| 29.04.2026. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prebivalištu i boravištu građana |
u proceduri
|
| 29.04.2026. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti |
u proceduri
|
| 29.04.2026. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru predsednika Republike |
u proceduri
|
Hvala predsedavajuća.
Pre nego što kažem vezano za član 36. i limit za nabavljanje municije za ličnu bezbednost, hteo bih da se zahvalim koleginici Staši Stojanović, hteo sam i juče popodne, ali ona nije bila tu, ali svejedno nadam se da ćete joj preneti, hvala joj za jedan divan snimak koji je ona objavila na svojim mrežama, nadam se da ću kao i oficir i kao džentlmen imati prilike i lično da joj se zahvalim. Hvala najlepše.
Sada da krenemo na amandman.
U članu 36. stav 3. menja se broj 100 i zamenjuje se sa brojem 500 komada municije. Zašto ovo govorimo od 500? Pa, podsetiću vas da je do 2015. godine to bio taj broj, od 2015. godine zakon uopšte ne ograničava broj municije, a samo da objasnim narodu zbog čega i zašto. Naravno, mi i dalje ovde administriramo i zatežemo izuzetno oštro, legalne vlasnike, a oni, priznaćete i vi i mi, nisu problem, problem su naravno nelegalni vlasnici i kriminalci, ali ovih 100 metaka, onaj koji je ikada pucao iz pištolja zna da na jednom običnom gađanju samo da bi upucali oružje takozvano, znači pod znacima navoda, vama je potrebno između 100 i 150 metaka to svi iz policije znaju, to iz vojske znaju, to svi streljači znaju, strelci, to svi lovci znaju. Prema tome, ovo je zaista nesrazmerno nizak broj ispod količine koja se potroši na jednom najobičnijem gađanju. Hvala najlepše.
Hvala, predsedavajuća.
Član 37, takođe, limit za držanje i čuvanje municije. Mi ostajemo pri tome da zaista broj 100 mora da se promeni i da može držati najviše 500 komada municije za oružje i ličnu bezbednost.
Hteo bih, pošto nisam dobio repliku, samo da vas zamolim da pogledate moju izjavu i da je preslušate i ako nađete rečju uvredu, ja onda zaista ne znam šta dalje da vam kažem.
Pri tome, vi ste i juče bili svedoci da se ovde poziva na samoubistvo. To se naravno ne sankcioniše, ali se zato sankcioniše poređenje tviter naloga sa skupštinskim govorom. Hvala najlepše.
Član 43. naravno, čuvanje i rukovanje oružjem. Mi predlažemo da se u članu 43. pored čuvanja u sefovima i kasama ili ormanima od čvrstog materijala, dodaju stav 3. i 4. koji glase: „Oružje i municija mogu se čuvati u posebno obezbeđenoj zaključanoj prostoriji koja ispunjava propisane bezbednosne uslove, što se smatra odgovarajućim načinom čuvanja u smislu ovog člana. Bliže uslove koje mora ispunjavati prostorija iz stava 3. propisuje ministar“. Zašto? Zato što ljudi kolekcionari, lovci, sportisti itd. malo je iluzorno da za svako oružje imaju sef za municiji itd. U vojsci je to tako regulisano. Imate tzv. „ćorave sobe“ gde držite i može se vrlo lako … Obično lovci imaju prostora, sportisti itd. da i to bude.
O načinu ponašanja i svemu ostalom ja sam očekivao od vas, s obzirom na vaše iskustvo, s obzirom na način vašeg ponašanja da ćete sama uočiti da je narušavanje člana 104. Poslovnika gde vređate stranku i vođu stranke i zato sam mislio da ćete mi dati repliku. Hvala najlepše.
Hvala. Eh, hvala predsedavajući. Gospodine Odaloviću, poznajemo se i jako dobro znate da sam vrlo ozbiljan kad nešto iznosim. Iako vaš govor, moram da priznam, je u maniru vaše stranke, ima taj socrealističku demagogiju, ali evo daću vam na brzinu, ovaj, odnosno brzo i jasno deset amandmana. Tri su ključna.
