Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama je danas jedna veoma važan zakon koji se odnosi na potvrđivanje Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine i ja ću svoje izlaganje početi citiranjem velikog Ive Andrića, čoveka koji je najbolje poznavao prilike na ovim prostorima, ali pisca koji je najviše opisivao mostove kao građevine koje povezuju ljude.

U svom delu „Mostovi“ veliki Ivo Andrić u prvom pasusu kaže – od svega što čovek u svom životnom nagonu podiže i gradi ništa nije u mojim očima bolje i vrednije od mostova. Oni su važniji od kuća, svetiji i opštiji od hramova, svačiji i prema svakom jednaki, istrajniji su od drugih građevina i ne služe ničem što je tajno i što je zlo.

Kada reči našeg nobelovca prenesemo danas na polje politike, dobije paralelu sa zvaničnom politikom predsednika države i naše Vlade da stvaramo inicijativu za izgradnju mostova prijateljstva među zemljama i narodima koji žive ovde u regionu.

Upravo ta politika pozicionira našu zemlju na mesto lidera zapadnog Balkana, a predsednika Vučića za lidera na Balkanu.

Kada govorimo o zvaničnim odnosima između BiH i Republike Srbije, ja ću vas, dragi prijatelji, podsetiti da su oni uspostavljeni 15. decembra 2000. godine, a od 2012. godine oni se intenzivno razvijaju i zvaničnici obe zemlje imaju česte sastanke i posete.

Predsednik Vučić je 2. aprila ove godine posetio Sarajevo i tom prilikom uručio prvih 5.000 vakcina i najavio da će krajem maja meseca ove godine biti održan Prvi veliki Samit Srbije i BiH, gde će svoje učešće uzeti, kako privrednici, ali i državnici dve zemlje.

Cilj Samita je da se pospeši saradnja, poverenje, ali i otvorenost dva naroda, odnosno dve države i tri naroda. To posebno podstiče trgovinsku razmenu koja je iz godine u godinu sve veća i sve značajnija i BiH je najznačajniji spoljno-trgovinski partner naše zemlje u regionu.

Podsetiću vas da je 2012. godine ukupna razmena bila 1,2 milijarde evra. Izvozili smo 852 miliona evra vrednosti roba i usluga, a uvozili 360. Godine 2014. razmena je bila 1,4 milijarde. Srbija je izvezla 993 miliona evra, a uvezla 403 miliona evra. Godine 2016. razmena raste na 1,5 milijardi evra. Izvozili smo 1,1 milijardu, a uvozili 406 miliona evra. Godine 2019. razmena je dostigla 1,9 milijarde evra. Izvoz 1,3 milijarde, uvoz 600 miliona evra. Da nije bilo pandemije sigurno bi ova razmena u 2020. godini bila preko dve milijarde.

Kada se pogleda ovaj period, 2012. do 2020. godine, ukupno znači devet godina, mi smo na prostor BiH izvezli blizu 10 milijardi evra, tačnije devet milijardi 987 miliona evra, a uvezli vrednosti robe 4,14 milijarde evra i ostvaren suficit 5,8 milijarde evra. To najbolje govori koliko je značajna trgovinska razmena sa BiH. Najviše smo izvozili mineralna goriva, ulja, mašine, kotlove, plastične mase, pića, alkohol, gvožđe, čelik, žitarice. Svakako da je veliki doprinos ovakvom stalnom rastu dala inicijativa predsednika Vučića da se uvede tzv. Mali Šengen za slobodan protok ljudi, roba i usluga.

Poplave iz 2014. godine i aktuelna pandemija su najbolja opomena da dve zemlje i narodi koji žive u njima, moraju sarađivati. U toj saradnji graditi najbolje odnose, na obostrano zadovoljstvo i obostranu korist.

Posebno smo ponosni na činjenicu da Srbija pomaže naš narod u Republici Srpskoj i drugim delovima Federacije BiH. To je naše pravo i naša obaveza. Gradimo škole, vrtiće, pomažemo obnovu i izgradnju crkava i svega onoga što doprinosi boljem i kvalitetnijem životu našeg naroda.

Gradimo dva auto-puta prema BiH, jedan krak od Kuzmina prema Sremskoj Rači i Bjeljini, on će svoj nastavak imati dalje prema Sarajevu, Banja Luci, a drugi od Požege do Kotormana, pa zatim nastavak od Višegrada prema Sarajevu.

Neće ovi auto-putevi dodatno približiti BiH samo Srbiji, nego će i približiti i Bugarskoj, Severnoj Makedoniji, Grčkoj, Turskoj i drugim zemljama, a sa realizacijom izgradnje tunela između Ljubovije i Osečine koji se planira posle završetka pandemije, sve će to dodatno uticati na razvoj turizma sa obe strane reke Drine.

Ulažemo u aerodrom Trebinje, budući radarski centar u Podrinju, kao i protivgradnu zaštitu na prostoru Republike Srpske.

Značajna je naša pomoć našim komšijama u vakcinama, medicinskoj opremi, respiratorima i svemu onome što život znači u ova teška vremena, vremena pandemije.

Za samo tri dana, 25, 27. i 28. marta, u Beogradu i Nišu, vakcinisano je više od 22.000 građana i privrednika sa prostora BiH, Crne Gore i Severne Makedonije. Svi smo bili u prilici da vidimo kako su oni ljudi koji su vakcinisani hvalili našu državu, našeg predsednika i zdravstveni sistem Republike Srbije, jer u matičnoj zemlji nisu bili u mogućnosti da se zaštite.

Mi smo ponosno na ovaj čin, jer pokazujemo da smo kao država i kao narod solidarni i da želimo da jačamo poverenje i saradnju.

Ali, ima i onih koji iznose kritike, pa čak i laži na ovu aktivnost. Radi se o medijima i pristalicama Dragana Đilasa i njegovog poslovnog partnera Šolaka. Oni često serviraju vesti kako se radilo o vakcinama kojima je istekao rok, da se radi o lažnoj solidarnosti, da se radi o jednom lažnom bratstvu i jedinstvu. Zaključak je više nego jasan – ne mogu da prihvate uspeh sopstvene zemlje, jer oni uspeh mere jedino kad se bogate na račun sopstvenog naroda.

Naravno da mi iz SNS se ne osvrćemo na ove maliciozne izjave. Naše je da radimo, da gradimo, da pomažemo drugima, jer kad pomažemo drugima na izvestan način pomažemo i sebi.

Sasvim je logično i sasvim je opravdano da imamo jedan ovakav Sporazum o rekonstrukciji i održavanju međudržavnih mostova. Sporazum definiše radove na 11 mostova, dva na reci Savi, šest na reci Drini i tri mosta na reci Uvac.

Pored radova na samoj infrastrukturi, dve strane se obavezuju da stave na raspolaganje drugoj strani svu dokumentaciju, kako bi se pojednostavile carinske procedure, a na ovaj način ubrzalo održavanje i rekonstrukcija mostova uz nesmetano funkcionisanje saobraćaja.

U danu za glasanje, zajedno sa kolegama izabranih sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržaću Predlog zakona sa željom da u danima, godinama i decenijama koje su pred nama sa BiH, ali i ostalim zemljama u regionu i svetu gradimo odnose pune poštovanja, razumevanja na ekonomsku korist i obostrano zadovoljstvo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedniče.

Uvaženi predstavnici Agencije, dame i gospodo narodni poslanici, želim pre svega, na početku da pohvalim Izveštaj Agencije. On je, pre svega, objektivan, detaljan i precizan i on stavlja akcenat na sve važne segmente kako treba upravljati u oblasti energije na prostoru Republike Srbije.

Ja pripadam generaciji koja je osamdesetih godina prošlog veka pohađala osnovnu školu i koji smo učili kako živimo u jednoj lepoj i bogatoj zemlji. Naša zemlja jeste lepa, najlepša za nas, nema lepše zemlje, ali nažalost, nije bogata kao što su nas učili. I dok mladi Švajcarci uče kako je njihova zemlja siromašna, da moraju stalno da štede energiju, nas su stalno učili kako imamo svega u izobilju i da smo jedna bogata zemlja. Ali, postavlja se pitanje, da li je to tako? Gde nas je doveo ovakav pristup?

Potrošnja energije u Republici Srbiji je dvostruko veća u odnosu na prosečnu potrošnju u 35 zemalja OECD-a. Zato je važno da sve aktivnosti koje danas radimo i u budućnosti usmerimo, pre svega, na sektor uštede energije i na taj način štedimo sredstva u budžetu, a sa druge strane, pozitivno utičemo na životnu sredinu.

