Otvaram treću sednicu Odbora za odbranu i unutrašnje poslove konstatujem da je u sali prisutno devet članova, odnosno zamenika članova Odbora i da postoji kvorum za rad i odlučivanje. Obaveštavam vas da sam u skladu sa članom 72. stav dva Poslovnik ovu sednicu sazvao u roku kraćem od predviđenog Poslovnikom, kako bi se razmotřila predložena tačka dnevnog reda. Na početku sednice u ime Odbora pozdravljam predstavnice Ministarstva unutrašnjih poslova koje su danas sa nama Draganu Jakšić, pomoćnika sekretara Ministarstva i Jelenu Matić iz Kancelarije za koordinaciju aktivnosti u borbi protiv trgovine ljudima pri Kabinetu ministra. Dobrodošli za ovu sednicu.

Predložio sam sledeći dnevni red. Pod jedan Razmatranje Predloga zakona o sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima i zaštiti žrtava, koji je podnela vlada u načelu. Molim vas da se izjasnimo o usvajanju predloženog dnevnog reda dizanjem ruku. Ko je za? (dvadeset sekundi pauza) Ko je protiv?

Ima li uzdržanih? Osam, je l' tako?

Konstatujem da je sa devet glasova za Odbor usvojio predloženi dnevni red. Molim vas da se pridržavamo uobičajene prakse što se tiče korišćenja vremena za raspravu. Radićemo u skladu sa članom 75. poslovnika Narodne skupštine.

Pre prelaska na rad po utvrđenom dnevnom redu potrebno je da se izjasnimo o zapisniku dvadeset druge sednice Odbora. Da li ima primedbi na zapisnik dvadeset druge sednice Odbora? (dva sekunde pauza) Nema. Onda stavljam zapisnik dvadeset druge sednice Odbora za odbranu i unutrašnje poslove na glasanje. Ko je za?

(trinaest sekundi pauza) Devet. Protiv? Uzdržanih? Konstatujem da je sa devet glasova za Odbor usvojio navedeni zapisnik. Prelazimo na rad po dnevnom redu.

Najpre dajem reč Dragani Jakšić. Izvolite.

Dobar dan. Kao predstavnik predlagača zakona želim da pozdravim sve članove Odbora za odbranu i unutrašnje poslove. Polazna osnova za izradu Predloga zakona o sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima i zaštiti žrtava predstavljala je analiza stanja koja je pokazala da se u ovoj oblasti uočeni problemi prvenstveno ogledaju u nepostojanju jedinstvenog institucionalnog organizacionog okvira, izostanka jasno definisane koordinacije i saradnje relativnih subjekata, kao i nedostatak multidisciplinarnog pristupa u sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima. Navedeno je imalo uticaj i na efikasnost pružanja pomoći, podrške i zaštite žrtvama trgovine ljudima, otkrivanje i dokazivanje krivičnog dela, krivično gonjenje i procesuiranje učinilaca krivičnog dela trgovine ljudima i srodnih krivičnih dela. U prethodnom periodu nisu precizno bile određene nadležnosti ključnih subjekata u sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima, i to Saveta za borbu protiv trgovine ljudima, nacionalnog koordinatora za borbu protiv trgovine ljudima i nacionalnog izvestioca za oblast trgovine ljudima, kao i Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima.

U postojećem sistemu se uočava neujednačeno postupanje relevantnih subjekata u oblasti borbe protiv trgovine ljudima, bez vođenja jedinstvenih statističkih podataka i evidencijama o žrtvama trgovine ljudima. Posledice uočenih problema ogledaju se u nedovoljno efikasnom sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima, kao i na nesnesrazmernom broju između formalno identifikovanih žrtava trgovine ljudima i broja oštećenih krivičnim delom trgovina ljudima. Imajući u vidu napred navedeno, u cilju preva-prevazilaženja uočenih problema, eh, donet je program za borbu protiv trgovine ljudima u Republici Srbiji za period od 2024. do 2029. godine sa pratećim akcionim planom od 2024.

do 26. godine. On je usvojen na sednici Vlade Republike Srbije 20. marta 2024. godine.

