Hvala predsedavajuća.

Pre nego što kažem vezano za član 36. i limit za nabavljanje municije za ličnu bezbednost, hteo bih da se zahvalim koleginici Staši Stojanović, hteo sam i juče popodne, ali ona nije bila tu, ali svejedno nadam se da ćete joj preneti, hvala joj za jedan divan snimak koji je ona objavila na svojim mrežama, nadam se da ću kao i oficir i kao džentlmen imati prilike i lično da joj se zahvalim. Hvala najlepše.

Sada da krenemo na amandman.

U članu 36. stav 3. menja se broj 100 i zamenjuje se sa brojem 500 komada municije. Zašto ovo govorimo od 500? Pa, podsetiću vas da je do 2015. godine to bio taj broj, od 2015. godine zakon uopšte ne ograničava broj municije, a samo da objasnim narodu zbog čega i zašto. Naravno, mi i dalje ovde administriramo i zatežemo izuzetno oštro, legalne vlasnike, a oni, priznaćete i vi i mi, nisu problem, problem su naravno nelegalni vlasnici i kriminalci, ali ovih 100 metaka, onaj koji je ikada pucao iz pištolja zna da na jednom običnom gađanju samo da bi upucali oružje takozvano, znači pod znacima navoda, vama je potrebno između 100 i 150 metaka to svi iz policije znaju, to iz vojske znaju, to svi streljači znaju, strelci, to svi lovci znaju. Prema tome, ovo je zaista nesrazmerno nizak broj ispod količine koja se potroši na jednom najobičnijem gađanju. Hvala najlepše.

Hvala, predsedavajuća.

Član 37, takođe, limit za držanje i čuvanje municije. Mi ostajemo pri tome da zaista broj 100 mora da se promeni i da može držati najviše 500 komada municije za oružje i ličnu bezbednost.

Hteo bih, pošto nisam dobio repliku, samo da vas zamolim da pogledate moju izjavu i da je preslušate i ako nađete rečju uvredu, ja onda zaista ne znam šta dalje da vam kažem.

Pri tome, vi ste i juče bili svedoci da se ovde poziva na samoubistvo. To se naravno ne sankcioniše, ali se zato sankcioniše poređenje tviter naloga sa skupštinskim govorom. Hvala najlepše.

Član 43. naravno, čuvanje i rukovanje oružjem. Mi predlažemo da se u članu 43. pored čuvanja u sefovima i kasama ili ormanima od čvrstog materijala, dodaju stav 3. i 4. koji glase: „Oružje i municija mogu se čuvati u posebno obezbeđenoj zaključanoj prostoriji koja ispunjava propisane bezbednosne uslove, što se smatra odgovarajućim načinom čuvanja u smislu ovog člana. Bliže uslove koje mora ispunjavati prostorija iz stava 3. propisuje ministar“. Zašto? Zato što ljudi kolekcionari, lovci, sportisti itd. malo je iluzorno da za svako oružje imaju sef za municiji itd. U vojsci je to tako regulisano. Imate tzv. „ćorave sobe“ gde držite i može se vrlo lako … Obično lovci imaju prostora, sportisti itd. da i to bude.

O načinu ponašanja i svemu ostalom ja sam očekivao od vas, s obzirom na vaše iskustvo, s obzirom na način vašeg ponašanja da ćete sama uočiti da je narušavanje člana 104. Poslovnika gde vređate stranku i vođu stranke i zato sam mislio da ćete mi dati repliku. Hvala najlepše.

Hvala, predsedavajuća.

Poveravanje oružja i fizičkom licu. U članu 44. predlaže se da se pored pravnog lica, preduzetnika i streljačkog kluba omogući poveravanje oružja na čuvanje i fizičkom licu koje ispunjava uslove za držanje oružja tako da se dodaju stavovi 2. i 3. koji glase: „Vlasnik može oružje i municiju poveriti na čuvanje i fizičkom licu koje ispunjava uslove za držanje oružja iz ove kategorije uz prijavu nadležnom organu, naravno. Prijava nadležnom organu pri proveravanju funkcioniše kao zamena za evidenciju koju vode pravna lica“. To je što se tiče amandmana.

I, predsedavajuća, vi vrlo dobro znate da ste i vi takođe morali da reagujete na to kada jedan poslanik poziva drugog na samoubistvo. Hvala.

9/1 MV/CG 11.25 – 11.35

Hvala.

Hteo bih da vam kažem, zaista, percepcije su različite. Molim vas, povedite računa, preterujete.

