Zahvaljujem, poštovana predsedavajuća.

Radi se o delu zakona koji propisuje obaveze izvođača radova i odgovornih izvođača radova. U članu 49. Predloga zakona dodaje se nov stav, dodaju se reči: „u slučaju pojave arheološkog nalazišta ili arheološkog predmeta, izvođač radova je dužan pored propisanih mera i da odmah bez odlaganja prekine radove i obavesti nadležni Zavod za zaštitu spomenika kulture, kao i da preduzme mere da se nalaz ne uništi i ne ošteti i da se sačuva na mestu i u položaju u kome je otkriven“.

Na ovaj način želimo da zaštitimo dodatno bogato kulturno i istorijsko nasleđe naše zemlje. Dešavalo se vrlo često da investitori zbog svojih ekonomskih razloga ne prijave radove, odnosno ne prijave pronalazak ovakvih nalazišta. Dešavalo se često da i predmete koje pronađu tom prilikom protivzakonito otuđe. Naravno, to treba sve da bude u funkciji razvoja turizma, razvoja privrede Republike Srbije.

Ja dolazim iz grada Sremska Mitrovica. Grad Sremska Mitrovica je nastao na temeljima starog Sirmijuma, grada iz četvrtog veka i turizam je, pored privrede i poljoprivrede, treći stub razvoja naše lokalne zajednice i vrlo često se dešavalo da investitori prilikom gradnje na prostoru grada ne poštuju zakone. Kroz ovaj amandman želimo da ovu oblast na jedan bolji i kvalitetniji način uredimo kako se ne bi dešavalo da se urušava kulturno-istorijsko nasleđe i kako se ne bi dešavalo da se krše zakoni. Zahvaljujem.

Hvala, poštovana predsedavajuća.

Dolazimo do člana 54. Predloga zakona. On definiše ponovno uvođenje i formiranje Agencije za prostorno planiranje i urbanizam.

Podsetiću vas da je ona već postojala u periodu od 2003. do 2014. godine i javlja se potreba da se ponovo jedna ovakva institucija formira koja će se baviti planskim dokumentima, posebno u delu vođenja Centralnog registra planskih dokumenata i ono što je važno stavljamo akcenat na e-prostor, kao poseban sistem za izradu planskih dokumenata. Agencija će biti stručno operativno-razvojna agencija, obavljaće i druge regulatorne poslove, obavljaće i poslove koji su joj povereni i jedan od ključnih zadataka biće potpuna digitalizacija planskih dokumenata na prostoru Republike Srbije, što će olakšati građanima lakši uvid u dokumentaciju.

Podneo sam predlog amandmana da se proširi delokrug rada, odnosno poslova agencije. To je priprema podloge za izradu planskih dokumenata. To su topografske karte, satelitski snimci, karte iz postojećeg GIS-a, ortofoto podloge itd. i priprema izvoda iz planskih dokumenata višeg reda – prostorni plan Republike Srbije, regionalni prostorni plan, prostorni plan područja posebne namene, prostorni plan jedinica lokalne samouprave, generalni urbanistički plan itd.

Zašto je to bitno? Da bi se ovi planovi, odnosno priprema, izdavali uz naknadu i na ovaj način bi agencija ostvarivala dodatne prihode, imala bi sopstvene prihode i na taj način bi se rasteretio budžet Republike Srbije i to je jedan od principa koji važi i za ostale agencije koje formira Vlada Republike Srbije. Znači da imaju deo sopstvenih prihoda i onda bi se iz državne kase umanjio iznos koji bi bio usmeren prema Agenciji za prostorno planiranje i izgradnju. Mislim da je dobar predlog i pozivam vas da u danu za glasanje podržite. Hvala.

Hvala, poštovana predsedavajuća.

Naravno, da građani Srbije neće uzeti nikakve ni motke, ni kamenje, nego će uzeti olovke u ruke, izaći na izbore, podržati one ljude i one političke stranke koje nude program, koje nude rešenje i daju predloge za razvoj Republike Srbije.

Ja verujem da će to biti SNS i na narednim izborima, a što se tiče Zakona o planiranju i izgradnji, čuli smo više puta da je on jedan od bitnih i važnih zakona za razvoj naše zemlje i dao je pozitivan efekat na privredu, na rast broja zaposlenih.

