| 17.10.2022. | Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima |
usvojen
|
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, gotovo je neverovatno da stranke koje su 12 godina na vlasti dolazile predstavljajući se za evropske vrednosti, dva dana, iz sve snage vode borbu protiv evropskih vrednosti.
Van svake sumnje nezavisno pravosuđe, kome se oni na sav glas protive spada među najuzvišenije evropske vrednosti. Neiskusan posmatrač bi mogao pomisliti da je reč o paradoksu, ali, ne. Kršenje zakona, uništavanje države i društva je najuzvišenija vrednost stranaka koje se protive nezavisnosti pravosuđa.
Od 5. oktobra 2000. godine do maja 2012. postoji mnogo dokaza da je njihova borba za evropske vrednosti bila izgovor za opstanak na vlasti, kako bi zarad lične koristi nesmetano mogli da sprovedu potpuno uništenje privrede i rasprodaju najvažnijih resursa države i naroda. Sve pod izgovorom borbe za demokratizaciju društva.
Koji su ključni efekti te demokratizacije? Sve do 2000. godine građani su za narko mafiju znali samo iz holivudskih filmova i iz knjiga Marija Puza, a onda su došli Surčinski klan, Zemunski klan, Veternički klan, Šarićev klan. Narko biznis je odjednom postao privredna grana. Ali, narko mafija nije jedino dostignuće tog vremena. Imali smo privatizacionu mafiju, stečajnu mafiju, urbanističku mafiju, medijsku i reklamnu mafiju i na kraju imali smo i pravosudnu mafiju. Ova poslednja bila je kičma njihovog političkog sistema, žila kucavica i glavni osigurač njihove vladavine.
Da smo od 2000. godine do 2012. godine imali nezavisno pravosuđe, ne bi mogla da se izvrši pljačkaška privatizacija koja je bila, složićemo se, zločin s predumišljajem. Stotine hiljada radnika je ostalo bez posla i bez mogućnosti da se pred sudom izbore za svoja prava. Ja znam to. izveštavao sam o propasti novosadskih fabrika, „Noviteta“, „Jugoalata“, „Jugodenta“, „Hinsa“, „Pobede“. Izveštavao sam i o privatizacijama šećerana. Niko od radnika u većini tih privatizacija nije dobio ni jedan jedini dinar, niti je na sudu mogao da se izbori za to pravo, jer su sudovi stali na stranu tajkuna.
Da bi usavršila svoju pravosudnu hobotnicu, tadašnja vlast je 2006. godine usvojila Nacionalnu strategiju za reformu pravosuđa, navodno radi usklađivanja sa novim Ustavom, ali umesto toga ta strategija se zasnivala na … argumentima koje smo i tokom rasprave ovih dana čuli sa one druge strane.
Sve sudije su rekli, da moraju da se razreše i da se ponovo izaberu, jer im nisu politički odgovarale samo zato što su bile sudije pre njihovog dolaska na vlast. Stalnost sudijske funkcije u takvom poimanju demokratije nije imala nikakvu vrednost. Proces uvođenja apsolutno kontrole nad pravosuđem, započet 2007. godine, kada su usvojeni zakoni koji su omogućili otpuštanje svih sudija i tužilaca, završen je 2009. godine čuvenim reizborom. Tokom tog reizbora, bez posla je ostalo 837 sudija i 220 tužilaca.
Čuli smo od gospodina Jovanova šta su bili ključni kriterijumi za taj reizbor sudija i tužilaca, da li su oni i njihove porodice podržavali tadašnju vlast. Zašto je bila važna ova egzegeza koju sam sada ovde izneo? Da bismo smo se sporili o detaljima da li su zakoni dobri ili nisu, moramo da utvrdimo principe, moramo da ustanovimo činjenice, a reforma pravosuđa koja je sprovedena tada, sprovedena je da bi se zaštitila tadašnja vladajuća nomenklatura.
Evo dokaza. Da je postojalo nezavisno pravosuđe, zar mislite da bi mogla da bude opljačkana i ugašena Razvojna banka Vojvodine koja je u trenutku gašenja imala 27 milijardi dinara nenaplativih plasmana. Da smo imali nezavisno pravosuđe, da li bi mogla da bude opljačkana i ugašena Tesla banka iz koje je nestalo dva i po miliona evra?
