Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, poštovani građani Srbije, pred nama je danas Zakon o klimatskim promenama, zakon koji je verovatno jedan od najvažnijih koje donosimo u poslednjem periodu i svakako zakon koji izaziva najveću pažnju javnosti u poslednjih nekoliko godina.

Iz tog razloga apelujem na svoje cenjene kolege narodne poslanike da prihvate ovako definisan zakon. Ja ću to svakako učiniti u danu za glasanje, zajedno sa svojom poslaničkom grupom.

Svi se mi vrlo dobro sećamo priča starijih ljudi kako su prelazili preko zaleđenih reka. Danas je ta situacija u Srbiji potpuno neverovatna, sa ove tačke gledišta, iz razloga što je kako u Srbiji, tako i na globalnom nivou došlo do porasta prosečne temperature vazduha. Postoji jedno istraživanje koje govori o tome da je u periodu od 1998. do 2017. godine prosečna temperatura vazduha u Republici Srbiji porasla od 0,5 do 1,5 stepena Celzijusa, u zavisnosti od toga koji deo teritorije Republike Srbije da posmatramo.

Antropogeni uticaji su svakako veliki, tako da to dovodi do brojnih klimatskih promena, dolazi često do promene određene količine padavina, dolazi do pojave suše, poplava, šumskih požara i sve to uništava šumske ekosisteme, uništava poljoprivredne površine i to generalno loše utiče na privredni rast i razvoj u Republici Srbiji jer, složićete se sa mnom, udeo poljoprivrede u ukupnoj strukturi bruto domaćeg proizvoda je u Srbiji na veoma visokom nivou.

Svesni smo činjenice da sve te klimatske promene imaju veoma velikog uticaja na svakodnevni život ljudi. Upravo iz tog razloga, kao takve, više ne smemo da ih zanemarujemo. Zato je danas Zakon o klimatskim promenama pred nama, zato o njemu danas raspravljamo u plenumu, jer je njegova važnost izuzetno velika.

Od 2000. godine udeo šest gasova koji su obuhvaćeni ovim zakonom, gasova koji se skraćeno nazivaju GHG gasovi, a to su zapravo gasovi koji izazivaju efekat staklene bašte, porastao je za 7,8% i najveći udeo tih gasova zapravo dolazi iz oblasti energetike, oko 80%, zatim iz poljoprivrede, iz šumarstva i brojnih drugih grana privrede.

Zakon o klimatskim promenama treba da predstavlja zapravo određenu pravnu osnovu, da se donesu planska dokumenta, pre svega, nakon toga da se definišu određene mere, aktivnosti i politika koja treba da se sprovodi da bi se smanjio udeo GHG gasova, zapravo gasova koji izazivaju efekat staklene bašte u atmosferi, a s druge strane da bi se obezbedio monitoring i izveštavanje.

Zakon o klimatskim promenama pre svega ima jedan krajnji cilj, a to je da obezbedi ispunjavanje uslova koji su definisani Okvirnom konvencijom UN o klimatskim promenama, a s druge strane treba da obezbedi i približavanje tim pravnim tekovinama EU.

Podsetiću vas, cenjene kolege i građani Republike Srbije, da je osnovni strateški cilj Republike Srbije ulazak u EU. Na putu ka EU svakako nam stoji i Poglavlje 27, poglavlje koje se isključivo bavi zaštitom životne sredine.

Srbija je potpisnica i Sporazuma iz Pariza, kojim se obavezala da će do 2030. godine da smanji udeo GHG gasova u atmosferi za čak 9,8%. Naravno, Evropa je ta koja želi da bude prvi kontinent na svetu koji će zapravo da bude klimatski neutralan, tako da mi sa našeg aspekta treba da obezbedimo taj nivo GHG gasova u atmosferi koji će sa aspekta struke da budu klimatski neutralni, odnosno koji neće da dovode do određenih klimatskih promena.

Da bi se ovaj zakon o klimatskim promenama realizovao, potrebno je da donesemo tri planska dokumenta, a to su svakako Strategija niskougljeničnog razvoja, koja treba da definiše određene strateške pravce delovanja, Akcioni plan za sprovođenje Strategije, kao i Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove. Sva ova planska dokumenta treba da donesemo u naredne dve godine, da bi zakon mogao da ima efekta.

Zašto je ovaj zakon toliko važan, najbolje govori činjenica da klimatske promene pre svega izazivaju brojne elementarne nepogode. Svedoci smo da se gotovo svake godine pojavljuju i poplave i suše i požari i da su materijalne štete od elementarnih nepogoda procenjene na vrednost preko pet milijardi evra, ako posmatramo period od 2000. do 2017. godine, a ako posmatramo period do današnjih dana, ta šteta se procenjuje na oko sedam milijardi evra.

Donošenjem ovog zakona i smanjenjem emisije GHG gasova zapravo obezbeđujemo i pospešivanje produktivnosti, obezbeđujemo i ekonomski rast, na taj način što zapravo otvaramo tzv. „zelena radna mesta“, a s druge strane mi obezbeđujemo dodatno privlačenje investitora, jer svi investitori žele da ulažu u ona podneblja koja vode računa o odgovarajućim ekološkim standardima. Na taj način, kao što rekoh, pospešuje se ekonomski rast i pospešuje se životni standard naših građana, što nam je zapravo krajnja instanca kojoj težimo.

Svakako ću iskoristiti priliku da pohvalim gospođu ministarku, Irenu Vujović, da joj se zahvalim što je danas pred narodnim poslanicima zajedno sa svojim saradnicima i da je pohvalim za sve one aktivnosti koje je u vrlo kratkom vremenskom periodu uspela da realizuje. Čini mi se da smo tek sada dostigli onu ekonomsku zrelost, ekonomsku snagu da možemo ozbiljnije da se uhvatimo u koštac sa problemima zaštite životne sredine.

Naravno, problemi zaštite životne sredine egzistiraju decenijama i decenijama unazad. To nije ništa novo. Da bi se ti problemi rešavali, potrebne su pre svega ogromne investicije, a s druge strane potreban je jedan duži vremenski period.

Ja ću iskoristiti priliku da građane obavestim šta je to što je Ministarstvo uradilo u proteklom periodu na polju zaštite životne sredine.

Nedavno je sa opštinom Trstenik potpisan ugovor za finansiranje Druge faze sanacije deponije „Osaonica“. Takođe, ono što bih želela posebno da istaknem jeste da je u Mionici otvorena prva toplana koja umesto uglja i mazuta kao prljavih energenata koristi bio masu kao čist energent.

