Federacije, dozvolite gospodine ministre da kažem da su građani Srbije prepoznali veoma transparentan rad Ministarstva odbrane i Vojske Srbije dolaskom vas na čelo Ministarstva. Nisu prepoznali samo u odbrambenom smislu, nego i u ekonomskoj dimenziji.
Dozvolite sada da kažem nekoliko reči o ovom sporazumu. Ovaj Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o osnivanju srpsko-ruskog Humanitarnog centra u Nišu ima izuzetnu važnost za sve građane Republike Srbije i za državu Srbiju u celini.
Ona nije preko noći i sa neba došla. Ona je plod vekovne saradnje dva naroda, a ta saradnja ima svoje kulturno-istorijske temelje. Oni se ogledaju, prvo, u zajedničkom poreklu, drugo, u srodnim jezicima sa korenom u staroslovenskom jeziku, a treće skoro u identičnoj tradiciji.
Četvrto, u istočno-vizantijskom pravoslavlju, što je kod oba naroda održalo duhovnu i kolektivnu indetitetsku bliskost, a peto, kulturna saradnja, a šesto, ekonomska i vojna saradnja vekovima.
Poštovani gospodine predsedničke, veze Srbije i Rusije nisu samo na kulturno-istorijskom nivou i krvno jezičkoj, već mnogo dublje i višedimenzionalnije od one koja se da uočiti unutar nekadašnjih i sadašnjih odnosa.
Ona nije zasnovana samo na etničkoj i verskoj bliskosti, nije interesna u realpolitičkim dimenzijama, ona je duhovno i sudbinski povezana. Ovaj sporazum u osnivanju srpsko-rusko humanitarnog centra u Nišu je dobro došao u vreme krize, ove velike ekonomske krize. Ova aktuelna svetska kriza je kriza koja označava definitivno završetak epohe modernosti. Kriza je istovremeno, kulturna, privredna, humanitarna, socijalna i vrednosna, a u svojim temeljima, ona je duhovna.
Poštovani poslanici, petvekovni premoć civilizacije zapada se završava i zato je osnivanje ovog humanitarnog srpsko-ruskog centra u Nišu došao u pravom trenutku, ovaj sporazum Vlade Republike Srbije za građane Srbije i državu Srbiju je veoma važan iz više razloga. Gospoda narodni poslanici su govorili, a ja ću navesti samo jedan. Jedan od njih je zbog aktuelnih veza, kulturne i političke bliskosti srpkog i ruskog naroda, a drugo, na identičan način, skoro preklapajući interesima stavovi po pitanju odnosa u savremenoj međunarodnoj zajednici, a oni se pre svega tiču poštovanja međunarodno-pravnih regulativa načela suverenosti i nepovredivosti teritorijalnog integriteta države, u konkretnoj vrednosnoj interesnoj perspektivi, identičnoj spoljno-političkim stavovima, ogleda se i u pogledu Ruske Federacije, Republici Srbiji u sistemu UN, pre svega u Savetu bezbednosti, po pitanju statusa KiM. Ona se takođe vidi u srpskoj uzdržanosti naspram stavova unutar OEBS, po pitanju Južne Osetije, ali i blagonaklonim srpskim stavovima prema ruskoj inicijativi o novom ugovoru o bezbednosti u Evropi.
Drugim rečima, srpska i ruska strana na gotovo istovetan način posmatraju poželjne puteve daljeg razvoja međunarodnih odnosa, unutar međunarodnog sistema koji se razvija u pravcu multipluralnosti.
Dozvolite da na kraju kažem da je u pitanju, ne samo ova saradnja, već i strateška dve zemlje kod energetskih koridora između Ruske Federacije i najvažnijih zemalja članica EU, odnosno veliki značaj ima izgradnja gasovoda Južni tok ispod Crnog mora i Balkana, koji bi upravo preko Srbije trebalo da dosegne EU. Moram da, grupe radi narodnih poslanika koji su prošle nedelje prigovarali ovoj energetskoj saradnji da upoznam, da je Ministarstvo energetike Vlade Srbije, po prvi put u istoriji Srbije, napravilo sve projekte u jednoj knjizi i da je organizovalo skup, i da su naši domaći biznismeni izvršili prezentaciju toga, a to toliko, radi informacije.
Dozvolite na kraju ovog sporazuma da kažem, da SNS baštinujući politiku, Svetog Save, a to znači da Srbija sarađuje i sa istokom i zapadom, severom i jugom, zaista je narod prepoznao ovu saradnju u tom pravcu.
Na kraju jednu preporuku, gospodine ministre vama, kada su u pitanju srpsko-grčki sporazumi, zapravo molba svih građana poreklom iz Krajine i dece Krajine, da se u ime nas zahvalite narodu Grčke i Vladama Grčke, što su u najtežim trenucima, u istoriji krajiškog postojanja učinili velike korake za narod, decu, Grčke u velikom građanskom ratu 1991, 1995. godine, a posebno za vreme bombardovanja Srbije. Hvala lepo.

