Da li želite da se izjasnimo? Ne.
Gospodine Lazoviću, opet ste u sistemu. Šta je sad?
(Radovim Lazović: Replika.)
A vi opet niste naučili Poslovnik? Replika ne može na povredu Poslovnika, gospodine Lazoviću. Opet vam ta knjižica pravi mnogo veliki problem. Nemojte da ne možete baš to da savladate.
Povreda Poslovnika, Dejan Bulatović. Izvolite.

Da li želite da se Skupština izjasni.

U redu.
Reč ima premijerka.
Izvolite.

Molim narodnog poslanika Jovanovića da prekine polemiku, da ne dobacuje i da zaista ne ometa rad Narodne skupštine, a to čini sve vreme.
Gospodine Jovanoviću, vama se obraćam.
Gospodine Jovanoviću, jeste li prisutni vi ovde na sednici? Jel čujete vi?
Jel vi čujete? Jeste li prisutni na sednici?
Zamolila sam vas da se smirite, ne dobacujete, ne svađate sa narodnim poslanicima. Molim vas, udostojite se toga da shvatite gde se nalazite.
(Aleksandar Jovanović: A da to kažete Miliću?)
Ja vas molim da ne vičete.
(Aleksandar Jovanović: Milić stalno dobacuje.)
Gospodine Jovanoviću, izričem vam opomenu.
Izvolite. Gospođo Brnabić, nastavite.

Bez dobacivanja.

Gospodine Jovanoviću, izričem vam drugu opomenu.
(Aleksandar Jovanović: Zašto?)
Zato što dobacujete sa mesta sve vreme. Posmatram vas, šetate se besciljno po sali, samo sa namerom da izazovete provokacije. Provocirate sve vreme narodne poslanike sa druge strane.
Prema tome, ukoliko niste u stanju i situaciji da sadite u sali kao svaki poslanik, a vidim da niste u stanju ni da se obučete kao poslanik, ja vas molim da napustite zasedanje ako vam ovde nije zanimljivo.
(Aleksandar Jovanović: Da se obučem kao poslanik? Šta treba da obučem, toalete neke kao vi?)
Ne znam šta ćete vi da oblačite, ali svakako kodeks koji obavezuje narodne poslanike obavezuje i na to da izgledaju i da se ponašaju, a vi ne ispunjavate ni jedan od ova dva uslova.
(Aleksandar Jovanović: Dajte mi treću opomenu, oduzmite mi reč…) Ja vas molim da se smirite i da pustite da se sednica odvija u smeru u kom je išla do kada niste ušli na ovu sednicu upravo sa ovom namerom da vršite provokaciju i da prekinete premijerku u njenom govoru.
(Aleksandar Jovanović: Neka se smire oni, kako je ja provociram?)
Izvinjavam se premijerka, molim vas nastavite.

On se nadvikuje sam sa sobom, znate? To je samo suština da ase ovde napravi jedna vrsta provokacije i da vas prekine svaki put u vašem izlaganju, to je suština.
Nastavite molim vas.

Zahvaljujem, uvažena gospođo Brnabić.
Reč ima Miroslav Aleksić. Izvolite.

Gospodine Aleksiću, kukavički ste me prozvali, jer znate da sa ovog mesta ne mogu da vam repliciram, a o tome na koji način ste vi mene tužili i zloupotrebili taj proces koji je u toku tek ćemo razgovarati, ali se ja za razliku od vas nisam pozvala na poslanički imunitet. Toliko o tome.
Reč ima ministar.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine.

Možda, gospodine Lazoviću, mislite da je kiša sa protesta obrisala i oprala vaš obraz, ali teško. Sada ću vam pročitati upravo ono što jeste vaš jezik, jezik te prozapadne opozicije, koja se diči i ovde, ne znam kako govori, nekim šekspirovskim, njegoševskim govorima, ali da ja vama pročitam ko ste vi.