Ono što je svakako značajno jeste da Ministarstvo vodi računa i o aero zagađenju i upravo iz tog razloga se subvencioniše upotreba tzv. eko vozila, odnosno subvencioniše se kupovina tzv. električnih ili hibridnih vozila. Na taj način se drastično smanjuje aero zagađenje. Da bi se podstakla upotreba tih tzv. eko vozila, na naplatnoj stanici Beograd, na auto-putu je postavljen odnosno instaliran punjač za električna vozila, kako bi se građani opredelili za to da umesto standardnih vozila kupuju tzv. ekološka vozila. Pretpostavlja se da će do 2050. godine sva standarda vozila koja mi danas koristimo biti zamenjena tzv. ekološkim vozilima.

Koliko Ministarstvo zaista vodi računa o aero zagađenju najbolje možemo da vidimo na osnovu tri konkursa koja su raspisana i koja imaju vrednost čak 400 miliona dinara. Od tih 400 miliona 200 miliona se odnosi na zamenu kotlarnica u pojedinim lokalnim samoupravama, stotinu miliona se odnosi na zamenu individualnih ložišta i 100 miliona se odnosi na pošumljavanje. To je izuzetno značajno, jer pre svega na taj način podižemo ekološku svest ljudi, a s druge strane obezbeđujemo obnavljanje onih eko sistema, šumskih eko sistema koji predstavljaju prirodne prečišćivače vazduha.

Kada govorimo o zaštiti životne sredine, ne možemo da izostavimo i postupak gasifikacije u našoj zemlji. Mi smo, zahvaljujući dobroj, odgovornoj i efikasnoj politici Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, uspeli da nabavimo gas od naših prijatelja po znatno pristupačnijim cenama i ostaje izazov kako da podstaknemo domaćinstva da se priključe na taj izgrađeni gasovod. Iz tog razloga je smanjena cena individualnog priključka za čak 50%, sa nekih 200 hiljada dinara na 100 hiljada dinara. Uticalo se na lokalne samouprave da ukidaju sve nepotrebne takse, da bi građanima sam priključak na gasovod bio što jeftiniji i da bi, s jedne strane, obezbedili jeftiniju energiju, a s druge strane da bi zaštitili životnu sredinu.

Ono što je svakako značajno da naglasim kada govorim o aero zagađenju jeste činjenica da najveći deo zagađenja dolazi iz oblasti energetike. Iz tog razloga se u budućnosti moramo opredeljivati više na obnovljive izvore energije. Da je to u praksi zaista funkcionalno, najbolje možemo da vidimo na osnovu jednog solarnog polja koje je postavljeno u blizini Pančeva i to je najveće solarno polje u jugoistočnoj Evropi.

Zahvaljujući solarnoj energiji, odnosno energiji sunca, se obezbeđuje ta sanitarna topla voda za građane, a sa druge strane veoma je bitno i sa apsekta životne sredine.

Ministarstvo za zaštitu životne sredine zaista vodi puno računa i kada govorimo o zaštiti voda, tako da ću da pohvalim gospođu ministarku za čišćenje Potpećkog jezera, za koji smo duži vremenski period bili kritikovani.

Naravno, zahvaljujući hitrim reakcijama, u veoma kratkom vremenskom periodu, uspeli smo da izvadimo, čak preko 10.000 kubika komunalnog otpada, vi me gospođo ministarka ispravite ako grešim, i na taj način smo pokazali, zaista da možemo da vodimo računa i o vodama.

Ministarstvo je raspisalo konkurs i za izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda, tako da je, čak 28 lokalnih samouprava dobilo sredstva za izgradnju postrojenja i kanalizacionih mreža.

Ono što je značajno naglasiti, jeste da, kao što sam i malo pre napomenula, da je Ministarstvo tek sada smoglo snage, da je Srbija smogla snage i moć da se ozbiljnije pozabavi problemom zaštite životne sredine.

Onog trenutka kada je Srpska napredna stranka došla na vlast mi smo zatekli zemlju koja je bila potpuno devastirana, potpuno uništena, potpuno ruinirana, zemlju na čijem se vrhu nalazila vlast koja nije građanima mogla da obezbedi, ni osnovne egzistencijalne uslove, a kamoli da im obezbedi zdravu životnu sredinu.

Vi se sećate svih onih divljih deponija koje su nicale svuda širom teritorije Republike Srbije, sećate se onih neuređenih parkova, onih neuređenih priobalja reka i to nam je govorilo da ta vlast apsolutno nije vodila računa o životnoj sredini.

Vi ste tada imali vlast koja je vodila računa isključivo o tome kako da sumnjivim privatizacijama napuni svoje džepove, kako da napuni svoje bankarske račune, i kako da ostavi pola miliona ljudi na ulici da svojoj deci ne mogu da obezbede ni koru hleba.

Evo, danas se svi suočavamo sa situacijom da se pojavljuju nekakvi tajni računi, tajni računi na Mauricijusu, u Švajcarskoj i na brojnim drugim egzotičnim destinacijama, pa je moje pitanje kao građanina Republike Srbije i kao nekog koga zanima šta se zapravo dešava sa tim, čiji se novac nalazi na tajnim računima na Mauricijusu? Da li je to novac od građana Republike Srbije i ako nije, kao što oni govore, zašto se onda to krije?

Mnogi ekonomski stručnjaci, poslednjih dana, govore o tome da kada se pojavljuju tajni računi, koji se kriju od građana jedne zemlje da je to, uglavnom novac koji potiče od različitih malverzacija.

Mi tačno možemo da vidimo kako dolazi do rasta panike u redovima tog bivšeg režima, lidera iz bivšeg režima, kako se približava trenutak istine, odnosno kako je predsednik Vučić najavio da će izaći u javnost i reći sve informacije o tome gde se nalaze tajni računi, čiji su to računi i koliko sredstava se na njima nalaze.

Svi mi vrlo dobro znamo da kada predsednik Aleksandar Vučić, kaže da će izaći pred javnost sa nekim informacijama da to nisu prazne priče i da on, zaista ima informacije o tome.

Upravo ti koji nisu imali snage, nisu imali volje, ni mogućnosti da upravljaju ekonomijom u tom periodu, danas nama spočitavaju kako čak 90% građana Srbije ne živi Vučićev pristojan život, kao što smo obećali na izborima.

Ja ću da podsetim građane Republike Srbije, da podsetim i vas cenjene kolege, narodni poslanici, da je narod sud o tome da li živi pristojan život doneo nedavno, pre samo nekoliko meseci na izborima, kada je Aleksandar Vučić dobio 60% podrške građana Republike Srbije, a kada ti isti, koji nam to spočitavaju nisu smogli snage, ni da izađu na te izbore, jer su se bojali potpunog debakla.