Poštovana predsedavajuća, smatram da je prekršen i to brutalno, član 104. i 107. koji govori o uvredama i dostojanstvu Narodne skupštine.
Kada je prethodni govornik nazvao čitavu jednu grupu da je donela idiotsku odluku. Zaista smatram da smo mi narodni poslanici u ovoj skupštini prevazišli taj rečnik, da tako jedni drugima govorimo.
Isto iz te poslaničke grupe je i mene u prethodnom delu uvredio i pogrešno tumačio. Samo da kažem da se nismo dobro razumeli. Naime, učešće u ovim parlamentarnim grupama…

Samo jedna rečenica da završim. Dakle, učešćem u parlamentarnim grupama se želi neutralnost jednih i drugih, sarađivanje sa istokom i zapadom. Kao što je Sveti Sava, rekao neki su mislili da smo mi zapad na istoku, a istok na zapadu. I ništa drugo. Molim vas, znam da sam to izrekao…
(Isključen mikrofon.)

Poštovana predsedavajuća, ministre Selakoviću, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite da se zahvalim najpre gospodinu ministru što je na dnevni red naše Skupštine poslao ovaj set zakona iz oblasti koja je bila jedna od najgorih u protekle četiri godine.
Dozvolite da se osvrnem na kazneni zakon koji je pred nama. Donošenje ovog kaznenog zakona Republika Srbija ispunjava neke zahteve, kako građana Srbije, tako i Saveta Evrope i EU u procesu pridruživanja i sticanja statusa kandidata za članstvo u EU, a koji se tiču Krivičnog zakonika. Isto tako i grupa država kako su kolege naglasile, za borbu protiv korupcije Saveta Evrope, usvojila je izveštaj za Republiku Srbiju u okviru trećeg kruga evaluacije koji sadrži neke preporuke za izmenu i dopunu pojedinih članova Kaznenog zakonika koji se odnose na korupciju.
Danas smo čuli mnogo o kriminalu i korupciji, vezano za ovaj Krivični zakonik. Pozivam gospodu koja se opirala borbi protiv korupcije i kriminala da javno da podršku ovom zakonu, a ujedno i Vladi Republike Srbije, i Aleksandru Vučiću kao koordinatoru u borbi protiv korupcije i time javno demonstriraju svoje opredelenje za borbu protiv najvišeg zla koje danas ugrožava našu otadžbinu, a koje je uslov ekonomskog oporavka zemlje. Dozvolite jednu rečenicu da kažem, da je danas borba protiv korupcije ravna patriotskom činu odbrane otadžbine.
Što se tiče Krivičnog zakonika, osvrnuću se na član 42. izmena i dopuna, a radi se o licima pod međunarodnom zaštitom. Ovo krivično delo uvedeno je još krivičnim pravom Kaznenog zakona Jugoslavije iz 1990. godine i prema odredbama tog kaznenog zakona članom 155b, pa sve do danas, delo se sastoji od izvršenja otmice ili nekog drugog nasilja prema licu pod međunarodnom zaštitom, napadom na njihove službene prostorije, napadom na privatni stan i napadom na njihovo prevozno sredstvo.
Zakon je ujedno i predvideo dva teža oblika krivičnih dela. Prvi je kada je usled izvršenja otmice lica ili upadom u njegove službene prostorije, napadom na njegovo prevozno sredstvo, kada nastupi smrt jednog ili više lica i najteže, drugi, kada smrt nastupi iz umišljaja. Sada u ovom kaznenom zakonu, članom 39. briše se član 390. Kaznenog zakonika, jer krivično delo ugrožavanja lica pod međunarodnom zaštitom, a to su ambasadori, konzuli i druge diplomate i nešto drugačije su sada formulisani u članu 392 i mislim da je to prava stvar.
Ovaj član Kaznenog zakonika usaglašen je sa propisima EU, jer kao i ostali smatram da je to vrlo dobro i dat je poseban značaj tim licima pod međunarodnom zaštitom, stavljanjem posebnog naslova – lica pod međunarodnom zaštitom, s tim više da bi se ta lica još jače zaštitila ovde kod nas.
Što se tiče prigovora narodnih poslanika upućenih vama gospodine ministre, da ste sa svojim studentima izašli i javno izrazili neslaganje protiv sramne odluke Haškog tribunala, presudama Markaču i Gotovini, smatram da je to prava stvar, biti sa svojim studentima, sa svojim narodom i kao ministar pravde to vam i dolikuje.
Bilo je reči i od prethodnih govornika o Haškom tribunalu i reći ću jednu rečenicu. Pošto sam bio pretposlednji svedok u procesu Miloševića, kao njegov svedok, dozvolite da kažem da nema smisla o tome razgovarati. Istorija je najveći sudija i ona će suditi i vama koji klevećete naše narodne heroje ali i Haškom tribunalu i nama svedocima. Istorija je već presudila.
Gospodine ministre, još jedanput hvala što ste sa svojim studentima stali civilizovano i kulturno, a ne kao neki što su palili Skupštinu i nikada ne bi sedeli danas ovde da je nisu palili. Hvala.