Devedesetih godina prošlog veka, usled ratova, sankcija, sve ono što je zadesilo našu zemlju, mi smo dodatno osiromašili kao država i kao društvo. Izgubili smo mogućnosti da pratimo sve značajne evropske i svetske trendove u ovoj oblasti. Godine 2000. na vlast dolaze oni koji nisu marili za potrebe građana Republike Srbije, čiji su lični interesi bili ispred interesa naroda, ispred kolektivnih interesa i njihov doprinos, ali pod znacima navoda, uštedi energije, jeste bilo gašenje fabrika. Što više fabrika ugase, manje će energije da se potroši, a za potrebe građana i države, njih to uopšte nije bilo briga. Pa i danas ti potomci tog DOS-a žele da nam drže predavanja šta i kako treba da radimo.

Upravo su kolege ovde u plenumu govorile na način kako su, gde i kada su krali od građana Republike Srbije i danas žele da se vrate na vlast i da nastave sa pljačkom gde su stali 2012. godine.

Upravo ta 2012. godina je bila presudna za normalizaciju političkih, ali rekao bih i ekonomskih prilika u našoj zemlji. Naravno da jedna zemlja ne može biti uređena ukoliko nema jasne zakone koji će da uređuju određene oblasti, određene okvire. Posebno je važno da se ovakvi zakoni sprovode na lokalnom nivou, upravo oni zakoni koji se tiču energetske efikasnosti.

Tako da, država Srbija od 2013. godine značajno ulaže u zakonsku regulativu. Tako nastaje Zakon o efikasnom korišćenju energije iz 2013. godine. Zatim, usvaja se Strategija razvoja energetike Republike Srbije. Zatim nastaje Treći akcioni plan za energetsku efikasnost i masa uputstava, pravilnika, koji regulišu oblast energetske efikasnosti.

Zakon o racionalnom korišćenju energije u Srbiji ima, pre svega, i horizontalni uticaj na druge oblasti ekonomskog razvoja, zato što kroz njega vidimo da postoji velika mogućnost da se uštede javne finansije i da se lansiraju neki novi projekti iz ovih ušteda, da se angažuje domaća privreda koja će da proizvodi tehnologiju u oblasti energetske efikasnosti, da se smanji siromaštvo, odnosno da se poveća dostupnost energije onim socijalno ugroženim kategorijama građana Republike Srbije, ali i da se izvrši podsticaj u ruralnom razvoju.

Najveći potrošači energije u Srbiji su privatne zgrade i zgrade javne namene. One troše blizu 45% ukupne finalne potrošnje, a više od 50% građevinskog fonda je zastarelo i nije u skladu sa važećim standardima i propisima.

Na osnovu navedenog, možemo lako zaključiti da postoji velika mogućnost i veliki potencijal za uštedu energije i da se smanje troškovi u javnom sektoru. Ovo se, pre svega, odnosi na one velike sisteme, kao što su bolnice, zgrade velike površine i zaista one troše veliku količinu energije, kako za osvetljenje, za grejanje, klimatizaciju. Mi smo pre nekih mesec dana ovde usvojili značajna dva zajma Republike Srbije. Jedan zajam se odnosi na potpunu rekonstrukciju VMA, kao najvećeg, najznačajnijeg sistema zdravstvene zaštite na prostoru ne samo naše zemlje, već i prostora Balkana, kao i jedan zajam koji se odnosi na EMS.

Međutim, postoje pozitivni primeri praksi gde je rađeno na polju energetske efikasnosti. Ja ću navesti par primera koji se odnose na grad i region iz koga ja dolazim, to je grad Sremska Mitrovica i region Srema. Želim ovom prilikom da pohvalim Regionalnu razvojnu agenciju Srem, koja je okupila sve lokalne samouprave sa prostora Srema, dala je inicijativu i povezala ih sa određenim donatorima.

Tako da, 2012. godine, uz prisustvo nemačke partnerske organizacije GIS, na prostoru Srema se potpisuje jedan međuopštinski sporazum, koji ima naziv – Unapređenje energetske efikasnosti javnih objekata i komunalnih usluga i korišćenje obnovljivih izvora energije u Sremskom okrugu. Ovaj sporazum ima, pre svega, za cilj da jača kapacitete lokalnih samouprava, da se bave pitanjima energetske efikasnosti.

Godine 2013. takođe u Sremskoj Mitrovici, uz prisustvo austrijske ekspertske delegacije za pitanje energetske efikasnosti, formira se međuopštinska radna grupa. Ona je sastavljena od najkvalitetnijih, najstručnijih pojedinaca iz jedinca lokalnih samouprava, komunalnih preduzeća i drugih ustanova i njihov zadatak je bio, pre svega ove grupe, da prikupljaju podatke značajne za pripremu projekata, za implementaciju projekata, ali i samo izveštavanje prema donatorima.

Godine 2013. takođe u Sremskoj Mitrovici, u našoj gradskoj toplani, startuje sa radom kotao na biomasu. Pored uštede energije, odnosno sredstava koji su potrebni za rad ovog kotla na biomasu, imamo i pozitivne uticaje na životnu sredinu. Upravo i te 2013. godine Vlada Republike Srbije usvaja metodologiju za selekciju prioritetnih projekata i na osnovu nje upravo ova međuopštinska radna grupa formira jedinstvenu listu projekata za sektor energetike na prostoru Srema, po takozvanom PIF obrascu, a na njoj su izgradnja biomasne kotlarnice za naselje Tivol u Rumu. Upravo je ministarka, gospođa Vujović, pre nekih 15-ak dana posetila Rumu i svečano u rad pustila ovu biomasnu kotlarnicu.

Zatim, projekat CHP postrojenja u Pećincima, ali i jedan značajan projekat za povećanje energetske efikasnosti javnih zgrada u Sremskom okrugu, gde je izvršen pregled 30 javnih objekata čiji su vlasnici jedinice lokalne samouprave.

Godine 2018. Švajcarska razvojna agencija sa 200 hiljada franaka finansira projekat - uspostavljanje regionalnog sistema podrške razvoja energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora u Sremu. Izvršeno je niz aktivnosti, izvršene obuke energetskih menadžera za sve opštine, izvršena je obuka članova međuopštinskih radnih grupa za vršenje energetskog pregleda javnih zgrada, izvršen popis svih javnih zgrada za potrebe ISEM. Informacioni sistem za energetski menadžment ili ISEM, kao i obuka, unošenje podataka u ovaj sistem i izvršena je energetska obnova muzičke škole u Rumi, tako da je ovo prvi objekat koji je dobio energetski pasoš na prostoru Srema i ovaj objekat je prešao iz F energetskog razreda u C energetski razvoj, što je značajna ušteda energije u samom objektu, ali sa druge strane mnogo prijatniji boravak kako učenika ove škole, ali i zaposlenih.

U saradnji sa gradom Sremska Mitrovica Regionalna razvojna agencije Srem je razvila koncept jednog regionalnog centra za održivi razvoj, koji će u okviru sebe sadržati i jedan podcentar. To je centar za edukaciju, inovaciju, istraživanje oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije i on će da služi obuci inženjera, studenata, učenika, tehnologa, projektanata, imaće sve demonstracione instalacije poput termo, solarne i fotovolne centrale, vetrogeneratore, vodene pumpe itd. i u planu je da se izgradi jedan centar za biomasu, gde će se prikupljati biomasa sa prostora Srema i da se proizvodi briket i pelet i na taj način ćemo postići značajne uštede u samoj potrošnji energije.

Za ovaj centar već postoji građevinska dozvola i očekuje se da Republika Srbija izdvoji određena sredstva kako bi ovaj centar zaživeo. Izgradnjom ovog centra je pre svega važno da možemo da olakšamo donatorskoj zajednici i svima onima koji ulažu u Republiku Srbiju da lakše prate svoje finansijske plasmane, njihovu realizaciju, ali kao dugoročnu finansijsku održivost ovih projekata.

Meni je zaista jako drago što jedan ovakav centar zaživeo na prostoru srednjeg Banata. U Zrenjaninu pre par dana je otvoren Regionalni centar za energetsku efikasnost. On je plod jedne saradnje države Republike Srbije i Republike Rumunije, kroz IPA projekat, vrednosti 852 hiljade evra.

I na kraju želim da pohvalim dve inicijative. Jedna inicijativa koju je pokrenula gospođa ministarka Zorana Mihajlović, da će vrlo brzo država Srbija pronaći sredstva da omogući svim građanima Republike Srbije, besplatna sredstva da da, da se izvrši izolacija zidova i zamena stolarije u svim zgradama i kućama, što je vrlo značajno. Država želi da uloži do pet milijardi evra u oblasti energetike, jer zaista jako pune energije trošimo na prostoru naše zemlje, tri do četiri puta više od okruženja, a čak šest puta više nego zemlje koje su članice EU.

