Poštovana predsednice Narodne skupštine, predsedniče Vlade, ministri, uvažene koleginice i kolege, malopre kada je koleginica Nataša Jovanović pre pauze spomenula srpsku šajkaču, imali smo neprimerenu reakciju jedne koleginice, krajnje uvredljivu, jer sa tom šajkačom su generacije Srba ginule braneći slobodu otadžbine. Ismevati šajkaču na srpskoj glavi je bezobrazno, uvredljivo. To je srpska nacionalna kapa, to je deo srpskog nacionalnog identiteta, kao što drugi imaju keče, imaju fes i ostalo. I kada negirate i kada se polako odričete srpskog nacionalnog identiteta, time se gubi narod, onda postajemo ono što globalisti nazivaju nacijom građanki i građana. Ne, mi smo srpski narod. Srpska nacija postoji.
Da li se smejete postojanju srpske nacije? Pa da, to je vaša ideologija. Neartikulisano nešto dobacujete. Rezultat frustracije i ostalo. Smeta vam nešto mnogo srpska šajkača? Smetaće vam tek u narednom periodu.
E, sad da se vratimo na ovo što je tema današnje sednice. Jedan opoziciono blokaderski akademik, koji nije dostojan da nosi tu titulu, ima tome nešto možda godinu dana i više, reče da imaju problem, ne mogu da sruše Vučića i SNS jer narod veruje svojim očima.
29/1 MZ/JG 15.40–15.50
Znači, neko treba da nas ubedi, a to su ovi ovde prekoputa koji se grohotom smeju na srpsku šajkaču, neke nevladine prozapadne organizacije, neki tajkunski mediji, da nas ubede da kad, recimo, putujemo brzim vozovima, zapravo je to kočija koju vuku konji, da kada ulazimo u moderno opremljene bolnice da je to nešto što je nepostojeće, nešto što je hirurgija iz srednjeg veka, da nas ubede da 500.000 novootvorenih radnih mesta je neka virtuelna stvarnost, za razliku od one stvarnosti izgubljenih 450.000, kada su oni bili na vlasti.
I tu dolazimo do onoga što jeste suština ovog zahteva da se raspravlja o poverenju, odnosno o nepoverenju Vladi. Inicijalni predlog je bio vezan za navodno aferu Generalštab. Konstruisana afera veoma mudro, veoma pažljivo, detaljno određeni ciljevi afere, realizatori afere i politički i medijski i oni na društvenim mrežama, i najvažniji deo te konstruisane afere kojom neko očigledno rukovodi jeste deo otetog pravosuđa. Ali, da li je to samo unutrašnja potreba onih koji pokušavaju da već godinu i po dana sruše vlast na ulici, da preotmu vlast na ulici, ne na izborima? Naravno da nije. Oni jadni koji su frustrirani, koji ovde dobacuju, upravo ko rezultat tih frustracija, nemoći, oni su samo izvođači radova i trude se, jadni, da se nekako preko izvođenja nečijih tuđih akcija dodvore nekome da bi dobili neko svoje mestašce na političkom planu.
E sad, koji je bio cilj smišljanja ove afere? Svakako jeste ono što se naziva hibridnom operacijom, veoma detaljno isplanirana. U koje vreme se lansira priča o navodnoj aferi Generalštab? Kada dolazi do evidentnog približavanja Srbije i Sjedinjenih Američkih Država. Kada se u Sjedinjenim Američkim Državama pokreće kampanja protiv bivšeg američkog predsednika Bajdena i njegovog sina Hantera Bajdena zbog mogućih koruptivnih poslovanja u Ukrajini. I onda se odjednom deo otetog pravosuđa pronalazi u svemu tome, podiže optužnicu protiv ministra. E sad, ako bi neko iz porodice predsednika Trampa pokušao da u tim okolnostima nastavi poslovanje u Srbiji, odmah bi bio optužen za nešto slično za šta je Bajden sa sinom bio prozivan tamo i bilo bi rečeno – pa pogledajte, sudsko pravosuđe je podiglo optužnicu, to su koruptivne aktivnosti, mada para nigde nema u tome, kako onda da nastavite to. I uspeli su u tome, rezultat je postignut. Prekinuli su bilo kakve poslovne aktivnosti porodice američkog predsednika Trampa. Uspostavljanje njihovih posebnih aktivnosti u Srbiji moglo je da dovede do značajnog zbližavanja Srbije i Sjedinjenih Američkih Država i do poboljšanja bilateralnih odnosa. Ali konačni cilj je bio da se spreči i zaustavi predstojeći strateški dijalog Srbije i Sjedinjenih Američkih Država.
Kome je to u interesu? Pa istim onima koji verovatno i u Albaniji pokušavaju nešto slično da urade, pa možda u onoj dubokoj državi u Sjedinjenim Američkim Državama. I postigli su rezultat, sa masovnim protestima, sa tom pričom, sa konstruisanom aferom, sa jednom hibridnom operacijom uspeli su da na trenutak realizuju svoje ciljeve. Ali onda slede izuzetne diplomatske aktivnosti predsednika Vučića, naše diplomatije i poništava se najveći deo negativnog efekta kampanje koju su sproveli. Uspostavlja se strateški dijalog i dolazi do otvaranja mogućnosti za intenziviranje naših bilateralnih odnosa sa i dalje najjačom silom na svetu.