U članu 46. menja se stav o dobijanju zahteva i dodaje novi stav tako da glasi: „Rešenjem kojim se odbija zahtev za izdavanje dozvole za nošenje oružja mora biti obrazloženo uz navođenje konkretnih činjenica, dokaza i pravnog osnova na kojima se zasniva. Procena ugroženosti lične bezbednosti vrši se na osnovu objektivnih i proverljivih okolnosti, a protiv rešenja o odbijanju dopuštena je tužba u upravnom sporu u punoj jurisdikciji“.

Molim vas, opet se vraćamo na zapažanja, sklonosti itd. Molim vas da ovo imate u vidu. Hvala.

Član 51. oduzimanje oružja i opreme za vatreno oružje, municija, rok trajanja i privremenog oduzimanja. U članu 51. dodaje se novi član 7. stav, koji glasi – privremeno oduzimanje oružanog lista, oružja, opreme i municije, može trajati najduže dok traje postupak , a najkasnije prestaje istekom roka od jedne godine od dana privremenog oduzimanja, osim ako sud na obrazložen predlog nadležnog organa taj rok ne produži. Rok ne može biti duži od godinu dana po okončanju postupka bez utvrđenja smanjenje predmeta se bez odlaganja vraćaju vlasniku. Važeći tekst vezuje trajanje privremenog oduzimanja oružja za okončanje postupka, bez ikakvog krajnjeg roka čime privremena mera može trajati neograničeno i pretvoriti se u trajno lišavanje državine bez meritorne odluke, uvođenjem maksimalnog roka, bez mogućnosti sudskog produženja i obezbeđuje srazmernosti i pravnu sigurnost, a ne ugrožava vođenje postupka.

Hteo bih da kažem da vidim da ovi ljudi koji se razumeju u robne rezerve i žito, se razumeju i u zvučni top, vidim i u municiju, i malo me čudi da niste imali druge ljude za amandmane koje uvažavate.

12/3 VS/MJ

Da kažem još jedan mali detalj. Kada neko spomene samoubistvo u Skupštini, percepcije ne možete imati drugačije sem o načinu izvršenja, a kada neko kaže štajga, znate, to je žargonski železnička stanica, autobuska, nemačkog je porekla i tako da percepcija vaše vezane za drugu reč, ja ne želim ovde da izgovorim.

Hvala, predsedavajuća.

Kada je reč o evidenciji pristupa jedinstvenom registru podataka, jedinstveni registar objedinjuje izrazito osetljive podatke o vlasnicima oružja. To znači identitet, adresa, vrsta i količina oružja, kojima se pristupa i kojima pristupa više subjekata, bez evidencije pristupa, bez nezavisno nadzora i bez tehničkih mera zaštite. Takav registar postaje bezbednosni rizik. To ćete se svi složiti. Zato mi predlažemo da u članu 90. da se dodaju novi stavovi 4. 5. i 6. To znači da svaki pristup podacima u jedinstvenom registru podataka mora biti automatizovano evidentiran sa podacima o licu koje je pristupilo, vremenu pristupa i pravnom osnovu. Evidencija pristupa čuva se najmanje 10 godina i podleže nadzoru nadležnog nezavisnog organa za zaštitu podataka o ličnosti. Razmena podataka vrši se uz primenu tehničkih i organizacionih mera zaštite, uključujući pseudonimizaciju.

Ovde je jako bitno iz prostog razloga što zaista moramo voditi računa jer je reč o oružju i ličnim podacima, tako da se mora voditi računa ko nadzire, kad, kako i zašto. Hvala vam.

15/1 MV/VZ 12.25 – 12.35

Ovde, kada je reč o članu 114, moram reći da su kratki rokovi od godinu dana, odnosno tri meseca za pribavljanje dokaza, stručnog mišljenja agencije ili predaju isprave, odnosno municije, nerealni su s obzirom na kapacitete nadležnih organa i agencije i broj predmeta, pa dovode do toga da savesni vlasnici izgube pravo zbog administrativne sporosti, na koju ne mogu uticati. Znači, produženje roka štiti stečena prava i ne umanjuje bezbednosni cilj.

15/2 MV/VZ

Da građanima bude jasno, ovde vlasnici, recimo, oružja proizvedenog posle 1899. godine, kolekcionari itd., da ne ređam sad, zakon o oružju i municiji, znači zaista mislimo da 24 meseca, pogotovo za kolekcionare, bi bilo dobro i za njih, a i za agenciju koja ne može da stigne sve to da uradi. Hvala.

