Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre, uvažene kolege, memorijalni korpus u kulturnom nasleđu ovim zakonom ima još jaču ulogu i, što je veoma važno, kulturno nasleđe posmatramo i kao resurs u oblasti kulture, u oblasti obrazovanja, u oblasti privrede, ekonomije i turizma i to je onaj deo gde je i malopre pomenuto da su, recimo, Spomenik zahvalnosti Francuskoj, Spomenik Pobednik, Spomenik Neznanom junaku postali i simboli i vizuelni identiteti Beograda, a to svakako ima veze i sa turizmom i sa ekonomijom.

Bilo je prozivki da li ovi amandmani mogu da imaju veze i sa korupcijom i sa ekonomijom i sa bilo čim i mislim da ovde imam i te kako važan dokaz da imaju kada.

Kada na portalu Geosrbija ukucate, tačnije pronađete mesto gde je spomenik i gde počivaju kosti srpskih stradalnika iz Drugog svetskog rata na Zlatiboru u opštini Čajetina, vi ćete videti taj spomenik i mesto gde počivaju njihove kosti na parceli broj 4624/1, a onda na Sajtu Republičkog geodetskog zavoda broj parcele 4624, pod broj parcele jedan, vrsta tereta – hipoteka.

Dragi prijatelji, na Zlatiboru, mesto gde počivaju kosti srpskih stradalnika iz Drugog svetskog rata je pod hipoteku, zajedno sa hektarima okolne zemlje, a u svrhu kredita koji je podignut, po nalazu državnog revizora, za spornu nabavku gondole.

Taj Milan Stamatović, kome je ovo pošlo za rukom, drži nam predavanje kako da sačuvamo Kosovo i Metohiju. On nas uči kako da budemo Srbi.

Ti njegovi koalicioni partneri šteta što nisu ovde da vide kakve veze ovi amandmani imaju i sa korupcijom i sa mnogim drugim radnjama.

Te ljudi kada pitate kako je zemlja gde počivaju srpskih stradalnika pod hipotekom, oni će vam odgovoriti koliko mrze Aleksandra Vučića. To je njihov odgovor.

Oni čekaju šta će patrijarh srpski reći o Aleksandru Vučiću da bi formirali svoje mišljenje o patrijarhu srpskom. Zaista, zarad ličnih interesa nekim ljudima ništa nije sveto. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministri, poštovane kolege, ovim zakonom kulturno nasleđe posmatramo iz ugla koji je ranije manje bio prisutan i sada stavljamo veći akcenat na taj ugao, a to je kulturno nasleđe kao resurs. Kada kulturno nasleđe posmatramo kao resurs u oblasti obrazovanja, kulture, umetnosti, privrede, ekonomije, turizma, tu ćemo naći jednu sjajnu bazu koja nam može poslužiti za sadašnjost, za bolju budućnost. U toj bazi akumulirano znanje, informacije, veštine, vekovima unazad.

Kada pričamo o uglu posmatranja kulturnog nasleđa kao resursa, i vezano za turizam, pa vezano za ekonomiju, dakle, veoma jedan ograničen deo, da ne bi neko izvlačio iz konteksta obrazlaganje ovog amandmana, pomenućemo tri važna spomenika, Spomenik zahvalnosti Francuskoj, Spomenik pobedniku i Spomenik Neznanom junaku. Ova tri spomenika su vremenom prerasli u simbole, a na neki način i vizuelni identitet Beograda, što opet, ima veze sa turizmom.

Veoma je dobro što memorijalni korpus ovim zakonom ima sve veće učešće u kulturnom nasleđu, što nam čuva nacionalni identitet i jedinstvo, koje pokušavaju da razviju pojedinci zarad svojih političkih poena, i nažalost u Srbiji imate ljude koji, gde god vide ranu, trče da sipaju so, gde god vide vatru trče da sipaju ulje. Upravo zbog duga prema onima koji su ginuli za nas, i zbog dece koja čekaju budućnost, kakvu ćemo im Srbiju doneti, moramo biti jedinstveni, jer u ovim teškim vremenima nemamo prva na krupne podele. Zahvaljujem.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege, saradnja lokalne samouprave sa državnom upravom je svakako u funkciji ekonomskog razvoja, ali i poštovanje zakona u lokalnim samoupravama je u funkciji ekonomskog razvoja.

