Poštovani predsedniče Skupštine, poštovani poslanici, kolege ministri, pred vama se nalaze dva predloga zakona, jedan o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, kao i autentično tumačenje člana 243. stav 1. Zakona o zdravstvenoj zaštiti.
Važeći Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva je na snazi od 18. novembra 2014. godine, a u primeni je od 1. januara 2017. godine. Imajući u vidu momenat donošenja ovog zakona, kao i početak njegove primene, odnosno dinamiku razvoja digitalizacije u oblasti zdravstva, a što je jedan od prioriteta Vlade, ukazala se potreba da se zdravstvena dokumentacija i evidencija urede preciznije, odnosno da se način i vođenja zdravstvene dokumentacije i evidencije u oblasti zdravstva prevashodno uskladi sa elektronskom formom.
Imajući u vidu da ovo usklađivanje nije moglo potpuno da se izvrši kroz izmene i dopune važećeg zakona, pristupilo se pripremi potpuno novog zakona koji uređuje ovu oblast. Najznačajnije novine su ogledaju sledećem: zdravstvena dokumentacija i evidencija se vode elektronske, a izuzetno u papirnoj formi, dakle, pravilo je elektronska forma, a papirna izuzetak što će naročito u našoj primarnoj zdravstvenoj zaštiti olakšati posao mojim kolegama.
Svi podaci o zdravstvenom sistemu se razmenjuju elektronski. Prepoznata je veća uloga države i posebno Ministarstva zdravlja u uspostavljanju, organizovanju i razvoju integrisanog zdravstvenog informativnog sistema, pa je u skladu sa tim predloženo da se isti i nazove RIZIS, odnosno Republički integrisani zdravstveni informacioni sistem, koji po predloženom rešenju obuhvata više informacionih sistema od važećeg rešenja. Tako osim informacionih sistema „Batuta“ Republičkog fonda, informacionih sistema zdravstvenih usluga, privatne prakse, ustanova socijalne zaštite, fakulteta zdravstvene struke koji obavljaju određene poslove zdravstvene delatnosti, zavoda za izvršenje krivičnih sankcija, pravnih lica koje obavljaju poslove zdravstvenog osiguranja, obuhvata informacione sisteme naučno-istraživačkih organizacija koje se bave istraživanjima i analizama u oblasti zdravstva, kao i pravnih lica čija je delatnost u funkciji ostvarivanja zdravstvene zaštite komore, ALIMS, kao informacioni sistem Ministarstva odbrane u delu koji se odnosi na zdravstvenu zaštitu.
Predloženo je da Ministarstvo zdravlja uspostavi i vodi registre, elektronske servise i softverska rešenja i to e-karton, Jedinstveni registar resursa koji obuhvata zdravstvenu dokumentaciju i evidencije o kadrovima, o opremi, prostoru, lekovima i medicinskim sredstvima i informaciono-komunikacionim tehnologijama, registar genetičkih biomedicinskih i drugih podataka i registri iz nadležnosti Uprave za biomedicinu, registri laboratorijskih struka, registar radioloških snimaka, registar jedinstvene liste čekanja, potrudićemo se da ih bude što manje, e-servise i softverska rešenja od značaja za vođenje evidencije i funkcionisanje zdravstvenog sistema u skladu sa zakonom.
Uloga Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu je prepoznata kao jasna tehnička podrška Ministarstvu zdravlja, RIZIS je detaljnije uređen u smislu ko ga organizuje, vodi, razvija, to je Ministarstvo zdravlja. Šta čini RIZIS, zbog čega se organizuje i razvija, kome obezbeđuje dostupnost zdravstvenih podataka, ko upravlja RIZIS-om, ko je rukovodilac podacima koji čine RIZIS, kako se uređuje pristup podacima koje čini RIZIS u svrhu da se obrađuju podaci u RIZIS-u, čije vlasništvo su registri, elektronski servisi i softverska rešenja. To sve treba da bude svojina Republike Srbije, a korisnik Ministarstvo zdravlja. Znači, prosto rečeno, naš softver, naš ključ, naši podaci. Precizno je urađen e-karton, kao i registar genetičkih biomedicinskih i drugih podataka.