E sad, kad pogledate kakav je bio cilj i kako se postiže taj cilj, kampanjom dezinformisanja, pa je l' treba da nas čudi što slušamo ovoliku količinu gluposti od pojedinih opozicionih poslanika ovih dana? Toliku količinu neistina, toliku količinu brutalnih laži. Pa to je suština hibridne operacije, da narod ne veruje svojim očima nego da sluša njihove brutalne laži i da mi ne odgovaramo na sve to. E pa, ne može.
29/2 MZ/JG
Znate, ima jedan primer koji ću vam navesti, tog trenutka nisam bio u sali, imate ovde jednu opozicionu parlamentarnu stranku, ima neki naziv, u nazivu je neki unutrašnji organ, prostata ili tako, ne znam šta ono beše, e, taj jedan veliki vojni stručnjak izjavi sledeću stvar, da bi pokazao kako se predsednik Vučić neodgovorno odnosi, na one pripadnike vojske, oficire koji su se borili 1999. godine na Kosovu i Metohiji. Upravo taj Vučić koji je od Vojske napravio respektabilnu oružanu silu koja nam garantuje bezbednost, koja je faktor odvraćanja od ugrožavanja naše bezbednosti.
I kako ide priča, izmišljena priča? Priča ide ovako – neki visoki oficir, major ili pukovnik, ne znam šta je bio, dobio je prekomandu, negde je gore otišao u Vojvodinu da bude neki ćata, administrativac, a on je sa svojim tenkom 1999. došao na Košare, jer su naši vojnici bili u okruženju, da ih izvlače iz okruženja. Niko ne reaguje jer niko ne zna istinu. Ja tog trenutka, koji znam istinu, nisam bio tu. Upravo sam bio sa Ivicom Miladinovićem, tadašnjim starijim vodnikom, koji je bio u jednom od dva tenka. A istina je sledeća. Taj oficir nije bio ni u tenku ni na Košarama, nego su dva naša tenka T-55 – u jednom je bio stariji vodnik Ivica Miladinović, u drugom desetar Branislav Fingerhut – izašla po nemogućem terenu, gde ni pešice ne možete gotovo da izađete, na područje Rasa Košaresa.
Rasa Košares i Košare nije jedno te isto. Ali to znamo mi koji smo bili tamo, a ne ovi navodi vojni stručnjaci i oficiri koji su pljunuli na zakletvu koju su položili, pa nikada nisu viknuli vojnicima – za mnom, nego su obavljali neke druge aktivnosti, tamo gde je bilo mnogo sigurnije. I ta dva tenka su dokraja ostala gore i nisu bili naši vojnici u okruženju, nego su potiskivali neprijatelja koji je ušao na tom visu Rasa Košares na području karaule Košare do 800 metara.
E sad, vidite, laž je prošla. Mnogi ljudi kažu – pa pogledajte šta ovaj Vučić radi, kako se odnosi prema oficirima koji su sa tenkom ušli gore, vadili naše vojnike iz okruženja. Ma nemojte. I sad poslao, kao, nekog oficira da bude ćata. Pa mislim da onaj tvorac nacističke propagande Gebels bi zaista bio zadovoljan kada bi čuo ovakve podle trikove. Imate mnogo toga što ste slagali, ali služiti se ovakvim stvarima je zaista neprimereno.
I samo da ne zaboravim, gospodine predsedniče Vlade i gospodine ministre pravde, zamolio bih vas da zbog pripadnika snaga bezbednosti koji su branili otadžbinu 1998. i 1999. godine na Kosovu i Metohiji se pojavite u javnosti. Ministarstvo pravde je reagovalo, ali nedovoljno, ljudi su zabrinuti zbog ovih pisama i optužnica koje stižu, koje se šalju preporučenom poštom od strane tužilaštva u Prištini, zbog navodnih ratnih zločina. Da objasnite ljudima kako funkcioniše i međusobna razmena poštanskih pošiljki, da objasnite ljudima šta da rade i kako da se ponašaju, da objasnite ljudima da li mogu da putuju ili ne mogu da putuju, da li se možda nalaze na nekim poternicama ili ne. Mislim da to dugujemo tim ljudima, jer su životima svojim branili otadžbinu.
A što se tiče poverenja ili nepoverenja Vladi, kako god mi da odlučimo ovde, a ja ću dati poverenje, pa narod će reći da li će dobiti poverenje ili ne. I svih ovih godina, i od vas koji ste sada u opoziciji do onih koji su pre vas bili opozicija, neki su i tada bili i sada, stalno slušamo te pretnje – vi dolazite na vlast, kad vi dođete na vlast formiraćete ko zna šta i neke logore i šta ćete sve da radite. Pa ajde, videćemo na izborima. Ali nikada posle izbora se niste pojavili da priznate poraz, nikada. A narod će vas oterati tamo gde vam je mesto, a to jeste politička margina. I samo vi nastavite da se smejete i da se sprdate sa srpskom šajkačom, Srbinu niko neće oduzeti nacionalni identitet. A vi koji ga se dobrovoljno odričete, pa srećan vam put, mi ćemo ostati u Srbiji. Živela Srbija. Hvala vam.
