Hvala, poštovana predsedavajuća.
Dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, neću o pravosuđu, nije bliža zona mog interesovanja, ali hoću o Evropskoj uniji, o Predlogu zaključka povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2025. godinu. Mislim da je to izuzetno bitno strateško pitanje danas za Srbiju i za Evropu celu. Vezati se za Evropsku uniju na ovaj način kako mi to činimo, mogu slobodno reći priznajući njen odnos prema nama kao legitiman i kao pozitivan, ne iznoseći u ovom zaključku ništa loše što je nađeno u Izveštaju Evropske unije za Srbiju, mislim da nije dobar put odnosa prema samoj toj uniji, kao da ne primećujemo šta to sve Evropska unija loše čini po naše nacionalne interese.
22/1 JJ/MP 13.40 – 13.45
Pri analizi ovih zaključaka pošao od jednog pitanja koje se većini ljudi danas postavlja u Srbiji, šta je to EU danas? Ona ne liči na sebe pre tri, četiri, pet godina, da ne kažem pre 15 godina, kada je bila privlačna u smislu razvoja, napretka, progresa i delovala je sa tih pozicija. Ona danas deluje više kao militantna jedna vojna organizacija, jedan sistem ili podsistem u okviru NATO pakta, čak je militantnija kroz svoje vodeće članice i njihovo delovanje u okviru EU preko različitih formata, kao što su inicijative vezane za pomoć Ukrajini, finansijsku, materijalnu, u oružju, opremi.
Sve je to nešto što bi trebalo našu slobodoljubivu zemlju i narod da udaljuje od takve EU dok ona ne promeni sistem vrednosti ili ne promeni odnos prema našoj zemlji.
To naravno ne činimo, ne činimo čak ni onda kada donosi odluke koje su štetne po naše nacionalne interese. Šta je sve EU učinila povodom Kosova i Metohije u prošlosti, to čini i danas. Postavlja to u pregovarački proces. Zar možemo biti prema takvoj organizaciji snishodljivi ovoliko koliko jesmo kada javno postavlja uslov da se odreknemo od Kosova i Metohije kao dela svoje nacionalne teritorije. Mislim da je to od tada bio dovoljan uslov da suspendujemo na određeno vreme pregovore sa EU o pridruživanju i da zastanemo na tom putu uslovljavanja.
Ne vidim kako ćemo preći tu pregradu. Da li nekim novim sporazumom u normalizaciji odnosa sa Kosovom i Metohijom pod okriljem EU. Verovatno da će to biti njihov izbor, ali to je loš put koji nas sigurno, ako ne vlast onda narod udaljiće od takve EU.
Zašto se pretpostavlja u javnosti da narod želi u EU? Sva istraživanja javnog mnjenja u zadnje dve godine govore o trendu pada interesovanja naroda za takvu EU. Slati slavospeve od strane Narodne skupštine kroz ovaj zaključak, suprotno volji naroda, mislim da nije ni celishodno, niti je u krajnjem moralno.
Još jedno pitanje o tekstu stoji svugde Narodna skupština podržava Vladu, podržava u različitim oblastima pitanjima delovanja Vlade prema EU? Mislim da Narodna skupština možda preko većine, vlasti, stranaka koje čine izvršnu vlast i zakonodavnu, ne može da sve druge poslaničke grupe, poslanike objedini u taj izraz Narodna skupština. Korektnije je reći da to čine te i te stranke većine koje budu glasale za ovakav zaključak o EU.
Naravno da o svakoj tački ovog zaključka imao bih dosta toga da kažem, ali neću radi vremena i poštovanja poslanika koji slušaju ovo izlaganje, izneću samo neke generalne stavove. Prvi se odnosi na to da je moranje primetiti da postoji poniznost u iskazu ovih tačaka u samom zaključku.
Govorimo o produbljivanju reformi. Kako odmiču reforme pod okriljem Evropske unije, mi dobijamo sve veće bezakonje i nesreću u samoj Republici Srbiji. Takav dvojni odnos Evropske unije prema sistemu vrednosti Srbije dovodi nas i doveo nas je u jednu društvenu krizu i Srbiji danas problematično što 80% političkih subjekata vlasti i opozicije propagira taj put da Evropska unija nema alternativu. Mislim lično, a i moje kolege, većina da postoji alternativa Srbiji, pogotovo od kako je Evropska unija naznačila priznavanje Kosova i Metohije kao uslov prijema, na kraju Srbije u Evropsku uniju.
Takođe, tu je dosta spornih formulacija, kao što su u tački 4. da je širok politički i društveni konsenzus neophodan da se postigne, pa ne znam da li će to kroz budžetska sredstva, donacije, delovanje u društvu, nastojati da se poveća raspoloženje prama članstvu Srbije u EU, kao što je to činjeno nekada. I, na kraju, gde se govori da Narodna skupština ističe da EU ostaje najvažniji strateški, politički i ekonomski partner Republike Srbije.