Podsetiću vas, cenjeni građani i građanke Republike Srbije da je Srbija danas prva po stopi ekonomskog rasta u čitavoj Evropi, dakle, ne u fudbalu, ne u košarci, ne u tenisu, nego po stopi ekonomskog rasta, i to se nije dešavalo nikada, i slovima nikad.

Za razliku od tog perioda kada je stopa nezaposlenosti bila čak 25%, kada je pola miliona ljudi ostalo na ulicama, mi smo sveli stopu nezaposlenosti na neverovatnih 7,3% i to je rekordno nizak nivo kada govorimo o Republici Srbiji, dakle, to je na nivou najrazvijenijih zemalja Evrope.

Mi smo u gotovo svakom gradu doveli po jednu novu fabriku, zaposlili ljude i kao primer dobre prakse, zaista ću da navedem i nedavno otvorenu fabriku "Kontinental" u Novom Sadu, gde su prosečne plate izuzetno visoke, isto kao i u fabrici "Brose", kao i u brojnim drugim fabrikama, i na taj način smo podstakli mlade ljude, čak 20 stručnjaka, mladih stručnjaka iz inostranstva da se vrate u Srbiju i da upravo ovde primene svoja znanja, svoja iskustva i da doprinesu boljem životnom standardu za sve naše građane.

Da je to zaista politika koja je primenljiva u praksi, najbolje sam mogla da se uverim kada sam pre nekoliko dana obišla jedno porodično gazdinstvo u Kniću, zajedno sa svojim cenjenim koleginicama, narodnim poslanicama, gde smo se upoznali sa mladim ljudima koji su spremili novac da odu u inostranstvo i da u inostranstvu započnu svoj biznis. Nakon toga su doneli odluku da ipak ostanu u Srbiji i da na svom porodičnom gazdinstvu razviju svoj biznis. Danas je to jedna porodica koja veoma lepo i pristojno živi i to je taj pristojni život za koji se bori Srpska napredna stranka, što možemo da vidimo u praksi, i to nisu samo puste priče.

Svakako da ne smem da izostavim ni činjenicu da epidemijski rat nastavljamo sa pozicije ekonomije koja je peta po broju vakcinisanih ljudi, i nedavno je predsednik Aleksandar Vučić izjavio da će u Srbiji biti izgrađena jedna potpuno nova fabrika koja će da proizvodi kinesku, odnosno "Sinofarm" vakcinu, zahvaljujući našim prijateljima iz UAE, i prijateljima iz Kine.

Dakle, u toj fabrici, neće se samo pakovati određene komponente koje dobijamo iz inostranstva, već ćemo svojom snagom, svojim umećem da proizvodimo sami određene komponente i mogu slobodno da kažem, da ćemo do kraja ove godine imati jednu vakcinu, proizvoditi vakcinu koja se, poštovani građani i građanke Repbulike Srbije može nazvati - srpskom vakcinom.

Otuda različiti napadi iz regiona, otuda protesne note iz Hrvatske, otuda napadi iz Crne Gore, jer, prosto žele lažima da se bore protiv ekonomskog napretka Republike Srbije. Mi ćemo im na to uzvratiti novim autoputevima, novim prugama, novim investicijama i radnim mestima, novim prijateljstvima sa mnogim zemljama u svetu i prestizaćemo ih na svakom mogućem polju kada govorimo o ekonomiji. To je ono što mnoge boli.

Mi smo se 2014. godine, našim građanima obratili sloganom: "Budućnost u koju verujemo!" Zaista smo verovali da možemo da ostvarimo bolju i lepšu budućnost za naše građane, i danas, čini mi se da tu bolju budućnost i živimo. Međutim, mi smo smogli snage da nastavimo da radimo i da se borimo za to da stvorimo najbolje uslove za našu decu, najbolju budućnost za našu decu, jer samo ono što je najbolje je za Srbiju je dovoljno dobro. Živela Srbija!

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, poštovani građani Srbije, pred nama je danas Konvencija o trgovini žitaricama koja za našu zemlju ima izuzetno veliku ulogu i značaj. Iz tog razloga apelujem na cenjene kolege narodne poslanike da je kao takvu prihvate u danu za glasanje.

Srbija je tradicionalna zemlja koja se pretežno bavi poljoprivredom i zato svaki korak, svaki novi pomak u oblasti poljoprivrede za Srbiju je od fundamentalne važnosti.

Konvencija treba da obezbedi realizaciju četiri osnovna cilja. Pre svega, ona treba da obezbedi međunarodnu saradnju u oblasti trgovine žitaricama, što se zaista pokazalo veoma značajnim, pogotovo kada govorimo o periodu krize. Drugi cilj koji treba da obezbedi jeste svakako ta slobodna trgovina u oblasti, kada govorimo o trgovini žitaricama, što je posebno značajno kada govorimo o zemljama u razvoju kakva je između ostalog i naša zemlja.

Treći cilj je pre svega da obezbedi tu stabilnost, odnosno sigurnost na tržištu žitarica i naravno, kao četvrti cilj da obezbedi stvaranje foruma gde se razmenjuju osnovne informacije u ovoj oblasti.

Koliko je važna stabilnost, odnosno sigurnost na tržištu hrane generalno, najbolje možemo da vidimo na primeru pandemije izazvane korona virusom. Naime, imali ste situaciju da su se najrazvijenije zemlje sveta suočavale sa nestašicom osnovnih životnih namirnica. Imali ste situaciju da su građani panično kupovali određene proizvode i na taj način stvarali zalihe i zapravo one ljude koji to nisu činili, ostavljali bez osnovnih životnih namirnica.

Srbija je zaista i na ovom polju pokazala koliko je efikasna, koliko je visprena, tako da smo čak i u onim situacijama kada smo ostajali bez pojedinih namirnica, setite se alkohola, mi smo uspeli da organizujemo sirovine, da ih obezbedimo i samostalno organizujemo proizvodnju i obezbedimo za naše građane te osnovne životne namirnice.

Naravno, zbog dobrog menadžmenta krize mi smo dobili pohvale od široke međunarodne zajednice od najznačajnijih institucija i kada govorimo o oblasti finansija i kada govorimo o oblasti zdravstva. Kao rezultat toga imate situaciju da je Srbija danas zemlja koja je na petom mestu u svetu po broju vakcinisanih ljudi, da smo za naše građane obezbedili čak četiri vrste vakcina, što je složićete se sa mnom, u ovom momentu zaista luksuz. Na taj način smo pokazali da zaista vodimo računa o životu i zdravlju naših građana i da nam je to uvek i svaki put na prvom mestu.