29/3 MZ/JG
Uvažena predsednice parlamenta, poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege, podržaću predloge zakona o izmeni seta pravosudnih zakona. Ministar Vujić reče da je reforma živ proces koji zahteva vreme. Da li se ovim predloženim zakonima završava reforma i unapređenje pravosuđa? Da li se time rešavaju veoma izraženi problemi u pravosuđu? Ne.
35/1 VS/MJ 16.40 – 16.50
Problema ima, ozbiljnih, teških problema. Naš posao je da probleme rešavamo tako što ćemo stvoriti odgovarajući zakonski okvir. Glavni problemi u pravosuđu su isplivali na površinu u poslednjih 18, 19 meseci tokom nezakonitih, nasilnih protesta. Umesto da striktnom primenom zakona suštinski doprinesu očuvanju ustavnog poretka javne državne bezbednosti deo pravosuđa je saučestvovao u rušenju države i ustavnog poretka. Za taj deo pravosuđa koristimo ispravna termin „oteto pravosuđe“. Da li je takva ocena utemeljena na činjenicama? Svakako jeste. Navešću nekoliko primera iz različitih oblasti koje ću uverljivo pokazati zašto nam je potreban nastavak reforme pravosuđa, nove korekcije postojećih zakona, novi zakoni da bismo onemogućili pojedince u sudovima i tužilaštvima da budu iznad zakona, da sa sudijske i javno-tužilačke funkcije ruše ustavni poredak, da podržavaju nasilnu promenu vlasti, da ih nateramo da poštuju i sprovode zakone.
Suprotno Ustavu i zakonima pojedini tužioci i sudije su politički angažovani učestvuju na nezakonitim, nasilnim skupovima, kojima se urušava ustavni poredak, ugrožava javna i državna bezbednost. Pokušava da promeni vlast ne na izborima, već na ulici i ništa. Ćuti VSS, vrhovni javni tužilac, VST. Drugi primer. Montiranjem tzv. slučaja Generalštaba naneta je ogromna šteta državi i građanima, pokušano je da se zaustavi napredak u jačanju bilateralnih odnosa Srbije i SAD, što može naneti nepovratnu geopolitičku štetu. Treće, na tridesetak hiljada nezakonitih skupova brutalno je napadnuta policija, povređeni su policajci, tu i tami poneki nasilnik je kažnjen, pravosuđe pretežno ćuti, ne sprovodi zakon.
Na teritorij Republike Srbije nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu prema podacima uprave policije u periodu od 1. novembra 2024. do 16. juna ove godine održana su ukupno 31.275 javnih okupljanja. Povređena su 344 policijska službenika, od toga 15 sa teškim telesnim povredama. U pomenutom periodu procesuirana su ukupno 3.273 lica, 651 krivično i 2.622 prekršajna, a podneto je 990 izveštaja nadležnim tužilaštvima za 938 lica. Podneto je 647 krivičnih prijava protiv 651 lica, a zbog učinjeno 703 krivična dela. E, sada, kako reaguje tužilaštvo na to? Kako reaguju sudovi? Da ne govorim podatke po gradovima. Šta su uradili? Tražio sam za početni period novembar 2024. – jun 2025. godina izveštaj da vidim kako je postupano po predlozima za krivične i prekršajne prijave koje je podnosila policija. U ovom periodu je bilo 435 predloga za pokretanje prekršajnog postupka i sad pogledajte šta je uradio VSS na informaciju koju mi je dostavio.
Kaže, za 14 lica pravnosnažno je okončan postupak donošenjem osuđujuće presude. Od 435 samo 14 kažnjeno. Za 254 lica postupak se nalazio u statusu nerešenog predmeta. Znači, gurnut je u fioku. Da li te sudije onda podržavaju nasilne proteste, da li ohrabruju one koji sprovode nasilje? Pa, iz ovoga se može izvući zaključak da se tako ponašaju. Onda odgovor od Vrhovnog javnog tužilaštva Republike Srbije od strane nadležnih organizacionih jedinica policije podnete su 184 krivične prijave protiv 209 lica zbog postojanja osnovne sumnje da su izvršila krivična dela na javnim okupljanjima. I sad kakav je rezultat od svega toga što je tužilaštvo uradilo u odnosu na 184 krivične prijave? U odnosu na 167 lica je sačinjena službena beleška da nema mesta pokretanju krivičnog postupka. Ljudi, da li ste normali? Pa, da li se u policiji toliko nepismeni? Da li znate procedure podnošenja ovih prijava? Koliko nivoa mora da prođe? Zar ti ljudi koji su doživeli nasilje preko 300 policajaca izmišljaju to nasilje. Eto, kako radi tužilaštvo, čast onima koji se drže zakona i poštuju ga, a kakvo je nasilje u pitanju? Evo, samo jedan primer.