Predviđeno je donošenje 11 podzakonskih akata za sprovođenje ovog zakona koje će ministar doneti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Zakon stupa na snagu i primenjuje se osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“ Republike Srbije, sa izuzetkom pojedinih odredbi pa je puna implementacija ovog zakona predviđena od 1. januara 2025. godine.
Drugi zakon je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju. Nismo mogli celog da ga menjamo zato što moramo prvo promeniti Zakon o zdravstvenoj zaštiti. Predloženo je da izabrani lekar utvrđuje privremenu sprečenost za rad od 30 dana, čime se mi usklađujemo sa kompletnim regionom. Jedino smo mi imali to za 60 dana. Od 31. dana privremenu sprečenost za rad cene lekarske komisije Republičkog fonda, osim za lica obolela od malignih bolesti, trudnica, lica sa invaliditetom i lica kod kojih je neposredno obavljena hirurška intervencija, osim u slučaju kada je ta intervencija obavljena u dnevnoj bolnici za koju izabrani lekar utvrđuje i dalje privremenu sprečenost za rad do 60 dana, od 61. dana lekarska komisija.
Važeći Zakon o zdravstvenom osiguranju predviđa da izabrani lekar utvrđuje privremenu sprečenost za rad do 60 dana za sve osiguranike, što je bila greška. Rešenje koje se donosi na isplatioca naknade zarade ostalo je isto, a to znači da naknadu za prvih 30 dana isplaćuje poslodavac, a od 31. dana Republički fond.
U cilju efikasnijeg ostvarivanja prava na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad, kada tu naknadu isplaćuje Republički fond, predloženo je da obračun naknade zarade vrši samo Republički fond, a ne i poslodavac, što znači da će osiguranici brže i redovnije ostvarivati to pravo.
Naime, u prvovažećem rešenju obračun naknade zarada za zaposlene koji su sprečeni za rad duže od 30 dana vrši prvo poslodavac, a nakon toga Republički fond. Kako se ovakvo rešenje u praksi pokazalo kao izrazito neefikasno, a što ima za posledicu velika kašnjenja u praksi, u pogledu isplate naknade zarade predloženo je da taj obračun vrši samo Republički fond.
Takođe predložen je kraći rok u kome je poslodavac dužan da podnese zahtev Fondu za isplatu naplate zarade i to u roku od 15 dana od dana isplate zarade za mesec na koji se odnosi, važeće rešenje predviđa rok od 30 dana.
Predloženo je da se licima kojima je utvrđen status borca u skladu sa propisima o zaštiti boraca omogući ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu i pravo na naknadu troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite i u slučaju kada im nisu uplaćeni doprinosi za zdravstveno osiguranje i to kako njima, tako i članovima njihovih porodica koji su osigurani preko njih.
Imajući u vidu doprinos koji su ova lica dala za Republiku Srbiju sa jedne strane, kao i činjenicu da većina njih ima narušeno zdravlje, od opšteg je interesa da se ovim licima obezbedi bezuslovno ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu, a u vezi sa tim i pravo na naknadu troškova prevoza u vezi sa korišćenjem naknade zarade.
Predlog za donošenje autentičnog tumačenja se odnosi na stručne ispite. Saglasno članu 165. stav 1. članu 168. stav 1. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, stručni ispit o kome je bilo polemike se odnosi samo na zdravstvene radnike koji su zaposleni u zdravstvenoj inspekciji. U zdravstvenoj inspekciji takođe rade i pravnici i to koji imaju završene akademske master studije iz oblasti pravnih nauka. Pošto oni nemaju stručni ispit, onda se stručni ispit odnosi samo na medicinske radnike.
Za sva ostala pojašnjenja, stojim vam na raspolaganju. Hvala što ste me saslušali. Nadam se da ćete podržati ove zakone, posebno Zakon o osiguranju.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovani poslanici, želela bih pre svega da komentarišem gospodina Palmu, ja se slažem potpuno da i mojim kolegama do 70-te godine starosti treba omogućiti da rade naravno, oni to mogu uvek da urade u privatnoj praksi, to nije nikakav problem.