Oni koji danas pozivaju na nekakve motke i kamenje su upropastili privredu. Mi smo do 2012. godine imali stopu nezaposlenosti od 25%. Danas je ona jednocifrena. Povećava se BDP. Imamo ubrzani lokalni ekonomski razvoj, raste nivo stranih domaćih investicija i to su sve, da kažemo, posledice primene zakona.

Ono što je jako bitno, povećana je pravna sigurnost u ulaganje u Republiku Srbiju. Predložene izmene i dopune zakona ostvariće nekoliko ciljeva, a to je dalje unapređenje elektronskog sistema CEOP-a za izdavanje građevinskih dozvola, uvodi se e-prostor, uvode se novi elementi „Zelene agende“ i jedan od elemenata je takođe i povećanje elektromobilnosti.

U Predlogu zakona definiše se obaveza svim vlasnicima pumpi koje se nalaze na državnim putevima prvog A reda i ostalim javnim putevima da postave elektropunjače. To je definisano u članu 85. Moj predlog je da se izuzmu pumpe koje se nalaze u ostalim javnim putevima, da samo budu punjači na onim pumpama koje se nalaze na auto-putevima i da postepeno uvodimo obavezu da i ostali vlasnici pumpe imaju ove punjače.

To će dati benefite kako za one vlasnike automobila koji idu na elektropogon, tako i za sve one vlasnike pumpi. Mislim da je to jedan dobar predlog da postepeno uvodimo ovu obavezu, a ne da namećemo i ostalim ljudima koji su, da kažem, vlasnici pumpe na ostalim putevima nižeg reda.

Ja želim da još jednom ministru i njegovom Kabinetu čestitam na ovako iscrpnoj raspravi, na javnoj raspravi, na onom što je rekao na Odboru, ovde u plenumu, da mu poželim puno uspeha u sprovođenju zakona za koga verujem da će dati puno benefita kako za državu, tako i za građane Republike Srbije, a i sam ministar je najavio da će i ovaj zakon u nekom narednom periodu istrpeti određene promene i da ćemo u nekom budućem periodu doneti nov zakon koji će takođe biti na korist države i građana Republike Srbije. Zahvaljujem.

Hvala, predsedniče.

Gospodine Orliću, poštovani ministri, gospodine Vesiću, gospodine Selakoviću, pre nego što kažem o predloženim amandmanima, moram da se osvrnem na govor prethodnika koji je pomenuo jednog bivšeg predsednika SNS i bivšeg predsednika Republike, ali samo jednu ključnu stvar nije rekao da je taj isti čovek pobedio njihovog kandidata lepog, umivenog, šarmantnog i od tog trenutka 2012. godine stranka koju on predstavlja sada ne postoji na političkoj sceni Srbije. Bori se za 3% da uđe u parlament, tako ste da tu ključnu stvar, poštovani kolega, zaboravili da kažete.

Što se tiče predloga amandmana, želim da ukažem na značaj ovog zakona i na čitav sistem železnice. Na prostoru Republike Srbije imamo mrežu preko 3.300 kilometara pruge. Danas smo deo evropske mreže pruga i želimo da naše zakone uskladimo sa zakonima EU.

Predlog amandmana se odnosi na član 15. Član se odnosi na neusaglašenost sa ostalim zahtevima. Inače se radi o jednom tehničkom amandmanu. Predlaže se brisanje stava 5. i 6. Smatram da su nepotrebni u tekstu predloženog zakona. Tekst člana se čini sad razumljivim i preciznim i sprečava se mogućnost zbunjivanja prilikom čitanja teksta i tumačenja sadržine samog člana i predloge date da bi se unapredio tekst u smislu preciznosti odredbi i usklađenosti sa odredbama zakona, tako da vas pozivam da u danu za glasanje podržite ovu tehničku izmenu.

Hvala, predsedniče.

Što se tiče same železnice, ona je jedna od simbola države. Kada je Srbija bila jaka, naša se železnica razvijala. Kada su bila neka druga vremena, kada su na vlasti bili oni koji su rušili državu, uništavali fabrike, nisu gradili pruge, lepo je rekao ministar Vesić, trenutak, odnosno period kada nikada nije izgrađen ni jedan kilometar železnice.

Što se tiče ovog predloga, odnosi se na član 19. Član definiše postupak verifikacije podsistema. Radi se o proveri da li podsistem ispunjava osnovne zahteve, odnosi se na proveru da li podsistem je u skladu sa tehničkim specifikacijama.