Na kraju želim da pohvalim jednu inicijativu koju je pokrenula gospođa Aleksandra Tomić, naša poslanica, da se formira parlamentarni forum za energetsku politiku Republike Srbije. Pored nas, narodnih poslanika, 9. februara, podršku su dali predsednik parlamenta gospodin Dačić i potpredsednica Vlade gospođa ministarka Mihajlović. Na ovaj način pokazujemo da smo kao država i kao društvo posvećeni da rešavamo probleme u oblasti energetske efikasnosti, da čuvamo energiju i da stvaramo uslove za bolji i kvalitetniji život građana Republike Srbije.

U danu za glasanje zajedno sa kolegama koji su izabrani sa liste Aleksandra Vučić – Za našu decu podržaću Izveštaj o radu Agencije sa željom da i u budućnosti ovako uspešno rade. Hvala vam.

Uvažena ministarko sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas ću govoriti o Predlogu zakona, odnosno odluke o izboru predsednika, zamenika predsednika i članova Upravnog odbora Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge. Pre svega dozvolite da vas ponovo ovde u domu Narodne skupštine podsetim malo o istorijatu razvoja kako poštanskog tako i telekomunikacionog saobraćaja u Srbiji.

Počeci datiraju više od dva veka unazad i vezuju se za potrebu za sigurnim i blagovremenim prenosom važnih poruka srpskih vojskovođa i vladara. Tako da je 1805. godine za vreme Prvog srpskog ustanka se organizuje mreža za prenos pisama, a 1811. godine se otvaraju takozvane mezulane, to su bile preteče današnjih pošta.

Sedmog juna 1840. godine je jedan vrlo važan datum. Tada je počeo javni poštanski saobraćaj i tada je otvorena prva pošta u Beogradu na Kalemegdanu.

Godine 1843. godine se stvara jedan zakon koji definiše osnovne principe pošte kao javne službe. On se zvao „Ustrojenije poštanskog zavedenija“ ili „Uređenje poštanske službe.“ To se desilo pre 178 godina. Znači, država Srbija je skoro pre dva veka imala jedan zakon koji je uređivao poštanski saobraćaj i tada je bila jedna ozbiljna država, kao i danas.

Godine 1885. se uvodi telegrafski saobraćaj slanjem prvog telegrama na relaciji Beograd-Kragujevac, odnosno Kragujevac-Beograd. Ta godina i taj datum su vezani za razvoj srpskih telekomunikacija.

Godine 1874. Srbija je jedna od 22 zemalja sveta koje osnivaju Svetski poštanski savez i tako iz godine u godinu, iz decenije u deceniju razvijaju se, kako poštanske, tako i telekomunikacione usluge na prostoru naše zemlje.

Godine 1989. godine se osniva Javno preduzeće PTT saobraćaja Srbija, a osam godina kasnije on se transformiše u holding, tako da imamo dva preduzeća „Pošta Srbija“ i „Telekom Srbija“ koji posluje kao samostalni privredni subjekat.

Kako su se razvijale poštanske i telekomunikacione usluge samim tim javlja se više operatera na tržištu i javlja se tržišna utakmica. Zato je bilo veoma važno da se ova oblast uredi kako bi se omogućilo, pre svega uspešno sprovođenje liberalizacije u sektoru telekomunikacija ili poštanskih usluga.

Kada govorimo o uređenju jedne oblasti treba da imamo na umu, pre svega, tri stvari. To je zakonski okvir, zatim institucije i ljudski faktor. Ja ću prvo govoriti o tom ljudskom faktoru.

Ljudski faktor je osnov uspešnog sprovođenja zakona i upravljanja svim institucijama i sve polazi od ljudi, od njihovog rada, njihove marljivosti, posvećenosti, stručnosti.

Mene lično raduje što je Dragan Kovačević ponovo predložen za predsednika Upravnog odbora RATEL-a, jer se radi o jednom čoveku koji ima veliko i bogato iskustvo, kako životno tako i radno, profesionalno. To se vidi u biografiji koja je priložena u kandidaturi.

Obzirom da i sam potičem iz PTT sistema, dobro poznajem ono što je gospodin Kovačević radio, upoznat sam sa svim rezultatima njegovog rada. On je obavljao značajni niz funkcija u svom radnom veku. Bio je direktor OUR-a u Rumi, zatim direktor Radne jedinice Sremska Mitrovica, direktor Direkcije za mreže u „Telekomu Srbija“, a 2004. godine postaje i generalni direktor „Pošte Srbije“. Poštom se ponovo vraća u Telekom, a 2010. godine odlazi na čelo „Iritela“, jedne privatne kompanije, gde se nalazi i danas.

Danas, moje kolege koje rade u poštama Srbije i Radnoj jedinici Sremska Mitrovica se puno hvale, govore o gospodinu Kovačeviću, o njegovom radu, o njegovoj stručnosti, ali pre svega o njegovom odnosu prema zaposlenima.

Ja sam imao lično zadovoljstvo i čast da 2004. godine budem izabran za najboljeg radnika „Pošte Srbije“ i lično sam dobio od gospodina Kovačevića jedno priznanje, jednu nagradu. Mislim da to dovoljno govori koliko je jedan čovek kao rukovodilac, jedan direktor Javnog preduzeća, kao što je Pošta Srbije, vodi računa o kadrovima i koliko je posvećen radu i koliko daje na značaju svakom čoveku koji radi u velikom sistemu.

Mogu da sa puno odgovornosti tvrdim da je on najbolji kandidat za predsednika Upravnog odbora, jer je on radio i u okviru „Pošte Srbije“, „Telekoma Srbija“, u privatnom sektoru i kao što je danas rekla, uvažena ministarka, gospođa Matić, on je zaista najbolji stručnjak koji može da bude predsednik Upravnog odbora.

Detaljno sam pročitao i biografije ostalih kandidata i zaista se radi o ljudima, vrhunskim profesionalcima koji će, verujem uspešno obavljati članstvo u Upravnom odboru RATEL-a.

Kada govorimo o okviru, odnosno institucijama, tu, pre svega, mislim na operatore koji se javljaju na tržištu telekomunikacija i poštanskog saobraćaja. Mi smo na kraju 2019. godine, imala pored „Telekoma Srbije“, koji je najveći operator još 40 operatora koji se bave uslugama fiksne telefonije. Imamo tri mrežna operatora usluga mobilne telefonije. To su „Telekom Srbija“, „Telenor“, „VIP“ i dva virtuelna mobilna operatora. Kada govorimo o tržištu poštanskih usluga, tu postoji 59 operatora komercijalnih usluga uključujući „Poštu Srbije“ kao javni poštanski operator.

Kada govorimo o zakonskom okviru, ja ću svoj akcenat staviti na Zakon o poštanskim uslugama. To je zakon iz 2019. godine.

U potpunosti razumem da smo ovde u izveštaju koji je RATEL nama dostavio, i uopšte u razgovoru o razvoju poštanskih i telekomunikacionih usluga više vreme posvetili telekomunikacijama.

One su danas dosta naprednije, dosta novac se više ulaže, ali i više se dobija vezano za telekomunikacije. Mislim da je ovaj sektor poštanskih usluga možda malo po strani i da treba više da obratimo pažnju, pre svega na zakonski okvir i šta je to što on donosi.

Mogu da kažem da se ovaj zakon ne odnosi podjednako na „Poštu Srbije“ kao javnog operatora i na ostale operatore na tržištu koji se javljaju, jer, pre svega, oni u jednom manjem obimu ne poštuju zakon. Tu mislim da je vrlo važna uloga Agencije da reaguje i da svojim izveštajima predstavi realno stanje.

Navešću samo neke članove zakona za koje smatram da je potrebno posebno obratiti pažnju.

Član 2. Zakona o poštanskom saobraćaju kaže – da se obavljanje poštanskih usluga zasniva na načelima. U stavu 4. – obezbeđivanje uslova za ravnopravno poslovanje poštanskih operatora, a u stavu 10. – obezbeđivanje održivosti univerzalne poštanske usluge.

U članu 3. stav 6. – javni poštanski operator je pravno lice sa obavezom obavljanja univerzalnih poštanskih usluga i pravo na obavljanje rezervnih poštanskih usluga.

U članu 18. se definiše univerzalna poštanska usluga, a za obavljanje ove usluge se ovlašćuje Javno preduzeće „Pošta Srbija“.

Član 24. definiše rezervisanu poštansku uslugu koja je poverena javnom operatoru i u stavu 1. kaže da – prijem ili prerada ili prevoz i uručenje pismonosnih pošiljaka manje do 50 grama.