Što se tiče produžetka u državnim ustanovama naravno tamo gde nema odgovarajućih specijalista i dovoljnog broja lekara kao što su male sredine nije nikakav problem da na zahtev ustanove se produži bilo kome radiologu, internisti, lekaru opšte prakse, pedijatru, to zaista nije problem.
Pre 15 godina znala sam da ću jednog dana otići u penziju i smatrala sam svojim zadatkom, a svi inače, mi koji radimo u državnoj službi u opisu svog radnog mesta imamo između ostalog i obavezu da učimo mlađe. Petnaest godina mi je trebalo da jedno dve, tri generacije mladih lekara neurohirurga, koji su se opredelili za tu vrstu posla obučim, nije bilo lako stajati nekada duplo duže, nego što bih ja recimo uradila operaciju, ali to je moj zadatak kao profesora. Ja se prosto pitam šta su onda radili ti profesori ako zaista njih nema ko da ih zameni.
Kao što vidite ja sam ministar zdravlja evo već godinu dana, klinika funkcioniše, moji đaci operišu, rade neke stvari bolje nego ja sigurno i samo je pitanje vremena kada će sve raditi bolje od mene.
Prema tome, da u malim sredinama ima smisla, a kada govorimo o velikim sredinama tipa Beograda toliko privatnih organizacija ima gde oni mogu da rade tako da nije njima zabranjeno naravno, ali takođe ne mislim da im trebaju nekakvi posebni pregledi. Ono što je diskriminatorski prema lekarima, to sam skoro saznala, da svi lekari preko 60 ili 70-te godine života moraju svake godine da prođu lekarski pregled da bi dobili licencu od lekarske komore, što mislim da je potpuno neadekvatno i to je nešto što u zakonu moramo menjati.
Vi znate da sam ja izjavila da bi ja vrlo rado i za rukovodeći kadar, bar u zdravstvenim ustanovama, a i za te iste profesore pravila psihološke testove možda za sve nas. To ostaje da se vidi.
Tako, da, da produžava se tamo gde zaista nema ko da zameni, a tamo gde ima, pazite nas na medicinskom fakultetu na katedri hirurgije je 280, pa ako ja nisam za svoj radni vek naučila svoje kolege da rade, pa šta ću da radim još dve godine. Da li ću uspeti za te dve godine sve da nadoknadim.
Što se tiče porodilišta mi imamo negde 54 porodilišta i sigurno je da nisu svuda isti uslovi. Imate porodilišta kao što su u Aranđelovcu, kao što je u Dragiši Mišoviću, kao Gradskoj bolnici, itd, koje su fantastične, imate porodilišta koja zaista izgledaju sramotno. Ja sam rekla i prošli put kada smo ovde diskutovali da je jedan od zadataka i ovog ministarstva i zahtev gospodina Vučića da se srede porodilišta i mi sledeće nedelje imamo jedan sastanak gde će direktori, oni su već poslali i snimke kako im izgledaju porodilišta i procene koliko bu tu trebalo otprilike uložiti i na koji način imamo ideju i kako da za vreme rekonstrukcije ta porodilišta normalno funkcionišu.
Moramo vam još nešto reći. Naše kolege u Češkoj smatraju da svako porodilište koje nema 300 koje nema 300 porođaja u toku godine nije bezbedno za trudnicu, uvek može nešto da se iskomplikuje, porođaj jeste fiziologija, trudnoća jeste fiziologija, ali znate i sami koliko su ranije umirale trudnice, mi to apsolutno i dalje moramo da smanjimo, svaka trudnica treba da bude obezbeđena i da bi bila obezbeđena mora da postoji odgovarajuće iskustvo lekara koji rade sa njima.
Mi imamo porodilišta, koja recimo, za prvu polovinu ove godine su imale četiri porođaja, 12 porođaja, imate onih koji su imali preko 3.000 porođaja, sad zamislite kakva je situacija i koliko je sigurna trudnica tamo gde imate 3.500 hiljade porođaja i tamo gde imate četiri porođaja.