Hvala vam. Samo ću dve rečenice da kažem. Nisam lekar po zanimanju, ali potpuno gospodu doktore i lekare razumem, jer je ista situacija u vaspitanju i obrazovanju. Nikada nisam u životu primao platu političara, ali sam gledao tragedije ljudskih života u kontekstu ovoga što su kolege doktori govorili.
Naime, šta se želi, da neko bude maltene gospodar života i smrti nekoga. Objasniću u dve rečenice. Zašto neko imenovano lice mora da ovisi o direktoru firme ili od ministra? Ako želimo unaprediti parlamentarni sistem i deokratiju u celini, onda usvojimo primedbu na ovaj amandman, jer ćemo dobiti konstruktivniju raspravu, bez obzira na političke stranke koje danas ovde sede, jer tretira pogotovo mlađe generacije. Ja vam, kao čovek od iskustva, kažem da je u prosveti to masovno prisutno. Oni su čak ograničili na dva mandata itd.
Ovo bih ja nazvao posebnim zakonom. Vi pravnici to bolje znate od mene, nisam pravnik. Šta nas košta da stavite ovo što je kolega iz DSS predložio i ostali poslanici da navedemo još reč ili dve. Hvala lepo.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, poštovani predstavnici Vlade, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, SNS će glasati za ovaj set zakona, kako su i rekli predstavnici SNS, za ove zakone koji su na dnevnom redu u Narodnoj skupštini.
Što se tiče zakona o javnim preduzećima, SNS smatra da je on jedan od predizbornih obećanja SNS, kao što su juče kolege i rekle, a ujedno je i rezultat opredeljenja kako Vlade Republike Srbije na čelu sa gospodinom Dačićem, tako i predsednika Republike Srbije, gospodina Tomislava Nikolića, kao i koordinatora Vlade Republike Srbije za borbu protiv kriminala i korupcije, Aleksandra Vučića, da se obračunamo sa najvećim problemima srpskog društva, korupcijom i kriminalom, kao osnovnom pretpostavkom za bolji ekonomski razvoj zemlje u celini.
Ovaj zakon o javnim preduzećima, pored ostalog, ima za cilj da preko svojih mehanizama smanji korupciju i kriminal, jer oni danas zasigurno razaraju srpsko društvo u celini.
Ovih dana smo svedoci da je u JP "Čistoća" u Beogradu pronevereno 370 miliona dinara i da su partijski kadrovi DS, u prvom redu Dragana Đilasa, osuđeni na 73 godine zatvora. To je tzv. đubretarska mafija i afera itd.
(Predsedavajuća: Gospodine Atlagiću, molim vas da poštujemo dostojanstvo Narodne skupštine.)
Izvinite, tako se zove i tako je u presudi. Nisam kriv što ne čitate.
Potrebno je napomenuti da je ovaj zakon o javnim preduzećima rađen u saradnji sa Svetskom bankom, što mu daje dodatnu vrednost i snagu, iako su juče poslanici DS sumnjali u ovaj deo, i daje mu dodatnu težinu i garanciju da smo na dobrom putu.
Kao novina Zakon o preduzećima uvodi profesionalizaciju rada i javnost rada u preduzeću. To znači, pored ostalog, profesionalizaciju menadžmenta kako kroz imenovanje i razrešenje direktora javnih preduzeća, tako i kroz nadzorne odbore. Na čelo preduzeća doći će ljudi koji će odgovarati za svoje rezultate, a biće birani javnim konkursima, a ne po političkoj liniji. Dakle, na jedan transparentan način, a moraće i da zadovolje tačno određene kriterijume. Moći će lakše da se smene