Zašto je ovo važno? U samom procesu razdvajanje „Telekoma“ od „Pošte“ i kada je pristupila proces liberalizacije, kada „Pošta“ više nije sam operator na tržištu imala je monopol na one pošiljke do 100 grama. Danas je do 50 grama. Smatram da smo vrlo brzo smanjili taj prag od 100 grama do 50 grama, jer „Pošta Srbije“ kao javni operator sa puno odgovornosti, tvrdim da nije u potpunosti bila spremna za ovu tržišnu utakmicu.

Deo zakona koji određuje poštarinu je definisan članovima od 29. do 34.

Član 29. kaže - Agencija utvrđuje jedinstvene tarifne stavove prema stopi mase poštanskih pošiljaka i vrstama poštanskih usluga iz oblasti univerzalne poštanske usluge.

Član 31. kaže – poštarina za poštanske usluge biće određena tako da ne predstavlja nepravičnu cenu u smislu zakona kojim se uređuje zaštita konkurencije. U slučaju kada Agencija dođe do saznanja da poštarina nije određena u skladu sa stavom 1. ovog člana, bez odlaganja će obavestiti nadležni organ za zaštitu konkurencije i tražiti njegovo mišljenje ili predložiti pokretanje postupka u slučajevima sprečavanja ili narušavanja konkurencije kada je reč o poštanskom operatoru koji ima dominantniji položaj na tržištu.

Član 48. zakona govori da u slučaju neuspele dostave registrovane poštanske pošiljke poštanski operator je dužan da ostavi izveštaj o prispeću pošiljke koji sadrži obaveštenje o roku i gde primalac može preuzetu poštansku pošiljku.

Zašto navodim ove članove zakona? Kao zaposlen u poštama Srbije, imao sam prilike da obavljam niz raznih funkcija. Jedna od njih je bila i posao upravnika Pošte prvog reda, 22320 u Inđiji.

Često u kontaktu sa korisnicima sam dobijao informacije da pojedini operatori se ne pridržavaju propisa, kako u domenu rezervisanih poštanskih usluga, tako u delu nepoštovanja sopstvenog cenovnika. To ima za posledicu narušavanje načela definisan članom 2. Zakona koji sam upravo naveo. Bez obzira što javni poštanski operator ima ekskluzivno pravo na rezervisanu uslugu, to je usluga mase do 50 grama, pojedina javna komunalna preduzeća se ne pridržavaju zakona i sama su dostavljala račune za svoje usluge, što je protivno zakonskim načelima.

Opštinska uprava Inđija, 2008. i 2012. godine, pored upozorenja da krši zakon je sama dostavljala građanima pozive za glasanje na lokalnim parlamentarnim i predsedničkim izborima, a svi znamo u to vreme da je predsednik opštine Inđija bio i … Demokratske stranke, Goran Ješić, koji nije poštovao zakon i to je dokaz koliko se ta bivša koalicija odnosila prema državi Srbiji, ali i prema svim njenim institucijama, uključujući i „Poštu Srbije“.

Javni poštanski operater, „Pošta Srbije“ mora striktno da primenjuje cenovnik za svoje usluge u koliko zaposleni, bukvalno, za jedan gram ne naplati dobro poštarinu, on dolazi u jednu vrstu problema, može da bude sankcionisan, kako od rukovodioca, tako od sektora interne revizije, dok pojedini poštanski operatori sami određuju cenovnik, odnosno sami određuju masu, samim tim i utiču na konkurenciju na tržištu.

Naravno da to nije dobro i to treba da se iskoreni, pre svega, tu vidim uticaj i značaj ove Agencije, da reguliše ovu oblast.

Jedino javni poštanski operator posle neuspelog pokušaja dostavi pošiljaka, ostavlja izveštaj o prispeću pošiljke, dok ostali operatori na tržištu putem telefonskog poziva obaveštavaju korisnike o narednoj dostavi, samim tim i krše član 48. zakona i vrlo često se korisnici poštanskih usluga bune i često su u nedoumici kada i gde mogu da određenu poštansku pošiljku dobiju ukoliko dobijaju putem nekih drugim operatora.

Ovo su samo neki od primera gde ostali učesnici na tržištu ne primenjuju zakon i gde Agencija treba da reaguje kako poštanski operater javni, „Pošta Srbije“ ne bi bila u nepovoljnoj situaciji i poziciji od ostalih operatora na tržištu.

Da se razumemo, ja nisam protivnik liberalizacije i postojanja konkurencije, ona je potrebna, ona treba da postoji i nužna je, ali mi kao predstavnici građana, kao narodni poslanici moramo da vodimo računa o javnom dobru, a javni poštanski operater to upravo jeste - jedno javno veliko dobro koje je od velikog značaja kako za ekonomski razvoj Srbije, ali i za bezbednost Srbije u celini.

Naravno, u danu za glasanje ja ću podržati predložene kandidate sa željom za uspešan rad. Hvala.

Zahvaljujem predsedniče.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, „Kultura je zbir svih vidova umetnosti, ljubavi i misli koje već vekovima omogućavaju čoveku da se oseća slobodnijim“, reči su francuskog pisca Andrea Monroa, koji opisuje kulturu kao nevidljivu vezu koja spaja ljude. Kultura utiče na naše opažanje, oblikuje naše misli i ponašanje, utiče na ličnost, utiče na poslovni svet, a po nekim verovanjima utiče i na zdravlje ljudi, pa čak i način kako da se ljudi leče.

Mi kao država i kao narod imamo bogato kulturno istorijsko nasleđe koje se stvara kroz vekove i iz godine u godinu, iz decenije u deceniju se uvećava. Postavlja se jedno obično, osnovno pitanje, da li smo dovoljno odgovorni prema ovom važnom segmentu života.

Devedesetih godina, usled ratova, sankcija, hiperinflacija, nismo bili u mogućnosti da više ulažemo u kulturu i kako to obično biva kultura se pomera na marginu svakodnevnog života. Godine 2000. na vlast dolaze oni koji nisu imali sluha, ali ni želje da ulažu u ovu oblast. Njihov dolazak je obeležilo paljenje Doma Narodna skupštine kada je pokradeno i uništeno više umetničkih dela i eksponata.

Nije ni čudno što je Narodni muzej u Beogradu kao najstarija muzejska ustanova u Srbiji, a ja ću vas podsetiti da je otvoren 1844. godine, od 2003. godine nije imao stalnu postavku. Posle 10 godina, 2013. godine u jednom delu objekta otvorena je izložba povodom 900 godina od rođenja Stefana Nemanje. Potom je izvršeno renoviranje muzeja i on od Vidovdana 2018. godine ponovo otvara vrata za sve svoje posetioce.

Drugi primer, primer Muzeja savremene umetnosti koji još od 1900. godine, pa do danas proučava, publikuje, čuva jugoslovensku i srpsku umetnost. Ovaj muzej je zatvoren 2007. godine. Zahvaljujući pre svega inicijativi Aleksandra Vučića, koji je tada bio predsednik Vlade Republike Srbije kreće obnova i muzej ponovo počinje sa radom 20. oktobra 2017. godine.

Ova dva primera su najbolji dokazi kako se dosovska vlast odnosila prema kulturnoj baštini naše zemlje i svemu onome što se kroz vekove stvaralo. Danas Srbiju vode ljudi koji su posvećeni, koji su marljivi, koji su odgovorni i žele da daju svoj doprinos na svim poljima, posebno u oblasti kulture, jer sam predsednik Aleksandar Vučić je više puta inicirao koji su to značajni projekti koje moramo da ulažemo i svojim radom i svojim zalaganjem svoj Kabinet i ljude koji ga podržavaju obezbeđivao određena sredstva koja su neophodna da se kako ustanovi za oblasti kulture, ali čitavo kulturno-umetničko blago zaštite i da se prezentuju drugim ljudima.

Naravno, želim da pohvalim i ministarku Maju Gojković koja je na početku svog mandata pokazala veliku želju, veliku energiju i veliku posvećenost da se bavi svim problemima koji su nastali u ovoj oblasti.

Glavni ciljevi ovog projekta zajma su pre svega renoviranje, obnavljanje i proširivanje ustanova kulture. To su muzeji, pozorišta, kulturni centri, kao i sve ostale ustanove. Akcenat se stavlja na renoviranje i unapređenje stanja postojećih zgrada kako bi se povećala pristupnost tim zgradama kako starim licima ali i invalidima. Vodi se računa o energetskoj efikasnosti, što je vrlo značajno.