Apsolutno ćemo se truditi da napravimo racionalizaciju da u najbližim porodilištima napravimo uslove da se povećaju njihovi kapaciteti da bi prihvatili ove iz malih porodilišta. Na žalost čak i neke opšte bolnice nemaju više od 20 porođaja godišnje. Hvala.

Hvala.
Poštovani poslanici, želela bih da odgovorim na pitanje vezano za profesorku Milicu Pejović Milovančević.
Ona nikada nije bila kućni prijatelj porodice Kecmanović, niti je bila ikada u njihovoj kući, niti je bilo ko od članova porodice Kecmanović dolazio kod nje u kuću. Bilo je povremenih susreta kod zajedničkih prijatelja na slavama. Koliko se profesorka Milica seća, poslednji put 2019. godine i sada joj se obratila majka dečaka koji je izvršio ubistvo ovih desetoro ljudi, za pomoć psihilošku.
Znači sve te priče da su one intimne prijateljice i slično su notorna laž.

Što se tiče zakona o hitnoj pomoći, ne možemo za svaku službu u medicini praviti zakone, ali ih možemo napraviti kao podzakonske akte. U ovom trenutku Ministarstvo zdravlja intenzivno radi i taj zakon je skoro gotov na medicinskoj dokumentaciji.

Mora da se menja Zakon o zdravstvenoj zaštiti, jer je zbog digitalizacije koja je sada trenutno u toku praktično veoma zastareo i mi ćemo u samom Zakonu o zdravstvenoj zaštiti postaviti osnovne principe podzakonskih akata vezanih za hitnu pomoć.

Ono što smo u saradnji sa MUP-om uradili, to je kompletan raspored koji dom zdravlja i koja hitna pomoć, da li su to zavodi za hitnu pomoć ili su to hitne pomoći u sklopu domova zdravlja i bolnica ili zdravstvenih centara, odgovaraju za koji deo puta, kako auto-puteva tako i lokalnih puteva.

Eto, to je jedino što smo uradili, za sada.

Postavljeno mi je pitanje – koga smo poslali u osnovnu školu „Dr Vladislav Ribnikar“?
Ministarstvo zdravlja se, naravno, obratilo Institutu za mentalno zdravlje i Klinici za psihijatriju KCS i oni su odgovorili time što su odmah, već isti dan popodne, otvorili telefonske linije za podršku i deci i roditeljima i nastavnicima.
Kada je u pitanju raspored ko je išao, o tome su odlučivali direktorka Milica Pejić, koja je prvih dana bila i lično tamo, kao i profesor Milan Latas. Poslali smo kliničke psihologe, doktore nauka, primarijuse, profesore, docente. Svi su se odazvali, i to volonterski. Tako da smo poslali one koji se bave ovakvom problematikom. Niko od njih nije amater, niti bilo šta drugo, već se radi zaista o profesionalcima, koji su dokazani, što možete pogledati po njihovim biografijama.
Kada je u pitanju muziko-terapija, da li je ona zaista u ovom trenutku potrebna ili ne, o tome će odlučiti spoljašnji stručni nadzor Klinike za psihijatriju, gde radi doktorka koja je bila sporna. Inače, muziko-terapija je priznati metod lečenja i u našem Republičkom fondu se vodi pod šifrom 96-104–00 kao muziko-terapija. Ona je registrovana kao takva ne samo kod nas, nego i u svetu. Deci su se obratili oni koji umeju da rade sa njima.
Datog dana, 5. maja, doktorka je primetila jednu grupu dece koja su prvi put ušli u školu posle 3. maja. Došli su po svoje stvari koje su ostale u njihovim učionicama. Nije videla roditelje sa njima. Oni su se držali za ruke, bili su potrešeni, neki su plakali i ona je prosto predložila da deca uđu zajedno sa nastavnicima da obave jednu, da tako kažem, grupnu seansu. Deca su želela da razgovaraju o tome šta se desilo, da ispričaju svoje viđenje tog događaja, da rekonstruišu iz svog ugla kako je to sve izgledalo. Bilo je dece koja su imala krivicu preživelih, grupa im je pružila podršku i oni su shvatili da ne treba da se osećaju krivim zato što su živi. I u jednom trenutku je jedna devojčica pomenula tu neku narodnu pesmu. Oni su bili valjda na ekskurziji. To je poslednji put da je dečak koji je ubijen zajedno sa njima pevao tu pesmu. Koleginica je u tom trenutku procenila da bi bilo dobro da svi čuju tu pesmu. Znači, nije to bilo pevanje, nego je, jednostavno, puštena muzika preko telefona i posle određenog perioda vremena deca su se razišla.