Dakle, 15. avgust 2025. godine okupljeni učesnici protesta, dakle nezakonitog protesta zajedno sa grupom iz Zemuna došli do Generalštaba, odnosno do
35/2 VS/MJ
ulice Kneza Miloša gde su napali policiju, a potom su potisnuti ka Slaviji dalje ka Pravnom fakultetu. Tom prilikom su gađali policijske službenike pirotehničim sredstvima, kamenicama i drugim predmetima, prevrtali, palili kontejnere, zapalili su drvo ispred Generalštaba, lomili ograde na autobuskim stajalištima i semafore, napali vatrogasce onemogućavajući da ugase požar u kontejnerima u Beogradskoj ulici, isprskali biber sprejom i pretukli vozača autobusa na liniji broj 74, odštetili četiri rampe u Tržnom centru BIG fešn, odštetili su četiri objekta političkih stranaka od kojih tri u kojima su prostorije SNS tokom ovog sukoba povređeno je osam policijskih službenika od kojih jedan sa teškim telesnim povredama. To su mini demostranti. Na svo ovo nasilje većina tužilaca i sudija ostaju nemi. Takvim svojim ponašanjem neprocesuiranjem, neizricanjem odgovarajućih kazni, oni štite nasilnike, oni ih ohrabruju.
E sada, nešto što je posebno zabrinjavajuće, što je posebno iritantno, što je posebno opasno, danas dobijem poziv za konferenciju za medije, koje je Udruženje nestalih i kidnapovanih koje KiM, organizuje, naziv je – Porodice i dalje čekaju istinu i pravdu. Ja sada pitam sve vas, da li mogu da očekuju istinu i pravdu ako u Tužilaštvu za ratne zločine koje ima poseban položaj i veoma osetljivu poziciju, sede ljudi koji su tamo nezakonito došli. Kako je to moguće? Evo primer, Bruno Vekarić, zamenik javnog tužioca za ratne zločine, protivustavno se nalazi na stalnoj funkciji iako nikada nije prošao izbor kroz Narodnu Skupštinu Srbije. Ovo vam čitam dopis koji mi je poslao čovek koji radi u Tužilaštvu za ratne zločine svojevremeno, i tada je još bilo DVT. Bez obzira na to DVT, umesto da je uputilo predlog Skupštini za njegov uslov na tri godine, izabrao ga je na stalnu funkciju.
Godine 2003. Vlada Srbije, pre nego što je pala, sve ovo se dešava u vreme ovih koji su sada opozicija i koji maštaju o tome da će se vratiti na vlast, a tada su bili vlast i vidite kako su nezakonito postupali i onda neka se svi oni koji očekuju pravdu za srpske žrtve na KiM, ne pitaju zašto je nema, upravo zbog onoga što su oni postavljali ovakve. Dakle, 2003. godine, Vlada Srbije je pre nego što je pala usvojila Zakon o izmenama Zakona o javnom tužilaštvu i između ostalog, izmene su se ogledale u tome što je Vlada na predlog ministra pravde, tada pokojni Vladan Batić, imenovala zamenike javnih tužilaca i tim izmenama zakona, smanjene su i godine iskustva i potrebne za izbor na funkciju zamenika opštinskog i okružnog javnog tužioca. Važno je to što je Ustavni sud Srbije izmene tog zakona oglasio neustavnim i objavio svoju odluku u Sl.glasniku i ponovo u broju 51 iz 2004. godine i nakon toga, Vlada je imenovala određeni broj zamenika javnih tužilaca i na tom spisku imenovanih na takav način, između ostalih, imenovani su Snežana Malović, sećate se nje, tada vlast, za zamenika opštinskog javnog tužioca u Četvrtom opštinskom javnom tužilaštvu, a Bruno Vekarić za zamenika okružnog javnog tužioca u Beogradu. Vekarić nikada nije obavljao posao okružnog javnog tužioca, jer je dobio naknadno rešenje da obavlja poslove i portparola u tužilaštvu za ratne zločine, i odmah stupa na posao u tužilaštvu za ratne zločine i tu ostaje i nakon aprila i maja 2024. godine, kada Ustavni sud obajvljuje odluku da su izmene prethodno navedenog zakona neustavne. Dakle DVT moralo je da zna da Narodna Skupština nikada nije verifikovala izbor Bruna Vekarića kao zamenika okružnog javnog tužioca, pa tako ni DVT nije mogao da mu potvrdi izbor na stalnu funkciju. U tom rešenju o imenovanju, nalazi se i Miljko Radisavljević i dobro poznata Zagorka Dolovac, međutim Zagorka Dolovac, protivustavno je boravila u tužilaštvu malo više od godinu dana, jer je 2005. godine Skupština verifikovala njen izbor.
36/1 TĐ/MP 16.50 – 17.00
E sada, pisao sam, govorio, postavljao poslanička pitanja, iznosio dokumentaciju, tražio odgovor od tadašnjeg DVT i od Visokog saveta tužilaštva. Odgovora nema. A onda vidite od 2003. do kraja 2009. godine, kada je pomenuti Bruno Vekarić radio u Tužilaštvu za ratne zločine, kreće posle reforma pravosuđa. Ko je sprovodio tu reformu? Pa ovi koji su sada opozicija, a tada bili na vlasti.