22/2 JJ/MP
Mi smo se doveli u takvu poziciju zato što smo prihvatali sve te inicijative i u pogledu investicija i povoljnih uslova država EU koje su investirale u Srbiju, naravno, izbora tržišta, iako kažemo da smo otvoreni za ceo svet, ne mi smo suzili svoje granice, upravo na tu EU i gledamo na nju kao starijeg brata bez koga nema ni suvereniteta, niti budućnosti i života.
Na kraju, mislim da je veoma opravdano razmišljati o referendumu u Srbiji, jer i prethodna vlast, a i ova pretpostavljaju da narod želi u Evropsku uniju. Dobro bi bilo da u ovim globalnim pomeranjima bezbednosnih procesa u Evropi, upravo da se izjasnimo kao narod da li jesmo za taj strateški pravac ili ne. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo, pokušaću, koristeći ovo vreme poslaničke grupe, da iskažem neke stvari direktno vezane za obrazovanje, a i neke okvirno koje su, nažalost, kao spoljni činioci uticali i sada utiču na politizaciju obrazovanja.
Promašeni potezi države iz minulih vremena, ne samo za ovu vlast, nego i pre, stižu na naplatu. Koji su to promašaji? Dugo smo ćutali o tome npr. da na FPN se osniva centar za američke studije, pa na kraju onda osnuje se i za ruske studije i na taj način se pridobijaju kadrovi kao saradnici nekih stranih ili agentura ili saradnika u njihovim poslovima kroz zajedničke studije, a ne da se pod kontrolom države razvija taj proces.
Posebno je problematično, a i danas se čudimo kada veći uticaj na profesore na nekim fakultetima imaju upravo posle toga ti strani centi moći nego nadležne institucije.
Takođe, bezbednosna provera je nešto što je legitimno za ljude koji rade u nastavnom procesu. Njihove posledice rada nisu jednokratne. Oni utiču ne samo na obrazovanje, nego i vaspitanje budućih generacija.
Tako da, svi ovi koji su dolazili na pozicije u nastavnom procesu u ustanovama, fakultetima, došli su verovatno na neki način posredno i uz blagoslov vlasti. Teško se sada lišiti tih pojedinih kadrova, ali oni su već naneli veliku štetu državi i budućim generacijama.
Sledeći problem, olako, pod uticajem komunizma, a i naknadno, prihvatili smo zdravo za gotovo nove nacije, nove etničke zajednice, nove države i onda uvodimo tom simetrijom i jezike i predmete. Pravimo razliku između te dece koja žive na istom prostoru.
Evo, olako govorimo o Sandžaku. Srbi govore o Raškoj oblasti. Ta deca učiće neka iz udžbenika koji su namenjeni srpskoj deci, ovi će učiti specifične istorijske sadržaje koji su po programu za bošnjački narod.
Šta će biti rezultat toga? Nepotrebna razlika. Ja moram reći one činjenice koje su istorijski poznate, a to je isti narod na tom prostoru razlikuje se samo po verskoj pripadnosti, sve drugo je zajedničko, i istorijsko poreklo i kulturološka obeležja i razumevanje i tradicija u mnogome, koji je narod bolje baštinio i sarađivao pre nego što nam je komunizam nametnuo različitosti.
Problem nije samo u tome šta je komunizam uradio, nego što te vrednosti komunizma i dan danas posredno baštinimo i pravimo više i etničkih i nacionalnih zajednica nego što ih realno imamo. Neće takav odnos sigurno doneti veću slobodu ni Srbima u Raškoj oblasti, niti Bošnjacima u Sandžaku, ili delu Sandžaka, bolje rečeno, jer drugi deo je na prostoru Crne Gore.
Sledeće što je meni veliki problem, da bazu podataka, elektronsku, treba da radi neka firma koja nije državna. Ko je to uopšte sebi dozvolio da na popis ili podatke dece ima strana država, a preko nje, ili strana firma, a preko nje mnoge druge države ili agencije u svetu? Možda sam pogrešno pročitao informaciju, ali takve stvari trebaju da su pod potpunim nadzorom države, kao i udžbenici. Nije to obična izdavačka delatnost, pa pravimo konkurs da imamo različite bukvare u Novom Sadu, u Novom Pazaru ili Bujanovcu, Preševu. Prirodno bi bilo da deca uče iz istog udžbenika. Neka je proces dolaska do udžbenika konkurencija sposobnosti, neka 10, 15 autora piše, ali onda na kraju se izabere jedan jedinstven udžbenik od strane nadležne komisije, a ne da to pravo ima pojedinačno svaki učitelj ili nastavnik da od pet, šest, ili više udžbenika bira onaj koji je njemu bitan.
Evo, završavam sa ovim. Hvala. Prijatno.
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo, imam tri pitanja za Vladu, prvo pitanje odnosi se na nebrigu Ministarstva odbrane i Generalštaba o vojnim objektima. Naime, nije to slučaj samo sada. U dužem vremenskom periodu nakon 2000. godine pa sve do danas postoji kontinuitet olakog otuđivanja vojnih objekata i lokacija, a posebno u centru Beograda. Istakao bih primer Katanićeve, Nemanjine ulice, Centra za vojno naučnu dokumentaciju i slično. Mislim da ta praksa treba da bude prekinuta, posebno sa Ministarstvom odbrane i Generalštabom.