Ja znam, kao i svi vi, da mi nismo svi isti, da svi različito reagujemo. Zato je najbolje da se svi razgovori i nastavnika koji osećaju potrebu za psihološkom podrškom i dece i roditelja odvijaju zaista u zdravstvenim ustanovama. Nije primereno da se to radi u školi, pogotovo ukoliko je potrebna neka veća podrška.
Ministarstvo zdravlja je u saglasnosti sa UNICEF-om i sa Društvom psihologa izdalo šest, da tako kažem, preporuka. Jedna je – Uobičajeni znakovi psihosocijalnog distresa kod dece, kako ih prepoznati. Drugi je – Delotvorna komunikacija sa decom u kriznoj situaciji, za kolege koje rade i u unutrašnjosti, jer moguće je da će određena deca reagovati u unutrašnjosti na ovo što se desilo u Beogradu. Razgovor sa decom o terorističkim napadima i pucnjavi u školama i zajednici u kojima se izveštava u vestima. Onda, Kako pomoći deci da se vrate u škole nakon tragičnog događaja u kome je više osoba pobijeno i povređeno. Preporuke za mlade kako se suočiti sa tragičnim događajem u kojem je više osoba ubijeno i povređeno, a za nastavnika – Kako brinuti o sebi tokom kriznih situacija. I ono što je najvažnije – Preporuke za izveštavanje o masovnim pucnjavama.
Ja još jednom molim sve medije da prekinu da pišu o ljudima, o osobama koje su izvršile ove strašne zločine. Oni moraju da budu zaboravljeni, oni moraju da budu u tišini, oni ne smeju da se pretvaraju u heroje. Molim vas, prekinite da pišete o obojici ovih mladića, dečaka koji su uradili ovaj strašan zločin.
Takođe, molim zaista i sve televizije, pozovite ljude koji se razumeju u ovu problematiku, nema ih malo u ovoj zemlji. Neka psihijatri, neka psiholozi daju svoje mišljenje i pustite da dečiji psihijatri i dečiji psiholozi kažu koji je uzrok bio. Oni će doći do tog uzroka, da jedno trinaestogodišnje dete napravi ovako strašan zločin i napravi ovakvu tragediju koja je zauvek promenila Srbiju, bar po mom mišljenju. Toliko o odgovoru koga smo poslali.

Samo sam želela da vam odgovorim vezano za ovu devojku koja je izgubila podlakticu i šaku. Radi se o bioničkoj ruci. Moje kolege ortopedi na Klinici za ortopediju Kliničkog centra Srbije već su kontaktirali firmu koja proizvodi bioničku ruku. Ono što sad mora da se uradi je definitivna zdravstvena procena da li je ona pogodna za tu vrstu proteze ili ne. Obzirom da je mlada, ja pretpostavljam da će u jednom trenutku moći da se to iskoristi. Država je već opredelila sredstva za to, ali ja pozdravljam želju njenih sugrađana i svih onih koji žele da pomognu, jer znate kad se takva tragedija desi u porodici, onda je svaka pomoć dobrodošla. Što se tiče ovog zdravstvenog dela, država je opredelila novac za to.

Samo sam htela da kažem vezano za decu. I do sada, znači, poslednjih sigurno šest, sedam godina, sva deca dobijaju o trošku fonda lekove koji su dokazani. Mi nažalost ne možemo plaćati eksperimentalne lekove. Poziv je da se što više pogotovo onih pacijenata koji imaju neizlečivu bolest uključuje u određene studije u nadi da će im možda neki novi lek pomoći. Zaista plaćati eksperimentalne lekove, to bi trebalo da rade upravo kompanije koje ispituju lekove. To je pod jedan.