Ovo je interesantno da ovaj član… Ali hajde da podsetimo da lice koje je zakonito steklo i registrovalo sportsko oružje naknadno to oruže onesposobi, otuđi ili preda državi, predstavlja povratno dejstvo zakona na štetu stečenih prava, član 197. Ustava. I zadiranje u svojinu, član 58. Ustava, a i Protokola br. 1. Reč je i o povredi legitimnih očekivanja – lice je uložilo u opremu i ispunilo sve tada važeće uslove.

Gospodo, zaštita stečenih prava sportista jedan je od najsnažnijih ustavnopravnih argumenata u celom predlogu. Tim pre što je sportsko streljaštvo priznati olimpijski sport uređen propisima o sportu. Gospodo, ovde ne govorimo o vašim kriminalcima, ovde ne govorimo o klanovima, ovde ne govorimo o 250 naoružanih ljudi u „Ćacilendu“, ovde govorimo, ljudi, o olimpijskom sportu i sportistima. Hvala.

Da, ovde je reč samo o produženju roka i mi smo da fizičko lice kome je u skladu s propisima koji su važili do početka primene ovog zakona izdata, opet govorim, kolekcionarska dozvola, može da u roku od godinu dana od početka primene ovog zakona, zameni kolekcionarsku dozvolu.

Mislim, ovo su zaista… Kamo sreće da o nekim drugim stvarima ovako detaljno i polemišemo i razgovaramo. Hvala.

Ovo je postupanje sa municijom i viška municije.

Znači, ovde je reč o tome da recimo fizička lica koja su pre stupanja na snagu ovog zakona nabavile i drže više od 100 komada, kao što je prethodno bilo, za ličnu bezbednost nisu dužna da predaju ili otuđe municiju koju su zakonito nabavili i držali pre stupanja zakona na snagu. Mislim da bi bilo stvarno iluzorno da ukoliko imate 500 vraćate 400 uredno plaćenih metaka. Znači, pojednostavljujem stvari. Ovo su zaista sitnice.

I da vas podsetim, gospodo pravnici, za nekoga mali napor, za nekoga zadovoljstvo. Ovde nije reč o zadovoljstvu kriminalaca kojima se briše broj na oružju, o kriminalcima koji ne idu na lekarski pregled, o onima koji iz šteka donose u restoran municiju. Ovde je reč o ljudima „lege artis“.

Hvala.

Ovde je prelazak imovine na Republiku Srbije bez sudske odluke.

Znači, predlažemo da se član 121. tako da glasi: „ Da oružje predano na čuvanje ne može preći u vlasništvo Republike Srbije bez prethodnog pojedinačnog obaveštavanja vlasnika, proteka primerenog roka za regulisanje statusa, do prelaska vlasništva države može doći samo na osnovu pravosnažne odluke nadležnog organa, odnosno suda, uz pravo vlasnika na pravno sredstvo“.

Ovo sve govori, čuli smo ovde, o oduzimanju i nestajanju na volšeban način predatog oružja, itd. Znači, ovde je reč o poverenju.

Onog momenta, na taj momenat ćemo sigurno sačekati, kad se vrati poverenje u policiju a, bogami, i u vojsku, onda možemo da nemamo ovaj član, a do tada predlažem da ga zaista usvojite.

Hvala.

Hvala, predsedavajuća.

Naime, Srbija – CENTAR, to sam više puta ponovio, u našem resornom Odboru, a to gospodin Odalović i to gospodin Ivica Dačić jako dobro znaju, sede i pukovnici i generali policije, a i vojske, tako da svaki naš amandman koji smo podneli je dobrano argumentovan. Tako i ovaj član 18.

Molim vas u tački 3. koju hoćemo da promenimo neverovatno je da je upisano da se bezbednosna smetnja odnosi na ponašanje, navike i sklonosti.

Molim vas, ministar pravde bi morao da odgovori na ove tri formulacije, na ove tri reči, jer ako ste u stanju da merite barut u grame, da merite municiju, svaki metak, onda ste i u stanju da objasnite ove tri reči koje diskreciono pravo daju policijskom službeniku da, pored prva dva stava koja nisu sporna, a ona su vezana za Krivični zakon, pa ukoliko imate krivičnu prijavu, ukoliko imate bilo koju smetnju, to je u redu, a onda treći se podvlači gde može neko da analizira, iako ste potpuno u redu, vaše ponašanje, navike i sklonosti i pri tome da vam ne da objašnjenje zbog čega je to urađeno. Zato mi predlažemo da ako postoje konkretne poverljive i dokumentovane činjenice, pravosnažne sudske ili prekršajne odluke, odnosno događaj utvrđen u postupku u skladu sa zakonom koje neposredno ukazuje da bi lice oružje moglo zloupotrebiti na štetu života, zdravlja, ali i bezbednosti ljudi. Znači, to predlažemo.