U reformi pravosuđa konkurisao je za zamenika tužioca za ratne zločine deset dana nakon završetka konkursa, 10 dana nakon završetka konkursa. Zašto? Zato što je doneta odluka na nivou Ministarstva pravde da kandidati koji su bilo kada izabrani neće biti birani od strane Skupštine Republike Srbije. Nakon te odluke, aktivira da je nekada bio izabran za zamenika tužioca 2003. godine. I sada postavljate pitanje – šta se desilo sa javnotužilačkom funkcijom čitavih šest i po godina?
Da je deset dana po isteku konkursa konkurisao svedoče i spiskovi zamenika koji su konkurisali. Spiskovi štampani sa imenima i prezimenima, a samo je Bruno Vekarić rukom dopisan. Dakle, na opisani način, nesavesnim radom izabran je za zamenika u Tužilaštvu za ratne zločine 2009. godine, a onda njegov pajtos Svetislav Rabrenović, evo fotografija ovde gde se nalazi, da vam ne pokazujem, gde se nalazi na ovim protestima, kao tužilac, je l' tako, učestvuje u tim blokaderskim, nasilnim, nezakonitim protestima i kandidat je još za glavnog tužioca za ratne zločine. Svetislav Rabrenović zaposlio se preko projekta „Podrška prenosu znanja i materijala u vezi predmeta ratnih zločina sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju na nacionalna pravosuđa“ 2010. godine. Potpisnik navedenog projekta bio je – šta mislite ko? – Bruno Vekarić ispred Tužilaštva za ratne zločine, a sa druge strane OEBS i ODIHR. Svetislav Rabrenović je bio koordinator navedenog projekta. Naime, Rabrenović je prvo zasnovao radni odnos u Tužilaštvo za ratne zločine na određeno vreme dok traje projekat, a potom i na neodređeno vreme kao pomoćnik tadašnjeg tužioca za ratne zločine. Na opisani način zasnivanje radnog odnosa je bilo u suprotnosti sa Zakonom o radu.
Imate dvojicu ljudi tužioca u Tužilaštvu za ratne zločine koji su potpuno nezakonito na tim pozicijama. Zamislite da tužioci sami na najbrutalniji način ovako krše zakone.
I sada Svetislav Rabrenović konkuriše za zamenika tužioca 2016. godine crpeći osnov za konkurs iz nezakonitog zasnivanja radnog odnosa. Istovremeno je bio i zaposlen u Tužilaštvu za ratne zločine i advokat godinu dana, što je u suprotnosti sa pozitivnim zakonskim propisima Republike Srbije.
E sada vidite, i taj sada hoće da bude glavni tužilac, konkurisao u Tužilaštvu za ratne zločine. I zašto ćuti sada Visoki savet tužilaštva? Zašto vrhovna tužiteljka ćuti kada je ovo toliko nedvosmisleno, neosporivo kršenje zakona. Ako tužioci tako brutalno krše zakon, pa šta onda da očekujemo mi građani od njih. Kako će se ponašati? Kako im se prohte. Kako im volja. Pa će nas diskriminisati, za ista dela jedne osuđivati druge oslobađati. To je potpuno neprihvatljivo. Najveću odgovornost za postojanje otetog pravosuđa snosi bivši režim, sadašnja opozicija. Nisu svi iz opozicije bili tada u režimu, ali dobro, ovi koji su bili. Pravosuđe treba vratiti državi i građanima. Zato smelo napred u nastavak reformskog procesa pravosuđa. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, nažalost moram da kažem svim kolegama, uvažene kolege i koleginice, mada ne mislim o svima isto, ali eto to pristojnost nalaže, pre nego što prozborim koju o glavnoj temi mog izlaganja, reč je o nečemu što se čulo danas u parlamentu. Naime, reč je o tragičnom događaju u selu Banjska na Kosovu i Metohiji. Kako je moguće da neko u Narodnoj skupštini Republike Srbije može da govori o tom događaju, a da ne kaže da je sa srpske strane to bio poslednji
25/3 TĐ/IR
pokušaj izlaska iz tragičnog položaja srpskog naroda, posebno na severu. Kada neko uzme oružje u ruke da brani pravo na slobodan život, na život svoje porodice, na brani svoj dom i opstanak, on svesno polaže svoj život da bi njegova porodica mogla da opstane.
Nekima je ovde izgleda prihvatljivo da kada Albanci na Kosovu i Metohiji govore da je teroristička OVK uzela oružje da bi se zaštitila od navodne srpske represije i zato su ubijali, klali, sekli glave srpskim i romskim civilima, pripadnicima Vojske i policije. Ta brutalna, uvredljiva, nemoralna pravdanja zločinačkog delovanja OVK je ovde izgleda nekome prihvatljivo. Kada specijalne parapolicijske snage na severu Kosova maltretiraju, hapse, prebijaju Srbe i srpsku nejač, onda Srbi, po njima, nemaju pravo da brane svoje porodice, domove, živote.
Kako to da oni koji ovde govore o Banjskoj nikako da progovore o, na primer, užasnom zločinu nad srpskom decom u Goraždevcu, nad žeteocima u selu Staro Gracko? Znate li kako je ubijen sedamnaestogodišnji Srbin u selu Staro Gracko? Izvadili su mu srce. Da li možete da zamislite taj pakao kroz koji je prošao dok je umirao, maloletan je bio i pakao njegovih roditelja? Razmislite malo o tome, poštovane koleginice i kolege.