Inače, sama oblast tehničkih specifikacija primenjuje se na ceo sistem železnice, na sve novoizgrađene, unapređene ili obavljene podsisteme i poseban se akcenat stavlja na bezbednost i nesmetano kretanje vozova. Znači, bezbednost je na prvom mestu. Podsistem se proverava u svim fazama od projektovanja, izgradnje, ispitivanja pre puštanja u rad.

Danas se u Srbiji puno gradi, puno radi. Imali smo zadovoljstvo da pre nekih petnaestak dana posetimo radove na brzoj pruzi Novi Sad – Subotica i naši kineskih prijatelji, koji kilometar i po dnevno grade pruge, pokazali su mi jednu sobu gde se vrši kontrola kvaliteta rada. Mi smo zaista bili oduševljeni sa tim pristupom i načinom kako se kineski investitori odnose prema radovima na prostoru naše zemlje i mislim da je sam sistem unapređenja bezbednosti na prugama vrlo značajan i amandman je u tom smislu.

Hvala, predsedniče.

Gospodine Orliću, predlog se odnosi na član 26. Ovaj član se odnosi na dozvolu na tip vozila. Dozvolu za tip vozila izdaje Direkcija za železnicu. To je isprava kojom se potvrđuje da je tip vozila usaglašen sa propisima. Poseban akcenat se ponovo stavlja na bezbednost saobraćaja. To je prioritet. Direkcija vodi evidenciju o izdatim dozvolama i ona sadrži sledeće podatke: broj dozvole, naziv pravnog lica kome je izdata dozvola, naziv tipa vozila, naziv proizvođača vozila i datum izdavanja. Ovo je značajno iz razlog što se dozvola može tražiti i za druge zemlje i ovaj postupak skraćuje čitave procedure. Obaveza upravljača infrastrukture je da obezbedi tačnost, potpunost, doslednost ažuriranja podataka i njihovo dostavljanje u Registar evropske Agencija za železnicu i predloženi amandman je tehničke prirode. Cilj je da se unapredi tekst u smislu veće preciznosti i u danu za glasanje vas pozivam da podržite ovaj predloga amandmana. Zahvaljujem.

Hvala, predsedniče.

Amandman se odnosi na član 30. U pitanju su vozila koja se koriste u drugoj državi, a nisu usklađena sa tehničkim specifikacija interoperabilnosti. Kao što sam već pomenuo, železnica je deo evropske mreže pruga tzv. TENT. Imamo preko 3.300 kilometara pruga, još se gradi, imamo povećanje stranih vozila koje koriste naše pruge, vrši se modernizacija naše pruge. Posle rekonstrukcije pruge Beograd – Novi Sad, na koju smo posebno ponosni, rekonstruiše se železnički pravac Novi Sad – Subotica. Očekujemo do kraja sledeće godine da i ta pruga bude u funkciji.

Pre samo izvesnog vremena smo usvojili jedan finansijski zakon koji ima za cilj da se potpuno modernizuje pruga Beograd – Niš i Srbija postaje značajno železničko čvorište Balkana i Evrope. Vozila koja nisu usklađena sa tehničkim specifikacijama moraju imati tu dodatnu dozvolu za korišćenje. Tu dozvolu izdaje naša Direkcija i ovaj amandman je tehničke prirode, jer se kod četiri stava menja redi broj stava. Cilj je da se precizira odredba i da se izvrši njihovo usklađivanje i u danu za glasanje vas pozivam da podržite ovaj amandman.

Hvala, poštovana predsedavajuća.

Dolazimo do dela zakona koji definiše kaznene odredbe. Možemo da kažemo da to nije popularni deo zakona, ali vrlo važan sa aspekta njegove primene. Odnosi se na kazne za nastale prekršaje i predviđeni su sledeći slučajevi: ako se ministarstvu ne dostavi spisak projekata u poodmakloj fazi, ako se zabranjuje, ograničava ili ometa izgradnja podsistema, ako se ne vrše obaveze provere, ako se puste u rad podsistemi koji za to nemaju dozvolu, ako se koriste vozila bez dozvole za korišćenje, ako se koriste vozila suprotno uslovima korišćenja, ako se koriste vozila bez izdate dozvole za korišćenje u Srbiji i drugo. Kazne se odnose, kako na fizička, tako i na pravna lica, odgovorna lica u pravnom licu i preduzetnike.

Verujemo da će kaznene odredbe uticati na veću odgovornost svih učesnika u saobraćaju, a veća odgovornost svakako će doprineti većem stepenu zadovoljstva svih korisnika železnice. U danu za glasanje vas pozivam da podržite ovaj predlog amandmana.