nego do sada. Zapošljavanje ljudi u javnim preduzećima, ne samo na vodećim radnim mestima, u buduće će zavisiti od profesionalnih osobina kadrova, a ne od političke opcije, kao što smo imali do danas. Danas uglavnom rade u javnim preduzećima partijski kadrovi i njihove porodice ili šira rodbina, kumovi, ljubavnice, a vrlo često nemaju ni minimum stručne spreme za poslove koje obavljaju, što je direktno uticalo na poslovanje preduzeća i dovodilo do masovnih gubitaka.
Javna preduzeća u Srbiji od 2000. godine poslovala su sa četiri i po milijarde evra gubitka zbog političkih kadrova. To je vrednost otprilike tri elektrane, a mi godišnje uvozimo struju 20%, a od tih gubitaka mogli smo sagraditi tri elektrane i više ne bi uvozili, nego izvozili struju. Zato je opredeljenje Vlade Republike Srbije da se više bacimo na elektrifikaciju i poljoprivredu. Po mom mišljenju to je izuzetno dobro.
Profesionalizacija javnih preduzeća neminovno dovodi do veće efikasnosti u radu, transparentnosti rada i rezultata rada i smanjuje korupciju i kriminal. Suština promena u javnim preduzećima jeste uvođenje instrumenata javnog konkursa. Dakle, ukidanje upravnih odbora u javnim preduzećima koji su predstavljali utočište za propale stranačke kadrove, a vrlo često i bez srednje stručne spreme. Sada će oni biti zamenjeni stručnim ljudima u nadzornim odborima, a u potpunosti se pruža uvid javnosti u radu svakog pa i najmanjeg javnog preduzeća.
Ovaj zakon konačno omogućava reformu javnog sektora, jer su javna preduzeća korisnici subvencija, a ovo je samo prvi korak u celovitoj reformi javnog sektora koji će se desiti zaključno sa 1. junom 2014. godine kada će biti okončan puni proces restrukturiranja.
Šta mi na koncu ovim izmenama zakona o javnim preduzećima postižemo? Navešću samo 11 stvari. Prvo, ukidamo profesionalizaciju kadrova. Drugo, doprinosimo procesu departizacije preduzeća. Treće, uvodi se odgovornost rukovodećih ljudi. Četvrto, dolazi se do efikasnijeg poslovanja javnih preduzeća. Peto, vrši se efikasnija kontrola rada. Šesto, vrši se bolja transparentnost rada, a time se suzbija korupcija i kriminal. Sedmo, vrši se bolje vrednovanje rezultata rada. Osmo, jača se motivisanost radnika. Deseto, bolje plate. Jedanaesto, bolje usluge našim građanima, što je vrlo bitno.
Zbog toga će poslanici SNS glasati za set ovih zakona, jer su svi svesni ovih nabrojanih vrednosti i prednosti u funkcionisanju javnih preduzeća, što je bilo jedno od predizbornih obećanja SNS. U tu svrhu pozivam vas, dame i gospodo narodni poslanici, iz opozicije da glasate za ovaj zakon i time pokažete da ste na visini zadatka narodnog poslanika, jer ovaj zakon je u interesu svih građana Republike Srbije i korak je napred u odnosu na postojeći, a mi smo realizatori volje građana Srbije. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ovih dana građani Srbije, a posebno Srbi su navodno šokirani oslobađajućom presudom Haškog tribunala, hrvatskim generalima, Markaču i Gotovini.        Samo naivni i slabo obavešteni o tome, ko je bio inicijator osnivanja Haškog tribunala, mogli su očekivati ne oslobađajuću odluku za ova dva hrvatska generala.