Naravno, mi smo u ovim kriznim momentima pokazali koliko smo solidarni, tako da smo određenim zemljama u regionu koje za svoje građane nisu mogle da obezbede vakcine, mi smo im ustupili određenu dozu vakcina i na taj način pokazali šta za Srbiju znači prijateljstvo, šta za Srbiju znači građenje dobrosusedskih odnosa i zašto je upravo Srbija stožer mira i stabilnosti na čitavom Balkanu.

Kada govorimo o poljoprivredi, to je grana koja je tokom perioda krize imala veoma veliku ulogu i značaj. Kao što rekoh, Srbija se pretežno bavi poljoprivredom i ono što bih svakako naglasila jeste da je udeo poljoprivrede u ukupnom BDP zaista na veoma visokom nivou.

Vlada Republike Srbije i predsednik Republike su prepoznali važnost poljoprivrede za našu zemlju i upravo iz tog razloga čini mi se da danas ulažemo u oblast poljoprivrede mnogo više nego decenijama i decenijama unazad.

Podsetiću vas da smo u Rači nedavno otvorili pogon za prikupljanje, preradu i plasman meda, gde su se poljoprivredni proizvođači udružili i na taj način obezbedili sebi bolju poziciju na tržištu i, naravno, višu cenu za izvoz svog proizvoda. Premijerka Ana Brnabić je posetila ovaj pogon i pokazala da je to zaista primer dobre prakse i da ostali poljoprivredni proizvođači treba da se udružuju i na taj način da poboljšavaju svoju poziciju a tržištu.

Ono što bih naglasila jeste da je Vlada Republike Srbije izdvojila značajna sredstva, kada govorimo o subvencijama i pored onih tradicionalnih subvencija svakako bih izdvojila subvencije za mlade poljoprivrednike, gde se poljoprivrednicima starosti do 40 godina daje do 1,5 miliona dinara i na taj način želimo da podstaknemo mlade ljude da ostanu na selu, da upravo tu razvijaju svoje biznise i da na svojim vekovnim ognjištima grade svoje porodice.

Međutim, da bi se ulagalo u poljoprivredu, da bi se poljoprivreda razvijala, potrebno je bilo ulagati i u infrastrukturu. Ja kao neko ko dolazi iz unutrašnjosti mogu da posvedočim zaista šta znači izgradnja samo jednog auto-puta za sve građane iz unutrašnjosti Republike Srbije.

Unazad nekoliko puta sam već u ovom plenumu govorila o tome da je u Raški izgrađena nova fabrika tekstila. Danas, cenjene kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, mogu da se pohvalim time da smo pre samo nekoliko dana u Raški ugostili najpoznatijeg svetskog modnog dizajnera Filipa Plejna, koji je izrazio želju da upravo u našoj fabrici u Raški šije svoje proizvode.

Zato je potrebno bilo ulagati u infrastrukturu. Zato je potrebno graditi auto-puteve. zato je potrebno graditi pruge, jer želimo da privlačimo investitore a da sa druge strane obezbedimo ujednačeni regionalni razvoj za koji se zalaže Vlada Republike Srbije, za koji se zalaže SNS.

Iz tog razloga je budžet za 2021. godinu usmeren na izgradnju kapitalnih projekata, tako da ćemo do kraja 2021. godine započeti Fruškogorski koridor, započećemo gradnju obilaznice oko Loznice, oko Kragujevca i imati potpuno izgrađen auto-put Čačak-Požega.

Međutim, i za to smo bili kritikovani, i to upravo od onih koji su godinama bili na vlasti i koji iza sebe nisu ostavili ništa, koji su godinama sistematski uništavali našu Srbiju, sistematski uništavali privredu i vodili računa samo i isključivo o sebi i svojim džepovima.

Danas nam oni koji su se zaduživali po najvišim kamatnim stopama kako bi građanima povećavali plate i penzije, ali samo pred izbore, da bi na izborima ostvarili što bolji rezultat i čije dugove mi i naša deca i dan-danas vraćamo, e upravo oni nam danas govore o tome koliki je nivo javnog duga u Republici Srbiji. Upravo oni koji su uništili ovu privredu i koji su pola miliona ljudi ostavili bez posla tokom svetske ekonomske krize, danas nam govore o tome kako da upravljamo privredom i koje mere ekonomske politike da sprovodimo.

Podsetiću vas da je Srbija jedna od retkih zemalja koja se odgovorno ponaša i vodi računa o nivou javnog duga. Gotovo nijedna razvijena zemlja tokom perioda pandemije nije vodila računa o nivou javnog duga. A znate zašto? Zato što je potrebno obezbediti lekove, zato što je potrebno obezbediti vakcine, zato što je potrebno obezbediti adekvatnu zdravstvenu zaštitu za građane.

Republika Srbija se odgovorno ponaša tako da mi, kao što rekoh, jedna smo od retkih zemalja koji vodimo računa da nivo javnog duga ne bude veći od nivoa Mastrihta, odnosno 60% ukupnog BDP. I pored toga, mi pronalazimo snage da gradimo i nove puteve, da gradimo i nove pruge i nove bolnice i da za naše građane obezbedimo potpuno besplatnu zdravstvenu zaštitu.

Kada su jednom Mešu Selimovića pitali šta je to što je najlepše u životu, on je rekao da je to želja. A mi smo je imali. Mi smo imali želju da realizujemo one visoko postavljene ciljeve definisane onog trenutka kada je SNS došla na vlast, jer smo želeli da budućim generacijama ostavimo nešto po čemu će nas pamtiti.

Mi imamo obavezu da se borimo, da budemo uporni, da budemo istrajni i da budućim generacijama, da budućim pokolenjima i našoj deci ostavimo bolju, lepšu i svetliju budućnost, baš onakvu kakvu i zaslužuju. Živela Srbija! Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, poštovani građani Srbije, na početku svog obraćanja želim da istaknem da je Srbija danas jedna moderna, stabilna i prosperitetna ekonomija.

Podsetiću vas da smo u 2020. godini ostvarili najveću stopu ekonomskog rasta u čitavoj Evropi i da su eminentne institucije iz oblasti finansija istakle da će u naredne dve godine Srbija biti najbrže rastuća ekonomija.

Podsetiću vas, takođe, da smo opsežnim i pravovremenim merama uspeli da sačuvamo privrednu aktivnost i da ostvarimo najnižu stopu nezaposlenosti od neverovatnih 7,3%, kao i da smo uspeli za decembar mesec 2020. godine ostvarimo najvišu prosečnu zaradu do sada od 562 evra. Time smo pokazali zaista sitnim, ali sigurnim koracima idemo ka tome da realizujemo ono što smo našim građanima obećali na proteklim izborima, a to je da će prosečna plata do kraja 2025. godine biti 900 evra, a prosečna penzija 440 evra.