„Prostitutko, kurvo, silikonska glupačo, ludačo, botoks sponzorušo, jeftina droljo, smeće sa plavog mosta, pokvarena smrdljiva nakazo, obesićemo te, silovaćemo te, ošišaćemo te, banderašice dabogda te pojeo rak, uštvo, dvocevko, trocevko, nakazo, netalentovana glupačo, neobrazovana smećarko, starleto, konobarice, striptizeto, seksualna radnice, državna prostitutko, kugo ljudska, seljančuro, splavarušo, džukelo, ovco, kalašturo, abortirana kuravelo, dabogda ti se seme zatrlo, četno-klerofašističko-nacionalistički šljamu, fukaro, kučko koju treba obesiti o prvo stablo kao picousno vaginalnog Vučića, zgaziti te makar i traktorom, decu kurvi oduzeti, staviti je iza rešetaka da opslužuje stražare.“

I još stotine i stotine ovakvih gadosti na koje vi sada upravo klimate glavom, jer to znači da odobravate ovakav način komunikacije, posebno prema ženama. To ste ovde dokazali u Narodnoj skupštini, kada ste onako sramno napali moju koleginicu Nevenu Đurić. Ovo je javna lomača. Lomača koja gori, kako bi sve mi na njoj bile spaljene. Hiperprodukcija ovakvih javnih lomača, a palite ih svakodnevno, ne samo za nas žene, nego palite svakodnevno i za Aleksandra Vučića i za njegovu decu, i za Vladimira Orlića i njegovu decu, i za Milenka Jovanova, i za mene i za moju decu, besramno, monstruozno, svakodnevno.

To je generisanje nasilja iz kojeg očekujete dehumanizacijom sutra da je sasvim normalno da nas napadaju na ulici, da nas bacate po Savi, da nas jurite po ulicama. I to se i desilo, zato što vi to prizivate. Na taj način su samo za dva dana napadnuta trojica od mojih kolega.

Čula sam vrlo jasno šta je predsednik Aleksandar Vučić sinoć rekao i u potpunosti se slažem, da upravo ovaj jezik ne može biti jezik političke kulture. Zato apelujem na sve, i na vas i na moje kolege, da ovo ne koristimo. Licemerno je sa vaše strane pozivati na odgovornost, a na protestima na kojima vi imate odgovornost svojim potpisom, obešene lutke Aleksandra Vučića šetaju, i još tobož govorite kako je to podmetnuto. Kakav primer dajete onoj deci koju pozivate zajedno sa porodicama da dođu na taj protest, kada deca na tom protestu gledaju šizofreno uriniranje po vratima Vlade Republike Srbije? Kakav je to primer na protestu protiv nasilja?

(Predsednik: Hvala vam.)

Licemerno je da pozivate na odgovornost i krijete se upravo iza leđa tih glumaca i ubijene dece i targetirate ih. Obećavate da će nam deca završiti u šahtu kao Gadafi. Izvinite se za to, odgovarajte za to. Šta znači radikalizacija protesta? Može li gore od ovoga? Ajde da vidimo. Tu je petak, tu je subota. Samo se dogovorite, još uvek nemate strategiju. Hvala.

Dakle, gospodine Lazoviću, kada ja pročitam ovakve stravične, monstruozne uvrede na moj račun, na račun moje dece, na račun sve dece koja to čitaju, na račun svih generacija koje, nažalost, na „Tviteru“ i na društvenim mrežama stasavaju, kada ja to pročitam, ja sam kriva za to po vama. Jesam li, gospodine Lazoviću? Nisam čula da ste se izvinili. Nisam čula ni jednom.

Nastavljate da huškate, nastavljate da besomučno ne izgovarate istinu. Biću mnogo fina, neću nazvati stvari pravim imenom, a podsetiću vas samo da je vaša narodna poslanica na svom „Tviter“ nalogu napisala, boreći se tobož protiv nasilja prema ženama – rekla sam da ne volim Vučića, ja sam kriva, uz sliku prebijene žene. Jel to razumevanje? Gde je izvinjenje za to?

Uvek kada napravite ovu vrstu štete vi niste u stanju da se izvinjavate, vi ste u stanju da se umijete malo na protestu i da nastavite dalje, proizvodeći huškačku politiku prema svima koji imaju bilo koju vrstu veze sa Aleksandrom Vučićem, pa i prema njegovoj deci.