26/1 AL/MJ 15.15 – 15.25
Da se vratim na glavnu temu. Predlog zaključaka povodom predstavljanja zaključka, izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2025. godinu, podržaću ga, odmeren, ostavlja dosta prostora da niko ne može da kaže da odustajemo od našeg evropskog puta.
Ali, ono što me posebno zaintrigiralo jeste upravo Prva tačka ovog zaključka. Narodna skupština konstatuje zaključke i preporuke sadržane u izveštaju Evropske komisije o Republici Srbiji za 2025. godinu i podržava stav Evropske komisije da je potreban dalji rad i politička posvećenost da bi se nastavili i produbile reforme naročito u oblasti vladavine prava.
Vladavina prava. Ajmo malo o tome o toliko spominjanoj temi.
Meni se prvo čini da kada ovi ljudi iz EU prikupljaju podatke o vladavini prava u Srbiji da nemaju baš relevantne izvore i da na iste događaje gledamo različitim očima.
Kada se govori o vladavini prava obično se prigovara našoj strani da nema političke volje da se obezbedi vladavina prava. Po meni, međutim, ključni problem o ostvarivanju neophodnog, nego ova vladavina prava nije u nedostatku političke volje ili u nedostatku volje u Narodnoj skupštini Republike Srbije, već u delu javnih tužilaštava i pravosuđa zbog opstrukcije upravo vladavine prava.
Aktuelni događaji godinu unazad ukazuju na činjenice koje su izvan razumne sumnje, a koje navode na argumentovan zaključak da su pojedinci, odnosno grupe otele tužilaštvo i sudove, postavili se iznad parlamenta, iznad Ustava, iznad zakona, iznad izborne volje građana. Namerno ometaju, blokiraju, sprečavaju normalno funkcionisanje tužilaštava i sudova. Na taj način onemogućavaju vladavini prava, dužni su da omoguće i sprovode.
To je paradržavnoj tužilačko-sudijskoj zavereničkoj grupi se opravdano može prigovoriti da je objavila pravi rat državi, predsedniku Republike Srbije, Vladi Republike Srbije, Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Na čemu zasnivamo ovakve kvalifikacije koje na prvi pogled mogu izgledati netačne? Nezakoniti, nasilni protesti, blokade zbog tragičnog događaja u Novom Sadu čiji je krajnji cilj rušenje ustavnog poretka, nasilna promena vlasti i poništavanje izborne volje građana, a čini se, brutalno ugrožena javna i državna bezbednost, ne da nije naišla na odgovarajuće, na zakonima zasnovane reakcije i postupke svih tužilaštava i sudova, odnosno pojedinih tužioca i sudova, već je evidentno da pojedini tužioci i sudije ne samo da podržavaju, već štite i ohrabruju izvršioce prekršajnih i krivičnih dela na nezakonitim blokadama, napadima na pripadnike policije, Vojske Srbije, političke neistomišljenike, na građane koji se protive blokadama, na državne institucije. Ruše državu, ruše vladavinu prava, ugrožavaju bezbednost i živote građana, a posebno su se okomili na pojedine novinare i medije koji istražuju njihova nezakonita delovanja i o tome obaveštavaju javnost.
Ta paradržavna sudijsko-tužilačka zaverenička grupacija ne poštuje zakone, ne sprovodi ih, iako su izabrani da ih sprovode i poštuju. Time nanose nenadoknadivu štetu pravosudnom sistemu, odnosno vladavini prava.
Navešću samo nekoliko primera brutalno kršenja Ustava i zakona o javnim tužilaštvima od strane pojedinih tužioca i sudija, odnosno grupa i primere kako sudije za prekršaje opstruišu pravdu, odnosno vladavinu prava i učestvuju u zaveri protiv sopstvene države, parlamentarizma i demokratije.
26/2 AL/MJ
Nisam bio lenj, pa kada sam dobio informaciju od ministra unutrašnjih poslova u jednom mesecu zatražio sam informaciju i od vrhovne javne tužiteljke i od vrhovnog saveta sudstva da provere neke informacije. Pogledajte sada ove podatke.
U periodu od novembra 2024. godine do juna 2025. godine MUP je podneo predloge za pokretanje 435 prekršajnih postupaka i kakav je rezultat u sudovima? Svaki prekršajni sud će vam reći da se prekršaj rešava za desetak minuta. Ovde prolaze meseci, prolazi godina. Za 14 lica od tih 435 pravosnažno je okončan postupak donošenja osuđujuće presude izrečena novčana kazna. Jake li kazne.
Za 36 lica okončan je postupak donošenjem osuđujuće presude, ali presuda nije postala pravosnažna. Za 254 lica postupak se nalazi u statusu nerešenog predmeta. Pa kako je to moguće u prekršajnom postupku? Za 21 lice postupak se nalazi u statusu – nije okončan predmet. Za 83 u fazi – ispitivanja i ispunjenosti itd.
Šta kaže Vrhovno javno tužilaštvo? Pošto je ministar unutrašnjih poslova naveo da su oni podneli predloge za preko 320 prijava, nešto mi se brojke ne uklapaju, ali svejedno, prihvatiću šta kaže VJT.