Član osamnaest. Brišemo navike, sklonosti, druge okolnosti. Stavljamo konkretne, poverljive činjenice. Ako neko gubi pravo na oružje, neka to bude na osnovu dokaza, a ne ovo što vi govorite na osnovu utiska rekla-kazala, u gradu se priča i tako dalje. 'nači, dokazi.
Član trideset šest i trideset sedam. Zakon iz 2015. godine ukidaju ograničenje municije za sve vlasnike. Ovaj predlog ga vraća, ali samo za onog ko oružje drži legalno. Sto komada godišnje.
Onaj ko je van sistema ovim limitom nije dotaknut. Tražimo da se municija za ličnu bezbednost izjednači sa municijom za lovce i sportiste. Član trideset četiri. Oružje danas postaje vlasništvo države automatski bez suda. Tražimo da ni jedno trajno oduzimanje ne ide bez pravosnažne presude i daću vam još sedam u istom pravcu, samo brže.
Član dvanaest, procena mora biti vezana za konkretno lice. Član dvadeset, stranka ima pravo, ne mislim na stranku političku, nego jel, da vidi na osnovu čega je odbijen. Član četrdeset tri, čuvanje oružja srazmerno onome što neko poseduje. Član četrdeset šest, odbijanje dozvole mora imati obrazloženje. Član pedeset jedan, privremeno oduzimanje ograničeno na šest meseci.
Član devedeset, pristup registru sa, se evidentira, znači da bude evidencije. Član sto dvanaest, stečena prava ostaju netaknuta. Svi traže isto, pravilo umesto procene. Hvala.
Je l' ovo? E, da. Hvala. Ovo zaista, ovo zaista nema smisla da koleginicu Mariniku Tepić ne pustite da kaže ono što ima, jer ovo je parlament, ovo je demokratija. Mi smo svi narodni poslanici. Ovde niko nikog nije vređao. Hajde da budemo iskreni bar jedan minut, pa onda poslanik glasa kako god ko hoće. U četvrtak Viši sud u Beogradu izrekao je presudu roditeljima dečaka koji je počinio masovno ubistvo u Ribniku.
Otac četrnaest i po godina zatvora, majka skoro tri godine. Cela zemlja je tog dana bila u šoku. Samo dan kasnije, sutradan, u petak, ovaj zakon je stigao u Skupštinu. Ne verujemo u ovim godinama u kojima jesmo da je stvar slučajnosti. Znam, evo, čuo sam i malopre, da je rok Brisel trideseti jun, direktiva.
Dobro, neka je to istina, ali taj rok je bio poznat mesecima unapred. Mogli ste ovaj zakon i još pre dva meseca da pošaljete u predsudu u ruku. Sačekali ste presudu. Ah, šta taj zakon, kad ga pročitate, zapravo radi? Mislim, to je sto dvadeset i šest članova zakona.
Na papiru, naravno, ovo što smo čuli u vertiri kontrola oružja. U praksi, pritisak na one koji su već u sistemu. To su lovci, to su sportisti, to su rezervisti, da ne kažem masa mojih kolega penzionisanih u uniformi, provereni, ne po triput, nego po trideset i tri puta, koji su retkokad, da ne kažem skoro nikad, ikome naudili. Svi oni su već p-prošli provere. Već su pod kontrolom države, a i onoga što su radili dok su bili aktivni, primera radi govorim o rezervistima.
I oni ne-- oni se znači kontrolišu. Oni, ovaj, idu na lekarske preglede i tako dalje. A kriminal? Kriminal ne dolazi u policijsku upravu, ne podnosi zahtev, ne čeka lekarsko uverenje. I tu dolazimo do suštine.
Ovaj zakon, ko je pažljivo čitao, hirurški i precizno svuda meri barute na gram, municiju i metke na komade. Potpisuje rokove od osam, petnaest, dvadeset četiri sata za svaku tehničku stvar. A onda dolazimo do člana osamnaest. Tu piše, citiram, da bezbednosna smetnja postoji ako lice svojim ponašanjem, navikama ili sklonostima ukazuje da bi moglo predstavljati opasnost ili ako postoje druge okolnosti. Kakve navike?
