Otvaram dvadeset osmom sednicu Odbora za odbranu i unutrašnje poslove. Na osnovu uvide u elektronski sistem konstatujem da je u sali prisutno dvanaest članova, odnosno zamenika članova Odbora i da postoji kvorum za rad i odlučivanje. Na početku sednice u ime Odbora hoću da pozdravim goste iz Ministarstva unutrašnjih poslova Veljka Odalovića, vršioca dužnosti sekretara ministarstva, pukovnika policije Milana Andrića, pomoćnika sekretara Ministarstva i pukovnika policije Jelenu Lakićević, načelnika Odeljenja za oružje Uprave za upravne poslove. Za današnju sednicu sam predložio sledeći dnevni red: Pod jedan Razmatranje Predloga zakona o oružju i municiji, koji je podnela vlada u načelu. Stavljam na glasanje predloženi dnevni red.

Molim vas da se izjasnimo.

Da ponovimo? Molim vas da ponovimo glasanje. Konstatujem da je sa dvanaest glasova za Odbor usvojio predloženi dnevni red. Molim vas da se pridržavamo uobičajene prakse što se tiče korištenja vremena za raspravu. Radićemo u skladu sa članom 75 Poslovnika Narodne skupštine.

Pre prelaska na rad po utvrđenom dnevnom redu potrebno je da se izjasnimo o Zapisniku dvadeset sedme sednice Odbora. Da li ima primedbi na Zapisnik dvadeset sedme sednice Odbora? Nema. Stavljam na glasanje Zapisnik dvadeset sedme sednice Odbora. Konstatujem da je, sa dvanaest glasova za, Odbor usvojio navedeni zapisnik.

Prelazimo na rad po dnevnom redu. Najpre bih želeo da podsetim prisutne da smo drugog februara ove godine imali sastanak u Palati Srbija, kada su nam predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova predstavili tri zakona koji su bili u pripremi, odnosno u fazi nacrta i da smo kao članovi Odbora imali priliku da se upoznamo sa Nacrtom zakona o oružju i municiji. Dajem reč Veljku Odaloviću, vršioci dužnosti sekretara Ministarstva unutrašnjih poslova. Izvolite, samo se prijavite.

Hvala. Evo poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, želim prvo da izrazim svoje lično zadovoljstvo i svojih kolega što pred vama možemo da jedan ovako važan tekst zakona koji je nešto što naša javnost očekuje prestavimo. U pokušaju da, odnosno u dobroj nameri da vodimo što je moguće širu raspravu i ovo što je predsedavajući rekao, ponudili smo u jednom trenutku narodnim poslanicima tekst da prosto se upoznaju i to je bilo vreme u kojem je, naravno, vođena i javna rasprava i nešto gde smo očekivali sve one koji prepoznaju interes i vide, aa, u rešenjima koja su nešto što treba unaprediti, oplemeniti novim kvalitetom, aa, uneti da dođemo do jednog teksta zakona jer želim da podsetim da posle tragičnih događaja koji su se desili u Srbiji, prepoznato je da, između ostalog, i u onom sistemskom delu postoje određene stvari koje treba bolje urediti. Mislim u normativnom delu i mi smo već tada krenuli da radimo na pripremi tog teksta. Uključili smo vrlo široku, ovaj, strukturu zainteresovanih, sve one koji su, kako to moderno ili kolokvijalno kažu, civilno društvo koje je zainteresovano za ovu oblast.