Čini mi se da smo u ovom momentu jedina ekonomija u Evropi koja ulaže sredstva i u rast plata i penzija, s jedne strane, a s druge strane, pronalazimo snage i da ulažemo i u infrastrukturu, tako da ćemo do kraja ove godine imati čak osam autoputeva koji će se graditi u istom momentu, dakle, osam autoputeva koji će umrežiti i povezati čitavu teritoriju Republike Srbije.

Međutim, u ovom momentu, čini mi se da važnije teme od pandemije korona virusa i od zdravlja naših građana, nažalost, nema, ali smo mi i na ovom polju pokazali koliko smo efikasni, koliko smo vispreni i spremni da se borimo za živote i zdravlje svih naših građana. Uspeli smo da obezbedimo čak četiri vrste vakcina koje naši građani u ovom momentu mogu da biraju i složićete se sa mnom da je to u ovom momentu u čitavom svetu zaista luksuz. S druge strane, uspeli smo da po broju vakcinisanih ljudi u odnosu na broj stanovnika dospemo na sam vrh svetske liste, odnosno da budemo na petom mestu u čitavom svetu.

Iako su sve svetske ekonomije, kao i naša, nažalost, pokošene pandemijom korona virusa, ipak smogli smo snage da ulažemo u sve segmente društva, između ostalog, i u kulturu, o čemu govori ovaj sporazum koji je danas na dnevnom redu. Dakle, to je Sporazum za ulaganje u infrastrukturu u kulturi.

Vlada Republike Srbije prepoznala je značaj ulaganja u kulturu, prepoznala je potencijal koji kultura ima za ubrzani rast i razvoj naše ekonomije, što nam je negde krajnja instanca kojoj težimo. Akcenat je stavljen na brojne potprojekte, kao što su, recimo, rekonstrukcija Muzeja Jugoslavije u Beogradu, zatim, rekonstrukcija Narodnog pozorišta u Nišu, Narodnog pozorišta u Beogradu i brojne druge ustanove kulture koje se rekonstruišu širom naše zemlje.

Na taj način želimo da obezbedimo pre svega očuvanje tog kulturno-istorijskog nasleđa kojim Srbija zaista treba da se ponosi, a s druge strane, da obezbedimo ubrzani rast prihoda, zatim, porast broja posetilaca, porast ljudi koji su zaposleni u oblasti kulture i na taj način da obezbedimo ubrzani rast i razvoj i viši životni standard za naše građane, što je, opet kažem, krajnja instanca kojoj Vlada Republike Srbije teži.

Kada govorimo o kulturi, kada govorimo o istoriji, ne mogu da ne pomenem svoju opštinu, opštinu Raška, iz koje dolazim i čije građane predstavljam u ovom parlamentu, između ostalih, jer je opština Raška zaista opština sa bogatim kulturno-istorijskim nasleđem, sa bogatom tradicijom, tako da u oblast kulture ulažemo značajna sredstva.

Pre samo nekoliko godina započeli smo projekat izgradnje Spomen sobe Milunke Savić, velike heroine Velikog rata. Danas je u pitanju jedan moderan kompleks u kome su predstavljene Milunkine fotografije, predstavljeni su filmovi koji mogu da se vide očitavanjem na tablet računarima. Zatim su rekonstruisani rovovi austrougarske vojske s jedne strane, s druge strane, naše vojske koja jasno pokazuje u kakvim uslovima je Milunka Savić ratovala.

U ovaj projekat uloženo je devet miliona dinara, zahvaljujući sredstvima Ministarstva kulture, zahvaljujući sredstvima lokalne samouprave. Mi smo na ovaj način želeli da na moderan način zapravo predstavimo to digitalizovano kulturno-istorijsko nasleđe i da našu decu edukujemo, ne samo decu, već naravno, studente i sve građane i širu javnost Republike Srbije.

U planu je da izgradimo i muzej Velikog rata, kako bismo upotpunili čitav kompleks spomen-sobe Milunke Savić. S druge strane, imamo u planu da u samom centru grada, onda kada se za to stvore uslovi, izgradimo i muzej. Želimo da na taj način stvorimo jednu kompletnu kulturno-istorijsko-turističku ponudu po kojoj će opština Raška biti jedinstvena na čitavoj teritoriji Republike Srbije, a verovatno i šire.

Kada govorimo o kulturi, čini mi se da smo u poslednjih šest godina, a vi me, gospodine ministre, ispravite ako grešim, u oblast kulture uložili mnogo više nego decenijama i decenijama unazad. Pre samo nekoliko godina vi ste imali jednu zemlju u kojoj je stopa nezaposlenosti bila preko 25%, zemlju u kojoj je na stotine i stotine hiljada ljudi bilo nezaposleno. Imali ste zemlju koja nije imala sredstava da ulaže u elementarne stvari, a kamoli kada govorimo o kulturi. Dakle, stotine i stotine hiljada ljudi je u istom momentu ostalo bez posla, zahvaljujući sumnjivim privatizacijama, zatvoreno je na stotine i stotine fabrika. Tada ste na čelu države imali vlast koja apsolutno nije bila odgovorna i koja je vodila računa samo i isključivo o sebi samima. Imali smo državu koja nije vodila računa o Srbima na Kosovu i Metohiji, o Srbima u Bosni i Hercegovini, o Srbima u Hrvatskoj. Dakle, jednu potpuno ruiniranu i devastiranu državu.

U Beogradu ste imali Savski trg, koji je karakterisan kao najružniji deo grada. Mi smo danas upravo na tom Savskom trgu napravili jedan velelepni spomenik, spomenik rodonačelniku srpske srednjevekovne države, moderne srpske države, Stefanu Nemanji. Upravo taj spomenik je postao simbol srpstva, simbol svih Srba, bez obzira gde oni živeli.

Naravno, trpeli smo brojne kritike zbog toga, jedni su kritikovali izgled, drugi su kritikovali visinu, treći su kritikovali izbor vajara i postojale su brojne i brojne besmislene kritike. Neki su čak maštali da taj isti spomenik ruše. Tako da su imali ideju, citiraću – da se železnička stanica vrati u prvobitno stanje i funkciju a da se spomenik zajedno sa Nemanjom sahrani u Prokopu. Da se sahrani rodonačelnik srpske srednjevekovne države, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije.

