Hvala. Pa, evo, ovde svako mora određeni komentari da se čuju i sa naše strane. Žao mi je što gospođa Tepić nije iskoristila svoje pravo i da ono što je pre neki dan na javnom pres, u medijima rekla dosta neutemeljeno danas i ovde raspravimo, ali to je sad njen izbor. Verovatno će to u plenarnom zasedanju i možda i amandmanima pokušati da ovu oblast uredi. Žao mi je, gospodine Iliću, ovaj, ne mogu da baš svu vašu ostrašćenost i ogorčenost svim ovim u punoj meri razumem, pogotovu što dovodite u pitanje neke stvari koje bi kao narodni poslanik trebalo da budu vodilja vašeg i mandata i misije koju imate, a to je da ovde razgovaramo o zakonu i poboljšanju i novom kvalitetu zakona.
Da ste pogledali glavu tri i članove od deset do trideset četiri, verovatno, i pročitali, verovatno ne bi ovak' komentarisali. A ja bih vas zamolio da obratite pažnju. To je jedna oblast koja obrađuje upravo nabavku, držanje oružja i kolekcionarstvo, gde smo ozbiljno vodili računa da se tu vrlo precizno, od kategorija naoružanja koje, aa, se nalaze u ovoj glavi, do toga kako se, ovaj, nabavlja oružje i koja je procedura. I to je nešto što se poklapa i sa ovim što smo čuli i, ovaj, i, aa, sada vezano za, od gospodina Boškovića, za postupak. Znači, ako mi imamo član osamnaest, koji ste pomenuli, imamo dva stava u prvom stavu imamo tri praktično, aa, tačke, aa, šta to, šta su to bezbedonosne smetnje.
Vi ste treću citirali samo, koja verovatno možda vam deluje dosta preširoko i daje diskreciono pravo, ali ja verujem da onaj policijski službenik koji dobije mandat i nalog i koji je u obavezi da izvrši određenu proveru, neće napisati ništa što... Eh, jednostavno nije utvrdio iza čega ne stoji, jer to je put. Znači, nije diskreciono pravo direktora ili ministra da daju nekom oružje. Oni moraju prethodnu fazu celu da prođu, da od podnošenja zahteva, kako to piše ovde do provera i zdravstvenog, ovaj, testa, da prosto, eh, se-sve to kao celina predstavi i da se, eh, saopšti ispunjavaju li se uslovi ili se ne ispunjavaju. Znači, nije zabrana.
Ovde je samo vrlo jasno u zakonu definisano kako, kojim putem se može dobiti dozvola. Ovde je naj interesantnija svakako B ova kategorija, ovaj, oružja i to je nešto što su u ovih, koliko sam rekao, od osamnaest do trideset četiri, znači, nekih šesnaest članova je li, eh, razrađeno. I biće mi vrlo drago i svima nama će biti korisno da na intervenišete ukoliko stvarno ovde imamo određenih- pošto ste čovek s iskustvom, eh, vaših komentara i eventualno amandmana, koje ćemo svakako razmotriti da vidimo da li možemo da poboljšamo. Ali ja ne vidim drugi put. Ako hoćemo da ovu materiju uredimo i da ova materija bude nešto što će moći da jednostavno kompletan, ali ceo tok konvencionalnog naoružanja i sve ono što prati ovaj zakon ovde vrlo jasno i transparentno predstavi.
Tako da, eh, je ovo nešto o čemu ćemo svakako razgovarati i u, eh, sali ovaj, i na plenarnom, odnosno na raspravi u načelu i u pojedinostima. Ja bih stvarno voleo da, ovaj, ovu va-, ovu opservaciju gospodina Ilića da postoji i neko oružje koje daju stranke ili potvrdite bil-, nečim argumentovano ili da zaboravite. Nije, nije, nije fer, nije fer jer mislim da to r-, stvarno ne znam da možda stoji tako nešto. Oružje ima svoj tok, ima svoj put. Oružja nema sem ilegalnog oružja, a to je već nešto što, ovaj, je, eh, nečim, neko se bavi, uslovno da kažem mimo policije i traženja toga i pronalaženja i podnošenja prijava bave se tužilaštva i sudovi.
I to su teška dela. Eh, pošto stvarno, ovaj, eh, ne vidim da kroz tekst zakona provejava bilo šta, što na bilo koji način, bilo ko-, bilo koju kategoriju favorizuje ili isključuje. Mislim da je, da je ovo zakon koji prema svakom, eh, našem državljaninu, jer stoji upravo, ovaj, kada pominjemo uslove pod kojima se može podneti zahtev i dobiti da je, eh, da krenemo od toga da je državljanin Republike Srbije i onda kad samo, kad kažemo, ovaj, da je to ta kategorija, onda svi imaju ista prava, koji su državljani Republike Srbije. A uslovi koji se postavljaju nemaju ni u jednom delu ni političku, ni rasnu, ni versku, niti bilo koju, ovaj, diskriminaciju. Imaju kriterijume koji treba da se ispune.