Ovde ću navesti primer jedne opštine koja je u koloni od ovih nekoliko koji su krenuli ka Evropskoj komisiji da se žale na prava u Srbiji i na to što građani Srbije neće da glasaju za njih.

Imate primer opštine Čajetina, jedan biser u pravnom saobraćaju jedne lokalne samouprave, gde je predsednik opštine, gospodin Milan Stamatović, u jednom trenutku sam sebe ovlastio da bude i načelnik opštinske uprave iako se školovao za metalostrugara. Ja držim taj dokument - ovlašćuje se predsednik Opštinskog veća Milan Stamatović da o svim poslovima i dužnostima rukovodi opštinskom upravom Čajetina sve do postavljenja načelnika po osnovu javnog oglasa, potpis – Milan Stamatović.

Zamislite da je neki predsednik opštine SNS ovo uradio. Da li postoje medij, organizacija i da ne nabrajam još ko, ko ne bi skočio i živi ne bi ostali od takvih, da je to uradio, a ovako nešto kažu – iako je medijski mrak, ne može nikako da izađe na videlo, ovakav dokument.

U međuvremenu kao načelnik te Opštinske uprave potpisuje neke građevinske dozvole za hiljade kvadrata gradnje na Zlatiboru. Zamislite tih slučajnosti.

Uz uvažavanje prema svim metalostrugarima, kada ga obavestite da za načelnika Opštinske uprave treba da imate završen Pravni fakultet, položen ispit za rad u državnim organima, pet godina radnog iskustva, odmah krene da kuka kako je to progon političkih neistomišljenika, a onda mrzim Aleksandra Vučića, a onda njegovu porodicu.

Ta ekipa koja je krenula da se žali Evropskoj komisiji, neka u fasciklu stavi taj CV svog rada. Evo jedan primer iz Čajetine, a ima još primera. Javna nabavka je proterana iz Čajetine odavno.

Pa, gospodin Paunović može da stavi projekat onog bunara, koji je milionski plaćen, samo u njemu nisu još uvek našli vodu. Pa, može da ponese Evropskoj komisiji da pokaže model zapošljavanja radnika na lizing.

Pa, gospodin iz Šapca može da ponese Evropskoj komisiji priznanje da je kupovao glasove. Nudili su se oni u okviru haosa koji su pravili i malinarima, nudili se da ih obiđu i da im održe govor. Jedan čestiti gospodin mi je rekao, zamolio me, da im poručim, da mogu da dođu ali da beru maline kod njega i da će im dati najveće dnevnice, ali čisto sumnja da će da dođu, zato što kaže – navikli su oni da kradu za mnogo veće dnevnice.

I kada krenu u ovoj koloni ka Evropskoj komisiji, obavezno neka tu dokumentaciju, samo ovu koju sam nabrojao, ponesu, neka daju Evropskoj komisiji, oni će to pročitati i neće im biti teško da im daju odgovor zašto narod sve slabije glasa za njih. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Član 107. Želim da vam kažem, kao neko ko dolazi iz Priboja, na temu FAP-a i neistina, ne držanja teme, da predložim da, ukoliko gospodin Zoran Živković ikada odluči da nastavi svoje školovanje, to učini u srednjoj mašinsko-elektrotehničkoj školi u Priboju, da u okviru dualnog obrazovanja obiđe FAP, da vidi koliko je FAP bliži namenskoj industriji, koliko nemamo problema sa tim što nije uspela privatizacija FAP-a. Ukoliko gospodin Živković odluči da nastavi svoje školovanje u srednjoj mašinskoj-elektrotehničkoj školi, može da vidi da je izdvojeno 407 miliona dinara za rekonstrukciju te škole, a niko bolje od Pribojaca ne zna da li je FAP ugašen ili nije, a Pribojci su rekli na prethodnim izborima 62% za Aleksandra Vučića.