Mi smo im na to odgovorili rezultatima, mi smo im na to odgovori time što smo posle čitavog jednog veka završili hram Svetog Save na Vračaru, što smo izgradili spomenik Milutinu Milankoviću, Borislavu Pekiću, jer mi želimo našoj deci da ostavimo nekakvo kulturno-istorijsko nasleđe i posle nas.

Kada govorimo o istoriji, kada govorimo o kulturi, ne mogu a da ne pomenem verovatno najveće ostvarenje srpske kinematografije u poslednjih nekoliko godina, a to je svakako film „Dara iz Jasenovca“. Čitava Srbija plakala je uz emitovanje ovog filma, plakala je nad sudbinom srpskog naroda i zločinima kakvi nisu zapamćeni u novijoj svetskoj istoriji. Sedamdeset pet godina Srbija je ćutala o stravičnim zločinima koji su počinjeni nad njenim stanovništvom, 75 godina, čitavih, poštovane kolege i koleginice, poštovani građani Republike Srbije, Srbija je ćutala. Reditelj filma je to lepo objasnio. Mnogi nisu smeli, neki nisu mogli, a Aleksandar Vučić je i smeo i mogao.

Vlada Republike Srbije je na inicijativu predsednika Republike pomogla snimanje ovog filma i na taj način smo želeli, ne da raspirujemo mržnju, kako nam mnogi spočitavaju. Ne, potpuno suprotno od toga, mi smo na taj način želeli da sačuvamo srpske žrtve od zaborava. Želeli smo da pokažemo da srpske suze više nisu beznačajne ni nama niti bilo kome drugome u svetu. Želeli smo da pokažemo šta je to što sebi više nikada ne smemo da dozvolimo, a to je da još jedno dete u Srbiji ikada postane žrtva rata. Zato se Srbija zalaže za mir, zato se zalažemo za stabilnost i stožer smo mira i stabilnosti na čitavom Balkanu.

Iskoristiću priliku svakako da gospođi Gojković čestitam na hitrim reakcijama kada govorimo o spekulacijama vezanim za Prirodnjački muzej, jer je na tan način zaista sprečila dalje širenje spekulacija i dezinformacija koje bacaju ljagu na njeno ministarstvo potpuno bespotrebno.

Naravno, iskoristiću priliku da ukažem svim predstavnicima Vlade, gospođi Ani Brnabić, takođe, da u SNS, odnosno u poslaničkoj grupi Aleksandar Vučić – Za našu decu imaju zaista saveznika za sve dobre stvari koje radimo. Između ostalog, i za ovaj sporazum, tako da ćemo ga mi, dakle, poslanička grupa SNS, svakako prihvatiti u danu za glasanje, jer nama niko ne može da zabrani da se borimo za ono u šta verujemo, da se borimo za prosperitet, da se borimo za napredak, da se borimo za bolju budućnost. Mi smo smogli snage da menjamo Srbiju onda kada je to bilo gotovo nemoguće. Mi smo verovali u ideale, jer nam nije bilo bitno koliko ćemo dugo biti na vlasti, već šta je to što ćemo ostaviti našim pokolenjima, šta je to što ćemo ostaviti Srbiji, šta je to ćemo ostaviti za bolju budućnost naše dece. Živela Srbija.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, poštovani građani Srbije, izuzetna mi je čast što imam priliku da danas govorim o setu zakona i projekata koji direktno dovode do rasta i razvoja naše ekonomije, s jedne strane. S druge strane, do rasta životnog standarda svih naših građana. U skladu sa tim, mi smo imali prilike da čujemo zaista puno informacija vezano za budžet za 2021. godinu kako od predstavnika Vlade, tako i od mojih cenjenih kolega narodnih poslanika i mogli smo da zaključimo jednu veoma bitnu stvar, a to je da se radi o razvojnom budžetu.

Šta to praktično znači? To znači da je akcenat stavljen na ulaganje u kapitalne projekte, kapitalne investicije, kako bismo na taj način uspeli da realizujemo tri veoma bitna efekta.

Pre svega, na taj način smo, ulaganjem u kapitalne projekte, želeli da ostvarimo ubrzani rast i razvoj naše ekonomije. Zatim smo želeli da što pre izađemo iz krize izazvane pandemijom korona virusa koja je zahvatila čitav svet, pa nažalost i našu zemlju.

Naravno, želeli smo da iz te krize izađemo kao pobednici, odnosno da zadržimo to prestižno prvo mesto po stopi ekonomskog rasta koji imamo u čitavoj Evropi.

Ja ću vas podsetiti da su eminentne institucije iz oblasti finansija projektovale da će Srbija i u naredne dve godine da zadrži to prestižno prvo mesto po stopi ekonomskog rasta u čitavoj Evropi i da su tu prvobitno projektovanu stopu sa 4% povećali na neverovatnih 6%, imajući u vidu kako se Vlada Republike Srbije i, naravno, srpska privreda generalno borila sa krizom izazvanom pandemijom korona virusa.

Dakle, moram da naglasim da je pred nama jedan set zakona koji se generalno nadovezuje na planirani budžet za 2021. godinu, kao što je Projekat izgradnje autoputa Ruma – Šabac i brze saobraćajnice Šabac – Loznica, koji je jedan prioritetni projekat iz razloga što povezuje 600 hiljada ljudi koji žive u Sremskom i Mačvanskom okrugu, s jedne strane. S druge strane, dolazi do povezivanja naše zemlje sa regionom, odnosno sa BiH. To je u skladu sa politikom koju sprovodi SNS, sa politikom Vlade Republike Srbije i politikom predsednika Republike gospodina Aleksandra Vučića. To je svakako politika povezivanja, politika umrežavanja i ujednačenog ruralnog i regionalnog razvoja, što je za nas iz unutrašnjosti od izuzetno velikog značaja.

Agenda 2020 – 2025 jasno precizira da će u narednih pet godina biti izgrađeno 350 kilometara novih autoputeva. Već je budžetom za 2021. godinu predviđen nastavak gradnje autoputa Preljina – Požega, zatim Moravskog koridora, koji treba da poveže sve značajnije centre i lokalne samouprave u delu Srbije gde živi 500 hiljada ljudi. S druge strane, u budžet je ugrađen i autoput Beograd – Sarajevo, koji nas povezuje i sa regionom.

Dakle, ulaganjem, pre svega, u te kapitalne projekte, odnosno u puteve, u železnice, zapravo dolazi do povećanja prihoda lokalnih samouprava i to je od izuzetno velikog značaja, jer se na taj način preraspodeljuju sredstva za rešavanje ključnih problema sa kojima se ljudi u lokalnim samoupravama suočavaju.