Ima i više primera, pozitivnih primera prakse koji se odnose na region i grad iz koga ja dolazim, a to je region Srema i grad Sremska Mitrovica. Pre dve godine izvršena je energetska sanacija u muzičkoj školi u Rumi, objekat je prešao iz jednog razreda energetskog, iz F razreda u energetski razred C. To je prvi objekat na prostoru Srema koji je dobio energetski pasoš i tako je izvršena dobra energetska ali i zvučna izolacija. Na ovaj način se štedi pre svega energija, ali stvaraju se bolji uslovi za rad kako učenika ali i nastavnika u ovoj školi.

Naravno, ne mogu a da ne pomenem i grad Sremska Mitrovica, grad iz koga dolazim. Grad koji ima jako veliko kulturno i istorijsko nasleđe, grad koji je bio prestonica rimske imperije. Grad koji ima dve zgrade muzeja, ima veliku carsku palatu, to je jedan objekat od 2570 metara kvadratnih pod krovom iz 4. veka. Imamo više festivala, mi smo grad turizma. Imamo trg koji je zaista jedan odličan lokalitet gde se okupljaju Mitrovčani, gde se izvode određene muzičko-scenske predstave i određeni festivali. Nije čudo što je Mitrovica 2018. godine bila prva prateća turistička destinacija u Evropi.

Kada već govorimo o turizmu ne mogu da pomenem podatke koji su dali svoj pečat, a vezani su za 2019. godinu kada je u našoj zemlji bio rekordan broj ljudi kako domaćih tako i stranih gostiju. Imali smo više od 3,6 miliona turista, što predstavlja rast od preko 8%, u odnosu na 2018. godinu. Od toga broja milion i 846 hiljada bili su strani gosti, a milion 843 hiljada domaći gosti. To je po prvi put da se na prostoru Srbije broj stranih gostiju premašio broj domaćih gostiju. Premašena je cifra od deset miliona noćenja, deset miliona 73 hiljade što je porast od osma procenata, u odnosu na 2018. godinu. Najveći broj noćenja je ostvaren upravo ovde u Beogradu.

Zašto ovo govorim? Govorim iz razloga što imamo preveliki potencijal u turizmu i kada se sve ovo reši vezano za kovid pandemiju, kada se vratimo na one stare dane, možemo da računamo na povećanje broja gostiju kako domaćih tako i stranih, a samim tim i povećanje prihoda.

Kada govorimo o ovom zajmu, napomenuću samo najznačajnije objekte gde će se uložiti sredstva, Narodno pozorište u Beogradu, Muzej Jugoslavije u Beogradu, obnova pozorišta u Nišu, Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“, obnova i pretvaranje stare železničke stanice u muzej, kao i izgradnja galerije umetnosti na Kosančićevom vencu i rekonstrukcija Kulturnog centra u Pirotu.

Kada govorimo o Narodnom pozorištu u Beogradu, treba da znamo da je to zgrada iz 1869. godine, ona je izgrađena dobrotvornim prilozima, kao što je rekla moja uvažena koleginica Nataša u prethodnom periodu, odnosno vekovima iza nas postojali su odgovorni ljudi koji su svojim doprinosom, svojim radom i svojim novcima ulagali u kulturu, odnosno u objekte koji su značili za kulturu. Što se tiče Narodnog pozorišta ono je nastalo pre svega prilozima koje je dao knez Aleksandar Karađorđević koji je priložio u tom trenutku 1000 dukata, Miša Anastasijević 500 dukata, a Vlada Kneževine Srbije je poklonila zemljište i novčani iznos od 2000 dukata.

Najznačajnija rekonstrukcija ovog objekta su bile već davne 1922. godine i 1989. godine, kroz ovaj projekat mi ćemo obnoviti enterijere, istočnu fasadu i obnoviti scenu Narodnog pozorišta u Beogradu. Muzeje Jugoslavije u Beogradu je jedna velika značajna institucija koja čuva i prezentuje kulturnu baštinu bivše nam države, poseduje bogate zbirke kao što su zbirke primenjene umetnosti, zbirke štafeta, etnološka zbirka, likovna zbirka, ali i arheološka zbirka.

Kada govorimo o Nišu treba da znamo da je jedan grad koji je imao pozorište još u IV veku, a da su prvi pozorišni događaji zabeleženi davne 1883. godine. Sama zgrada pozorišta u Nišu je iz 1939. godine, a rekonstrukcije su bile, takođe, davne 1967. i 2002. godine. Kroz ovaj projekat se predviđa obnova čitave zgrade i izgradnja male scene.

Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“ izgrađen je 1928. godine, na Kalemegdanu. Na predlog Branislava Nušića organizovan je dobrotvorni bal, a priloge su dali bogati pojedinci, Đorđe Vajfert, Luka Ćelović, Mihailo Pupin, kralj Aleksandar Karađorđević.

Ovoj akciji su se pridružili Narodna banka, Jadransko - podunavska banka i Viner bank ferajn. Poslednja rekonstrukcija, takođe je bila davno, 1975. godine.

Što se tiče Železničke stanice znamo da je to jedno monumentalno zdanje iz 1885. godine. Ima status spomenika kulture od velikog značaja za našu zemlju. Rađeno je po uzoru na železničke stanice velikih evropskih zemalja i predstavlja svedočanstvo jednog tehničkog razvoja Srbije u 19. veku. Ona je bila u primarnoj funkciji do 1. jula 2018. godine, a sada je u planu da zgrada postane muzej nastanka srpske države. Zajedno sa spomenikom Stefana Nemanje krasi Savski trg i predstavlja veliko atrakciju za turiste koji dolaze u našu prestonicu.

Naravno, i ovu aktivnog i samo podizanje spomenika je najviše doprineo angažman predsednika Aleksandra Vučića, ali i finansije kroz budžet Republike Srbije, da možemo da obezbedimo sredstva, da izgradimo spomenik i da se na ovaj način odužimo velikom vladaru.

Što se tiče Kulturnog centra u Pirotu izgrađen je 1986. godine, i on nije u skorije vreme imao značajnu rekonstrukciju i ulaganja.

Šta nam sve govore ovi podaci? Da imamo izuzetno stare objekte, da nije vršena redovna sanacija tih objekata i da oni prosto vape za sanacijom, za ulaganjem.

Sa druge strane, moramo biti ponosni na naše slavne pretke koji su ličnim primerom pomagali izgradnju ovakvih objekata, dali nemerljiv doprinos u stvaranju i čuvanju kulturne baštine.

Kroz ovakav projekat i kroz ovakve aktivnosti mi vraćamo deo duga njima, kako njima koji su bili neimari, ali i onima koji su stvarali umetnička dela i ostavljali da mi danas uživamo u njima.

Na kraju, svoj ću govor završiti citiranjem velikog Ive Andrića „Kultura nije samo ono što čitamo, što pišemo, što slikamo, što zidamo, nego kultura je i pogled i osmeh i ponašanje i gestikulacija i govor. Nesumnjivo da je ona u nama, jer se primećuje način kad nekome kažemo zdravo, pa do jedne pesme, slike, građevine“.

Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.

Predsedniče i uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću danas govoriti o Predlogu zakona o potvrđivanju Drugog dodatnog protokola Svetske poštanske konvencija, ali pre toga dozvolite da se na kratko osvrnem na istorijat nastanka razvoja poštanskih usluga na prostoru naše zemlje.

Počeci poštanskih usluga datiraju više od dva veka unazad i vezuju se za potrebu za sigurnim i pravovremenim prenošenjem važnih poruka srpskih vojskovođa i vladara za vreme Turaka.

Godine 1805. za vreme Prvog srpskog ustanka organizuje se mreža prenosa pisama za potrebe srpske vojske i organa vlasti, a 1811. godine, otvaraju se prve tzv. mezulane za prenos usmenih, ali i pismenih saopštenja za potrebe države. To su preteče. današnjih pošta.

Godine 1830. sultanskim hatišerifom od 29. avgusta Srbija dobija ovlašćenje da organizuje poštansku službu za svoje unutrašnje potrebe, a 1840. godine, to je jedna vrlo važna godina, uspostavlja se javni poštanski saobraćaj u državi Srbiji, kada se 25. maja, po starom kalendaru, odnosno 7. juna, po novom kalendaru, otvara prva pošta ovde u Beogradu na Kalemegdanu, i to je ujedno i dan „Pošte Srbije“, kao javnog preduzeća koje više od 180 godina obeležava ovaj dan, kao dan svoje firme.

„Pošta Srbije“ danas predstavlja stožer komunikacije među ljudima i jedan je od glavnih nosilaca tehnološkog, privrednog i ekonomskog, kulturnog razvoja naše države i našeg društva i ona je danas najveći infrastrukturni sistem u državi Srbiji. Treba svi da budemo ponosni na jednu ovakvu instituciju koja predstavlja jedan od simbola države Srbije, ali da vodimo računa o njenom daljem razvoju i njenom funkcionisanju.