Mere su bile unapređenje normativnog okvira za suzbijanje trgovine ljudima i takođe, donošenjem ovog zakona bi se doprinelo realizaciji posebnih ciljeva definisanih u programu za borbu tr-trgovine ljudima u Republici Srbiji za navedeni period. Eh, Republika Srbija i dalje u velikoj meri predstavlja zemlju porekla tranzita ili zemlju konačne destinacije za žrtve trgovine ljudima. U periodu od 2017. do 2022. godine, od strane Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima identifikovano je tristo dvadeset žrtava trgovine ljudima.

Većinu identifikovanih žrtava čine žene, preko 75,5%, pre svega izložene seksualnoj eksploataciji, dok su skoro polovina identifikovanih žrtava deca, oko 40%. Državljani Srbije č-čine većinu identifikovanih i pretpostavljenih žrtava trgovine ljudima, dok se strani državljani identifikuju u manjem broju. U Republici Srbiji prepoznata je i unutrašnja trgovina ljudima u kojima se ceo proces trgovine ljudima od vrbovanja do ekspl-eksploatacije odvija u Republici Srbiji. Ovako, Zakon je sastavni deo i reformske agende za zapadni Balkan, o-odnosno indikativnog plana reformi za Republiku Srbiju Takođe, usvajanjem i kasnijim sprovođenjem zakona direktno se ispunjavaju obaveze iz prelaznog merila za poglavlje dvadeset četri u oblasti trgovine ljudima, dok se doprinosi isp-ispunjavanju preporuka TIP izveštaja State Departmenta o trgovini ljudima i Grupe eksperata za suzbijanje trgovine ljudima Saveta Evrope GretaRešenjem ministra unutrašnjih poslova u oktobru 2024. obrazovana je interresorna radna grupa za izradu nacrta zakona u oblasti borbe protiv trgovine ljudima kojom je predsedavao rukovodilac Kancelarije za koordinaciju u aktivnost u borbi protiv trgovine ljudima i nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima, a članovi su bili predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva pravde, Vrhovnog javnog tužilaštva, Prekršajnog apelacionog suda, Vrhovnog suda, Upravnog suda, Komesarijata za izbeglice i migracije, Zaštitnika građana, Ministarstva za evrointegracije, Ministarstva za rad, zapošljavanje i boračka i socijalna pitanja, Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima, Ministarstvo prosvete, Ministarstvo zdravlja, Pravni fakultet Univerziteta u Novoksa-U Novom Sadu, Viši sud u Beogradu, kao i pet organizacija civilnog društva koje su izabrane u okviru javnog pro-poziva koje je sprovelo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i činili su Gastra iz Beograda, Atina iz Beograda, Svet reči iz Velike Plane, Sloboda nema cenu iz Novog Sada i Centar za devojke iz Niša.

Rešenjem je predviđeno da radna grupa u svoj rad može uključiti i po potrebi pozvati i druge. Ministarstvo unutrašnjih poslova je u cilju obaveštavanja javnosti i omogućavanja učešća svih zainteresovanih strana i ciljanih grupa u procu-u procesu izrade nacrta zakona u oblasti borbe protiv trgovine ljudima realizovalo proces konsultacija na portalu e-konsultacija u periodu od 21.10.2024. do 15.01.2025. godine. Nakon toga je ovaj upućen predlog nacrt zakona Evropskoj komisiji.

Evropska komisija je dala pozitivno mišljenje o nacrt zakona o sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima i zaštiti žrtava u Srbiji. Ovo mišljenje je usledilo nakon javne rasprave. Eh, istakli su da je usklađenos-zakon usklađen sa standardima. Evropska komisija ocenila da su predložena rešenja usklađenja sa evropskim direktivama u ovim oblastima, što je bio ključni uslov za dobijanje pozitivne ocene. Glavne tačke u vezi s ovim zakonskim predlogom i stavom ECHA su usklađeno sa standardima.

