Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam za Vladu tri pitanja.
Prvo pitanje odnosi se na potrebu promene spoljnopolitičkog kursa Republike Srbije. Naime, od 2000. godine i prošla vlast i ova zastupa maksimu „Evropska unija nema alternativu“. I danas kada nestaje unipolarni svetski poredak, kada se konstruišu nove globalne sile, kada treba da odredimo svoju poziciju, mi uporno hrlimo ka Evropskoj uniji, po cenu gubitka Kosova i Metohije. Predlažem sasvim opravdano da je neophodno od strane Vlade Republike Srbije doneti odluku da se zaustavi proces pridruživanja Evropskoj uniji sve do onog momenta dok iz uslova iz pregovaračkih poglavlja, iz 35. poglavlja, ne izbaci taj uslov vezan za Kosovo i Metohiju.
3/1 VS/MT 10.20 – 10.30
Mi danas, takođe, veoma bojažljivo branimo nove pozicije globalnih sila, a zalažemo se za opstanak EU, ovakve kakva jeste, koja se pokazala veoma nepovoljna u jednostavno pozicioniranju u odnosu na nove globalne sile. Vidimo iz dana u dan nanosi sve veće probleme, a regionalne organizacije evropske poput EU i NATO postaju zaborav po malo istorije.
Drugo pitanje – kada će Vlada uraditi, preko nadležnih institucija, bezbednosnu procenu sa organima kojima je to dužnost i namena? Tom bezbednosnom procenu na zatvorenoj sednici trebalo bi da budu upoznati i poslanici Narodne skupštine. Za tim postoji potreba, ne da se informišemo samo iz javnih medija, nego da dobijemo i kredibilne informacije od vladinih institucija.
Treće pitanje odnosi se na strategijski sistem države. Mi imamo sporadično strategije za državne funkcije koje s vremena na vreme dođu ovde u Narodnu skupštinu, ali nemamo uređen strategijski sistem.
Naime, u svim uređenim, razvijenim državama svaka funkcija države treba da ima strategiju koju usvaja Skupština ili parlament. Mi danas to imamo za nekoliko strategija, ali kada odete na sajte Vlade Republike Srbije onda tamo ćete naći preko 120 strategija od kojih većina nisu strategije, nego su neki projekti, planovi ili programi.
Mislim da je sazrelo vreme posle dvadeset pet, šest godina od demokratskih promena da se uredi taj strategijski sistem i da jasno znamo, pa i tražimo od Vlade da sve držane funkcije dostave urađene strategije.
U okviru ovog pitanja zadnje ili poslednje Strategija nacionalne bezbednosti i Strategija odbrane urađene 2019. godine, desio se lom u promeni spoljno-političkih činilaca bezbednosti, od globalnog do regionalnog nivoa. O tome mogli bi danima da raspravljamo, ali mislim da postoji potreba, ali u metodološkom i zakonskom smislu obaveza nadležnih organa da urade tu novu bezbednosnu procenu i shodno rezultatima te procene da pristupe izradi nove Strategije nacionalne bezbednosti i Strategije odbrane.
Hvala, toliko.
Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo, poštovani narode, imam tri pitanja.
Prvo pitanje – strateško pozicioniranje Srbije rekao bih odavno pogrešno. I dalje tvrdoglavo idemo kao EU, hvalimo se da su nam SAD strateški partner, saveznik, a onda dobijamo njihovo pozicioniranje i odnos prema nama da treba da priznamo lažnu NATO državu Kosovo i da to isto ta država učini prema Srbiji, a da posle toga ne oglasi se ni Vlada, ni jedan državni organ. Pa, i za nas ovde kao Skupštinu, najviše zakonodavno telo, izgleda mi to nije problem.
Drugo pitanje – zašto tvrdoglavo Vlada Srbije srlja u rasprodaju strateških resursa?
Zadnja odluka Vlade u vezi proglašenja sedam preduzeća doo društvima sa ograničenom odgovornošću ide ka tome da se i ono malo resursa što je ostalo nakon rasprodaje od 2000. godine do danas rasproda i da potomstvo naše ostaje bez elementarnih resursa za život.