Kada već govorimo o „Pošti Srbije“, želim da pohvalim i njene zaposlene, posebno poštare, dostavljače, šalterske radnike, oni čine dve trećine ukupnog broja zaposlenih u ovom javnom preduzeću, jer oni su za vreme pandemije, posle zaposlenih u zdravstvenom sistemu i sistemu bezbednosti Republike Srbije, takođe i heroji, jer svojim radom i požrtvovanjem, uz svakodnevnu opasnost po sopstveno zdravlje, daju veliki doprinos društvu u celini, jer su na usluzi građanima i privredi u celini.

Godine 1843. je predstavljeno tzv. Ustrojenije poštanskog zavedenija, odnosno uređenje poštanske službe, i to je prvi zakonski akt kojim se uređuje princip pošte kao javne službe. Godine 1855. godina je važna godina za našu zemlju, jer je to godina kada je započeta era srpskih telekomunikacija, kada se uvodi telegramski saobraćaj, slanje prvog telegrama iz Kragujevca za Beograd. Godina 1874. je takođe vrlo važna godina, jer je to godina kada se u Bernu osniva Svetski poštanski savez i Srbija je bila jedna od 22 zemlje koja je bila osnivač ovog međunarodnog saveza i treba da budemo ponosni na ovu činjenicu – jedna mala zemlja je postala osnivač ovako vrlo važne svetske organizacije.

Danas Svetski poštanski savez predstavlja specijalizovanu agenciju UN sa misijom uspostavljanja i unapređenja saradnje na međunarodnom nivou. To je ne politička organizacija koja danas broji 192 članice i ne bavi se unutrašnjim pitanje i organizacijom saobraćaja u oblasti poštanskog funkcionisanja samih država članica, ali sve članice su u obavezi da primenjuju regulative Svetskog poštanskog saveza u međunarodnom saobraćaju.

Osnovni principi ovih regulativa su jedinstvo poštanske teritorije, sloboda poštanskog tranzita i jedinstveni principi tarifiranja za međunarodne pismonosne usluge.

Značaj poštovanja ovih principa je posebno bio važan za našu zemlju 1992. godine kada je Savet bezbednosti UN uveo sankcije našoj zemlji. Podsetiću vas na jednu Rezoluciju 757 koja je predvidela potpuni međunarodni ekonomski embargo našoj zemlji i zahvaljujući članstvu Srbije u Svetskom poštanskom savezu, ali i poštovanju principa navedenih regulativa, građani su bili u prilici da putem poštanskih usluga dobijaju lekove, hranu, novac, ali i ostale potrepštine iz inostranstva.

Svetski poštanski savez i Crveni krst bile su jedne od retkih međunarodnih organizacija koje se nisu oglušile o principe svoga delovanja i mi smo im na tome zahvalni.

Drugi dodatni protokol Svetske poštanske konvencije sadrži zajednička pravila koja se primenjuju u međunarodnom poštanskom saobraćaju, kao i odredbe koje se odnose na pismonosne pošiljke, pakete. Izvršene su izmene u delu koje se odnose na obračun terminalnih troškova za glomazne pismonosne pošiljke tzv. male pakete.

Sve države članice Svetskog poštanskog saveza su u obavezi da ratifikuju akta u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom. Za našu državu to znači usvajanje zakona o potvrđivanju Drugog dodatnog protokola Svetske poštanske konvencije ovde u Narodnoj skupštini.

U danu za glasanje, zajedno sa kolegama koji su izabrani sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržaću ovaj zakon kako bi ova obaveza naše zemlje na međunarodnom nivou bila izvršena. Hvala.

Poštovana ministarko gospođo Gojković, uvaženi ministre gospodine Udovičiću sa saradnicima, poštovani građani Republike Srbije, sa puno ponosa danas možemo da kažemo da je Srbija lider u ekonomskom razvoju u regionu, da je Srbija lider u privlačenju stranih investicija, da je danas Srbija lider u borbi protiv korona virusa, ali i da je Srbija lider u izgradnji putne mreže.

Danas u Srbiji imamo više od 45 hiljada kilometara putne infrastrukture i nalazimo se u kategoriji srednje stope razvijenosti u ovoj oblasti. Svakoga dana, zahvaljujući jednoj ispravnoj politici, politici štednje, ova brojka se povećava i u budžetu za narednu godinu su predviđeni mnogobrojni projekti koji će dodatno umrežiti našu zemlju sa modernim saobraćajnicama, kako od severa prema jugu, od istoka prema zapadu.

Neki od najvažnijih projekata su magistrala Bačka-Banat koji će povezati Bački Breg, Sombor, Kulu, Vrbas, Srbobran, Bečej, Kikindu, pa sve do Rakova, autoput „Vojvođansko P“, koji će dodatno umrežiti Beograd-Zrenjanin-Novi Sad, zatim autoput Preljina-Požega koji je nastavak jednog velikog projekta u Srbiji autoput Miloš Veliki, zatim autoput Karađorđe tzv. Šumadijski koridor. Zatim, dva veoma važna projekta koji će značiti za grad iz koga ja dolazim, za grad Sremsku Mitrovicu. To su saobraćajnica Ruma-Šabac-Loznica i autoput Kuzmin-Sremska Rača-Bijeljina. Grad Sremska Mitrovica će biti jedini grad na prostoru naše zemlje koji će imati tri autoputa u neposrednom okruženju. Zatim, dva koridora, Fruškogorski i Moravski koridor, obilaznica kod Beograda i mnogi drugi projekti koji će dodatno doprineti da se Srbija razvija u putnoj infrastrukturi.

Takođe, jedan važan projekat o kome želim posebno danas da govorim jeste budući autoput E-80, put mira tzv. koji će povezati Niš i Merdare sa svojom prvom fazom, a to je deonica Niš-Pločnik.

Na ovaj način će Niš kao najveći privredni, kulturni i ekonomski centar jugoistočne Srbije biti povezan sa Jadranskim i Jonskim morem, sa njihovim lukama i na taj način će se skratiti vreme putovanja, ali će se i povećati bezbednost saobraćaja u ovom delu.

Pored ekonomskog značaja, ovaj auto-put će imati veliki politički značaj jer će pozitivno uticati na trajno poboljšanje odnosa između Srba i Albanaca. Mi živimo jedni pored drugih i samo kroz saradnju i međusobno razumevanje možemo da gradimo bolju budućnost.

Danas sve veći broj Albanaca sa prostora KiM koriste zdravstvene usluge u centralnoj Srbiji, koriste saobraćajnu infrastrukturu kako bi se brže, lakše, ali pre svega bezbednije, prevezli do zapadne i severne Evrope, ali i drugih destinacija.

Imao sam veliku čast i veliko zadovoljstvo da 2012. godine kao zamenik gradonačelnika Sremske Mitrovice budem deo jedne velike akcije bratimljenja 80 lokalnih samouprava sa prostora centralne Srbije i AP Vojvodine sa lokalnim samoupravama sa KiM gde u velikoj meri živi srpski narod.

Tada sam pored velikog gostoprimstva koje sam zajedno sa ostalim kolegama tamo doživeo upoznao se i sa naporima naših naroda na prostoru KiM da ostanu na vekovnim ognjištima i da budu svoj na svome. Svakako da je ekonomsko osnaživanje uz bezbednost jedan od preduslova. Zato je vrlo važno da se kroz ovakve projekte naši ljudi osnaže na KiM, da im se da nova nada za opstanak.

Kada sam razgovarao sa našim domaćinima šta je jedan od načina, jedan od uslova da se ponovo vrati poverenje između dva naroda, oni su mi rekli da je to ekonomska saradnja. Srbi su kroz vekove uvek bili dobri proizvođači, Albanci dobri trgovci i kroz zajednički interes svakako će padati tenzije, počeće da raste poverenje i jedni i drugi će imati koristi.

Jedan od značajnih dokumenata koji je potpisan u septembru mesecu u Vašingtonu jeste pre svega jedna zajednička izjava Privredne komore Srbije i Kosova o nastavku saradnje i jedna od bitnih inicijativa jeste nastavak saradnje u programu „mini šengen“. Tu inicijativu je prvu ponudio predsednik Aleksandar Vučić, upravo stavljajući akcenat na značaj ekonomskog povezivanja između naroda.

Sama ta izjava predviđa i formiranje zajedničkog tima za ekonomsku saradnju gde bi se najpriznatiji stručnjaci iz oblasti ekonomije, prava iz Prištine i Beograda uvezali, povezali se i dali svoje predloge kako dve strane mogu da sarađuju. U okviru tog tima biće formirane i sektorske grupe, grupa za razvoj infrastrukture, grupa za proizvodnju i diversifikaciju održive energije, grupa za razvoj agroturizma, ali i tim za izgradnju fabrike stakla u regionu.