Hvala, poštovana predsedavajuća.

U pitanju su kaznene odredbe u stavu 1. predlog je da se briše tačka 2. Radi se o tehničkim izmenama sve u cilju unapređenja teksta, ali da ne govorimo samo o kaznama, mislim da treba da promovišemo i one dobre stvari koje će zakon doneti, a to je smanjenje broja nacionalnih propisa u oblasti železničkog saobraćaja, rešavanje statusa velikog broja vozila za koja se ne može pronaći dozvola za korišćenje. Ta vozila nisu mogla biti upisana u Nacionalni registar vozila, zatim registraciju vozila za evropski registar vozila koja će za to kada se steknu uslovi biti upisani, zatim obavezu upravljača infrastrukture da obezbedi tačnost, potpunost, pravovremenost podataka.

(Isključen mikrofon)

Hvala, predsedavajuća.

Poštovana gospođo Kovač, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama je jedan vrlo važan zakon, sistemski zakon i on je ovih dana izazvao veliku pažnju.

Želim na početku pre svega da pohvalim ministra Vesića i njegov Kabinet i sve ljude koji su u timu predstavili zakon i način na koji je on donet, ali i način prezentacije javnosti.

Ministar je došao na javnu raspravu, danima je govorio o zakonu, u medijima je predstavljao, pozvao opoziciju da dođe i u Skupštinu i u njegov Kabinet da sve one stvari koje nisu jasne da se razjasne. Međutim, očigledno je ideja da se samo kritikuje i da kažu da zakon nije dobar.

Što se tiče mog amandmana on se odnosi na član 1. Predloga zakona u tački 75. dodaje se tekst: „Studentski kompleks jeste prostorno-funkcionalna celina koja se sastoji od jedne ili više katastarskih celina sa jednim ili više objekata u kojima se pružaju usluge stambenog smeštaja, ishrane, odmobra budžetskih i samofinansirajućih studenata za odmor, rekreaciju, kulturno-zabavne i rekreativne aktivnosti.

Ovaj predlog amandmana jeste jedan novi koncept uvođenja studentskog standarda i smeštaja. Država ulaže značajna sredstva u obrazovanje, posebno u naše mlade. To su pre svega za tu decu koja dolaze, koja ne žive u veliki centrima, kao što je Beograd, Novi Sad i ostala mesta po Srbiji. To je vrlo značajno, pre svega za njihove roditelje. Imaćemo veći broj studentskih domova, veći konfor. Studenti će imati niže troškove svog školovanja.

Svakako da je naša intencija da pomognemo mlade ljude i njihovo obrazovanje kako bi oni u što većoj meri ostali u Srbiji. Iz godine u godinu smanjuje se broj mladih ljudi koji napuštaju Srbiju. Povećava se broj onih mladih ljudi koji dolaze iz inostranstva, žele da pomognu svojoj zemlji, tako da u cilju poboljšanja studentskog standarda predlog amandmana.

Hvala, predsedavajuća.

Kada se radi o interesu Srbije, nema ni kasnih, ni ranih sata. Uvek možemo da radimo i više i jače i bolje, u skladu sa parolom koju smo dali kao Srpska napredna stranka.

Što se tiče opaske koju opozicija daje, da Srbiju treba da vode stručnjaci, pa mislimo da nema boljih stručnjaka od građana Republike Srbije. Oni već više od deset godina podržavaju aktuelnu vlast i daju svoj sud na izborima.

Ovde je bila priča kako će se neko nekome zahvaljivati. Ja mislim da će se Srpska napredna stranka dan posle izbora zahvaliti građanima Republike Srbije i odmah nastaviti dalje u onom smeru i u onom intenzitetu da razvija državu Srbiju i da radimo u interesu svih naših građana.

Što se tiče pohvala na račun gospodina Vesića, pa niko ne brani kolegama iz opozicije da budu vredni i uporni, kao što radi gospodin Vesić. Ja ga pratim na društvenim mrežama. Svaki vikend bukvalno obilazi gradilišta. Zašto ne pohvaliti nekog ko unosi energiju, neko novo znanje i neku novu viziju razvoja Republike Srbije?