Reformska agenda, izrada i usvajanje ovog zakona deo su šireg plana definisanog kroz reformsku agendu Republike Srbije od 2024. do 29. Nacionalni mehanizam zakon uspostavlja jedinstveni nacionalni institucioni-mehanizam za koordinaciju svih aktera uključenih u borbu protiv trgovine ljudima i zaštitu žrtava. Trenutni status zakona. Vlada se-Srbije ga je 14.

aprila zvanično uputila Predlog zakona Narodnoj skupštini. To bi bilo

Zahvaljujem. Ako budete tokom diskusije hteli da odgovorite na neka pitanja, samo se javite, podignite ruku. Eh, otvaram diskusiju. Da li se neko od koleginica i kolega prijavljuje za reč? Podignite ruke, samo molim vas ko?

Je li dobro? Koleginica Slavica Radovanović i kolega Petar Bošković. Izvolite, koleginice Radovanović.

Dobar dan. Eh, hvala vam što ste sazvali ovu sednicu na jednu veoma osetljivu temu i tema koja je itekako prisutna i dominantna ne samo kod nas, nego i u okruženju i u celom svetu. Jedino što mi nismo imali priliku da ranije vidimo ovaj nacrt zakona zato što ima prostora za reagovanje i molila bih vas kao predsednika Odbora da pre nego što nam ovako ad hoc zakažete ovakve sednice, da dobijemo materijale kako bi mogli da pogledamo detaljnije kao predstavnici, odnosno narodni poslanici, jer svako od nas na ovu temu nešto želi i da kaže. Znači, ovo nije samo slučaj za ovaj zakon. Imamo mnogo zakona koji su u proceduri i ne dobijamo ih, ovaj, na vreme.

Eh, mislim da pre nego što uopšte uđemo u proceduru bilo kakvog donošenja odluke o usvajanju ovog zakona, treba i da sagledamo i neke, neke anomalije koje ovaj postojeći zakon ima i ja bih vas molila da nam dostavite imejl na kojima bih mogli i da naše predloge, ovaj, procesuiramo, odnosno dostavimo kako biste ih uvrstili kao veoma važne izmene. Čitajući nacrt Zakona o sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima i zaštiti žrtava, stiče se utisak da isti u svojim odredbama nije usaglašen sa odredbama Zakona o krivičnom postupku. Ne vidi se na koji način će javni tužilac koji rukovodi predistražnim i istražnim postupkom obezbediti zaštitu žrtava ukoliko ne postoje odredbe po kojoj će svaka pretpostavljena žrtva po automatizmu dobiti status žrtve trgovine ljudima onog momenta kada javni tužilac donese rešenje o sprovođenju istrage. Svako drugo rešenje po kome status žrtve zavisi od odluke ili prigovora druge institucije, organa ili organizacije, a ne od odluke tužioca koji sprovodi istragu, će onemogućiti postupajućeg tužioca da primeni sve mere koje mu stoje na raspolaganju da zaštiti žrtvu i omogući joj nesmetano učešće u daljem toku postupka. S tim u vezi, u svim ostalim slučajevima u kojima nije pokrenuta istraga za krivično delo trgovine ljudima, proces formalne identifikacije bi morao da se sprovodi uz poštovanje odredaba Zakona o opštem upravnom postupku i morao bi da omogući da prevođenje i tumačenje ne bude samo putem sudskog prevodioca tumača, već da žrtva uopšte ima mogućnosti da korišćenjem savremenih tehnologija sazna o čemu se radi, jer vrlo često i u našem području i na našoj teritoriji se, na žalost, nalaze žrtve koje nisu sa našeg govornog područja Takođe, smatram i da nacrt zakona nije usaglašen sa članom dvadeset pet i dvadeset šest Zakona o sprečavanju nasilja u porodici u situacijama kada je trgovina ljudima posledica svih oblika nasilja u porodici.