I lovce, i streljane, i saveze i proizvođače, odnosno trgovce naoružanjem i sve one kategorije koje se najdirektnije susreću, prepoznaju kroz ovaj zakon i nekog ko ga u stvari dodiruje, najdirektnije implementira. Ono što je važno, to je da je ovaj tekst, koji je pred vama, usaglašen sa direktivama Evropske unije i tu je bio, naravno, jedan problem koji smo prepoznali tada, da postoji i na određeni način i u nekim članicama Evropske unije, da te direktive nisu u punoj meri ili na onakav način kako to u direktivama piše identifikovan, tako da smo i mi neka rešenja naš-, u našem zakonu prilagodili ustvari realnom stanju, realnom realnom normativnom okviru u kojem mi funkcionišemo kao država i dobili smo na kraju, posle javnih rasprava, posle svih komentara kroz koje smo prošli zajedno, dobili smo i pozitivno mišljenje Evropske komisije. I sve ovo govorim da bih ostavio, ajd da kažem uslovno, pretpostavljam da će biti potrebe da i kroz raspravu malo još damo više detalja, da vam kažem da se ovo, ova naša obaveza, odnosno zakon ovaj nalazi i u obavezama da- Eh, u poglavlju dvadeset četiri, to su ta merila koja su na putu evropskih integracija. To sam ostavio za kraj da vam samo kažem da zakone donosimo samo zbog toga. Zakon donosimo zbog nas, da uredimo jedan prostor koji je vrlo osetljiv i koji je jednostavno i javnost posebno opservirala u jednom periodu, tako da je neko uopšte zadovoljstvo p-p-p-koje smo kroz raspravu i kroz javnu raspravu, kroz sve ono kroz šta smo prošli, a provejavalo, a to je da smo, čini mi se, u dobroj meri usaglasili zakon sa, eh stavovima i mišljenjima, tog uslovno da ga nazovemo civilnog društva, ali i Eh, i Eh, Evropske komisije koja nam je dala pozitivan komentar.

Usaglasili smo tekst zakona i sa ministarstvima. Znači, važno nam je bilo Ministarstvo poljoprivrede, posebno jer oni na-na bazi ovog zakona treba da donesu neke svoje zakone i to je kroz raspravu se i tada odvojilo jer smo rekli o lovu i kako se zove onaj zakon? O divljači i lovstvu. Mi smo rekli, mi ćemo doneti zakon koji se tiče ove naše, a vi onda iz ovoga donosite vaše zakone i uskladite se sa njime, tako da ćete verovatno vrlo brzo imati ovaj pred vama i taj zakon, ne kao naš, nego kao zakon Ministarstva poljoprivrede. Ali evo, prosto, želeo sam samo o-o-ovih nekoliko rečenica da vas uvedem kroz ovu temu, a da naravno posle diskusija vaših i određene komentare vezano na tekst zakona koji je pred vama, ovaj i primedbe koje e-eh, eventualno imate da ih ovaj malo i razjasnimo.

Hvala.

Zahvaljujem. Otvaram diskusiju, ko se od članova Odbora javlja za reč. Prvi se javio kolega Ilić Slobodan, izvolite.

Zahvaljujem. Poštovani građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici i ostali prisutni. Na početku da kažem da su izmene zakona veoma loše i protiv interesa srpskog naroda i da ćemo mi kao pokret mix snaga naroda profesor Lokaj obrani Nesterović biti apsolutno protiv ovakvih izmena zakona. Što je za mene ključno i suštinsko pitanje je kome smeta naoružani Srbin ili bilo koji drugi naoružani građanin Srbije koji je lojalan Srbiji, koji je pošten i koji radi svoj posao. Srpski narod su kroz istoriju na ovaj način i na ovom nivo-nivou razoružavali samo nacisti, ustaše i sada vlast Aleksandar Vučić, Ivica Dačić.

Naoružani Srbin smeta samo neprijateljima srpskog naroda, izdajnicima i kriminalcima. Kampanju za razoružavanje srpskog naroda, koja se vodi već nekoliko godina, i to veoma intenzivno kakva je vlast preuzela vođenje države, eh, finansiraju strane zapadne nevladine organizacije, između kojih su ostali i USAID i još neke. Dakle, što je veoma zanimljivo da strane, to je pisalo na plakatima pre par godina kada je bilo razoružavanja i kada se desila dva velika zločina. Tamo je čak pisalo i Evrovska unija i ne znam koje sve organizacije. Nisam sada poneo taj plakat.