Što se tiče predloga amandmana, odnosi se na član 8. Predloga zakona, a u vezi je sa članom 35. važećeg zakona, a odnosi se na nadležnosti za donošenje planskih dokumenata i u ovom slučaju se radi, pre svega, o onim strateški važnim dokumentima koje treba da donese država, odnosno projektima koji su vrlo važni za energetski sektor, ali i za druge strateške projekte koji treba da budu realizovani na prostoru naše zemlje i mislim da je to dobro. To je dobro i za državu, s jedne strane. S druge strane, to je dobro i za investitore koji dolaze u Republiku Srbiju. Skraćuju se procedure i vrlo je važno za energetski sektor, posebno danas kada imamo energetsku krizu zbog svih onih sukoba koji se u svetu, posebno na istoku Evrope i, naravno, taj deo krize se polako preliva na našu zemlju.

Ono što želim da kažem ovde, mislim da nije u redu da su kritike iznete na ljude koji rade u EPS-u, kako posle velike oluje koja je zadesila Vojvodinu, moj grad Sremsku Mitrovicu, ništa ne funkcioniše. To nije tačno. Ljudi su na terenu, rade danonoćno i kako pružamo podršku ljudima koji su pretrpeli veliku štetu, treba da pokažemo i veliko poštovanje prema tim ljudima koji su danonoćno na terenu i rešavaju probleme koji su nastali posle velike oluje.

Zahvaljujem.

Hvala predsedavajuća.

Došli smo i do člana 10. zakona. Ovaj član definiše dokumenta prostornog i urbanističkog planiranja. Predlog je da se doda novi stav koji glasi – odlukom o izradi planskog dokumenta propisuje rok za izradu studije koji ne može biti duži od 12 meseci, ako organizacija nadležna za poslove zaštite nepokretnih kulturnih dobara ne izradi studiju u propisanom roku smatraće se da izrada studije nije potrebna, a postupak izrade planskog dokumenta nastaviće se u skladu sa odredbama ovog zakona.

Ovo je predlog da se ovim amandmanom predlaže iz razloga efikasnije izrade planskih dokumenata. Svi učesnici u izradi planskih dokumenata moraju da pokažu jednu vrstu ozbiljnosti, jednu vrstu odgovornosti. S jedne strane, podiže se stepen odgovornosti za one organizacije i institucije koje se bave zaštitom kulturnih dobara, a s druge strane želimo da definišemo rokove vezane za zaštitu.

Ono što želim da napomenem da sam zakon propisuje procedure izrade studije zaštite kulturnih dobara. Odnosi se pre svega, na sve radnje i postupke koji su vezani za restauraciju, konzervaciju i revitalizaciju kulturnih dobara, a sve u cilju povećanja ukupne, da kažemo, kulturne zaštite koja postoji na prostoru Republike Srbije.

Hvala predsedniče.

Gospodine Orliću, poštovani članovi Vlade, uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Republike Srbije, evo čekam skoro dva i po minuta da dobijem reč i ovo je najbolji način da vidimo kako opozicija u Srbiji poštuje većinu i poštuje izbornu volju građana Republike Srbije.

To što ne poštujte nas poslanike koji smo većina, makar poštujte građane Republike Srbije koji su dali glas SNS i Aleksandru Vučiću. Kada će on otići sa vlasti, to nećete vi odlučivati, nego će narod. Da li će to biti vrlo brzo, kako vi želite ili ne, to je pitanje vremena, ali videćemo.

Ja ću govoriti o amandmanima koji su na dnevnom redu i o ovom Zakonu o elektronskim komunikacijama. Želim pre svega da pohvalim resorno ministarstvo, ministra Ivanovića i njegove saradnike jer su zaista u kratkom vremenskom periodu napisali nov tekst zakona. Naravno, treba ga nešto popraviti, izmeniti i slušamo sve ono što kažu uvažene kolege iz opozicije, ali one ključne stvari nisu ovde iznete i mislim da treba na njih da stavimo akcenat.

Imamo zakon koji je iz 2010. godine i naravno da treba u skladu sa našim evropskim putem da izvršimo određene izmene. Ono što je dobro kod zakona, želim pre svega da pohvalim da je on donet u jednom širokom konsenzusu u razgovoru između RATEL-a, NALED-a, privrednika, zatim ljudi koji se bave različitim vrstama delatnosti i to je jedna dobra osnova da se jedan zakon stavi u proceduru i da on bude podržan.

Dve stvari koje želim ovde da iznesem. Ne verujem da je to bila namera ministarstva, treba da se doda reč – vodeći računa o rodnoj ravnopravnosti. Mislim da je to jako bitno, to će biti i u ostala dva amandmana koja sam predložio.