Mi smo prošle nedelje ovde u Skupštini podržali jedan Sporazum između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Albanije o uzajamnom putovanju državljana dve zemlje i lakšem prelasku granica korišćenjem samo lične karte, između ostalog kao dokumenta. Svakako da je ovaj Sporazum jedna dobra osnova da se poveća i sam tranzit preko teritorije Republike Srbije, da se formira jedno zajedničko tržište rada.

Mi smo svesni da je danas Srbija jedno veliko gradilište i da danas nedostaje radne snage u mnogim sektorima, u mnogim oblastima u mnogim gradovima. Verujemo da kroz ovakve projekte, kroz ovakve sporazume će i ljudi sa prostora KiM, Albanije, a i čitavog okruženja tražiti posao na prostoru Republike Srbije.

Ono što takođe posebno raduje jeste da se iz godine u godinu spoljnotrgovinska razmena između Republike Srbije i Republike Albanije uvećava. Mi smo 2013. godine izvezli 88,7 miliona evra u Albaniju, uvezli 12,3. Godine 2014, 95,8 miliona evra, uvezli 13,6, a 2018. godine 135 miliona evra smo izvezli, a uvezli 45,7 miliona evra.

Ovo dovoljno govori da smo samo u 2018. godini ostvarili suficit od 90 miliona evra i da smo pokrili izvoz uvozom 296%.

Naravno pored povećanja spoljnotrgovinske razmene povećava se i broj privrednih subjekata sa prostora Srbije koji izvoze u Albaniju, a iz Albanije koji uvoze u Srbiju. Godine 2013, 407 privrednih subjekata je izvozilo iz Srbije u Albaniju, a 209 iz Albanije uvozilo u Srbiju. Godine 2018, 733 privredna subjekta iz Srbije je izvozilo, a 300 njih uvozilo sa prostora Republike Albanije.

Što se tiče same strukture proizvoda, što se tiče samog izvoza iz Srbije, to su žitarice, gvožđe, čelik, pića, zatim kaučuk, drumska vozila i delovi, farmaceutski proizvodi itd, a najviše smo uvozili povrće, korenje i krtolu za jelo, obuću, sumpor, zemni gas, čips, kreč i ostale proizvode.

Ovo sve najbolje govori koliko se razvija ekonomska saradnja između dve zemlje, a kada se ona razvija i kada raste, samim tim raste i poverenje i verujem da će sve one negativne posledice iz devedesetih godina, iz 2000. godine i ostalih godina koje su za nama padati, pomerati se u stranu i dva naroda i dve države će bolje sarađivati.

Ima li boljeg primera nego novembar 2019. godine kada je Albaniju, odnosno mesto Drač zadesio veliki zemljotres, Republika Srbija je bila ta koja je prva pritekla u pomoć i naše vatrogasno-spasilačke jedinice su prve došle na prostor Republike Albanije i pružile maksimalno pomoć da se spasu ljudi i da se ublaže posledice od te elementarne nepogode.

U Danu za glasanje, zajedno sa kolegama ću podržati ovaj predlog i zajedno sa ostalim poslanicima SNS, izabrani sa liste „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, daćemo snažnu podršku kako našoj Vladi, premijerki, ali i predsedniku Vučiću u stvaranju uslova za bolju, normalnu i pristojnu Srbiju. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažene koleginice i kolege, poštovani ministre gospodine Mali, Srbija od prvog dana prati preporuke Svetske zdravstvene organizacije koja je 30. januara ove godine proglasila pandemiju kao javnu zdravstvenu pretnju od međunarodnog značaja, a 11. marta je proglasila i samu pandemiju korona virusa.

Vlada Republike Srbije je posle samo četiri dana uvela vanredno stanje u Republici Srbiji i preduzela sve neophodne mere da se zaštite kako građani Republike Srbije, ali da se ublaži što više negativan uticaj po našu ekonomiju.

Vršili smo nabavku opreme, same medicinske opreme za naše bolnice, kupovali smo respiratore, izgradili smo bolnice na Karaburmi, u Zemun Polju, ovih dana će biti otvorena i bolnica u Kruševcu, podizali smo plate zdravstvenim radnicima i u budžetu za sledeću godinu takođe će biti povećane plate zdravstvenim radnicima.

Dobijali smo pomoć od Evropske unije, od Amerike, od Rusije, od Kine, ali smo u tim trenucima kao država se ponašali vrlo odgovorno i delili smo pomoć i drugim zemljama kao što je Italija.

Na dnevnom nivou 700.000 evra država Republika Srbija izdvaja za testiranje, a u preseku od juče podatak jasno govori da je 271.000 i više od 271.000 ljudi u Srbiji registrovano na korona virus da smo u ovom periodu od devet meseci preko dva miliona ljudi u Srbiji testirali, a nažalost 2.380 građana Republike Srbije je izgubilo život.

Ono što je dobro, a što smo danas čuli od predsednika jeste činjenica da će do Nove godine, dva, eventualno tri, ponuđača imati priliku da prodaju vakcine u Srbiji i da će Srbija obezbediti dovoljne količine i da se na ovaj način obračunamo sa ovom opakom bolešću.

Ima onih koji kritikuju rad Republike Srbije, predsednika Republike Srbije, naše premijerke, čitave Vlade, iznose različite laži i na taj način žele da umanje borbu Republike Srbije, naših zvaničnika protiv ove opake bolesti, ali naravno, građani Srbije vide rezultate i na najbolji način daju ocene svega onog što je urađeno.

Što se tiče sporazuma, on je vrlo značajan za Republiku Srbiju. On daje jedan pravni okvir gde se na dobrovoljnoj bazi zemlje EU, ali i ostale članice Evrope mogu da se ujedine i da se na ovaj jedinstven način pristupi borbi prilikom kupovine same opreme, same vakcine i svega onoga što je neophodno.

Takođe, vrlo je važno napomenuti da kroz ovaj sporazum imamo međunarodnu ekspertizu, da možemo da razgovaramo i da sarađujemo sa ostalim zdravstvenim ustanovama, sa svetskom javnošću i da na ovaj način rešimo problem same pandemije.

Ono što je, takođe, vrlo važno, treba da se napomene, kroz ovaj sporazum nemamo nikakvih ograničenja vezano za kupovinu vakcine ili opreme na nekom drugom tržištu i tu je Srbija u potpunosti slobodna da sama izabere način kako da se bori protiv ove pošasti. U danu za glasanje, naravno, podržaćemo ovaj sporazum. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, gospodine Mali, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu i ovim zakonom se uređuju opšti prihodi i primanja, kao i rashodi i izdaci u našem budžetu, obim zaduživanja za potrebe finansiranja deficita i projekata, korišćenje donacija i zajmova, kao i ostala prava i obaveze korisnika budžetskih sredstava.

Kada pogledamo prihod ovog drugog rebalansa budžeta za 2020. godinu vidimo iznos od 1.291,4 milijarde dinara, što je za 46,5 milijardi dinara više nego predviđeno u rebalansu iz aprila meseca i što je povećanje od 2,4%. Sve kategorije prihoda, osim PDV-a beleže, rast u odnosu na prethodnu projekciju, dok najveću pozitivnu promenu beleži porez na dobit pravnih lica.

Što se tiče same strukture prihoda ona izgleda ovako: poreski prihodi su zastupljeni sa 84,4%, ne poreski prihodi 14,5% i donacije 1,1%. Faktori koji su doveli do izmene kako visine, tako i strukture prihoda su kraći i blaži efekti delovanja epidemiloških mera kroz zabranu kretanja i obavljanja određenih aktivnosti, zatim brže uspostavljanje unutrašnjih i određenih međunarodnih ekonomskih tokova, blaži pad privredne aktivnosti, produženo delovanje pandemije na ekonomiju u međunarodnoj razmeri i izostanak tranzitnog saobraćaja, ne samo na prostoru Republike Srbije, već i zemalja koje su u okruženju i drastičan pad stranih turista u našoj zemlji.

Kad pogledamo rashode, oni su planirani u iznosu od 1.774,4 milijarde dinara, što stvara deficit od 483 milijarde dinara ili 8,75% što je na nivou EU.Ja bih da vas podsetim da smo zahvaljujući onim programima i merama vlada koje su predvodili Aleksandar Vučić i Ana Brnabić u poslednjih četiri godine imali suficit u našem budžetu, a da je ovaj deficit koji je planiran pre svega rezultat pojačane fiskalne potrošnje da bi se ublažile posledice pandemije. Mnoge zemlje, pa i naša zemlja je pribegla ovoj metodi kako bi smanjila negativan uticaj na zaposlene, na privredu, na plate.