Samo mi dozvolite još nešto. Trebao se držati teme. Dakle, Vojska, snage bezbednosti. Bio je jedan period kada je jedan vojnik očekivao od ove države, prirodno, očekivao od jedne vlasti da reši problem, njegov stambeni problem. Dakle, neko kao građanin očekuje od te vlasti da reši. Predsedniče, ta vlast kaže – šta će nam Vojska? Zahvaljujem.

Hvala predsedavajući.

Poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, uvažene kolege, investicije u stanogradnju su svakako u funkciji ekonomskog razvoja, posebno zbog odredbi ovog zakona koje obavezuju učešće domaćih privrednih subjekata u značajnoj meri.

Ono što je veoma važno, da je u prošloj godini iskorišćeno skoro sve što je predviđeno u delu kapitalnih investicija, a nemamo sumnju da će i u ovoj godini u budžetu od 79,95 milijardi biti isti slučaj.

Ovom prilikom želim i da vam se zahvalim, potpredsednice, za brzu reakciju vašeg Ministarstva pre dve godine i totalnu rekonstrukciju 2,6 km pristupne saobraćajnice slobodnoj industrijskoj zoni Priboj, što je bilo možda i ključno da danas tamo imamo sedam firmi i za početak 250 ljudi, ali taj broj raste.

Svaki pripadnik snaga bezbednosti doprinosi ekonomskom razvoju, ali mi smo prošli kroz jedan težak period, kroz period kada je vojniku oduzeta puška i bačena u peć, kada je radniku oduzeta mašina a prodata fabrika, kada je narodu oduzeto dostojanstvo a državi oduzeta budućnost.

Mi to sve moramo da vratimo, i zbog dece Srbije, a i zbog onih koji su stvarali vrednost za ovu zemlju i ginuli za ovu zemlju, sa ubeđenjem da se nikada neće pojaviti neko ko će njihovu krv i znoj obesmisliti i jeftino prodati, kao što se, nažalost, u jednom periodu desilo. Zahvaljujem.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege, svaki pripadnik snaga bezbednosti doprinosi ekonomskom razvoju Srbije i činjenicu da blizu 30 hiljada pripadnika snaga bezbednosti nema rešeno stambeno pitanje su u delu opozicije najstrašnije zloupotrebili, nemajući ni trunku srama zbog toga zašto taj broj nije danas manji, a izgleda nemajući ni sećanje da su bili na vlasti u jednom periodu kada je sve to moglo da se popravi.

Dakle, bili su na vlasti, imalo se novca u tim privatizacijama i to vreme zaista nosi naziv privatizacija u svakom smislu - privatizovane su državne firme pljačkaškim privatizacijama, a taj novac je završio u privatnim džepovima, a vojska neka stanuje privatno. To je bila, otprilike, poruka vlasti u tom periodu.

Takođe se ovde nekorektno barata sa činjenicom i cenama stana - odakle nekome sada 30 evra za stan od 60 kvadrata. Da, ali mi obezbeđujemo da vojnik pripadnik snaga bezbednosti taj stan može da otplaćuje 30 godina, pod mnogo povoljnijom mesečnom kirijom. A napomenućemo da je u periodu od 2008. do 2012. godine toliko ljudi ostalo bez posla da smo tada plaćali najveću kiriju, otprilike, Srbija je tada plaćala mesečno preko 8.300 ljudi koji su ostali bez posla, toj vlasti i tom periodu.

Ponosni na pripadnike snaga bezbednosti, učinićemo sve da njihovi uslovi za život i rada budu bolji. Zahvaljujem.

Hvala predsednice.

Poštovani potpredsedniče Vlade sa saradnicima, uvažene kolege, ovaj zakon je svakako u funkciji ekonomskog razvoja. Ideja i inicijativa predsednika Aleksandra Vučića sada ima sve elemente, od finansijskog u prvom kvartalu ove godine imamo najveći zabeleženi kvartalni rast BDP u poslednjih deset godina. Imamo gradove koji polako spremaju lokacije, budžetski dobro stoje i imamo ovaj zakon.