I ko god te kriterijume ispuni, on je neko ko će moći da podnese zahtev i da uđe u proceduru. Ono što je važno, j-ja sam deo razumeo onoga što je za nama. Prvo, da vam kažem da ovaj zakon, ja ne znam, nisam bio tu, ali sada p-pripostavljam da su kolege ovde koji su bili. Sigurni budite da posle događaja i tragedije koja se desila u Ribnikaru i u Duboni i Orašju nije zakon ušao zbog toga u proceduru narednog dana, ako je uopšte ušao. Evo, ja ne znam da li mi možda pomognete nešto, ali n-nije nešto što ću da tvrdim da možda nije u proceduri bio, ali nije zbog toga.
Mislim, to želim da vam kažem, jer to bi stvarno bilo, ovaj, eh. Postojala je jedna mera, zvao se, uslovno da ga nazovem moratorijum, koji je u tom trenutku bila mera odgovora države na trenutno stanje i pokušaj da se na određeni način, eh, ov-ovaj problem koji se video predupredi, spreči za ubuduće i da se, naravno, kroz zakon i kroz ovo o čemu mi pričamo danas ova, ove ma, ova oblast uredi do, do, do, do kraja. Tako da bih stvarno, ovaj, voleo da, eto, vaše, vaše, vaši, vaši amandmani pomognu da popravimo ovaj tekst, ako vidite da je, ovaj, nešto u njemu da ne valja, ali nemojte, eh, nam spočitavati da postoji namera da bilo koga na bilo koji način isključimo, diskreditujemo, a pogotovo ne politički favorizujemo, da li je to SPS ili SNS, jer to zakon ne prepoznaje. Zakon prepoznaje državljanina koji ima pravo ili nema pravo na oružje, koji ispunjava bezbednosne smetnje ili ih ne ispunjava. I neko, neko je, neko piše u dokumentu koji dostavlja šta je razlog, jer vi, eh, imate ovde dve, dve tačke prve koje, po tome policija ne bi ni trebalo da postupa.
To piše, to su presude, to su osuđujuće stvari koje bi trebale da budu same od sebe nešto što diskvalifikuje. Treća je ova koju ste pomenuli, gde provera koja se radi se vrši i na ove okolnosti koje su ovde u zakonu navedene. I to mora onaj ko radi da napiše. E sad, to je ono što, ovaj, vi možda s pravom, eh, iz ne znam kojeg razloga ne vidite da je to najbolja, najbolje, najbolji kriterijum, ali ja bih voleo da vidim koji je to bolji kriterijum. Ako neko u sredini u kojoj živi, radi i skloni je onome što piše u ovoj tački tri i to svi znaju da je sklon.
Eh, neko treba to i da napiše. Nije dovoljno da svi znamo da je neko, eh, problematičan u sredini, da izaziva ovo, da izaziva sva ona, ono što, što se ovde navedeno, neko mora da napiše. Šta će napisati policajac koji će stati iza toga? I ne verujem da će ga iko diskvalifikovati zato što pripada poziciji ili opoziciji, SNS-u ili SPS-u ili bilo kome drugom. Tako da bih vas eto, u tom delu prosto ovaj, zamolio da ovo, ovu raspravu vodimo u ovom kontekstu, te u ovome, u, eh, u, u tekstu Zakona o textu zakona, o rešenjima u zakonu i da vidimo šta u kom rešenju ne valja.
Ako ima boljih stvari, ako ima boljih predloga, ima boljih sugestija, dobro su došle i ja nemam ni jedan, ni jedan problem, ali ovaj, eh, Ako je samo da, ja mogu da razumem i vaše, eh, neslaganje, jer opozicija ili pozicija imaju pravo na svoj stav i na svoje mišljenje, da podrže ili ne podrže, da glasaju za ili protiv. To je nešto što je legitimno i možete da i kažete, ali bih voleo da, ovo je osetljiv zakon. Ovo je zakon koji dodiruje na određeni način, eh, pa neću reći, eh, stotine hiljada ljudi sigurno i vrlo je važan sa aspekta bezbednosti i onoga što, eh, sa ovim zakonom se uređuje, jer ovde ne uređuje se samo nabavka i držanje oružja. Ovde kada pogledate zakon, ima oblasti u kojima je i mnogo toga uređeno na način da se zna tačno šta se dešava u svim fazama, od nošenja, prenošenja, eh, držanja, eh, kolekcionarske dozvole, eh, da vam ne-promet i sve ono što prati ovaj, ovu materiju. Trudili smo se da bude celovit, sveobuhvatan i da od početka do kraja ima jednu nit koja ovu oblast uređuje.