Poštovani narodni poslanici, i vi i građani Srbije treba da znate da inicijator osnivanja Haškog tribunala je upravo bio zloglasni Teodor Meron, koji je pre neki dan u Žalbenom veću, upravo odigrao ključnu ulogu da se oslobode Markač i Gotovina. Podsećam vas da je taj Teodor Meron, još 1993. godine izjavio i ovde je ključ rešenja, citiram: "Osnujmo ad hok međunarodni sud i pohapsimo sve srpske političke prvake i osudimo ih, jer srpski narod stoji iza njih, to je jedini način da ih uklonimo sa političke scene.", završen citat. Ima li možda nejasno zašto su oslobođeni Markač i Gotovina?
A što se tiče "Oluje" i zločina, istorija je već dala sud i srpska i hrvatska, ja ću navesti jedan mali citat, samo najvećeg živućeg filozofa danas u Hrvatskoj, dr Žarka Pukovskog, koji je kazao za "Oluju", citiram: "Oluja" je bila etničko čišćenje, čišćenje ne samo na polju umetnosti, prosvete, nauke, kulture, nego i na polju toponomastike i onomastike.", završen citat.
Evo, izjava još jednog visokog predstavnika NATO za list "Pittsburgh", "New Gazette", u proleće 1999. godine, za zločine, citiram: "Kada znamo da su zločine počinili Srbi, mi kažemo – bili su to Srbi. Kada ne znamo ko je počinio zločin, kažemo – bili su to Srbi. Kada znamo da ga definitivno nisu počinili Srbi, mi kažemo – ne znamo čije je to delo.", završen citat.
Postavlja se pitanje, šta smo mi od 5. oktobra učinili? Izručili smo u Hag sve, pa čak i neke sitne prodavce paprike, kupusa i luka, i dva brata, ako se sećate, sa pijace koji rat nikada nisu videli, a naši su tužioci sa haško tribunalskom ekipom ispijali čaše viskija i deportovali naše ljude u Hag.
Naš put u EU bio je preko Haga. Bio sam u pravu, pre nego što sam bio svedok u najvećem suđenju veka, Slobodanu Miloševiću, kada sam izjavio da je haški tribunal najveća pravna, politička i moralna nakaza, koja je iznedrila, tzv. "međunarodna zajednica".
Postavljam pitanje gospodinu Rasimu Ljajiću, misli li on zajedno sa Nacionalnim savetom, menjati strategiju saradnje sa Haškim tribunalom, u korist interesa građana Srbije i države Srbije?
Drugo pitanje je kratko, postavljeno je ovih dana na prilazu Pančevačkom mostu, sa zrenjaninske strane, na autobuskoj stanici GSP, Branka Momirova, odnosno na administrativnoj liniji između severne srpske pokrajine, Vojvodine, dešavaju se vrlo čudne stvari. Naime, autobusi GSP, 43, 95, 96, 101 i dalje da ne nabrajam, zaustavljaju se tačno na administrativnoj liniji i dalje ne voze sve dotle dok se sve karte ne pregledaju. Dakle, autobusi stoje na stanici Branka Momirova, ponekad po pet minuta, ako neko ne plati kartu, onda i 10. Šta se dešava? Kasni se na linijama preko Brankovog mosta i normalno, dešavaju se i otkazi.
U ime 100.000 građana Borče, Ovče, Palilule, Zvezdare i drugih građana, postavljam pitanje, odnosno više apel gospodinu Mrkonjiću, da upita gospodina Đilasa, zašto autobusi stoje dok se pregledavaju karte? To je prvo, drugo, glumi li možda gospodin Pajtić i Dragan Đilas nekakvu granicu između severne srpske pokrajine i ostatka Srbije i kada će se ukloniti ova velika bruka sa tog stajališta? Hvala lepo.