Samo bih naveo – kome može pasti na pamet da ono što je sad zaista vredno u Srbiji stavlja u mogućnost privatizacije, pre svega „Putevi Srbije“, „Emisiona tehnika“, „Srbija vode“, „Zavod za udžbenike“, o kome smo govorili upravo šta nam znači taj zavod, „Javna skloništa“ i slično?
Treće pitanje – Generalštab, Ministarstvo odbrane ponovo je postalo u medijima, u medijskom prostoru a među političkim strankama centralno pitanje podele i borbe za taj prostor, odnosno klevetanje jedne ili druge strane zašto se to desilo. Neka tužilaštvo i sudovi utvrde odgovornost lica koja su učestvovala u tom procesu već očigledno nezakonito.
2/2 JJ/MT
Moje pitanje prema Generalštabu i Ministarstvu odbrane, prvenstveno Ministarstvu odbrane kao delu Vlade – da izađe sa predlogom uređenja tog prostora nakon svega što se desilo. Kakav god predlog bio da ide na Vladu, a Vlada da informiše Narodnu skupštinu šta je njen predlog sa tim prostorom da se učini.
Nije uljudno u medijima da se taj prostor naziva ruglom, kao da je to ruglo napravio srpski narod a da nije napravio NATO tokom agresije 1999. godine. Mislim da u tom pogledu treba uticati na medije da se to ne dešava i da se ne proglašava nešto što je kulturno dobro ruglom jer to ruglo nije napravio niko u Srbiji, pod navodnicima, negu su upravo napravili ti tzv. prijatelji iz NATO pakta i pre svega SAD u tom periodu.
Hvala vam.
Hvala, poštovana predsedavajuća.
Dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, neću o pravosuđu, nije bliža zona mog interesovanja, ali hoću o Evropskoj uniji, o Predlogu zaključka povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2025. godinu. Mislim da je to izuzetno bitno strateško pitanje danas za Srbiju i za Evropu celu. Vezati se za Evropsku uniju na ovaj način kako mi to činimo, mogu slobodno reći priznajući njen odnos prema nama kao legitiman i kao pozitivan, ne iznoseći u ovom zaključku ništa loše što je nađeno u Izveštaju Evropske unije za Srbiju, mislim da nije dobar put odnosa prema samoj toj uniji, kao da ne primećujemo šta to sve Evropska unija loše čini po naše nacionalne interese.
22/1 JJ/MP 13.40 – 13.45
Pri analizi ovih zaključaka pošao od jednog pitanja koje se većini ljudi danas postavlja u Srbiji, šta je to EU danas? Ona ne liči na sebe pre tri, četiri, pet godina, da ne kažem pre 15 godina, kada je bila privlačna u smislu razvoja, napretka, progresa i delovala je sa tih pozicija. Ona danas deluje više kao militantna jedna vojna organizacija, jedan sistem ili podsistem u okviru NATO pakta, čak je militantnija kroz svoje vodeće članice i njihovo delovanje u okviru EU preko različitih formata, kao što su inicijative vezane za pomoć Ukrajini, finansijsku, materijalnu, u oružju, opremi.
Sve je to nešto što bi trebalo našu slobodoljubivu zemlju i narod da udaljuje od takve EU dok ona ne promeni sistem vrednosti ili ne promeni odnos prema našoj zemlji.
To naravno ne činimo, ne činimo čak ni onda kada donosi odluke koje su štetne po naše nacionalne interese. Šta je sve EU učinila povodom Kosova i Metohije u prošlosti, to čini i danas. Postavlja to u pregovarački proces. Zar možemo biti prema takvoj organizaciji snishodljivi ovoliko koliko jesmo kada javno postavlja uslov da se odreknemo od Kosova i Metohije kao dela svoje nacionalne teritorije. Mislim da je to od tada bio dovoljan uslov da suspendujemo na određeno vreme pregovore sa EU o pridruživanju i da zastanemo na tom putu uslovljavanja.
Ne vidim kako ćemo preći tu pregradu. Da li nekim novim sporazumom u normalizaciji odnosa sa Kosovom i Metohijom pod okriljem EU. Verovatno da će to biti njihov izbor, ali to je loš put koji nas sigurno, ako ne vlast onda narod udaljiće od takve EU.