Koje? Koje sklonosti? Koje druge okolnosti? Znači, u stanju ste da merite barut na grame, ali niste da objasnite jednu ključnu reč. Ovde je problem u diskreciji moći u rukama policije bez dovoljno jasnih kriterijuma i kriterijuma kontrole.
To je previd, odnosno, izvinjavam se, to nije previd, to je izbor. E, ali, al' to nije u jednom članu, to je raz-liveno kroz ceo sistem izdavanja dozvola. Ne zaboravimo ni Banjsku, gde se pokazalo, da vas podsetim, na ogromne količine naoružanja i vojne opreme, da niko nije odgovarao za te propuste. U Ribnikaru i Duboni, u Malom Orašu, koji također pominjete, je otac sopstvenom ildencijom snabevao sina oružjem. Sistem nije reg-reagovao na signale koji su već postojali.
Imam i konkretan primer, da vas podsetim, na Treći Mart, Bogatić, Milan Panić, poljoprivrednik, ratni veteran sa Kosova, vraća se sa protesta u Šapcu. Tog istog dana policija ga poziva da preda oružje, sve legalno, sve prijavljeno. Jedno od oružja ima i revers iz ratnog perioda. Predaje ga uz pratnju policije, a pred stanicom ostavlja uniformu koju je nosio kao borac. Opet slučajnost posle, posle protesta u Šapcu.
Ja ne tvrdim razloge, zaista, ali pitam javno, da li je slučajno da se to dešava neposredno posle protesta? Ako jeste, nek se objasni. Ako nije, onda govorimo oponovo o diskreciji, koja nije ograničena, nego podignuta na nivo pravila. I od sada od istih građana tražite da bez rezerve veruju vašoj diskreciji sistema. Najsvježiji primjer Jesenjak, restoran 27.
Čovek ubijen, telo nestalo. Ce-cela zemlja bruji o tome. Ne govorimo ovde o lovci i o sportisti, ne govorimo o sportskom strelcu. Govorimo o ilegalnom oružju i krivičnom delu ubistva. Šta Tužilaštvo navodi?
Da vas podsetim, da je pištolj kojim je, kako se sumnja, izvršeno ubistvo, donela žena iz šteka, pod znacima navoda. Predala ga čoveku, onom drugom. Taj drugi je po optužnici povukao barač. Ko je taj drugi, istraga će pokazati, ali posle vaše vlasti. Niko to oružje nije prijavio, niko nije tražio odobrenje.
Niko nije čekao lekarsko uverenje. To je upravo zona u kojoj sistem mora da bude najjači, a ne najtiši. Da vas pitam pošteno, da li je najveći bezbednosni problem u Srbiji čovek sa registrovanom puškom ili tokovi ilegalnog oružja i veze kriminala sa onima koji bi morali da sprovode zakon? E, tu se vidi ono što ovaj zakon ne rešava. Opasnost, gospodo, podvlačim, ne dolazi iz legalnog sistema.
Dolazi iz tokova koji prolaze mimo institucija i, kako izgleda, ponekad pored samog vrha policije. Zato pitam, ko danas realno odlučuje o tome ko sme da nosi oružje? Ministar ili neko ispod njega? Diskreciona prava koja niko ne može da kontroliše? Po kojim kriterijumima i ko to kontroliše uopšte i na koji način?
Tri reči niste u stanju da objasnite i zato se ovde ne radi o oružju. Radi se o državi. Hvala vam.
Hvala. Da pojasnim, znači kada je reč o standardnom sporazumu u slučaju da nisam bio jasan. Znači, upravo zato što je standardan, gospodo, nema ni jednog jedinog razloga da se krije šta je iza tog sporazuma. Drugo, govorite za bezbednosti- Da kažem da mi ne tražimo operativne tajne, nego političku odgovornost za ono što će građani Srbije da plate. I još jedna stvar.
Što se tiče ovoga zakona i prava, to što je nešto formalno po zakonu ne znači da je politički prihvatljivo kad se kontrola svede na formalnost i vezano za ljude koje sam pominjao. Znate, ovaj, nije moral ono što vi pričate, nego je moral granica koju ne prelazite i kad možete i kad imate koristi od toga. Hvala najlepše