Ima to da se nađe na internetu. Dakle, moje pitanje je veliki interes i velika je briga zapadnih zemalja za našu bezbednosti i za naše razoružanje, a istovremeno su svi oni itekako veoma naoružani. Jedna od, eh stvari koja se stalno ponavlja kroz medije i koja je orkestrirana kampanja je da su Srbi jedan od najnaoružanijih naroda na svetu, što je apsolutno netačno. Dakle, građani Srbije su među najmanje naoružanim narodima u Evropi. Mnogi narodi su i šestruko više naoružani.

U većini evropskih zemalja je zakon o oružju veoma liberalan. U nekim zemljama čak postoji dozvola za noš-en, za posedovanje automatskog oružja. Dok u Srbiji se ide ka tome da praktično nijedan građanin Srbije neće moći da ima ni oružje za sopstvene potrebe. Čak ste maltretirali, ja znam gomilu lovaca, mojih prijatelja, kojima je policija dolazila po deset puta u zadnjih petnaest, eh, u zadnjih petnaest, šesnaest meseci da im proverava iznova i iznova kako oni drže lovačke puške, šta rade s njima, a to su sve izuzetno pošteni građani koji nemaju nijednu mrlju, niti prekršajnu, niti krivičnu prijavu u životu. A istovremeno se kriminalci na desetine hiljada njih šetaju sa nelegalnim oružjem po Srbiji, pucaju, pljačkaju, ubijaju, reketiraju i njih niko ne dira, jer imaju neformalne dozvole za nošenje oružja i oružja izdata od strane vlasti.

Zvaničan podatak koji vi možete da pronađete i koji ste ga vi izneli je da se samo jedan procenat krivičnih dela u Srbiji počini legalnim oružjem. Dakle, samo jedan procenat se počini legalnim oružjem koje poseduju građani Srbije. I vi ste se obrušili svim zakonima i uredbama na tih jedan posto da razoružate. Devedeset jedan posto svih krivičnih dela u Srbiji se počini nelegalnim oružjem, dakle oružjem bez dozvola, oružjem s obrisanim brojevima i oružjem koje se nabavlja na crnom tržištu, a često se to oružje nabavlja i tako što se oduzme od građana legalno, pa onda policija i delovi vlasti prodaju to na crnom tržištu i to oružje nestane. A da ne pričam o tome da je velik, da je dobar deo oružja koje oduzima građanima završio na američkom tržištu, pa imamo primere gde su ljudi slali nama iz Amerike slike sa imenom i prezimenom ugraviranim na pištolje koji su ovde oduzeti trajno, a prodati u Americi na tržištu i u drugim državama Evrope.

Osam posto zločina se počini službenim oružjem, dakle oružjem policije, vojske, BIA i ostalih koji imaju pravo da nose oružje. Dakle, vi ste se obrušili sve vreme na ovih jedan posto građana koji imaju oružje za očuvanje sopstvenog života, porodice i za sopstvenu bezbednost. Znači, kako će pošteni građanin Srbije da odbrani sebe i svoju porodicu od napada kriminalaca, migranata ili bilo koga drugog? Kako će da odbrani svoje dvoje, troje dece u kući kad mu opade-upadne migrant naoružan pištoljem ili čak samo mačetom ili nožem? Čime će da se brani?

Znači, moći će da mu siluje ženu, da mu ubije decu, može da radi šta god hoće, ali on ne sme da ima oružje u svojoj kući, da brani svoju porodicu. Čime će da se odbrani pošten građanin kad mu upadne kriminalac u lokal, u restoran ili bilo gde, pa mu reketira, pa mu traži pare, a ima dozvolu SNS, SPS za nošenje oružja i ne sme policija da interveniše. Čime će da se odbrani? Kašikom i viljuškom? Hoćete razoružati kašike, viljuške, noževe, sekire, bejsbol palice?