Zašto se pretpostavlja u javnosti da narod želi u EU? Sva istraživanja javnog mnjenja u zadnje dve godine govore o trendu pada interesovanja naroda za takvu EU. Slati slavospeve od strane Narodne skupštine kroz ovaj zaključak, suprotno volji naroda, mislim da nije ni celishodno, niti je u krajnjem moralno.
Još jedno pitanje o tekstu stoji svugde Narodna skupština podržava Vladu, podržava u različitim oblastima pitanjima delovanja Vlade prema EU? Mislim da Narodna skupština možda preko većine, vlasti, stranaka koje čine izvršnu vlast i zakonodavnu, ne može da sve druge poslaničke grupe, poslanike objedini u taj izraz Narodna skupština. Korektnije je reći da to čine te i te stranke većine koje budu glasale za ovakav zaključak o EU.
Naravno da o svakoj tački ovog zaključka imao bih dosta toga da kažem, ali neću radi vremena i poštovanja poslanika koji slušaju ovo izlaganje, izneću samo neke generalne stavove. Prvi se odnosi na to da je moranje primetiti da postoji poniznost u iskazu ovih tačaka u samom zaključku.
Govorimo o produbljivanju reformi. Kako odmiču reforme pod okriljem Evropske unije, mi dobijamo sve veće bezakonje i nesreću u samoj Republici Srbiji. Takav dvojni odnos Evropske unije prema sistemu vrednosti Srbije dovodi nas i doveo nas je u jednu društvenu krizu i Srbiji danas problematično što 80% političkih subjekata vlasti i opozicije propagira taj put da Evropska unija nema alternativu. Mislim lično, a i moje kolege, većina da postoji alternativa Srbiji, pogotovo od kako je Evropska unija naznačila priznavanje Kosova i Metohije kao uslov prijema, na kraju Srbije u Evropsku uniju.
Takođe, tu je dosta spornih formulacija, kao što su u tački 4. da je širok politički i društveni konsenzus neophodan da se postigne, pa ne znam da li će to kroz budžetska sredstva, donacije, delovanje u društvu, nastojati da se poveća raspoloženje prama članstvu Srbije u EU, kao što je to činjeno nekada. I, na kraju, gde se govori da Narodna skupština ističe da EU ostaje najvažniji strateški, politički i ekonomski partner Republike Srbije.
22/2 JJ/MP
Mi smo se doveli u takvu poziciju zato što smo prihvatali sve te inicijative i u pogledu investicija i povoljnih uslova država EU koje su investirale u Srbiju, naravno, izbora tržišta, iako kažemo da smo otvoreni za ceo svet, ne mi smo suzili svoje granice, upravo na tu EU i gledamo na nju kao starijeg brata bez koga nema ni suvereniteta, niti budućnosti i života.
Na kraju, mislim da je veoma opravdano razmišljati o referendumu u Srbiji, jer i prethodna vlast, a i ova pretpostavljaju da narod želi u Evropsku uniju. Dobro bi bilo da u ovim globalnim pomeranjima bezbednosnih procesa u Evropi, upravo da se izjasnimo kao narod da li jesmo za taj strateški pravac ili ne. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam za Vladu tri pitanja.
Prvo pitanje odnosi se na potrebu promene spoljnopolitičkog kursa Republike Srbije. Naime, od 2000. godine i prošla vlast i ova zastupa maksimu „Evropska unija nema alternativu“. I danas kada nestaje unipolarni svetski poredak, kada se konstruišu nove globalne sile, kada treba da odredimo svoju poziciju, mi uporno hrlimo ka Evropskoj uniji, po cenu gubitka Kosova i Metohije. Predlažem sasvim opravdano da je neophodno od strane Vlade Republike Srbije doneti odluku da se zaustavi proces pridruživanja Evropskoj uniji sve do onog momenta dok iz uslova iz pregovaračkih poglavlja, iz 35. poglavlja, ne izbaci taj uslov vezan za Kosovo i Metohiju.