Pod dva, mi smo sada, juče je bila velika konferencija za štampu sa prof. Sandrom Škondrić, mi smo postavili tzv. veću dostupnost lekova, što znači da će se davati oni lekovi koji su dokazani za neku bolest iako nisu registrovani za tu bolest. Znači, vreme je pokazalo, 20-30 godina, da kod malignih procesa… Time je značajno olakšana i terapija i ne moraju više pacijenti da plaćaju da idu privatno, bukvalno da plaćaju i davanje leka, pogotovo što je najveći deo tih lekova bio jeftin.
Morate da znate da trenutno u Srbiji oko 200 dece i mladih ljudi dobija terapiju kompletnu za retke bolesti. Ove godine je budžet negde oko 4,3 milijarde dinara. Tako da, svima kojima možemo izlazimo u susret. Mislim da je kao nikada do sada zaista zdravstvo i fond i uopšte cela Vlada, da su pokazali razumevanje, pogotovo za bolesne ljude i to je bio jedan od razloga zašto sam podržala SNS u kampanji jer zaista su puno uradili.

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, kada je u pitanju transplantacija trenutno 1.836 ljudi čeka na transplantaciju. Od toga 1.000 rožnjača, 736 bubrega, 68 jetri, 35 pacijenata kojima je neophodna transplantacija srca.
U prethodnom periodu, ne bih znala da odgovorim zašto, bilo je rešeno da postoji samo jedan transplantacioni centar, iako recimo za srce znamo da su potpuno spremni da to rade i „Dedinje“, i „Druga hirurška klinika“ u okviru KCS i „Institut za kardiovaskularne bolesti“ u Kamenici. Ministarstvo zdravlja je dalo dozvolu sada da oni rade srce.
Što se tiče bubrega, ja moram da pohvalim KCV, da je od nove godine uradio desetak transplantacija. Evo, da kažem, drugo srce, odnosno treće srce od nove godine je urađeno na „Klinici za kardiohirurgiju“ KCS, tako da se nešto pomaklo sa mrtve tačke.
Vi znate da su u KCS dolazile naše kolege iz inostranstva. To je imalo logike. Prvo godine, obično, ako nekoga hoćete da naučite u hirurgiji da nešto radi perete se zajedno sa njim. Druge godine ste tu, stojite mu iza leđa. Treće godine ste samo prisutni ako dođe do komplikacije i od četvrte godine ti koji uče su dužni da rade samostalno. To se, nažalost, u KCS, kada je jetra u pitanju, nije desilo, a u međuvremenu smo negde izgubili i bubrege. Kolika je odgovornost rukovodilaca odgovarajućih centara za transplantaciju, klinika, to ćemo videti.
U ovom trenutku za jetru je dobilo dozvolu VMA da bude centar za transplantacije. Ono što je dobro, deca će biti dalje upućivana i u Italiju, dok se mi ne budemo organizovali, i u Englesku. Profesorka Sandra Škodrić je bila u Londonu, razgovarala sa jednom od najboljih dečjih klinika. Zaista, mislim da tu neće biti nikakvog zastoja, da će oni jednim određenim redosledom ići.
Što se tiče odraslih, mi ćemo videti da potpišemo ugovore sa Mađarskom i sa Belorusijom, da dok se mi ne organizujemo da to ide nekim bržim tempom. Šta je problem? Problem je nedovoljna obaveštenost naših građana o tome šta je moždana smrt. Pred vama će se naći novi nacrt Zakona o transplantaciji ljudskih organa i tkiva. Tu je, u stvari, dodat samo jedan član, da će biti podrazumevana saglasnost za transplantaciju i da će postojati registar onih koji ne žele da daju svoje organa.
Međutim, mislim lično, i na tome sam insistirala, da odobrenje familije ostane bar još neko vreme, dok ne budemo dovoljno radili na obrazovanju našeg naroda da shvate da je moždana smrt zapravo prava smrt.