Imali smo određene primedbe na broj stanova i kako to da nije rešeno odjednom za sve, ali kada se kaže prva faza to znači da sledi i kontinuitet. Imamo uslove, izborili smo se za to, a primedbu na taj put ka rešavanju stambenog problema svim pripadnicima snaga bezbednosti, osporavaju oni koji nisu bili ni u stanju da ugrade podzemne kontejnere u Beogradu.

Takođe, i nastavak puta deonice LJig–Preljina, Preljina–Požega je deo puta koji je osporavan od onih koji su privatizovali u milijardama evra sve što je valjalo u ovoj državi, a kilometre autoputa nisu izgradili.

Ovo će dobro doći ljudima koji aktivno doprinose rastu naše zemlje u namenskoj industriji i tih 500 miliona dolara izvoza namenske je deo puta ka jednoj milijardi koju očekujemo 2020. godine, a primedbu na to su imali oni koji su topili našu vojsku.

Povećanje plata od 10% je takođe deo puta ka novom povećanju, a primedbu na to su imali oni koji su Parking servis u Beogradu odveli u minus. Sve što je dobro za Srbiju i što je dobro za naš narod imaće od ove Vlade i prioritet i kontinuitet. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Uvažene kolege poslanici, vezano za pređašnju polemiku, kako je neko mogao da nešto piše a da drugačije radi i da to uvek mora da bude povezano, a opet se predstavlja kao profesor srpskog jezika, kako onda profesor srpskog jezika može da napiše za Vuka Karadžića – kroz osiromašenje jezika i raskidanje spona sa srednjovekovnim crkvenim nasleđem oličenim u vukovštini i van crkve na bezbožničkom narodnjaštvu podižu se zidovi pseudosrpske građevine na temeljima dositejevštine?

Vuk, inače veliki prijatelj Getea, poznatog nemačkog pisca i velikog prijatelja srpskog naroda, pa eto, još jednog možda razloga, jedne spone, da gradimo prijateljstvo sa Nemačkom, pored velike ekonomske saradnje.

Kada smo kod nauke, Nikola Tesla je čitajući stihove Getea dobio inspiraciju kako da ukroti naizmeničnu struju i obrtno magnetno polje. Zato, kada uvredite Vuka, onda uvredite sve u celom lancu.

Da se vratimo na temu. Vezano za brutalnu agresiju na našu državu, Borko Aleksić, ugledni domaćin iz sela Buštranje kod Preševa, njegovo selo i susedna sela su najbrutalnije gađani bombama sa osiromašenim uranijumom, kaže: „Imam 83 godine, pamtim svakojake prilike, ali ne sećam se da je u miru u ovim našim selima mlad svet ovako mnogo umirao. Nema kuće iz koje u poslednjih 15-ak godina ona najteža bolest nije nekoga odnela. Ne bira – Srbe, Albance, Rome, Makedonce, kosi redom. Kažu da je to sve zbog NATO bombi i tog nekog uranijuma“. Dok je to govorio, ispred sebe je imao umrlicu svoje supruge Anke Aleksić, a onda nastavlja: „Pratim šta se priča i piše o tim bombama sa uranijumom. Stručnjaci govore različito, ali jedno znam – moja Anka je još i bila stara naspram silne mladeži koju je posle rata rak odnio, uglavnom u 40-im godinama, a ovde su ljudi uvek bili dugovečni. Živelo se 80, 90 godina. U našoj mahali Topojanci ima 30-ak kuća, a od rata je iz svake sahranjen po jedan mlad čovek. Svi poumiraše. Bauk rata nadvio se nad nama, ušao u svaku kuću. Ne može biti da to nema veze sa tim bombama“.

Vera Milosavljević iz Straževice opisuje jedan od događaja i kaže: „Bio je u komšiluku jedan mlad bračni par sa dvoje dece. Majka im je obolela od leukemije i preminula. Danas smo saznali da je još jedan komšija krenuo na hemoterapiju. Najteže nam je palo kada je komšijin trogodišnji sinčić umro sa samo tri godine od leukemije, a svakodnevno se igrao na mestima gde su padali geleri“.

Mi želimo da ova komisija utvrdi da li je ovog trogodišnjeg dečaka ubila ista bomba samo posle mnogo više godina koja je ubila i trogodišnju Milicu Rakić. Mi želimo istinu i osvojili smo pravo na istinu.