U vezi sa tim iznosim u javnosti, a i ovde pred Skupštinom podatak. Tragajući za time došao sam do podatka da je 2003. godine izvršena ekspertiza ili veštačenje Ministarstva odbrane i Generalštaba i da je utvrđeno da ne treba da se ruši ni jedan ni drugi objekat, da ključni elementi nisu poremećeni i da se objekat može rekonstruisati i vratiti u staro stanje. U vezi sa tim postoje podaci u Upravi za infrastrukturu Ministarstva odbrane kod nas, danas.
Sledeće pitanje odnosi se na bezbednosni aspekt rešavanja ovog pitanja na način kako je predviđeno Nacrtom zakona. U vezi sa tim pitanje Vladi. Kako je moguće da se Vlada, nadležno ministarstvo odbrane ne oglasi povodom predloga ovog zakona? Naime, u vezi sa pokretanjem Nacrta ovog zakona trebalo se obezbediti mišljenje nadležnih bezbednosnih službi Ministarstva, pa i BIA, jer se radi o izgradnji kompleksa u centru vladinih institucija.
Sigurno da u ovakvom stanju na tom mestu ne može ostati stari Generalštab, odnosno vladine institucije u tom objektu, da se Vojno obaveštajna i VBA moraju seliti, da se moraju seliti dva sektora Ministarstva odbrane, a to je Sektor za materijalne resurse i Sektor za ljudske resurse.
Takođe, ako bi se kojim slučaju, a ja u to ne verujem i pored donošenja zakona izgradio taj hotelski kompleks od nekih tridesetak spratova, koji je to osećaj u bezbednosnom smislu da danas sa savremenim aparaturama za prisluškivanje ni jedna institucija Vlade ne bi bila bezbedna. Ni Ministarstvo spoljnih poslova, ni Vlada, ni Ministarstvo finansija, naravno ni Generalštab, niti ti delovi Ministarstva odbrane koji bi ostali na toj lokaciji.
Ovo govorim javno jer sutra sigurno neko može odgovarati za ugrožavanje nacionalne bezbednosti Srbije u dužem vremenskom periodu, jer se radi o stranoj investiciji gde nemamo potpune podatke od ugrađenih materijala pa do toga koje prostorije i u koje namene će se sve koristiti.
Treće pitanje. Kada će Vlada da inicira referendum o tzv. evropskom putu? Sve vlasti i prošla i ova posredno preko rezultata izbora zaključivale su da evropski put, odnosno EU nema alternativu. Po istraživanjima javnog mnjenja, to danas nije tako ni blizu. Mislim da bi bilo moralno i odgovorno da se ispita šta je volja naroda, a ne šta to želi izvršna ili čak zakonodavna vlast. Hvala vam i toliko.
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo, imam jedno pitanje Vladi u vezi strateških resursa Srbije. Saopštiću opštepoznatu činjenicu prvo da nakon oktobarskih promena 2000. godine vlasti su sve do 2012. radile na rasprodaji imovine prethodnih generacija. Nažalost, taj proces nastavila je i ova vlast, rasprodajom strateških resursa. Još malo je ostalo u Srbiji da se proda, ali ova vlast prodaje sada ostatak imovine budućih generacija.
U vezi sa tim, saopštavam primer, Mađarska državna elektroenergetska kompanija saopštila je informaciju da je uzela većinski paket „Energotehnike“ iz južne Bačke i „Elektromontaže“ iz Kraljeva. Dakle, ono malo resursa što je još ostalo, nije Vlada promenila kurs da spreči dalju rasprodaju.
U vezi sa tim, pitanje Vladi – da li je namerna da zaustavi proces dalje rasprodaje strateških resursa Srbije? Drugo, da li će pokrenuti donošenje zakona o zaštiti strateških resursa Srbije? Ako se ovaj proces nastavi ovakvim tempom, naše potomstvo će ostati bez imovine. Za njih će Srbija postati geografski pojam, a ništa oko njih neće biti njihovo. Toliko. Hvala vam.
Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo, juče sam hteo da pokrenem pitanje nove procene geostrateškog pozicioniranja Srbije. Mislim da smo prespavali dosta vremena a da ništa na tom planu nismo uradili na bazi te nove geostrateške procene i to je pitanje - zašto organi bezbednosti do sada nisu uradili novu bezbednosnu procenu Srbije i geostratešku procenu daljih kretanja u Evropi, radi pozicioniranja Srbije u budućnosti?
Drugo pitanje vezano je za nabavku "Rafala". Mislim da je manja šteta i pokloniti Francuzima ono što smo do sad uplatili a ne realizovati program u celosti, jer vidimo kuda sve ovo ide.
Treće pitanje na koje nije bilo do sada odgovora - zašto Vlada ne da tačne podatke koliko je ustupila zemljišta Generalštaba i Ministarstva odbrane i zašto mi kao Skupština ne dobijemo o tome informaciju koliko je to metara kvadratnih i da li je skinuta zaštita sa tog kulturnog dobra Srbije na ime investicija vezanih za američkog investitora? Ne bih dalje o tome.
To su ta tri pitanja. Hvala.