Da smo imali nezavisno pravosuđe, ne bi moglo da nestane sedam milijardi dinara preko Fonda za razvoj novih, lažnih tehnologija i još toliko preko Fonda za kapitalna ulaganja. Da smo imali nezavisno pravosuđe, ne bi mogao da bude usvojen neustavni Statut Vojvodine, preko kog su godinama finansirane neustavne u nezakonite funkcije institucije i pravljenja država unutar države.
Da smo imali nezavisno pravosuđe, ne bi mogla da bude uništena kompletna Vojvođanska banka i kompletna srpska privreda. Da smo imali nezavisno pravosuđe, ne bi tajkuni mogli da postanu vlasnici cele Srbije, a učesnici tadašnje vlasti najbogatija klasa u Srbiji.
Čuo sam kako na njihovim televizijama ovih dana izjavljuju da ovi zakoni neće omogućiti sudijama da budu nezavisni, jer će im plate biti male. Imala je Nata Mesarović platu od 402.000 dinara, jel pravosuđe bilo nezavisno? Nije. Bio je specijalni knjigovodstveni biro za zaštitu tadašnje vlasti.
Takođe, od dama i gospode sa one druge strane sale čuli smo i opasne ideje. Da je SNS kada je došao na vlast trebao da uhapsi i zatvori sve korumpirane sudije. Tako oni vide politiku. Tako bi radili kada bi došli na vlast. Ponašali bi se kao vojna hunta, hapsili bi i zatvarali bez odluke suda, kao u srednjem veku.
Za razliku od opozicije koja je to tražila i predlagala, vladajuća većina nije želela i ne želi da se meša u sudsku vlast. Naprotiv, ova vlast pokazuje visoku demokratsku zrelost, jer pristaje da se odrekne prava koje pri tome, postoji u svim državama razvijene Evrope i zapada, da zakonodavna vlast više ne utiče na izbor sudija i tužilaca. Sudije i tužioci ubuduće biraće sami sebe.
Znate zašto je to važno? Oni više neće moći da imaju izgovor da moraju da osluškuju mišljenje javnog mnjenja, medija ili politike. Njihova etika i njihove sposobnosti biće jedino merilo njihove slobode. Kada se sve ovo sumira, jasno je zašto se ova dva dana sa one suprotne strane protive uspostavljanju nezavisnog pravosuđa. Zato što se potajno nadaju da će nekada u nekoj dalekoj budućnosti ponovo uspeti da se domognu vlasti i smeta im što neće moći da kontrolišu pravosuđe kao nekada, jer kada pravosuđe učinite nezavisnim jednom, to je proces koji ne može da se vrati nazad.
Prvo, zato što to neće dozvoliti EU, neće dozvoliti same sudije i tužioci, ali što je još važnije, neće dozvoliti građani, jer će im nezavisno pravosuđe, koje će nakon izglasavanja ovih zakona biti ustanovljeno, omogućiti da lakše, brže i kvalitetnije ostvare svoja prava.
(Predsednik: To je bilo vreme poslaničke grupe. Dovršite rečenicu.)
Za sam kraj, Stari Rimljani su govorili – neka živi pravda, pa neka propadne svet.
Uvažene dame i gospoda koja se protive uspostavljanju nezavisnog pravosuđa misle drugačije. Oni se vode maksimom – neka propadne Srbije da bi nama bilo dobro. Hvala.
Hvala, gospodine predsedniče.
Poštovani predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ja ne znam ni jednu zemlju na svetu u kojoj političari u medijima svakog dana govore da mediji nisu slobodni. Isto tako ne znam ni jednu zemlju u kojoj mediji toliko slobodno mogu da objavljuju šta god hoće, o kome god hoće, koliko god hoće, kao u Srbiji, mimo svih uzusa novinarstva. Dakle, nije sloboda medija ono o čemu danas raspravljamo i nije sloboda medija ono za šta se bore predstavnici opozicije. U stvari u pitanju je njihova potreba da sve medije podrede sebi i svojoj politici, zato postoje mnogi dokazi, teorijski i empirijski.