U tim slučajevima grupa za koordinaciju i saradnju u kojom predsedava viši javni tužilac izrađuje plan zaštite i podrške žrtvi nasilja koji je obavezujući za sve koji učestvuju na sastanku grupe za podršku u kojoj učestvuju i tužioci i Centar za socijalni rad i predstavnici centara za žrtve trgovinom ljudima i druge organizacije, te kao takav mora biti i prepoznat i u ovom zakonu, kako bi zbog postojanja velikog broja tela u ovom nacrtu zakona ne bi dolazilo do kolizije zakona u pogledu odredaba koje imaju prednost u primenama. Ja sad ovde imam i neke određene tačke koje bih ja, mislim, koje bih vam predstavila, na primer, u članu trideset i dva trebalo bi da seErm, dodan novi stav koji, erm, erm, obavezuje institucije da žrtvi trgovine ljudima saopšti kada osoba čija je ona bila žrtva, odnosno koja je osuđen za trgovinu ljudima, izlazi iz zatvora i m-kada se završava izvršenje njegove kazne, jer i u ovom, u ovim delima, posebno u delima kada je u pitanju nasilje u porodici, najveći strah kod žrtava je upravo taj momenat kada njihov, erm, erm, erm, erm, zlo-- taj koji je zlostavljač izlazi iz zatvora. One ne znaju i nisu obavištene, niti uopšte centri, niti bilo koja institucija preduzima bilo kakve mere da tu žrtvu zaštiti od ponovnog nasilja ili da ponovo ne upadne u taj lanac trgovine ljudima. Mislim da je to ključna stavka i zaista beh molila da se ozbiljno pristupi, da se ozbiljno razmotri jedna takva, erm, izmena ovog zakona koja bi na neki način možda i preventivno delovala na sve počinioce ovih krivičnih dela da i nakon izvršenja kazne ne mogu i dalje da nastave da se bavi istim ovim, erm, poslovima ili da budu nasilni. A naša praksa pokazuje da je veliki broj ljudi koji su već ranije bili osuđeni za ova dela postaju i povratnici, jer se na neki način ili svete žrtvi ili jednostavno izaberu i dalje taj, taj put.

Tako, mislim ja ovde imam dosta tih nekih članova.

Erm, sad ne znam da li imam i prostora i vremena ili da mi se dostavi, kao što sam rekla, mejl da, da, ovaj, svoje sugestije dostavim Pa vi imate deset minuta na raspolaganju- Za diskusiju, kako god hoćete Dobro. Član dvadeset i šest stav ovog zakona, erm, predložili bi jedan novi stav, a to je da u slučajevima nemogućnosti angažovanja, znači prevodioca, kao što sam rekla, žrtva ima pravo na korištenje aplikacije. Takođe u članu trideset jedan stav jedan dodali bi da žrtva trgovine ljudima ima pravo na zaštitu fizičkog i psihičkog integriteta pre, tokom trajanja i nakon okončanja krivičnog, odnosno prekršajnog postupka u skladu sa odredbama Zakona o krivičnom postupku. Takođe, smatram i da je potrebno dopuniti član s-dva, erm, erm, stav dva člana trideset i šest i koji treba da glasi, ako se postupak ne vodi na jeziku žrtve, erm, žrtva mora da ima odgovarajuće prevodioca i mora da ima odgovarajuća sredstva koja će joj omogućiti da razume o čemu se radi. Član četrdeset i šest stav dva, erm, isto treba izmeniti i treba dodati da je Centar dužan da obavesti postupajućeg javnog tužioca, kao i Grupu za koordinaciju i saradnju u slučaju kada se radi o pretpostavljenoj žrtvi trgovine ljudima na koji se primenjuje i postupanje po Zakonu o sprečavanju od nasilja u porodici, er, ovaj zakon, tako da on treba da lasi da pos-postupak se smatra pokrenutim kada Centar o tome obavesti pretpostavljenu žrtvu, zakonskog zastupnika, punomoćnika, podnosioca prijave, nadležnog javnog tužioca, organizacionu jedinicu ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, nadležnu za koordinaciju aktivnosti u oblasti borbe protiv trgovine ljudima, nadležnu Policijsku upravu, kao i organ starateljstva ukoliko postoji sumnja ili je utvrđeno da je u pitanju dete, i Grupu za koordinaciju i saradnju kada je reč o pretpostavljenoj žrtvi, radi čije zaštite se primenjuju odredbe ovog zakona.

