Bio sam pre pola sata, gospodine Živkoviću, a sada dok sam …

Neću da vam vratim minut. Ne želim da vam vratim vreme.

Ne želim.

Izvolite.

Zahvaljujem se. Do kraja niste govorili o amandmanu, ali u redu je.

Kao što razumem da ću vam vratiti vreme onog momenta kad vratite subvencije za vinograde. Zahvaljujem.
Reč ima ministar Snežana Bogosavljević Bošković.

Zahvaljujem.
Reč ima Aleksandar Martinović.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)
Nemate pravo na repliku, niste pomenuti gospodine Živkoviću.

Gospodine Markoviću, isto kao što je gospodin Božović poštovao to i gospodin Živković, kada opomenete njih možete slobodno i gospodina Martinovića.

Gospodine Martinoviću, morate privoditi kraju raspravu ili se vratite na temu.

Molim vas gospodine Martinoviću…

Gospodine Martinoviću, nemate dovoljno vremena da sve to pročitate.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, replika, na izlaganje gospodina Martinovića.

Vreme. Po kom osnovu, gospodine Pavićeviću? Vaših pet minuta? Morate čekati red.
Gospodine Martinoviću, vi?
Nemate pravo, nije vas spomenuo.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Kratka replika, rekao je – prethodni govornik.)
Ministarka, pa ćete vi imati po amandmanu.
Izvolite, gospođo Bošković.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik, dr Aleksandar Martinović.
Niste u izlaganju gospođe.
Izvolite gospodine Martinoviću.
(Zoran Živković, s mesta: Postavljeno pitanje.)
Nema pravo gospođa ministar u ovom trenutku da postavlja pitanje.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine sada određujem pauzu.
Sa radom nastavljamo u 15,00 časova. Zahvaljujem.
(Posle pauze.)