Mi moramo ljudima objašnjavati. Odlučili smo da u sve ove timove koji razgovaraju sa porodicama stavimo obavezno psihologe. Tako da će se to desiti u najkraćem vremenu i ja se nadam da ćemo ove godine imati bolje rezultate, već ih imamo, nego prošle kada je urađena samo jedna transplantacija.
Što se tiče KCS, tu će morati da dođe do određenih kadrovskih promena. Nadam se da će nakon toga doći, pošto imamo ljude koji znaju da rade, da ćemo zapravo njima dati mogućnost da to i rade.
Ako ima još pitanja? Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.
Poštovani poslanici, što se tiče potreba za lekarima i za medicinskim tehničarima i sestrama, mi smo pripremili sada zahtev za državne ustanove, ja mogu da govorim samo o njima, za 800 radnika koji treba da se zaposle uglavnom zato što veliki broj odlazi u penziju. Najveći broj među njima su medicinske sestre sa srednjim obrazovanjem. Nešto je manji broj lekara.
Verovatno nećemo odmah, u prvom naletu, da tako kažem, dobiti svih 800 mesta, ali je činjenica da se sada prvi put posle dužeg vremena, a da ne kažem posle 1945. godine, pravi nekakav plan.
Mi moramo kadrove planirati tako da kada znamo da određeni broj lekara, generacijski, nekada su se tako primali, odlazi u penziju u jednom trenutku za određene institucije povećamo kadrovski plan, da bi se ti mladi lekari obučili da rade i da se jednostavno nedostatak tih starijih koji odlaze u penziju ne bi osetio. Prema tome, u ovom trenutku ja ne mogu da vam kažem, vi imate neke zdravstvene ustanove koje su premašile kadrovski plan, imate zdravstvene ustanove koje imaju stalno otvorene konkurse ali se niko ne javlja.
U Danskoj, na primer, kada student završi medicinu i dobije licencu, odradi staž, on izvlači lopticu na kojoj piše ime grada ili sela u koji on odlazi, gde će raditi narednih godinu dana. To kad bi se sada u Srbiji uradilo, ja mislim da bi me veliki broj ljudi napao. Ali, neko od njih ostane tamo, zato što mu se dopadne način rada.
Vi znate da je tendencija ovog ministarstva i Vlade da se pojača primarna zdravstvena zaštita, da se specijalisti spuste u domove zdravlja i da se lekari opšte prakse oslobode te, kako mi zovemo, kurative, tj. lečenje, odnosno da se najviše bave prevencijom. Odmah će nam uspeti i svi skrininzi, odmah ćemo imati pravi presek stanja zdravlja stanovništva.
Mi smo tražili 800, videćemo koliko ćemo dobiti. Masa ljudi odlazi u penziju, neka mesta su nepopunjena, i još jedan apel, molba mlađim kolegama da idu i u unutrašnjost. Mi ćemo gledati da i u narednom periodu, čim krene ovaj projekat „100 zdravstvenih stanica“, obezbedimo stanove i za medicinske sestre koje nisu iz kraja i za lekare koji ne žive tu.
Jednostavno, organizacijom se niko duže vremena nije bavio. Verujte mi, od kako je napravljen sistem 1945. godine, nije.

Naravno da naše mlade mame, pa i starije mame treba da se porađaju u najboljim mogući uslovima, i tu nije ništa sporno, i pojedinačne ekscese koji se dešavaju, koji nisu pravila, ne možete praviti da su zaista pravila.
U februaru mesecu sam imala sastanak sa predsednikom Vučićem, bio je prisutan i gospodin Siniša Mali, dobio je direktno naređenje da se sva porodilišta u Srbiji moraju srediti. Ono gde postoje već odobrena sredstva to Ginekološko-akušerska klinika u Narodnog fronta. Sledeće godine u drugoj polovini počinje izgradnja nove bolnice „Narodni front“, 900 miliona dinara je procena i toliko je odobreno da se renovira pod hitno Ginekološko-akušerska klinika u Nišu i naravno postoje ginekološko-akušerske klinike, odnosno odeljenja koja su odlična kao što je u Aranđelovcu u novoj bolnici, kao što je u Kragujevcu, kao što je u pojedinim mestima i u opštim bolnicama.