Krenućemo prvo od ovih teorijskih. Da bi jedan mediji bio slobodan neophodno je da nema vlasnika. Svi mediji sveta od kada su nastali do danas imaju svoje vlasnike i oni zastupaju političke interese ili ekonomske interese svog vlasnika. Mi imamo dve televizije i 23 druga medija koji pripadaju jednoj medijskoj grupaciji koja uporno godinama tvrde da im je nešto zabranjeno da pišu i da rade. Poslednjih meseci oni vode kampanju da im se dodeli jednoj od te dve televizije frekvencija za emitovanje programa na nacionalnom nivou. Da bismo utvrdili kako to funkcioniše u skladu sa zemljama zapadne demokratije na koju se poslanici sa one druge strane tako često pozivaju, ja ću vas podsetiti da u SAD koja za ove naše kolege sa suprotne strane sale nesumnjivi bastion demokratije, nijedan mediji, nijedno lice, nijedna strana vlada ne može da osnuje nijedan mediji na teritoriji SAD.
Dakle, šta je tu suština? Etar kao vrednost pripada građanima i građani bi u svim zemljama sveta trebali da odlučuju kome će da dodele taj etar. U zemlji Srbiji mi imamo nezavisno Regulatorno telo, REM koje odlučuje o frekvencijama na jedan objektivan način, odolevajući pritiscima koje ova grupacija o kojoj sam govorio 25 medija sprovodi već nekoliko meseci.
Poslanici sa one druge strane sale su danas često puta rekli da su slobodni samo oni mediji koji izveštavaju o delatnostima opozicije. Ja ne znam nijedan udžbenik, teorije države i prava, ne znam nijedno političko filozofsko delo koje na nedvosmislen način može da kaže da su slobodni samo oni mediji koji izveštavaju o opoziciji. Zapravo su stvari drugačije. Postoje političke organizacije koje se nadmeću da dođu na vlast. Oni koji bolje rade svoj posao, koji imaju bolji program, koji su agilniji na terenu, dođu na vlast, a oni koji nisu ostanu u opoziciji. Nigde i nikada ni u jednoj državi sveta nije propisano da bi mediji bili objektivniji, slobodniji ili nezavisniji ako pozitivno izveštavaju o jednima, a negativno o drugima.
Kako to funkcioniše? Ova grupacija od 25 medija, otvoreno navija za opoziciju i ja smatram da mediji ne mogu biti slobodni ukoliko zastupaju interese bilo koje političke stranke. To je sa jedne strane. Sa druge strane, ovde smo čuli da su RTV, odnosno Redio-televizija Vojvodine i RTS zavisni zato što verovatno ne izveštavaju o tome kako opozicija ima super program, o oni o tome ne žele da izveštavaju. Ali je u isto vreme 2013. godine kada je Strategija razvoja RTV potpisao Bojan Pajtić i pisao je zajedno sa menadžmentom RTV, bila super slobodna. Znate zašto je bila slobodna? Da ne izveštava o onih 112 pogona lažnih tehnologija o kojima stalno pričam. Od tih 112 pogona lažnih tehnologija izveštavao je samo „Građanski list“. Mi smo nedvosmisleno utvrdili na 112 lokacija da nijedan od tih pogona lažnih tehnologija nikada nije realizovan osim što su u njega upumpane pare iz pokrajinskog budžeta. Dakle, RTV je tada bila jedan privatni servis jedne političke garniture.
Takođe, sa one druge strane čujemo da ih je malo bilo u medijima, a da Vučića ima previše i da je Vučića bilo u medijima više kada je bio u opoziciji. To je tačno, ali ću vam ja reći da u vreme koje oni pominju Vučić je predstavljao političku organizaciju koja je pojedinačno bila najjača politička snaga u Srbiji, koja je osvajala preko dva miliona glasova. U skladu sa tim je on bio dva puta manje u medijima, na RTS-u i drugim medijima, nego što su oni danas. Dakle, oni svi zajedno danas imaju u pola manje od onoga što je Vučić imao tada kao opozicionar, tako da taj njihov argument apsolutno nije tačan.
Takođe, kažu – Radio-televizija Srbija navija za vlast. Možemo da se složimo sa tim. Javni medijski servis u svakoj državi sveta postoji da izveštava o aktivnostima vlasti koje su važne za građane te države. Dakle, ne izveštava RTS privatno o građaninu Aleksandru Vučiću ili privatno o bilo kom građaninu, ministru. Radio-televizija Srbije izveštava o aktivnostima Vlade Srbije, o aktivnostima predsednika koje se tiču budućnosti i razvoja države Srbije. Dakle, i tu smo stvar rešili.