Tri ključna razloga za porast fiskalnog deficita i rashoda su rast potražnje za zdravstvenim uslugama, povećanje kapitalnih izdataka, kao i pomoć preduzetnicima i privredi za isplatu zarada i održavanje ukupnog broja radnika. Rast kapitalnih izdataka je jako pozitivan i on za devet meseci iznosi 14%, što znači da smo podigli privrednu aktivnost. Subvencije su povećane za 75,18 milijardi dinara, odnosno rebalans iz aprila meseca, a ukupan obim ekonomske pomoći u ovoj godini iznosi 690 milijardi dinara, što je, kako je i ministar gospodin Mali naveo, 12,5% BDP.

Samo povećanje subvencija odnosi se na isplate minimalnih zarada privrednim subjektima, podršku hotelskoj industriji, ali i za dalju izgradnju Republike Srbije. To su subvencije za Puteve Srbije, za održavanje puteva i ja ću da vas podsetim da Srbija ima 45.220 kilometara putne mreže. Mi sa ovim obimom putne mreže spadamo u zemlje srednje razvijene kategorije. Zatim, to su subvencije za Koridore Srbije, za izgradnju daljih novih puteva i novih autoputeva.

Dolazim iz Mačvanske Mitrovice, to je mesto koje se nalazi na prostoru grada Sremske Mitrovice i zahvaljujući merama koje je država Republika Srbija u prethodnim godinama sprovodila grad Sremska Mitrovica će pored postojećeg autoputa Beograd-Batrovci vrlo brzo dobiti još dva autoputa, a to su autoput Kuzmin-Sremska Rača i autoput koji povezuje Novi Sad, Rumu i Šabac. Bićemo bukvalno u okviru jedne potkovice autoputeva. To je ono što je dobro, što će dalje doprineti razvoju našeg rada, ali i čitavog regiona Srema.

Takođe, veliki iznos subvencija odlazi na poljoprivredu i poljoprivreda je pokazala veliki stepen otpornosti na sve one posledice pandemije koje su zastupljene ne samo kod nas, već i u čitavom svetu i beležimo rekordne prinose skoro svih kultura i rast broja zahteva za subvencije.

Ono što posebno raduje jeste činjenica da će ukupna dodatna subvencija za poljoprivredu biti preko pet milijardi dinara. To je ukupan iznos od 46,7 milijardi dinara koje će biti dato za poljoprivredu, što je najbolji dokaz da Republika Srbija ozbiljno računa na ovu privrednu granu i da značajna sredstva tu ulažemo.

Ono što je naveo gospodin Nedimović kao resorni ministar, na šta smo mi kao Mitrovčani jako ponosni da će već drugi mandat biti ministar poljoprivrede, jeste da raste ukupan broj zahteva za mehanizaciju. Pre par godina to je bilo od tri do četiri hiljade, a ove godine je šest i po hiljada zahteva predato za mehanizaciju.

Što se tiče sektora mladih, oni su upetostručili broj zahteva i to je najbolji dokaz da mladi veruju u svoju državu, a sa druge strane da Republika Srbija ulaže značajna sredstva kako bi pomogla mlade ljude da ostanu na selu i da se bave poljoprivredom.

Ono što takođe želim da naglasim, to je stepen stranih direktnih investicija. On je za prvih devet meseci u našoj godini iznosio 1,9 milijardi evra. Velika su to ulaganja. To je najbolji dokaz da privrednici iz EU, ali i ostalih zemalja sveta veruju u našu zemlju, da je Srbija kako ekonomski, tako i politička zemlja i da se i te kako isplati ulagati u nju.

Srbija ima dobre rezultate kada se pogledaju ukupni odnosi na prostoru Evrope. Naš kumulativni rast u ovoj godini i u narednoj će biti negde oko 5% i sigurno smo i u toj oblasti lideri u Evropi.

Na osnovu navedenog, predloženi rebalans ima za cilj bolju borbu protiv pandemije, očuvanje i podsticaj privrednih aktivnosti i povećanje kvaliteta života svih građana Republike Srbije. Zato će narodni poslanici izabrani sa Liste Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržati Predlog rebalansa u danu za glasanje.

Hvala na pažnji.

Poštovani predsedavajući i uvaženi koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, meni je takođe velika čast obzirom da se prvi put obraćam vama ovde u parlamentu, pred nama je jedan zaista dobar, kvalitetan Predlog zakona o ministarstvima koji je po meni plod potrebe i želje za nastavak reformskih procesa u našoj zemlji, ali i za obezbeđenje boljeg i kvalitetnije života svih građana Republike Srbije.

Prema predstavljenim programskim ciljevima i načelima nove Vlade, možemo reći da će to biti Vlada kontinuiteta one Vlade koja je u prethodne četiri godine vodila Ana Brnabić i koja je vodila jednu dobru politiku i koja je dala dobre rezultate, ali nove vlade koja će biti na temeljima vlade iz 2014. godine, one vlade kojom je predsedavao Aleksandar Vučić i koja je dala zaista dobre i kvalitetne rezultate u svom radu.

To su, pre svega, politika brige o svim građanima Republike Srbije, bez obzira na njihovu nacionalnu, versku, političku ili bilo koju drugu vrstu pripadnosti, politika ekonomskog razvoja, politika saradnje sa svetom.

Kao i kolege koje su govorile u prethodnom vremenu, ja želim takođe da stavim jedan akcenat na nov Predlog zakona o ministarstvima i tri nova ministarstva koja će biti, nadam se, u danima pred nama izglasani i podržani, kao i cela Vlada, a to je Ministarstvo za brigu o selu.

Mi smo u SNS svesni činjenice, uloge i značaja sela i da kvalitet života ljudi na selu ne može biti jednak ili približno isti kao kvalitet života ljudi koji su u gradu, ali moramo kroz zakonska rešenja, kroz finansije, kroz dobre predloge, da približimo kvalitet života i da ljudi ostaju na selu.

Dobar osnov je sigurno i „Srbija 20-25“ i svi oni projekti koji su uspeli da budu realizovani u prethodnom periodu. Novo ministarstvo će imati snažnu podršku, kako parlamenta tako i Vlade u celini i verujem da će tu biti velikih uspeha.

Ministarstvo za brigu o porodici i demografiji je značajno ministarstvo. Treba da se podsetimo da je stopa rađanja 1,78 dece po svakoj ženi, što svakako nije podatak koji ohrabruje, ali kroz zakonska rešenja, kroz finansije, kroz sve ono što možemo kao država da ponudimo, verujemo da će i rezultati u toj oblasti biti bolji.

Treće ministarstvo, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je takođe vrlo važno ministarstvo i ono što možemo kao građani Srbije da se pohvalimo jeste da smo lideri u Evropi u poštovanju prava nacionalnih manjina. Danas u Srbiji u 40 opština se ravnopravno upotrebljava jezik nacionalnih manjina, oni se školuju na svom jeziku, imaju pravo na informisanje i to je ono što je svakako jedan kvalitet života u našoj zemlji.

Danas su i dva potpredsednika u Skupštini Srbije predstavnici manjina u našoj zemlji.

Znamo da će biti i onih koji će kritikovati ovaj predlog, koji će reći da je Vlada velika, da povećavate broj ministarstava, da se uvećava državni aparat, ali to nije tačno. Dobićemo ministarstva koja će biti operativna, koja neće biti preglomazna i koja će na jedan efikasan i kvalitetan način rešavati sve one probleme iz domena svoga rada.

Ono što posebno ohrabruje jeste činjenica da će u novoj vladi biti oni ljudi koji su u prethodnom periodu dali veliki doprinos i pokazali puno energije, puno želje, puno razumevanja za probleme građana, da će u novoj vladi biti neki novi ljudi, koji će uneti novu energiju, novu snagu, nove ideje i da će značajan broj članova buduće vlade pripasti pripadnicima lepšeg pola, ženama. Mi muškarci moramo da priznamo da su žene mnogo racionalnije i da one kada donose odluke, one donose odluke i glasaju pre svega kao majke, a potom kao supruge, sestre, kao bake i da će kroz njihovo angažovanje Vlada zaista imati značajan doprinos u rešavanju svih onih problema koje imamo i izazova koji će doći.

Svakako da će pred ministrima u budućoj vladi biti puno izazova, puno poteškoća, moraće uložiti puno energije, puno znanja. Postavili smo visoke ciljeve koje moramo svi zajedno da rešimo i zato je važno da kao narodni poslanici damo saglasnost na Predlog zakona i damo punu podršku budućoj vladi. To će biti naš doprinos nastavku procesa reformi u našoj zemlji, procesu ekonomskog razvoja i poboljšanja kvaliteta života svih građana. Hvala na pažnji.