S druge strane, na taj način dolazi do privlačenja investitora, zatim do otvaranja novih radnih mesta i generalno do rasta životnog standarda svih naših građana, jer želimo da realizujemo ono što smo zacrtali i što smo obećali našim građanima na proteklim izborima, a to je da prosečna plata bude 900 evra, a prosečna penzija u narednih pet godina da bude 440 evra.

Kao što rekoh, mi sprovodimo politiku ujednačenog regionalnog razvoja, jer mi više sebi nikada ne smemo da dozvolimo da bilo koji građanin iz unutrašnjosti još jednom postane građanin drugog reda, kao što je to bio slučaj do trenutka kada SNS nije došla na vlast.

Svi se vi vrlo dobro sećate situacije u kakvoj su bili gradovi do trenutka našeg dolaska na vlast. Dakle, gradovi su bili potpuno opustošeni, potpuno ruinirani. Pola miliona ljudi je ostalo na ulici, pola miliona ljudi je ostalo bez posla. Na stotine i stotine fabrika je bilo zatvoreno, a ljudi su praznih džepova odlazili u svoje domove, odlazili kod svoje dece da im kažu da više nemaju ni osnovnih sredstava za životnu egzistenciju i to vam govorim ja kao neko iz unutrašnjosti, kao neko ko se zaista suočavao sa svim tim problemima sa kojima se suočava i svaki prosečni građanin u Republici Srbiji.

Mi taj scenario nismo hteli da ponovimo ni po koju cenu. Mi smo želeli dolaskom na vlast da se sa svim tim problemima uhvatimo u koštac, dakle, da te probleme rešavamo, a ne da sprovodimo tu neku, kako bih ja nazvala, populističku politiku i da samo govorimo o njima i na taj način da stičemo jeftine političke poene. Mi smo želeli da probleme rešavamo i čini mi se da smo u tome zaista uspešni, jer smo u svakom gradu izgradili barem po jednu fabriku i zaposlili na hiljade i hiljade ljudi.

Kada govorimo o tom ujednačenom regionalnom razvoju, svakako bih pohvalila i napore Vlade Republike Srbije, napore Ministarstva lokalne samouprave i Ministarstva finansija, da se ukine zabrana zapošljavanja u javnom sektoru.

Smatram da je to od izuzetno velikog značaja, pogotovo kada govorimo o tim malim sredinama, gde, nažalost, privatni sektor nije u velikoj meri razvijen. Smatram da se na taj način obezbeđuje, pre svega, prostor da mladi ljudi, da se vraćaju u svoje male sredine, da upravo tu na svojim vekovnim ognjištima grade porodice, da pronalaze svoje zaposlenje, da pronalaze uhlebljenje, a ne da traže, da kažem, da idu trbuhom za kruhom ili u neke veće gradove u Republici Srbiji ili izvan granica naše zemlje, nažalost, kao što smo se i ranije suočavali.

Dakle, to govorim u ime građana Raške, iz koje dolazim i koju predstavljam u ovom parlamentu, ali naravno, i u ime svih drugih mladih ljudi koji se suočavaju sa istim ili sličnim problemima.

Ja ću iskoristiti ovu priliku svakako da pohvalim izgradnju beogradskog metroa. To je još jedan projekat koji je prioritetan, koji je od strateškog značaja, jer smatram da Beograd, kao jedna evropska metropola, koja zapravo privlači sve veći broj ljudi, ne samo iz unutrašnjosti, već i iz čitave Evrope, zaista zaslužuje takav jedan projekat, o kome se već decenijama unazad govori, a niko, sa druge strane, nije smogao hrabrosti da takav projekat i realizuje.

Dakle, na taj način se obezbeđuje pre svega jedan održiv, kontinuiran privredni razvoj, a sa druge strane se obezbeđuje transfer kako tehnologije, tako i ljudi. Zato ću svakako da apelujem na moje cenjene kolege narodne poslanike da podrže ovaj set zakona i set projekata koji su danas na dnevnom redu. Ja ću to svakako učiniti u danu za glasanje, jer zaista podržavam svaki projekata koji dovodi do unapređenja, rasta i razvoja naše Srbije, jer je Srbija naša zemlja. Mi bolju nemamo.

Srbija je zemlja naših dedova, očeva i zemlja naše dece. Zato moramo da se trudimo da je unapređujemo, da je razvijamo, da je gradimo i koristimo sve potencije koje nam Srbija nudi, a koje čini mi se, da nismo u dovoljnoj meri ni sveni.

Srbija će ostati na prosperiteta, putu napretka, putu borbe za bolju, lepšu i sigurniji budućnost, za našu decu, jer svaki drugi put je put propasti. Živela Srbija!

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, čast mi je i zadovoljstvo što imam priliku da danas govorim o temi koja mi je naročito svojstvena i bliska, to je svakako tema ekonomije.

Pred nama je set izveštaja koji govore o tome kako nezavisne eminentne institucije u Republici Srbiji obavljaju svoj posao, odnosno kako su ga obavljali tokom 2019. godine i potpuno je nesporno da će poslanička grupa SNS da prihvati te izveštaje tako definisane.

Međutim, ono što je meni kao ekonomisti posebno zanimljivo, svakako je analiza izveštaja Komisije za hartije od vrednosti, koja potpuno jasno i nedvosmisleno pokazuje da dolazi do rasta uloge i značaja tržišta kapitala na teritoriji Republike Srbije.

O tome najbolje govori podatak da je tokom 2019. godine ukupna vrednost investicija na regulisanom tržištu bila za 46% veća nego tokom 2018. godine. Takođe, značajno je napomenuti da dolazi i do rasta broja stranih investitora koji žele da ulože svoja sredstva na tržištu kapitala Republike Srbije.

Naravno, do toga nije došlo preko noći, složićete se sa mnom. Potrebno je bilo da dođe do rasta ugleda Republike Srbije u međunarodnoj zajednici, a to je rezultat svakako politike SNS, jedne efikasne politike gospodina Aleksandra Vučića, politike ulaganja u putnu infrastrukturu, politike ulaganja u komunalnu infrastrukturu, u zdravstvo, u obrazovanje, u proces digitalizacije i sve ono što dovodi do rasta životnog standarda svih građana Republike Srbije.

Kada govorimo o stranim ulaganjima, ne smem da izostavim jednu činjenicu, a to je da smo i kada govorimo o stranim direktnim investicijama mi lideri ne samo u Evropi, već i u čitavom svetu.

Naime, gotovo da ne postoji ni jedan grad u kome nije izgrađena barem jedna fabrika i zaposleno barem stotina ljudi. Zato možemo danas da govorimo o činjenici da je na teritoriji Republike Srbije stopa nezaposlenosti neverovatnih 7,3%, dakle na rekordno niskom nivou bez obzira što je našu ekonomiju, zajedno sa nažalost svim ostalim ekonomijama sveta pokosila pandemija korona virusa.