Takođe bi trebalo da se definiše sledeće. Kada se tako razmatra strategija razvoja javnog medijskog servisa, trebalo bi da svako sa one druge strane sale ko je spremana da traži od RTS-a da mu zabrani da o njemu izveštava kada dođe na vlasat, to potpiše i overi kod notara, uz klauzulu da podnese neopozivu ostavku ako bude postupao drugačije. Da li znate šta će se desiti? Niko se neće zakleti. Niko neće otići kod notara da overi tu zakletvu, jer šta? Kada bi došli na vlast, ali, kako da vam kažem, dosadašnji politički rezultati pokazuju da se to neće desiti skoro, ali da postavimo to kao hipotetičku tezu, kada bi se desilo da oni dođu na vlast da li znate šta bi radili? Doneli bi još gori Zakon o javnom informisanju nego što su ga doneli 2009. godine, kada su propisali drakonske kazne za urednike i novinare, kada su zabranili novinarima da izveštavaju o aktivnostima i mahinacijama političara sve dok se ne donese pravosnažno sudska presuda.
Pošto je tema jednog od prethodnih govornika bila to, pravosuđe, ja ću vam reći da li znate kako je to bilo moguće? To pravosuđe su isto reformisali kada su doneli 2009. godine skandalozni Zakon o javnom informisanju na način da sudije i tužioci mogu da postanu samo osobe koje su dovoljno komunikativne.
Ja sam kao urednik dobio od jednog sudije rešenje kojim je odbijena njegova kandidatura za sudiju uz to obrazloženje, da nije dovoljno komunikativan. Šta to znači možemo samo da pretpostavimo - da nije hteo da sudi onako kako mu se traži iz tadašnje vladajuće stranke.
Osim toga, u to vreme koje nam se predstavlja kao vreme slobode demokratije, kada bi ponovo oni došli na vlast, znate šta bi radili? Isto što su radili u to vreme - stavili bi medije pod uticaj tako što bi ponovo plasirali sve novce iz svih kompanija u Srbiji preko dve marketinške agencije, pa bi onda vlasnici, urednici, direktori medija bili ucenjeni. Ukoliko krenu da nešto kritikuju, ostajali bi bez novca za reklame. Takođe, vršili bi pritisak na kolportere da opstruišu distribuciju štampe.
To su radili. Ja to pouzdano znam. Naređivali su kolporterima da dve trećine tiraža drže ispod tezge, da ga nikada ne stave u prodaju, a onda su posle mesec dana vlasnici medija, smatrajući da ne mogu da prodaju svoje novine, smanjivali tiraže i tako dolazili u poziciju da njihov medij postane manje uticajan.
I, na kraju, samo ću reći još ovo. Mediji nisu tu da bi o njima odlučivali političari na način kako se ovde traži. Mediji treba da budu slobodni u skladu sa svojom uređivačkom politikom. Nezavisna regulatorna tela treba da budu slobodna i da se ponašaju isključivo prema svom Statutu, kao što se to radi i danas.
Ne možemo da se vratimo, da se ne vratimo na početak. Nije ovde u pitanju borba za slobodu medija, ovde je u pitanju borba za to da opozicija kontroliše sve medije i samo tada, kada bi svi mediji izveštavali njima u korist, mediji bi postali slobodni. Znate šta bi se desilo kada bi „Pink“ kojim čudom počeo pozitivno da izveštava o njima, zaboravili bi i „Zadrugu“ i „Parove“ i sve, a kada bi RTS izveštavao u meri u kojoj oni žele da izveštava o njima, oprostili bi Bujoševiću sve što su izgovorili o njemu do sada.
Hvala vam.
Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni predstavnici Vlade Republike Srbije, nisam vičan parolama i nisam vičan spinovima, ja sam novinar, a to je nekako posao poslanika sa one druge strane sale. Ja to dokazujem 22 godine koliko se bavim novinarstvom.