Još jedno, što je veoma važno. Ni Vera Milosavljević, ni Borko Aleksić nisu ni radiolozi, ni onkolozi, ni biohemičari, ni doktori nuklearne fizike. Ali, oni su ljudi rekli nešto na šta nauka mora da reaguje. Mi smo to obezbedili kroz ovu komisiju.

Mi samo tražimo istinu i srpski narod je svetu toliko pomogao da nauči o elektrotehnici, telefoniji, veri, sportu, a od sveta je vekovima tražio samo da svet nauči najosnovnije o srpskom narodu – da Srbi žele slobodu, pravdu i istinu. I da oni žive za to.

Hvala gospodinu Lazanskom kada nam je dao objašnjenje vezano za naziv agresije, da ipak nije bila „Milosrdni anđeo“, a i sumnjivo nam je bilo. Jer, iduće godine manastir Mileševa slavi osam vekova postojanja. Tamo je freska Belog anđela. Mi Srbi veoma dobro znamo kako izgleda anđeo. A to što je išlo prema nama, ni malo nije ličilo na anđela. Anđeo nema crna krila. Anđeo ne može da ubije. Anđeo ne može da se kupi. Anđeo ne može da padne. I naš Beli anđeo nema potrebe da bude nevidljiv.

Na centralnoj državnoj ceremoniji u Aleksincu, povodom godišnjice NATO bombardovanja, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao: „Srbija koju nisu ubili i nikada neće ubiti njihova je najveća kletva, a naš zadatak i naša budućnost.“ Zahvaljujem.

Hvala predsedavajući.

Poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, uvažene kolege, ideja i inicijativa predsednika Aleksandra Vučića o rešavanju stambenih problema za pripadnike snaga bezbednosti danas ima sve elemente za njenu realizaciju.

Prvi i najvažniji je stanje u budžetu. U prvom kvartalu ove godine imamo najviši zabeleženi kvartalni rast BDP u poslednjih deset godina, iznosi 4,5%. To nam je dalo temelj da uđemo u ovakav jedan projekat.

Imamo šest gradova koji su već u proceduri zahvaljujući efikasnijim merama Vlade i vašeg ministarstva i realno su urbanistički i lokacijski planovi u Nišu, Vranju, Kragujevcu, Kraljevu, Beogradu, Novom Sadu. Realnost je i predlog zakona koji sve to definiše.

Na neki način, država ovim zakonom i tržišno deluje. Zašto? Postoje pripadnici Vojske koji i u tom delu namenske industrije značajno podižu našu ekonomiju, rast. Vojska kada čuva zemlju i bezbednost je veoma važna za investicije u toj zemlji, ali namenska industrija beleži izuzetan rast i mi te ljude koji se školuju i veliku vrednost ulaganja u školovanje tih ljudi na neki način obavezujemo da ostanu tu, rade i doprinose novom rastu naše države i naše budućnosti.

Realnost je i završena, na primer, završena deonica LJig – Preljina, 40,4 kilometara, realnost su 66 mostova i četiri velika tunela na toj deonici. Realnost je potpisani komercijalni ugovor za deonicu Preljina – Požega. I vrlo je zanimljiv način na koji neko želi da obesmisli sve te velike projekte. Pa, recimo tamo odakle ja dolazim, Zlatiborski okrug, relaciju tj. deonicu i najavu gradnje Preljina – Požega obesmišljavaju time - a gde će ona ići dalje. Srećom ima onih, mnogo više, onih koji čak kažu – neka dođe do Požege, ne mora nigde dalje. I takvih je mnogo više, srećom, od onih koji žele da obesmisle tu deonicu.

Imamo početak rekonstrukcije pruge Beograd – Bar i mi u Priboju u Prijepolju, Raškopolimskoj oblasti se izuzetno radujemo tome, a realnost je završena rekonstruisana deonica 77,6 kilometara Resnik – Valjevo, od 287 kilometara pruge Beograd – Bar, onih, bez teritorije Crne Gore.