3/1 VS/MT 10.20 – 10.30
Mi danas, takođe, veoma bojažljivo branimo nove pozicije globalnih sila, a zalažemo se za opstanak EU, ovakve kakva jeste, koja se pokazala veoma nepovoljna u jednostavno pozicioniranju u odnosu na nove globalne sile. Vidimo iz dana u dan nanosi sve veće probleme, a regionalne organizacije evropske poput EU i NATO postaju zaborav po malo istorije.
Drugo pitanje – kada će Vlada uraditi, preko nadležnih institucija, bezbednosnu procenu sa organima kojima je to dužnost i namena? Tom bezbednosnom procenu na zatvorenoj sednici trebalo bi da budu upoznati i poslanici Narodne skupštine. Za tim postoji potreba, ne da se informišemo samo iz javnih medija, nego da dobijemo i kredibilne informacije od vladinih institucija.
Treće pitanje odnosi se na strategijski sistem države. Mi imamo sporadično strategije za državne funkcije koje s vremena na vreme dođu ovde u Narodnu skupštinu, ali nemamo uređen strategijski sistem.
Naime, u svim uređenim, razvijenim državama svaka funkcija države treba da ima strategiju koju usvaja Skupština ili parlament. Mi danas to imamo za nekoliko strategija, ali kada odete na sajte Vlade Republike Srbije onda tamo ćete naći preko 120 strategija od kojih većina nisu strategije, nego su neki projekti, planovi ili programi.
Mislim da je sazrelo vreme posle dvadeset pet, šest godina od demokratskih promena da se uredi taj strategijski sistem i da jasno znamo, pa i tražimo od Vlade da sve držane funkcije dostave urađene strategije.
U okviru ovog pitanja zadnje ili poslednje Strategija nacionalne bezbednosti i Strategija odbrane urađene 2019. godine, desio se lom u promeni spoljno-političkih činilaca bezbednosti, od globalnog do regionalnog nivoa. O tome mogli bi danima da raspravljamo, ali mislim da postoji potreba, ali u metodološkom i zakonskom smislu obaveza nadležnih organa da urade tu novu bezbednosnu procenu i shodno rezultatima te procene da pristupe izradi nove Strategije nacionalne bezbednosti i Strategije odbrane.
Hvala, toliko.
Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo, poštovani narode, imam tri pitanja.
Prvo pitanje – strateško pozicioniranje Srbije rekao bih odavno pogrešno. I dalje tvrdoglavo idemo kao EU, hvalimo se da su nam SAD strateški partner, saveznik, a onda dobijamo njihovo pozicioniranje i odnos prema nama da treba da priznamo lažnu NATO državu Kosovo i da to isto ta država učini prema Srbiji, a da posle toga ne oglasi se ni Vlada, ni jedan državni organ. Pa, i za nas ovde kao Skupštinu, najviše zakonodavno telo, izgleda mi to nije problem.
Drugo pitanje – zašto tvrdoglavo Vlada Srbije srlja u rasprodaju strateških resursa?
Zadnja odluka Vlade u vezi proglašenja sedam preduzeća doo društvima sa ograničenom odgovornošću ide ka tome da se i ono malo resursa što je ostalo nakon rasprodaje od 2000. godine do danas rasproda i da potomstvo naše ostaje bez elementarnih resursa za život.
Samo bih naveo – kome može pasti na pamet da ono što je sad zaista vredno u Srbiji stavlja u mogućnost privatizacije, pre svega „Putevi Srbije“, „Emisiona tehnika“, „Srbija vode“, „Zavod za udžbenike“, o kome smo govorili upravo šta nam znači taj zavod, „Javna skloništa“ i slično?
Treće pitanje – Generalštab, Ministarstvo odbrane ponovo je postalo u medijima, u medijskom prostoru a među političkim strankama centralno pitanje podele i borbe za taj prostor, odnosno klevetanje jedne ili druge strane zašto se to desilo. Neka tužilaštvo i sudovi utvrde odgovornost lica koja su učestvovala u tom procesu već očigledno nezakonito.