Pa vi ljude privodite ko nosi bejsbol palice u automobilu. Naravno, poštene ljude. A oni koji su vaši, oni nose automatska oružja, heklere i sve ostalo. Mi smo svedoci. Evo, juče je bilo ubistvo u Kumodražu nelegalnim oružjem, naravno.

Imamo video, snimku HD rezolucije posle nekoliko minuta iz više uglova. Ubistvo dvojice kriminalaca. Jedan je ubio drugog. A zanimljivo je da iz Senjaka nikako da vidimo video materijal ko je koga ubio i kako? Ili se pravi video materijal o veštačkoj inteligenciji, pa ćemo dobiti neke montirane video materijale iz Senjaka.

Takođe smo svedoci da se gotovo svakodnevno dešavaju incidenti sa migrantima i Srbija ima jednu od najliberalnijih politika prema migrantima. Bez ikake kontrole ovde ulaze hiljade imigranata, sa, sa bez ikake provere ko su, šta su, sa ratničkim iskustvom. Pa imate stalna pucnja. Pričam za severu Srbije, u Subotici je bilo gomila incidenta. Pa pre mesec dana je bio incident u Obrenovcu koji je zataškan u svim medijima.

Ubistvo migranta i drugo ranjavanje drugog teškog, veoma teškog pucanja među migrantima. To nije objavio gotovo nijedan medij u Srbiji. Nijedan, ni sa ove strane, ni sa one strane. Zašto se to krije od građana Srbije? Juče je migrant trčao Beogradom na vodi sa heklerom i vitlao heklerom po Beogradu na vodi.

To niste mogli da sakrijete jer su bili snimci. Bilo je mnogo građana koje je obavljeno u medijima, pa pitanje dana kada će ti migranti početi da ubijaju poštene građane Srbije. Kako će ti ljudi koji sede njih dvesta u kafiću da se odbrane od nekog pomaknitavog migranta koji nosi hekler? Kako, ako niko nema pravo da nosi oružje sa sobom? Zašto to radite srpskom narodu?

Zašto pošteni građani Srbije ne sme da ima oružje? Koga se plašite? Čega se plašite? Ja razumem da se okupatori plaše naoružanog naroda i oni su prvo što su uradili i Nemci i ustaše su naoružali srpski narod jer su se plašili ustanka, plašili da će Srbi da ustanu kao što su ustali. A čega se vi plašite?

Bojite se poštenih ljudi koji imaju oružje? Pa meni kao narodnom poslaniku prećeno ubistvom. Prijavio sam tužilaštvu. Nikad me niko nije pozvao. Ja kao narodni poslanik ne mogu da imam oružje.

A zamislite neki običan građanin. Ovo je katastrofalno, katastrofalno i bićemo apsolutno protiv ovoga i mi ćemo se uvek zalagati i ispunićemo to kad padnemo na vlast. Pošteni građani Srbije moraju imati pravo na oružje. Hvala vam.

Hvala. Sledeći prijavljeni, sledeća koleginica Marinika Tepić. Izvolite.

Zahvaljujem. Ja prvo moram da kažem, da ispričam jednu situaciju koja je stvarno skandalozna i koja me me šokirala. Juče se dogodila. Zvala me je koleginica i kaže mi ona matora budala izigrava cirkuzanta na Pinku. Ja okrenem Pink, vidim gospodina Drecuna na Pinku, prekorim moju koleginicu, kažem, nemojte tako da pričate. On je tamo najavljen kao predsednik Odbora za unutrašnje poslove.

Hoćete li da se držite dnevnog reda?

Držim se dnevnog reda.

Zakon o oružju i municiji, dakle, upozoravamo vas da se držite dnevnog reda, a ne govorite o onome- što nije na dnevnom redu.

Nemojte me prekidati.