Takođe u članu četrdeset osam stav šest smatramo da, smatram da treba dodati nov stav, da u slučaju kada Centar dobije obaveštenje od nadležnog javnog tužioca da je doneto rešenje o sprovođenju istrage za krivično delo trgovine ljudima, Centar ne može da odbije zahtev kojim se priznaje status žrtve trgovine ljudima. Takođe, er, i stav pet ovog člana, er, smatram da treba da s-da, da se dostavi, odnosno da se doda da se pretpostavljenoj žrtvi, policiji, subjektu preliminarne identifikacije, nadležnom tužiocu, zakonskom zastupniku, organu starateljstva obavezno obavesti Grupa za koordinaciju kako bi preduzela mere zaštite, odnosno podrške ovakvim licima Takođe u članu četrdeset devet potrebno je dodati nov stav, a, koji bi glasio, pretpostavljena žrtva ima pravo da prigovor podnese i elektronskim putem, ukoliko žrtva nema verifikovani elektronski potpis, isti-ista će biti pozvana od strane komisije da potvrdi da li je podnela, er, prigovor. U članu pedeset stav dva, er, treba, on treba da sadrži odredbe o sprečavanju sukoba interesa, tako da isti treba da lasi. Za predsednika, člana i njihove zamenike može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava opšte uslove za zasnivanje radnog odnosa u državnom organu, koji je stekao visoko obrazovanje na akademskim studijama drugog stepena društveno-humanističkih ili medicinskih nauka, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine i koji ima najmanje pet godina radnog iskustva u oblasti sprečavanja i suzbijanja trgovine ljudima i zaštite žrtava. Mislim da je jako važno da ljudi koji se godinama bave ovom temom i temom nasilja u porodici ne treba da budu smenjivani zato što se nekome iz političke strukture sviđa da bude koordinator na tom mestu, zato što mu se sviđa da bude u raznim delegacijama ili komisijama, da se putuje po belom svetu Ovom temom, znači temom ž-trgovine ljudima i nasiljem u porodici, moraju da se bave isključivo profesionalci koji se godinama bave ovom temom. I sama sam osetila bič Srpske napredne stranke u Ministarstvu unutrašnjih poslova, kada je ekipa ljudi deset godina uspostavljala sistem postupanja policije, koordinaciju sa svim institucijama, i kada smo svi bili smenjeni i zamenjeni sa ljudima koji su došli na talasima Srpske napredne stranke

Hvala. Koleginice, er, predlog zakona je ušao u proceduru prekjoč.

S obzirom da se danas nalazi na dnevnom redu sednice Narodne skupštine, ja sam morao po hitnom postupku da sazovem ovu sednicu i da stavim u dnevni red odbora. Kroz e-parlament ste mogli da se upoznate sa predlogom zakona. Inače da vam kažem, ovo što vi tražite da dostavite na neki mejl vaše sugestije. To može, kada je faza javne rasprave. Kada je predlog zakona gotovo, može da se poboljšava, da se menja isključivo amandmanima, tako da ne možete sada da dostavljate nikakve tim putem te predlog.