Još jedna stvar koja se odnosi pre svega na imenovanje direktora gde sam predlogom amandmana dao predlog da to bude najviše dva puta. Znači da ne bude tri puta. Mislim da se na ovaj način poštuje rodna ravnopravnost. Kroz drugi predlog jeste da se ograniči ukupan broj amandmana, čime se funkcija smenjivosti bude primenjiva u praksi i u budućnosti. Toliko, hvala.

Hvala, predsedniče, gospodine Orliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, pa ovaj amandman je direktno povezan sa prvim koji sam podneo i pomenuo sam u prethodnoj diskusiji. Stavlja se akcenat na rodnu ravnopravnost i mislim da je to vrlo važno i mislim da mi kao SNS dajemo svoj primer koliko uvažavamo koleginice i koliko je važno da se rodna ravnopravnost istakne i da bude stavljena u fokus.

Danas Vladu Republike Srbije predvodi premijerka, ona svoj posao odlično radi. Ono što posebno želim da naglasim jeste da je upravo premijerka Ana Brnabić započela proces digitalizacije Republike Srbije 2017. godine kada je preuzela funkciju predsednika Vlade i dala snažan impuls razvoju telekomunikacija, ali i ostalih usluga iz ove oblasti.

Danas u Srbiji imamo guvernerku koja je, takođe, vrlo uspešna, odlično radi posao. Jedna trećina pripadnica lepšeg pola čini Vladu Republike Srbije. One su zaista uporne, vredne. Danas u Srbiji imamo gradonačelnice, predsednice opština koje predstavljaju svoje lokalne samouprave i mislim da je ovaj primer SNS vrlo značajan i treba da bude jedan primer kako treba da se radi u budućnosti.

Želim, pre svega, nisam bio u prilici kod prethodnog javljanja da odgovorim koleginici da nisam apsolutno ništa dobacio, kao što nisam ništa ukrao, prepisao. Posebno ne dobacujem damama i bilo bi sasvim suludo da predlažem jedan ovakav amandman gde poštujem rodnu ravnopravnost i da dobacujem koleginici na nepristojan način. Ne tražim nikakvo izvinjenje. Mislim da su građani Srbije u direktnom prenosu videli kako se ko ponašao u datoj situaciji.

Naravno, pozivam da podržite ovaj amandman i zakon u celini.

Hvala gospodine Orliću.

Mi danas prisustvujemo, uvažene koleginice i kolege, jednom defileu nekih izmišljotina. Opozicija želi ovde da drži časove iz istorije, matematike i fizike, izmišljaju neke događaje iz prošlosti. Naravno, istorija će ih demantovati, vreme je pred nama pa će sve pokazati. Ne mogu da razumem ove časove iz fizike i iz matematike kada je 500 evra veće od 3.000 evra i kada je 9,14 časova, dolazi posle 9,40 časova. Videćemo.

Ja sam podneo jedan amandman vezano za predlog izbora direktora. Predlog je da se imenuje na pet godina i da isto lice ne može biti izabrano više od dva puta. Želimo da obezbedimo smenjivost u vršenju javne funkcije. Nisam baš siguran da mi možemo naći dobre i kvalitetne kadrove, obzirom da se u Srbiji razvija privatan sektor, da sve veći broj kompanija želi da ulaže u mlade i kvalitetne ljude i da oni ljudi koji su visoko obrazovani, a pre svega ovde mislim na inženjere iz oblasti elektrotehnike, telekomunikacija će zasigurno tražiti pre posao u privatnom sektoru nego u javnom sektoru.

Na resornom Odboru smo razgovarali na ovu temu, vezano i za broj godina i koliko puta može mandat da se ponovi. Mislim da je ovo dobar predlog kako bismo sačuvali ljude koji mogu da budu dobri kadrovi vezano za ovu struku. Još jednu stvar koju želim da istaknem ovde, ja sam pomalo i zbunjen vezano za ovaj Predlog zakona, što se tiče kolega iz opozicije, imamo čas priču da taj zakon nije dobar, a zajedno sa kolegama koji su bili zajedno sa mnom na resornom Odboru, pojedine koleginice i koleginice i kolege su hvalile ovaj zakona. Ja zaista ne znam, neka se dogovore pa nema jave da li je dobar ili nije dobar. Zahvaljujem se.