Samo bih volela da vas podsetim da većina naših bolnica građena negde sedamdesetih godina, sve ostalo su bila samo puka održavanja. I evo, šta je urađeno u poslednjih deset godina. Znači, kompletna rekonstrukcija ili izgradnja, 86 objekata domova zdravlja i ambulanti na teritoriji 60 gradova i opština uključujući i ginekološka pojedina odeljenja. Završena je obnova i izgradnja 24 objekta ustanova sekundarne i tercijalne zdravstvene zaštite, znači bolnica i klinika. Nabavljena je medicinska oprema za 14 opštih bolnica i klinika, da vas samo podsetim da smo imali tri puta manje linearnih akceleratora pre samo sedam godina. Ukupno je realizovano do tada 124 ugovora, ukupna vrednost je 28,15 milijardi dinara. U toku je realizacija 13 ugovora čija je ukupna vrednost negde oko 23 milijarde, tri objekta primarne zdravstvene zaštite na tri grada i opštine gde ukupna ugovorena vrednost je oko 700 miliona. U toku je rekonstrukcija izgradnje objekata šest opštih bolnica, dva instituta, jedne klinike kao i objekta za Centar za radni razvoj dece i inkluziju. Nabavke koje su u toku, odnosno planirana i da su već opredeljena sredstva su četiri nabavke ukupne vrednosti od 2,21 milijarde dinara za rekonstrukciju i obnovu jednog doma zdravlja, jedne klinike.
Znači, molim vas, 40 godina radim u zdravstvu i znam koju sam opremu imala 2012. godine, a koju imam danas. Koliko su pacijenti čekali na određenu vrstu intervencije i tada i danas. Mnogo je urađeno, naravno, uvek je dobra kritika i uvek može bolje, ali pojedinačne slučajeve nekorektnog ponašanja prema trudnicama i pojedinačnih slučajeva kako izgledaju određena porodilišta nisu pravila, ne danas u Srbiji, možda su nekada bila, ali danas u Srbiji nisu.
Evo, prosto obećanje, jednostavno izvršenje naređenja da će bukvalno sva porodilišta biti sređena u najskorijem mogućem vremenu. Morate napraviti projekat, morate dobiti određene građevinske dozvole, ali to je nešto na čemu ćemo raditi i sigurno je da naše mame treba da budu u takvim uslovima porođene da požele da ponovo dođu u to isto porodilište.
Što se tiče Klinike „Laza Lazarević“, mislim da je to bio peti ili šesti dan mandata mog kao ministra zdravlja, ja sam otišla u „Lazu Lazarević“ i razgovarala i sa direktorkom i sa štrajkačkim odborom, odnosno sindikatima u toj bolnici. Zamolila sam ih da sačekaju jedno dve nedelje, desetak dana, da jednostavno vidimo, da pokušamo da nađemo neko rešenje bez velikih potresa da se stanje stabilizuje, kao što je za očekivati kada su u pitanju ljudi koji su ipak visoko obrazovani lekari, itd. Direktora Doma zdravlja je javila jedno veliko nestrpljenje i nastavila je da postupa po svome, pozivajući se na nekakva mišljenja ranije koja je dobila, da li od Ministarstva zdravlja, da li od Ministarstva za rad i socijalnu politiku.
U svakom slučaju videći njeno ponašanje i da nastavlja, najmanje rečeno nekorektan odnos prema zaposlenima, uz činjenicu da su 23 lekara od kada je ona postala direktor napustili tu ustanovu, negde oko pedesetak medicinskih sestara, ja sam dala predlog Vladi da se ona smeni i dogovorila se sa jednom profesorkom da privremeno zauzme mesto direktora da bismo smirili celu situaciju. Direktorka predložena se povukla posle toga i ostalo je samo na Vladi razrešenje gospođe Stošić-Karličić. Skoro smo, 11. aprila, ja mislim, dali predlog za imenovanje opet privremeno nove direktorke koja je lekar u toj ustanovi koja je dobila otkaz i kao što ste rekli to je sad na Vladi. Ja sam svoje mišljenje kao ministar rekla, kadrovska komisija Vlade će doneti odluku, ja se nadam uskoro.