Dakle, 184 krivične prijave protiv 209 lica. U odnosu na 19 lica je doneto rešenje o odbačaju krivične prijave. U odnosu na 167 lica je sačinjena službena beleška da nema mesta pokretanju krivičnog postupka za najteža krivična dela, uključujući i rušenje ustavnog poretka. Pa kako je to moguće? Jesu li ljudi u policiji toliko nepismeni da ne znaju da napišu predloge za krivične prijave?
Pogledajte druge podatke. Evo nešto novijih podataka. Izveštajni period jul, avgust, septembar, izveštaj MUP-a. Taj izveštajni period obeležen je i povećanjem broja krivičnih dela protiv državnih organa i to za 76,5% sa 102 na 180. U okviru toga reč je o povećanju broja krivičnih dela napada na službeno lice u vršenju službene dužnosti sa 65 na 146, kao posledica većeg broja neprijavljenih javnih skupova koji su se održavali na teritoriji Republike Srbije.
Dalje, prema načinu organizovanja 11.538 javnih okupljanja prijavljeno je u skladu sa zakonom, a 10.470 je održano bez prijave, pri čemu je u 2.665 slučajeva izvršena delimična ili potpuna blokada gradskih saobraćajnica i ostalih putnih pravaca. Dakle, nasilje. Navedena okupljanja karakteriše narušavanje javnog reda i sve učestaliji napadi na policijske službenike prilikom vršenja službene dužnosti.
Vidite, tu imate preko 130, skoro 150 povređenih policajaca. Kad pogledate ove podatke, a sada ću vam izneti još neke druge još jače podatke, ali pre toga, da li ima kršenja Ustava i zakona od strane postupajućih pojedinih sudija i tužilaca, jer to je na nama da pazimo. Ako mi donosimo zakone, mi moramo i da kontrolišemo da li se ti zakoni sprovode.
Koje zakone krše pojedini tužioci? Evo, krše prvo Ustav. Član 4. Ustava, uvažene koleginice i kolege, da vas podsetim, kaže ovako – pravni poredak je jedinstven, uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Odnos tri grane vlasti zasniva se na međusobnom proveravanju i ravnoteži.
Kada moj kolega Uglješa Mrdić hoće upravo da proverava ne tok pojedinih predmeta da bismo ugrozili samostalnost tužilaštva, nego da li sprovode zakone koje smo mi ovde usvojili, oni hoće da ga hapse. Zar to nije brutalno kršenje Ustava? Jeste.
Pogledajte dalje, i zakona, citiram sada i Zakon o javnim tužilaštvima, vezano za medije, pošto su se brutalno okomili na medije, naročito na „Informer“ i na „Kurir“, pod neprimerenim uticajem na tužilaštvo ne može se smatrati izveštavanje o radu javnog tužilaštva u skladu sa propisima koji uređuju javno informisanje, kao ni stručno analiziranje postupanja javnog tužilaštva.
26/3 AL/MJ
Kada mi sada ovde stručno analiziramo postupanje javnog tužilaštva, posebno pravnici poput Uglješe, oni to tumače kao pritisak. Ne, gospodo, vi brutalno kršite zakone na taj način. Odgovornost Vrhovnog javnog tužioca, pogledajte, Vrhovni javni tužilac koji treba da bude prvi u zaštiti zakona i Ustava, ona je prva koja krši zakone na najgrublji način.
Član 24. Vrhovni javni tužilac odgovoran je za rad javnog tužilaštva i za svoj rad Narodnoj skupštini. Vrhovni javni tužilac podnosi Narodnoj skupštini redovni godišnji izveštaj o radu javnog tužilaštva u Republici Srbiji, izveštaj koji zatraži nadležni odbor Narodne skupštine i kada ste videli vrhovnu tužiteljku da je došla da nam podnese izveštaj ovde? Ja se zaista ne sećam, ono kad smo je birali. Pa jel to kršenje zakona ili nije? Pa gde joj je politički moral? Profesionalni moral? Gde joj je lični integritet? Podnesi ostavku odmah ako ovako brutalno kršiš zakon.
Onda recimo član 51. javno tužilačka funkcija vrši se u javnom interesu radi obezbeđivanja primene Ustava i zakona, pa kako obezbeđujete primenu Ustava i zakona kada nećete da procesuirate nasilnike koji ruše državu i koji su se okomili na ustavni poredak, uključujući i neke političke stranke koje su u parlamentu koje zagovaraju rušenje Ustava terorističkim aktivnostima.
27/1 MV/MP 15.25 – 15.35
Sada razrešenje i ostalo, da to dalje ne citiramo. Dakle, pored tog kršenja Ustava i zakona, imate ove pojedince koji opstruišu i u sudovima pravdu. Evo, sada ću vam navesti primere. Dakle, da vidite koliko je bilo pokrenuto prekršajnih predloga od strane MUP-a za izveštajni period od 1. novembra prošle godine do 31. avgusta, ako se sećam. Samo malo strpljenja, kolege, da pronađem ovde. Ovi telefoni koliko su dobri, toliko baš i nisu, ali evo, sada ću pronaći. To je 24. septembar. Samo malo, kolege, biće vam interesantni podaci, ja govorim o podacima.