Zatim, predlažemo u istom članu 18. ali stav 2. da se doda novi i da on glasi da rešenje odnosno akt kojim se utvrđuje postojanje bezbednosne smetnje, znači ovo o čemu sam govorio, mora sadržati obrazloženje sa navođenjem konkretnih činjenica i dokaza na kojima se zasniva, a ne paušalno mišljenje policijskog službenika.

Protiv toga akta dopuštena je tužba u upravnom sporu o kojoj sud odlučuje u punoj jurisdikciji. Znači, ne može vas niko optužiti za vaše ponašanje, navike i sklonosti, a nema dokaza i pri tome ne sme ostati diskreciono pravo u Ministarstvu unutrašnjih poslova pod pokroviteljstvom bezbednosna provera.

Molim vas, to još uvek važi u vojsci, to znam, ali u policiji i za legalno nošenja oružja zaista ne bi trebalo da važi. Hvala najlepše.

Hvala, predsedavajuća.

Da ne ostanemo nejasni kada je reč o čuvenim navikama, sklonostima i ponašanju. Znači, to su suprotna načela pravne sigurnosti i određenosti norme, član 34. Ustava i načelne srazmernosti, član 20. Ustava, a odstupaju od zahteva kvaliteta zakona, iz prakse Evropskog suda za ljudska prava.

Hteo bih još jednu stvar da kažem. Molim vas, kada je reč o navikama, sklonostima i ponašanju, znači, reč je o psihološkim, a ne o pravnim kategorijama. Mi samo želimo da ove tri reči stavite u pravne kategorije. Nije sporan član 1. i član 2, jer tu navodite taksativno od lovaca, ribolovaca, navijača i svega ostalog. Međutim, ovde se radi o ljudima koji nemaju mrlju u svom dosijeu. Takvim ljudima službenik može jednostavno da kaže – imaš sklonosti, pa da da ih ne navodim prema čemu i kome, ne možete dobiti oružje. Tačka.

Da završim s tim i da se prebacim na član 20, pravo stranke na uvid u podatke. Znači, u članu 20. posle stava u kome nadležni organ podatke pribavlja po službenoj dužnosti, jer organ po službenoj dužnosti pribavlja niz podataka, i to nije sporno, i na osnovu njih, tako bi trebalo da bude, donosi odluku. A stranka nema uvid u tome, u tome je ceo problem.

Prema tome, mi predlažemo da se doda novi stav u članu 20, koji glasi: „Podnosilac zahteva ima pravo da pre donošenja odluke bude upoznat sa sadržinom podataka i dokaza koje je nadležni organ pribavio po službenoj dužnosti, a kojima namerava da zasnuje odluku i da se o njima izjasni, osim podataka čije bi otkrivanje ugrozilo vođenje krivičnog postupka“. Što bi rekla deca, šta ovde nije jasno? Hvala.

Hvala predsedavajuća.

Član 34. govori o prelasku oružja u vlasništvo Republike Srbije. To pokušavam svaki put da i narodu Srbije bude što jasnije jer oni nisu dužni da baš sve normativno-pravne regulative znaju. Nije sporno da pređe ali ne može automatski trajni prelazak u vlasništvo države bez pravosnažne sudske odluke predstavlja de fakto, da ne kažem de jure konfiskaciju. Pazite, vi ste to kako god da god.

Ustav jamči mirno uživanje svojine i dopušta oduzimanje samo u javnom interesu na osnovu zakona uz naknadu, član 58, a isto jemči član 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju. Ovo je direktiva i ja znam da je ona data do 30. juna i znam takođe da je nažalost ovaj zakon ušao samo dan posle odluke suda vezano za Ribnikar. Ništa više ne verujem da je slučajno.

Stvarno molim da se povede računa o amandmanima jer i ovim ću završiti, gospodo nije ovde reč samo o zakonu i o vašoj strani i o našoj strani. Ovde je reč o nečemu što će ostati sutra, a sutra će taj policijski službenik biti neko drugi, biće neki drugi načelnik koga nećete moći da kontrolišete, a koji će imati diskreciona prava. Hvala najlepša.