Gospodin Aleksandar Vučić je svojevremeno istakao da će u Srbiji postojati ujednačen regionalni razvoj, odnosno da će se jug Srbije razvijati podjednako dobro kao i severni deo naše zemlje. Građani Raške iz koje dolazim i koje predstavljam u ovom parlamentu danas o tome mogu da svedoče.

Naime, u Raški je posle 30 godine, dakle posle pune tri decenije, u Raški je izgrađena jedna potpuno nova fabrika zahvaljujući donaciji iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Zaposleno je do sada 300 ljudi, iako se očekuje da će u narednom periodu da bude zaposleno do 700 ljudi. Dakle, to je 700 porodica na nivou jedne male lokalne samouprave kakva je Raška.

Mi smo pokušali da rešimo i problem sa kanalizacionom mrežom na teritoriji opštine Raška i izgradili kolektor za preradu otpadnih voda. Međutim, jedan je gorući problem na teritoriji naše male lokalne samouprave, a to je svakako odlazak mladih ljudi.

Mi smo želeli da taj problem predupredimo i da građanima ponudimo nešto novo time što smo želeli da iskoristimo taj neiskorišćeni turistički potencijal koji ima opština Raška, uložili smo 1,3 miliona evra u izgradnju bazena, izgradnju balneološkog kupatila i potpuno opremanje objekta za prijem turista, kako domaćih, tako i inostranih.

Na taj način smo želeli da ponudimo jednu kompletnu turističku ponudu. Dakle, imamo banjski turizam koji je u povoju, imamo Kopaonik kao najznačajniji turistički centar na teritoriji Republike Srbije, a verovatno i šire i ni malo nisam subjektivna kada kažem da je Kopaonik najznačajniji turistički centar na teritoriji Republike Srbije. Naravno, imamo ogroman broj kulturno-istorijskih spomenika na teritoriji naše lokalne samouprave.

Time smo želeli da stvorimo jedan ambijent u kome mladi ljudi mogu da pronađu svoje zaposlenje, da pronađu svoje radno mesto i da upravo tu na svom vekovnom ognjištu grade svoje porodice.

Mi tu ne planiramo da stanemo. Planiramo dalje da gradimo, radimo i da se borimo da ostvarimo sve ciljeve koji su definisani Agendom „Srbija2025“. Obećanja koja smo dali našim građanima i rezultati koje smo ostvarili i koji su za nama su ti koji nas teraju da idemo napred, da se borimo, radimo, gradimo, trudimo se i stvaramo bolju i lepšu budućnost za našu decu, jer svi mi dobijamo samo onda kada Srbija ne gubi. Živela Srbija.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, čast mi je i zadovoljstvo što imam mogućnost da se danas po prvi put obratim u ovom visokom domu i naravno iskoristiću priliku da se zahvalim gospodinu Aleksandru Vučiću i SNS što su mi tu čast i ukazali.

Ne smem da izostavim jednu bitnu stvar, koju čini mi se da nije pomenuo niko od mojih mlađih kolega, a to je da sam ja zajedno sa dvadesetak mladih ljudi koji sede u ovim skupštinskim klupama bila polaznik prve generacije Akademije mladih lidera, a koja je nastala kao rezultat ideje gospodina Vučića da u politički život uvede mlade ljude. Tu smo da uvedemo novo znanje, novu energiju, duh i da se borimo za našu zemlju, za našu ekonomiju i za budućnost naše dece.

Apropo te borbe, smatram da je Vlada Republike Srbije ostvarila izuzetne rezultate u proteklom periodu. Uspeli smo da ostvarimo najveću stopu ekonomskog rasta u Evropi. To je jedan istorijski momenat za Srbiju, to moram da podvučem. To je istorijski momenat za Srbiju, jer se nikada nije desilo da Srbija po nečemu, barem pozitivnom, bude prva u Evropi. Takođe, bez obzira što je svuda širom sveta dolazilo do opadanja privredne aktivnosti, mi smo zahvaljujući merama države uspeli da sačuvamo našu ekonomiju, da sačuvamo radna mesta i da ostvarimo rekordno nisku stopu nezaposlenosti od neverovatnih 7,3%.

Ono što je možda najvažnije od svega jeste da smo tokom perioda korona krize uspeli da sačuvamo živote i zdravlje naših građana i naravno celokupan zdravstveni sistem naše zemlje. Za sve to bilo je potrebno dobro vođenje javnih finansija u proteklom periodu, kao i mere fiskalne konsolidacije koje su sprovedene 2014. godine, onda kada je Srbija bila na rubu bankrota, a kada u reforme nažalost niko nije verovao. Danas možemo da se pohvalimo stabilnim javnim finansijama koje mogu da zadovolje potrebe svih naših građana i naravno da obezbede adekvatne i kvalitetne uslove života.

Pred nama je rasprava o rebalansu budžeta Republike Srbije, koji ću podržati, naravno, sa ostatkom svoje poslaničke grupe, jer smatram da sadrži sve neophodne mere koje su potrebne da bi se pružila pomoć onima kojima je najpotrebnija, pogotovo kada govorimo o ovom periodu korona krize.

Povećani su, kao što smo mogli videti, izdaci za medicinsku opremu i lekove, kako bi smo pružili adekvatnu zdravstvenu zaštitu našim građanima, s jedne strane, a s druge strane povećana su i kapitalna ulaganja, da bismo mogli da damo dodatni impuls za rast BDP-a, kako bismo zadržali to prestižno mesto, prvo mesto po stopi ekonomskog rasta u Evropi.

Naravno, ovako definisan rebalans budžeta predstavlja i prvi neophodni početni korak, tako da se izrazim, za realizaciju šest osnovnih ciljeva koje smo nedavno postavili pred novu Vladu Republike Srbije, a to su svakako: borba za očuvanje života i zdravlja naših građana, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, borba za očuvanje nezavisnosti, za sprovođenje reformi, za zaštitu vitalnih srpskih interesa na teritoriji Kosova i Metohije i borba za ekonomski prosperitet i napredak.

Zato sa ovog mesta pozivam poslanike svih poslaničkih grupa da podrže rebalans budžeta Republike Srbije, kako bismo mogli da nastavimo borbu za našu ekonomiju, za naša radna mesta, za nove investicije, za zdravlje i živote naših građana i sve ono što je najbolje za nas, jer samo ono što je najbolje je za Srbiju dovoljno dobro. Živela Srbija! Zahvaljujem.