Hoćete da odgovorite sada ili da sačekamo i kolegu-, hajde izvolte.

Pa ništa. Poenta cele priče bila samo da smo mi imali period, proces javnih konsultacija, koji je trajao od 21.10.2024. do 15.01.2025. godine. I tada je moglo da se ulože ta vrsta primedbi i da se ukaže na koji član zakona šta treba izmeniti.

Sad je isključivo mogućnost ova, davanja predloga na amandmane. Eto, to je jedino.

Ja se izvinjavam, ali mi zaista nigdje to kao poslanici niti smo videli, niti smo videli kao i za ovaj zakon o unutrašnjim poslovima. Ako smo mi narodni poslanici, mora da postoji sistem informisanja i obaveštavanja, ne mi da svaki dan izlazimo na silne neke sajtove i da tražimo šta je aktuelno. To se desilo isto sa zakonom, nacrtom zakona o unutrašnjim poslovima. Ako kao članovi odbora moramo znati

Ne možete da govorite dok vam ne da nam reč. Molim vas da poštujemo Poslovnik da bismo svi bili ravnopravni ovde. Drugo znaete, ja ne mogu da reagujem nikada pre nošta dobijem predlog zakona. Kada saznam nešto što smo saznavali na predhodnim sednicama, onda sam zamolio ljude iz MUPA i organizovali smo onaj razgovor, isto i sa Vojskom. Dakle, naš posao je kada dobijemo predlog zakona, onda ga analiziramo da razgovaramo o njemu, da diskutamo i da predlažemo eventualno amandmane.

Kolega Petar Bošković se javio Izvolite.

Hvala. Ja se moram složiti sa koleginicom Slavicom kada je reč o informisanju, odnosno obaveštavanju, a uostalom i vi ste, uvaženi predsedavajući, upravo o tome i govorili, odnosno na jedan način potvrdili. Uvažene koleginice i kolege, da budemo potpuno jasni, danas mi ne raspravljamo o namerama. Namera ovog zakona siguran sam da je bila dobra, ali zakon se ne meri namerom, zakon se meri posledicom i zato jedno relevantno pitanje da li ovaj zakon u ovom obliku garantuje zaštitu žrtve? Naš odgovor je jasan.

Ne garantuje. Hoću da kažem da Srbija centar, moja stranka, Bogu hvala, ima sedamnaest resornih odbora i mi smo spremili niz amandmana na ovaj zakon. I zato je naš zaključak još jasniji, da ovaj zakon u ovom obliku ne može da ide dalje u proceduru. Ovo jeste pokušaj i to niko ne spori sistemskog iskoraka. Uvodi moderniji pristup, širi katalog prava, formalno se približava evroskim standardima, ali suština je u sledećem.

Ovo je istovremeno institucionalno neuravnotežen i operativno nesiguran model. Normativno, on izgleda dobro, praktično nosi ozbiljne rizike, a zakon koji je rizičan u praksi nije dobar zakon. Problemi nisu sporedni, oni su sistemski i svaki od njih ima direktnu posledicu. Mi smo ovom prilikom izdvojili šest problema. Prvi problem: definicije bez granica.

Ključni pojmovi su napisani tako široko, da se gotovo svaka situacija može podvesti pod trgovinu ljudima, ako nekome to odgovara. To nije gospodo fleksibilnost, to je pravna nesigurnost. U praksi to znači da organ koji postupa nema jasna pravila, odlučuje se po sopstvenom nahođenju. Znači, danas nešto jeste, sutra nije. To nije pravo, to je improvizacija.

A kad je sve moguće, onda ništa nije sigurno. Drugi problem: koncentracija moći bez protivteže. Znači, na vrhu sistema, svi znamo, nalazi se bezbednosni aparat bez stvarne institucijalne ravnoteže. Gospodo, to nije slučajnost, to je konstrukcija i to znači da sistem koji treba da štiti žrtvu može vrlo lako početi da štiti sebe od nečinjenja ili činjenja. Zato ovo mora da se kaže bez uvijanja, ovo nije tehnički propust Ovo je politička odluka.