Po Poslovniku.

Poštovana predsedavajuća, mislim da je prekršen član 107. Poslovnika – govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.
Prethodni govornik je izneo neistine, ne samo za Vladu Republike Srbije, nego i za visokog predstavnika Svetske banke, pa dozvolite dve rečenice, da obrazložim.
Naime, nije tačno da je ovo jedno od predizbornih obećanja Vlade i citiram njega – da Vlada nije ništa učinila od predizbornih obećanja. Navešću samo četiri – pet stvari, a to je da ga demantujem…
(Predsedavajuća: Molim vas, to je već replika. Molim vas obrazložite samo povredu Poslovnika.)
Obrazložiću. Vidite, teško mi je obrazložiti da kažem gde je on pogrešio. Ja sam vam samo rekao da je ponizio dostojanstvo Narodne skupštine, a i građana Srbije i Vlade, a sada bih trebao obrazložiti koje su to neistine iznesene, ako mi dozvolite?

Dozvolite mi da kažem šta je neistina.

Dobro. Uglavnom, kažem da ste vi prekršili što ga niste upozorili, a to vidite da je neistina i vi i poslanici. Hvala.

A visoki predstavnik Svetske banke na televiziji danas?

Naravno.

Gospodine predsedavajući, generale, Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Pastor, predsedniče Skupštine AP Vojvodine, uvažene koleginice i kolege poslanici, poštovani građani Srbije, stavljanje na dnevni red Predloga zakona o dopuni Zakona o budžetskom sistemu ili bolje rečeno o finansiranju Vojvodine je odraz demokratizacije i vođenja ove skupštine. Mislim da je to sasvim u redu. Sam podatak koji je danas ovde iznesen da je u zadnjih 10 godina došlo 39 inicijativa iz Vojvodine i da je samo tri bilo na dnevnom redu govori o karakteru bivše vlasti, bivšeg režima oličenog u DS.
Meni je žao što ću ja večeras pomenuti neka imena, nema ih večeras ovde i molim kamermane da prikažu da se vidi da iz DS nema nikoga ovde. Međutim, danas smo čuli o poštovanju Ustava i nepoštovanju Ustava, o budžetskim sredstvima za AP Vojvodinu određene Ustavom od 7%. Pridružujem se onim poslanicima koji tvrde da ovo nije samo problem finansijski, već da se zamagljuju neke stvari, a to je kada je u pitanju "Razvojna banka Vojvodine" ili investicioni fond, a osim toga i neke druge stvari. Biću slobodan da kažem, a to je nepoštovanje Ustava i rastakanje države Srbije
Poštovani predsedavajući, Ustavni sud Srbije je 10. 07. 2012. godine doneo odluku kojom je proglasio neustavnim čak 22 odredbe Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine. Taj zakon je bio tema razmatranja i kritičkog osporavanja srpskih stručnjaka, kao i članova Svetog sinoda SPC, iz različitih uglova. Uglavnom, naši stručnjaci su objašnjavali zašto je taj zakon o nadležnosti AP Vojvodine, a i sam Statut, zašto su neustavni. Međutim, način sa ovim pravnim aktima, moram da kažem da se narušava jedinstvo pravnog sistema i ugrožavanja temelja državnosti Republike Srbije. O tome se radi. To je ta zakulisna igra koju mi danas želimo da razobličimo.
Ustavni sud Srbije je sve ovo što je godinama u vezi sa ovim pitanjima i problemima, a što su tvrdili naši ugledni pravni i drugi stručnjaci, pretvorio u jednu odluku. Između ostalog, a to je da severna srpska Pokrajina ne može da ima glavni grad, predstavništva u drugim državama, da ne može da ima nadležnosti u mnogim oblastima društvenog života, kao na primer energetike, prostornog planiranja, zaštite životne sredine, poljoprivrede, vodoprivrede, šumarstva, socijalne zaštite, ravnopravnosti polova, zaštite majke i deteta, nadzora nad lokalnom samoupravom, kao i to da je vojvođanska Akademija nauka i umetnosti protivustavna institucija.
Veoma je važno, gospodine predsedavajući, što je Ustavni sud Srbije doneo odluku kojom se poništava veliki broj protivustavnih nadležnosti Vojvodine. To je u pravnom smislu, rekao bih, istorijska odluka kojom se zaustavlja dalje rastakanje države Srbije. To je problem. Reč je o pobedi državotvorne politike i politike zaštite suštinskih nacionalnih interesa. U stvari, Ustavni sud Srbije je vratio veru da borba za poštovanje prava i ustavnosti ima smisla i da pravo u Srbiji ipak može da pobedi nasilje. Od ogromnog je značaja da je Ustavni sud Srbije odbranio Ustav Srbije i da se suprotstavio svakoj vrsti bezakonja. Tom presudom Ustavni sud Srbije je odbranio ustavni poredak zemlje i odbranio je prava i separatizmom, što govori da Srbija ima budućnost ako se razvija kao pravno utvrđena država.

Gospodine predsedavajući, znam da je kasno i znam da je nekima teško izdržati, ali mi smo čitav dan danas govorili o …