Da li smo sve prepoznali? Da li smo sve na najbolji način uredili? Zato sam vam i rekao da smo pozvali i učestvovali sa nama. Evo, samo da vam ponovim, ja sam samo nabrojao neke, ali evo sad samo da znate ko je sve učestvovao u raspravi kada smo razgovarali, kada smo vodili, eh, ovaj u izradi samog zakona. Predstavnici znači ovako, eh, lovački udruženja, Lovački savez Srbije i Lovački savez Vojvodine, sportska, sportski, sp-sportske streljačke organizacije, Streljački savez Srbije, Savez za praktično streljastvo kao privredne organizacije, streljački, privredna organizacija, stručna udruženja, Privredna komora Srbije, Agencija za ispitivanje, žigosanje i obeležavanje oružja i municije, Nacionalna nacionalna asocijacija za oružje NAOS.
To je samo ono što je direktno učestvovalo u radnoj grupi kada smo radili na zakonu. U javnoj raspravi imali smo na stotine, a-a, raznih komentara. Sve što je došlo do nas je apsolutno bilo nešto što smo, ovaj, razmotrili. Uvažili smo određene primedbe, određene komentare, popravljali tekst, ne da bilo koga oštetimo, nego da da uradimo to da bude to kvalitetnije, jer prvo su nam korisnici u dobroj meri ukazali na probleme s kojima su se suočavali i šta je nosio prethodni zakon i gde, gde bi trebalo na određen način intervenisati. Sve gde smo prepoznali, intervenisali smo i čini mi se da smo to uredili.
Znate, ne donosimo mi zakon zbog lovaca. Ali pazite, eh, najveća populacija koja je imala najviše, što bi rekli, pokazala, pod uslovom da imaju najviše interesovanja su bili oni, pa smo sa njima izišli iz, što bi rekli, cele ove priče na jedan obostrano zadovoljavajući način. Uredili smo sve ono što je bilo problematično i gde smo prepoznali da u ovom starom zakonu su su nastajali problemi, kao što smo uredili pitanje ovih streljana, to što je bilo je nešto što nije bilo prepoznatljivo, ne-ne-neidentifikovano u punoj meri, jer između ostalog, znate i sami gde je obuka bila i gde je način kako se obučava i u, ovaj, streljanama sutra i oni koji dolaze. Prepoznali smo kategoriju ovih udruženja, odnosno streljačkih saveza jer neke kategorije nisu bile prepoznate u zakonu, a imali smo svetska takmičenja, mislim na uzrast prvenstveno, ali smo i tu uredili na koji način se mogu obučavati, pod kojom kontrolom, na koji način, da možemo da jednostavno budemo neko ko učestvuje, između ostalog, i na tim svetskim takmičenjima. Čak smo bili domaćini nekih prvenstava, a nemamo uređenu ovlast kako t-t-tu kategoriju mlađu da, ovaj, obučimo.
P-pomerili smo ovde još neke stvari koje smo videli kao problematične. Eh, eh, eh, izišli smo u susret i nekim zahtevima lovaca koji su bili praktični, tako da prosto, evo kažem, nismo želeli, stvarno, žao mi je zato što se ono, reagujem prvenstveno na komentare koji u odnosu na ovo što smo radili, to je vaše pravo, naravno, da da ih komentarišete ono kako vi mislite, ali nije to suština. Verujte mi, znači, nije ovaj. Ovo nije najgori zakon koji je ikada donet. Ovo nije zakon koji je sličan onome, eh, oduzimanja oružja koje su nacisti oduzimali.
To je stvarno teška kvalifikacija. Ja bih vas zamolio da takve stvari nemojte nama imputirati. Ako nemate konkretnu potvrdu u tekstu koji čitate i pišite, možete vi da ovo razumete kako vi hoćete i to je vaše pravo. I to ja ne mogu da vam odredim kako ćete vi normu pročitati. Ali ono što piše i ono što ćemo mi primenjivati ne daje vam apsolutno prostora da na ovakav način, ovaj, kvalifikujete ni ministarstvo, ni ministra, niti one ljude koji su, najmanje smo mi koji smo radili na zakonu ovde važni.