Kad je nešto politička odluka, onda je i odgovornost politička. Treći problem: odgovornost koja ne postoji. Zakon nabraja institucije, ali ne definiše ko odlučuje, ko koordiniše i ko odgovara. U praksi, odgovornost se rasplinjava dok ne nestane. Svi učestvuju, niko ne odgovara.

Žrtva ostaje između institucija. Sistem formalno funkcionište-funkcioniše, suštinski ne radi. I to nije greška, to je model bez odgovornosti. Četvrti problem: prava koja zavise od dobre volje od bonafidesa. Ne, prava žrtava nisu jasno garantovana.

Nema rokova, nema obaveze, postoji pro-prostor da se sve uslovi kapacitetima, pod znacima navodnja. To znači da pravo postoji ako sistem odluči da može, a pravo koje zavisi od mogućnosti nije pravo. Peti problem: zaštita koja može da nestane. Žrtva podnosi prigovor i u tom trenutku može ostati bez zaštite. To je suština ovog rešenja.

Sistem kaže, možda jesi žrtva, ali dok ne odlučimo, snađi se. To nije procedura, to je odustajanje od zaštite u najkritičnijem trenutku, trenutku kad podnosi prigovor I šesti problem: bezbednost podataka, najopasniji deoOvaj zakon uvodi centralnu evidenciju sa najosetljivijim podacima identiteta žrtava, lokacije sigurnih smeštaja, a ne uvodi stvarne mehanizme zaštite. Bez kontrole pristupa, bez tehničkih organizacija, bez jasne odgovornosti. U takvom sistemu curenje podataka nije incident. To je direktna opasnost po život.

I zato, da budemo potpuno jasni, ako se to dogodi, to neće biti greška sistema, to će biti posledica zakona koji ste vi usvojili. Dakle, ne govorimo o pojedinačnim propustima, govorimo o zakonu koji je nejasan tamo gde mora biti precizan, slab tamo gde mora biti strog i bez kontrole tamo gde je kontrola ključna. Podneli smo amandmane. Kada morate da ispravljate trećinu zakona amandmanima, vi ga ne popravljate, vi ga rasklapate. Zato je naš stav ovaj predlog zakona mora biti povučen iz procedure i vraćen ponovo na izradu, ne da se šminka i da se krpi, nego da se napiše kako, kako treba.

I to da završim potpuno jasno. Ovaj zakon, ako usvojite odgovornost neće biti apstraktna. Gospodo, odgovornost će bići-biti apsolutno vaša. Hvala.

Zahvaljujem. Hoćete da odgovorite možda ili ima li potrebe? Nema. Dobro da li se još neko javlja za reč? Nema više prijavljenih za reč koliko vidim.

(pauza) Onda zaključujem diskusiju. Prelazimo na odlučivanje. Stavljam na glasanje Predlog zakona o sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima i zaštiti žrtava koji je podnela Vlada u načelu. Ko je za? (pauza) Ko je protiv?

Uzdržanih? Konstatujem da je sa devet glasova za Odbor odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati navedeni Predlog zakona u načelu. Predlažem da za izveštajca Odbora na sednici Narodne skupštine po razmatranju Predloga zakona odredimo predsednika Odbora. Ima li primedbi? Nema.

Onda stavljam na glasaoj ovaj predlog, ko je za? Devet, devet. Protiv? Uzdržanih? Jedan.

Konstatujem da je sa deset glasova za za izvestio se Odbora na sednici Narodne skupštine određen Milovan Drecu. Pošto smo se izjasnili u tački dnevnog reda, zaključujem dvadeset treću sednicu Odbora za odbranu unutrašnje poslove. Zahvaljujem se svima na saradnji i želim vam prijatan ostatak ovog lepog dana.