Dekart kaže da ne mogu postojati dve istine, jedna objektivna i jedna privatna i zato ću ja o budžetu Republike Srbije za 2023. godinu pokušati da govorim isključivo jezikom činjenica. Podržaću ovaj budžet zato što je tri puta veći od budžeta koji je usvojen 2012. godine, koji je predstavljan kao sjajan budžet usvojen nakon decenije neviđenog blagostanja pod dosom, a to blagostanje je izgledalo tako što je Srbija ostala bez 750 radnika.
Takođe, u budžetu piše da su kapitalne investicije predviđene u iznosu od 423 milijarde dinara. Premijerka reče da je to četiri puta više nego 2017. godine, a ja sam izračunao nešto drugo, da je to deset puta više nego 2012. godine kada je budžet za kapitalne investicije iznosio samo 42 milijarde dinara.
Podržaću ovaj budžet zato što su ulaganja u odbranu Srbije tri puta veća nego 2012. godine. Dakle, u budžetu 2012. godine izdvajanja za odbranu zemlje bila su 52 milijarde, a danas su, odnosno 2023. godine biće 160,2 milijarde dinara. Šta to znači? Da nam vojnici neće ići kao prosjaci, znači da će nam vojska biti opremljenija i da će plate vojnika i oficira biti veće nego ikada u istoriji.
Sad dolazimo do nečeg drugog, 2012. godine u ovaj dom je stigao jedan izveštaj Ministarstva odbrane, tadašnje, koji je nosio oznaku „strogo poverljivo“. Taj izveštaj je važan zbog nekoliko razloga. Prvo ćemo saznati da je u tom izveštaju navedeno da vojska nije obučena, da nije opremljena, da nam je oružje zastarelo i generalno da nismo spremni za odbranu zemlje. Tada sam bio glavni urednik „Građanskog lista“ i jedini sam urednik u Srbiji koji je smeo da objavi taj izveštaj, on je nuđen svim poslanicima u ovoj Skupštini, nuđen je svim urednicima, nikoga nije objavio.
Znate šta se desilo posle objavljivanja toga izveštaja o katastrofalnom stanju odbrane Republike Srbije? Hapsili su mene i novinarku koja je taj tekst objavila umesto da traže one koji su urušili odbranu zemlje i upropastili vojsku. Znate šta se još desilo? Formirali su preki sud, kao u vreme komunizma da meni i novinarki sude po hitnom postupku zato što smo odali državnu tajnu.
Četiri puta sam saslušavan u službi državne bezbednosti, odnosno, BIA, i znate šta su pokušavali da saznaju, ko je nama dao taj izveštaj. Nisu tražili način da utvrde ko je urušio odbranu zemlje, nego da mi njima kažemo ko je odao taj tajni izveštaj koji je poslat ovde.
Inkvizicija koju su vodili nad slobodnim medijima za koju se načelno bore je zaustavljena tako što je OEBS tražio da se taj tajni, odnosno, hitni postupak obustavi. Znate ko je od ovih boraca za slobodu medija i borbu za slobodu informisanja potpisao peticiju da se taj postupak zaustavi? Niko.
Takođe, podržaću ovaj budžet zato što se u njemu vidi nastavak distanciranja vlasti u odnosu na medije. To je važno, za razliku od vremena kada su bila samo tri slobodna medija u Srbiji, „Građanski list“, „Novi standard“ i „Pečat“. Svi drugi su bili u službi ondašnjeg režima.
Samo da vam kažem još nešto, tada je 2009. godine donet najgori zakon o javnom informisanju na teritoriji Evrope. Tada je novinarima izričito zabranjeno zakonskim odredbama da smeju da pišu o korupciji i kriminalu bez pravosnažne sudske presude. Znate zašto su to uradili? Zato da novinari ne izveštavaju o njihovim korupcionaškim aferama.
Takođe, podržaću ovaj budžet zato što se u njemu vidi decentralizacija kulture. Pošto znam da će drugi poslanici tvrditi da je budžet za kulturu mali, izneću vam podatke koji dokazuju suprotno.
Kada se saberu budžeti lokalnih samouprava, AP Vojvodine i budžet koji izdvaja Ministarstvo kulture dođemo do 2,2% ukupnog budžeta Republike Srbije. Napravio sam jednu jednostavnu formulu. Izneću vam te podatke.