Evo, poštovane kolege, najnoviji izveštaji Ministarstva unutrašnjih poslova. Dakle, u pomenutom periodu procesuirano je ukupno 2.371 lice, 487 krivično i 1.884 prekršajno, podneto je 450 krivičnih prijava protiv 487 lica. Trebalo bi dobiti odgovor i sada ću tražiti ponovo informaciju od vrhovne tužiteljke, da vidimo koliko su procesuirali od tih 487 ljudi, jer neke od onih koji su optuženi za najteža krivična dela vidim i dalje na ulici kako divljaju i izazivaju nerede.
Sada da vidimo šta je sa 1.562 prekršajne prijave podnete protiv 1.884 lica. Znate li da od 1.562 prekršajne prijave koliko je rešeno? Protiv onih koji sprovode nasilje u blokadama doneto je 100 prvostepenih presuda. Dakle, ne pravosnažnih, prvostepenih. Izrečeno je samo 18 pravosnažnih presuda.
Pa, ljudi u sudovima, kako je moguće da posle godinu dana ste samo mogli 18 pravosnažnih presuda? Odbacili ste neke, skraćivali postupke i ostalo. Da li je to dokaz da se i usudovima vrši opstrukcija vladavine prava? Kada ovi u Evropskoj uniji govore da se ne sprovodi vladavina prava ovde, sugerišući da je to nedostatak političke volje, pa treba ih suočiti sa ovim podacima. Ali, neko drugi iz nekih klupa preko puta, iz nekih nevladinih organizacija pogrešno informišu i te ljude.
Još jedna stvar, takvim ponašanjem koje sam citirao, i tužilaštava i sudija, odnosno pojedinih tužioca i sudija, direktno se urušava ekonomska sigurnost i privredni razvoj Srbije. Evo vam samo dva dokaza za to. Proizvoljnim hapšenjima i optužnicom za tragediju u Novom Sadu zastrašili su ljude da ne smeju da izdaju dozvole. Podizanjem optužnice protiv ministra Selakovića za takozvani slučaj Generalštaba onemogućili su da se umesto opasnih ruševina napravi kompleks od 750 miliona evra.
Da vam kažem jednu stvar, kolege, rađena je statička procena porušenih zgrada. Ta zvanična statička procena je pokazala da zgrade nisu bezbedne, da mogu da se sruše i da mogu da ubiju nekog. Kada se čuju laži od navodnih nekih stručnjaka da se tu ispod tih zgrada nalazilo neko čvorište veza, nemojte da govorite gluposti. Čvorište veze je bilo u Maršalatu koji ste dali američkoj ambasadi na najlepšem delu, upola cene od procenjene cene. Vaša vlast je to dala. Plus ste naterali vojsku da ona počisti, da sruši i da počisti sve, a ni dinara vojska nije dobila za te usluge. Koristili su svoje mašine, svoje gorivo, koristili svoje ljude. Ništa niste uradili.
E, sada, vidite, to je kada je u pitanju takozvani slučaj Generalštaba, prava hibridna operacija protiv političke stabilnosti, ekonomskog napretka, jačanja naših odnosa sa najjačom silom na svetu, sa SAD, to je podrivanje ekonomskog suvereniteta zemlje. To je subverzija, drage kolege i koleginice. Izvan je razumne sumnje da je priča o Generalštabu dobro isplanirana, pripremljena i, nažalost, efikasno izvedena hibridna operacija u kojoj, pored stranog činioca, pojedine opozicione stranke, blokaderi, tajkunski mediji, tužilačko-sudilačka banda i te kako učestvuje i ima odgovornost.
Dakle, iz svega ovoga, kada govorimo o vladavini prava, treba stvari postaviti na mesto. Poštovana predsednice Narodne skupštine, ja podržavam predlog zaključka i glasaću za njega, ali sam hteo da ukažem na neke stvari, bar da mi raščistimo neke stvari među nama. Hvala vam.
27/2 MV/MP
Hvala. Zaključujem diskusiju i prelazimo na odlučivanje. Stavljam na glasanje Predlog zakona o oružju i municiji u načelu. Molim vas da se izjasnimo.
Jedanaest. Konstatujem da je sa jedanaest glasova za Odbor odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati ovaj Predlog zakona u načelu. Predlažem da za izvestioca Odbora na sednici Narodne skupštine odredimo zamenika predsednika Odbora Darka Jovanovića. Ima li primedbi na ovaj predlog? Nema.
Stavljam na glasanje predlog za određivanje izvestioca Odbora.
Konstatujem da je sa deset glasova za, za izvestioca Odbora na sednici Narodne skupštine određen zamenik predsednika Odbora Darko Jovanović. Zaključujem dvadeset osmu sednicu Odbora. Zahvaljujem se svima na saradnji i želim vam prijatan dan.
Hvala. Nema više prijavljenih članova Odbora, ćete vi, gospodine Odaloviću.
Kolega Ilić se ponovo javio za reč. Izvolite tri minute, jel tako objašnjavate?
(Beograd, 14.12.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (predsednik odbora za Kosovo i Metohiju od 20.09.2012) | Republika | Mesečno | 154000.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (penzija) | Republika | Mesečno | 55919.00 | RSD | 04.10.2022 - |