Hvala. Mi smo možda i pogrešili, ali ovde je neko ko sprovodi ovaj zakon, a to je cela infrastruktura, ne samo policije, nego i mnogih drugih institucija koje su direktno sa nama u svemu ovome. Neko ko ovaj, stoji odgovorno posle toga i onoga što uradi, jer su sve faze predviđene. Ako smo preskočili nešto, vratite nas, pomozite nam, recite, ovo ste mogli bolje da uradite. Hajmo nije, nije, nije ovo Sveto pismo, pa da kažemo da ovde nemamo pro-prostora da, ali sa opštim kvalifikacijama, a da glavu tri ne pročitate detaljno, jer ona je najosetljivija, ja bih najviše voleo da tu imamo komentara, jer ona dodiruje najveći broj ljudi, ali ne sprečava i ne zabranjuje, sem onima koji ne ispunjavaju uslove.
Ništa. A onaj ko ne ispunjava uslove, pa valjda smo mi u obavezi da mu mi zabranimo. Tako da, evo, ja stvarno izvinjavam, ovaj, ali zamolio bih, eto, ako ima stvarno komentara ove vrste, ja bih bio srećan da, da, da, da dobijemo neki novi kvalitet, jer smo se tako i u javnoj raspravi u, u svo vreme pisanja ovog zakona rukovodili i uvažavali upravo taj, uslovno, kako ga ponovo ja zovem, ovaj, to civilno društvo, odnosno organizacije koje su najviše interesovanja pokazale i kojih se u suštini ovo najviše tiče. Ovo o čemu vi pričate tiče se običnog čoveka, a običnog čoveka, pojedinca smo identifikovali upravo u zakonu na jedan način ko može da bude i kako se podnosi zahtev i u članu dvanaest. Znači, vrlo smo precizno definisali tih pet tačaka koji su šta je uslov da bi moglo da se uzme dalje u proceduru, a onda iza toga ide normalno, pa procedura, ali ovde ov-ovi pet tačaka ne isključuju nikoga ko ispunjava ove osnovne uslove.
Znate, evo, sad mi kolega kaže ovo još jednu stvar uuu, zadnji stav, u predzadnji stav u stvari člana dvanaest, izuzetno iz stava jedan tačka pet. Odobrenje za nabavljanje oružja iz kategorije B7, B10, B11 izdaje se fizičkom licu koje ispunjava ostale uslove iz člana jedan ovog člana i koje živi u ruralnim-- to je, to je veoma važna, važna jedna stvar koju sam, evo, hvala Milane, zaboravio. Uneli smo još jednu novu, novu, novu, nov-nov-nov-novo, novu mogućnost da ljudima koji žive u ruralnim područjima, kojima jednostavno realno puška život znači, ne da mm, se ne znam od čega brani, nego da jednostavno ima sigurnosti da se brani od divljih zveri i od svega onoga čemu su prepušteni, jer dok naš policajac dođe iz stanice ili eventualno lovačka, lovačko udruženje ili bilo ko ko može da mu pomogne, za njega je po pravilu kasno, jer je-- Ja sam bio jedne godine, bio sam u poljoprivredi, pa smo neko iz Natutina otišli u selo kod čoveka domaćina jedno kojeg ima ogromno stado i on je samo jedan problem imao. Ja kažem, došao sam prosto, eto, da vidim možemo li da-- kaže, ne možete mi pomognuti, pa kažem, pa ja, a što sam došao? Pa kaže, ne možete zato što ja imam problem da svakog dana meni jednu ili dve ovce zakolju, kaže, ovi, kako se zovu ne-ne divlji psi, nego...
Ma ne, nego ovi bre, pa, psi koji su pušteni- Lutalice. Kozakoljo mi kaže, zvao sam lovce, oni ne smeju da dođu, jer ih udruženja, mislim, prosto ja sam bio onako zatečen, jer znate čim nemate, ne sećate se s time, nemate taj problem, onda ste i zatečeniji, al' kad sam se vratio, pitao šta je, objasnili su mi da čovek prosto sedi nemoćan i gleda kako mu stado, ovaj, erm, razapinju, tako da smo to imali kao jednu od stvari koje smo uneli u ovaj zakon, i to je, čini mi se, jedan novi kvalitet, jer ti ljudi, ovaj, bi se osetili stvarno u, da ih nismo prepoznali, bukvalno nezaštićeni i uskraćena im mogućnost, ajmo. Pa, evo, ja ne znam stvarno, ovaj, ja mislim da su to otprilike suštine ovoga. Komentar rekao sam vam da smo ovaj, tu raspravu vodili mesec dana čitavu, koja je bila vrlo, vrlo, vrlo, ovaj, erm, intenzivna. Kolege su svaki, svaki i-i-i onaj koji je i naizgled bio mejl ili bilo šta što je došlo sagledale.
Uvažili smo neke primedbe, neke komentare. Došli smo do jednog višeg kvaliteta onoga, ali, evo, ostavljamo da kada budemo videli amandmane i kada budemo ovaj, na njih odgovarali, eventualno još intervenišemo. Hvala.