2/2 JJ/MT
Moje pitanje prema Generalštabu i Ministarstvu odbrane, prvenstveno Ministarstvu odbrane kao delu Vlade – da izađe sa predlogom uređenja tog prostora nakon svega što se desilo. Kakav god predlog bio da ide na Vladu, a Vlada da informiše Narodnu skupštinu šta je njen predlog sa tim prostorom da se učini.
Nije uljudno u medijima da se taj prostor naziva ruglom, kao da je to ruglo napravio srpski narod a da nije napravio NATO tokom agresije 1999. godine. Mislim da u tom pogledu treba uticati na medije da se to ne dešava i da se ne proglašava nešto što je kulturno dobro ruglom jer to ruglo nije napravio niko u Srbiji, pod navodnicima, negu su upravo napravili ti tzv. prijatelji iz NATO pakta i pre svega SAD u tom periodu.
Hvala vam.
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo, imam tri pitanja za Vladu, prvo pitanje odnosi se na nebrigu Ministarstva odbrane i Generalštaba o vojnim objektima. Naime, nije to slučaj samo sada. U dužem vremenskom periodu nakon 2000. godine pa sve do danas postoji kontinuitet olakog otuđivanja vojnih objekata i lokacija, a posebno u centru Beograda. Istakao bih primer Katanićeve, Nemanjine ulice, Centra za vojno naučnu dokumentaciju i slično. Mislim da ta praksa treba da bude prekinuta, posebno sa Ministarstvom odbrane i Generalštabom.
U vezi sa tim iznosim u javnosti, a i ovde pred Skupštinom podatak. Tragajući za time došao sam do podatka da je 2003. godine izvršena ekspertiza ili veštačenje Ministarstva odbrane i Generalštaba i da je utvrđeno da ne treba da se ruši ni jedan ni drugi objekat, da ključni elementi nisu poremećeni i da se objekat može rekonstruisati i vratiti u staro stanje. U vezi sa tim postoje podaci u Upravi za infrastrukturu Ministarstva odbrane kod nas, danas.
Sledeće pitanje odnosi se na bezbednosni aspekt rešavanja ovog pitanja na način kako je predviđeno Nacrtom zakona. U vezi sa tim pitanje Vladi. Kako je moguće da se Vlada, nadležno ministarstvo odbrane ne oglasi povodom predloga ovog zakona? Naime, u vezi sa pokretanjem Nacrta ovog zakona trebalo se obezbediti mišljenje nadležnih bezbednosnih službi Ministarstva, pa i BIA, jer se radi o izgradnji kompleksa u centru vladinih institucija.
Sigurno da u ovakvom stanju na tom mestu ne može ostati stari Generalštab, odnosno vladine institucije u tom objektu, da se Vojno obaveštajna i VBA moraju seliti, da se moraju seliti dva sektora Ministarstva odbrane, a to je Sektor za materijalne resurse i Sektor za ljudske resurse.
Takođe, ako bi se kojim slučaju, a ja u to ne verujem i pored donošenja zakona izgradio taj hotelski kompleks od nekih tridesetak spratova, koji je to osećaj u bezbednosnom smislu da danas sa savremenim aparaturama za prisluškivanje ni jedna institucija Vlade ne bi bila bezbedna. Ni Ministarstvo spoljnih poslova, ni Vlada, ni Ministarstvo finansija, naravno ni Generalštab, niti ti delovi Ministarstva odbrane koji bi ostali na toj lokaciji.
Ovo govorim javno jer sutra sigurno neko može odgovarati za ugrožavanje nacionalne bezbednosti Srbije u dužem vremenskom periodu, jer se radi o stranoj investiciji gde nemamo potpune podatke od ugrađenih materijala pa do toga koje prostorije i u koje namene će se sve koristiti.
Treće pitanje. Kada će Vlada da inicira referendum o tzv. evropskom putu? Sve vlasti i prošla i ova posredno preko rezultata izbora zaključivale su da evropski put, odnosno EU nema alternativu. Po istraživanjima javnog mnjenja, to danas nije tako ni blizu. Mislim da bi bilo moralno i odgovorno da se ispita šta je volja naroda, a ne šta to želi izvršna ili čak zakonodavna vlast. Hvala vam i toliko.