Ministarstvo kulture za kulturu izdvaja 14 milijardi dinara. Budžet Novog Sada je tri milijarde, AP Vojvodine 6,3 milijarde, Beograda 6,4 milijarde, Subotice 1,5 milijarde, Niša 890 miliona, itd. Kada se uđe u strukturu budžeta lokalnih samouprava prostom računicom, prostom jednačinom dođe se do podatka da su izdvajanja za kulturu na nivou Republike Srbije oko 2,2% od ukupnog budžeta Republike Srbije.
Takođe, podržaću budžet zbog toga što on podstiče razvoj lokalnih samouprava. Dopustićete da vam to dočaram kroz podatke koji se tiču Novog Sada. Od 2012. godine do danas iz budžeta grada izdvojena je jedna milijarda i 400 miliona dinara za podsticaj zapošljavanja, otvoreno je devet fabrika, zaposleno je 35.000 ljudi. Budžet je povećan sa realizovanih 17 milijardi na 40 milijardi i 800 miliona dinara.
Pazite sada podatke koji dokazuju da se Novi Sad razvija. Godine 2012. u Novom Sadu je ostvareno 220.000 noćenja, a ove godine za prvih 10 meseci ukupno 43.000 noćenja. Dakle, to je neosporan dokaz da se u Novom Sadu živi bolje nego što se živelo.
Takođe, čini mi se da je neophodno da razjasnimo i neke detalje o javnom dugu. Pošto čujemo tvrdnje sa one druge strane da se tim podacima neprestano manipuliše, možda gospoda i dame sa one druge strane imaju fleš bek.
U svojoj sam arhivi pronašao primerak „Vremena“ iz 2012. godine, tamo je objavljen deo izveštaja Fiskalnog saveta i izjava tadašnjeg ministra u Vladi, Mlađana Dinkića. U tekstu se navodi da je javni dug tamo nije tačno iskazan, nego da je sakriveno 135 milijardi dinara da bi se pokazalo da je javni dug manji nego što stvarno jeste. U tom tekstu se navodi da je javni dug stvarno bio 62,5%, a i čak kad bi se smanjio ogromni deficit koji je iskazan u tom budžetu, javni dug bi i dalje iznosio 57,2%.
Takođe, je neophodno da razjasnimo i da razvoj Srbije nije fingiran, kako se ovde tvrdi. Zato bih predložio da svi zajedno odemo do Novog Sada i da uđemo u jednu od dve fabrike Kontinentala, koja se izgradila u Novom Sadu, koja je već počela da radi. Tamo ćete videti najsavremenije kokpite za najsavremenije automobile, koje dizajniraju novosadski IT inženjeri, i proizvode novosadski IT radnici.
Posle toga, svi zajedno možemo da odemo u Debeljaču, tamo je potpredsednik tadašnje vladajuće stranke i predsednik pokrajinske vlade, zajedno sa svojim narodnim poslanikom kupio dva kineska skutera, provozao se sa njima malo po Debeljači, i kazao kako će tu da se gradi najsavremenija fabrika električnih automobila i električnih skutera, i poklonio tom svom partijskom kolegi 800 hiljada evra iz pokrajinskog budžeta.
Fabrike električnih automobila nema, a nema ni onih 800 hiljada evra iz pokrajinskog budžeta koji su mu poklonjeni, kao što nema ni 700 milijardi dinara koji su nestali nad sličnih 112 pogona novih tehnologija koje nikada nisu otvorene.
Na kraju, reći ću samo još nešto. Da biste služili svom narodu, morate naučiti da ga cenite i da poštujete izbore tog naroda. Građani već 10 godina glasaju protiv nove petooktobarske revolucije. Treba ih razumeti, oni imaju egzistencijalnih atavizam, oni to rade iz straha, oni se plaše da ako bi stranke sa one druge strane sale došle na vlast da bi ponovo bile zatvorene fabrike, da bi ponovo ostajali bez posla i građani ne žele da padnu u dužničko ropstvo i zato treba poštovati njihove izbore.
Zato ću podržati ovaj budžet, zato što on predstavlja svrhu koja predstavlja ujedinjenje volje većine građana. Hvala.
(Novi Sad, 31.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 27320.00 | RSD | 01.08.2022 - |