Što ne osudite onog iza vas što je rekao da deca Aleksandra Vučića treba da završe u šahti kao Gadafi? Ko je to od vas osudio ikada? Koliko ste prostora ovde imali svakog dana, svakog sata i svakog minuta? Ko je to osudio? Sedi iza vas, vama aplaudira.

To je vaša zamena teza – govorite o deci, a na protestima vam šetaju oni koji srpsku decu drže na nišanu, a vama je važno da li se zovu Alijini ili ne znam čiji. Sram da vas bude.

Dokle zamena teza? Dokle? Sram vas bilo!

Pored vas sede ljudi koji vrlo dobro znaju šta to znači politika u kojoj žene moraju i trebalo bi da imaju jednake šanse. Jednaku šansu ste pokazali mojoj koleginici Neveni Đurić, pa i meni, jer ste u nastavku tvita gospodinu koji iza vas sedi i aplaudira vam redovno nazvali Ćićolinom i to je u redu, to ne treba osuditi, ali ćete ovde opet, isprani kišom sa protesta, prljavog obraza, nažalost, gospodine Lazoviću, nastaviti da huškati, nastaviti da obmanjujete građane i nastaviti da opravdavate one koji sa vama šetaju i na protestu protiv nasilja vrše nasilje i dovode upravo to, snajperiste koji su držali našu, srpsku decu na nišanu. Sram vas bilo!

Dobro, gospodine Lazoviću, nemojte tu nervozu da pokazujete, pa prošle nedelje čitave ste me pominjali, ja od nekih razloga službenih nisam mogla da budem prisutna ovde, pustite sada malo samo prostora da ja vama kažem ono što mislim. Budite toliko tolerantni, jer imate svo vreme danas da nama kažete sve što mislite, samo se nadam da nećete ponavljati svoje govore i reciklirati ih.

(Aleksandar Jovanović dobacuje s mesta.)

Govorite da su „Pink“ i „Hepi“ generacija …

Šta vi to gledate, gospodine Lazoviću, kada odlazite na Savski nasip i tamo napadate i psujete policajce i vi i gospodin Miketić? Pa nije valjda da gledate „Pink“ i „Hepi“? Ja bih rekla da gledate „Novu S“, ja bih rekla da gledate „N1“ i onda tako iz tog naboja iz laži koje sami forsirate, koju sami reciklirate plasirate, Upravo u svrhu ove dehumanizacije svih nas, vi izađete napolje na ulicu i organe reda psujete i napadate. Vi ste generatori nasilja, jer vama je potrebno nasilje. Vama su potrebni nemiri, vama je potreban novi „Majdan“. A zato dehumanizujete Aleksandra Vučića, pa jer on jedini stoji između vas prozapadne opozicije kako ste se sami nazvali i svega onoga što čini jednu čestitu, plemenitu Srbiju, sve ono što čini građane Republike Srbije koji vole svoju državu, koji se za tu državu bore. To se zove patriotizam. Ali, to vas niko nije naučio očigledno.

I šteta je što za vas …

Mogućnost izvinjenja za sve ono što radite, za sve ono što dajete kao primer.

A to je uriniranje po vratima Vlade.

Ja bih molila gospodina da ne dobacuje, ja ne znam stvarno da li je moguće da vi toliko tolerancije nemate. Nemojte dobacivati. Pa na taj način huškate, na taj način vršite jednu verbalno nasilje. Svi redom sa ove strane. A vidim da je onaj ko je najjodgovorniji za nasilje u ovoj sali pobegao čim sam mu spomenula da upravo on je taj koji našu decu tera u rupu, u rupu u kojoj je završio Gadafi.

Gde vam je izvinjenje, Lazoviću, za to? Što se ne izvinite građanima Srbije? Nažalost, mi to izvinjenje nećemo nikada čuti, ali dobro je pozivati na političku odgovornost u smislu političke kulture i komunikacije.

Evo, gospodine Lazoviću, dobili ste ovde jedan odgovor na koji niste bili tolerantni ni dva minuta da ga izdržite. Hvala.