I opet, način na koji neko želi sve to da obesmisli, negde podseća čak na one argumente koje je neko iznosio 1881. godine, kada se gradila prva železnica, pa kažu - ne valja to, to je crna zmija koju je poslao neko iz Evrope da pokrade Srbiju. I bilo je tu još katastrofalnih argumenata. Iz današnje perspektive vidite kako to zvuči, ali je tužno da danas neki protivargumenti rekonstrukciji pruge Beograd – Bar, prvoj posle 40 godina, nisu ništa odmakli od takvih kritika.

Kada ponestane argumenata, onda idu direktno na porodicu Aleksandra Vučića, onda idu lično. Kada nestane argumenata, idu lično i vređaju i vas. Kada nestane argumenata o tome kako je u gradu Beogradu loše, a svi ekonomski pokazatelji pokazuju koliko je bolje, onda smisle neki samo njima smešan vic na račun prezimena Siniše Malog. Dakle, njima je ostalo samo to i samo se time bave.

Juče je jedna poslanica rekla da mi paštetama kupujemo glasove. To je njeno mišljenje o našem narodu. Juče je jedan poslanik, tačnije poslanik Borisa Tadića, izgalamio se onako poprilično u Skupštini, samo je zaboravio da iznese stav svog predsednika. Boris Tadić je u jednom trenutku rekao – šta će nam Vojska? Ja sam očekivao da će on da kaže - iz ovog predloga izuzmite vojna lica, i to bi po njima verovatno koštalo jeftinije. A, jedan se bavio analizom kvaliteta puteva, pa je obilazio valjda autoput. Dakle, on igra ulogu nadzora svega što je izgradila država. I mene je iskreno strah kada se sagrade ovi stanovi da će upadati ljudima u stanove da traži da li je negde bilo nekog prokišnjavanja, pa da se to iznese ovde u Skupštini.

Dakle, imamo politiku napretka s jedne strane, politiku obesmišljavanja svega što valja sa druge strane, ali imamo i narod koji takve obesmisli na izborima. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, član 107. – dostojanstvo.

Uvaženi gospodin koji je na vlast mogao doći samo sumnjivim cenzusima, dakle, padom sa balkona, uvek protesti, uvek nešto fali, uvek neko negde preleti, samo uvek nešto do tog cenzusa. U Novoj Varoši su bili u jednoj koaliciji dok ljudi nisu videli sa kim imaju posla, a kada sa njima bilo šta krenete brzo vidite sa kim imate posla. Grupa građana koja je u jednom trenutku smenila vlast SNS je vrlo brzo videla da su ljudi iz SNS ljudi koji žele dobro za Novu Varoš. Napravili smo jednu stabilnu koaliciju za dobrobit svih građana.

Vrlo dobro znate ko ima koje funkcije u Novoj Varoši. Dakle, SNS, iako ima najveći broj odbornika, nema te funkcije koje ste vi tražili, trgovali, do kojih vam je bilo stalo, a vaše ideje dok ste bili u Novoj Varoši, način na koji ste podržavali i tražili da se donesu neke skupštinske odluke, pa to je bilo sramno. Vi biste za još mesec dana, da ste ostali, ovu opštinu zavili u crno kao vaši koalicioni partneri koji su uspevali za vreme svog mandata da zaduže opštine za četiri milijarde. I vi komentarišete. Vi ne biste znali da sačuvate jednu livadu u Novoj Varoši da ste ostali na vlasti, a držite predavanje kako da sačuvamo Kosovo i Metohiju. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovani predstavnici BIA, uvažene kolege, stručno vojno osposobljavanje je svakako u funkciji ekonomskog razvoja i u tom delu opet ću pomenuti dobar primer iz namenske industrije, odbrambene industrije Srbije.

U Uzićima, u Požegi je jedan od najmodernijih pogona streljačke municije, u koji je uloženo 90 miliona evra i gde će uskoro biti zaposleno oko 470 radnika i to je projekat odbrambene industrije Srbije pod radnim nazivom „Odbrambeno-tehnološka industrijska baza Srbije – Vizija 2020“. Kada namenska industrija 2012. godine ima 154 miliona dolara, 2017. godine 500, a 2020. godine će preći milijardu, to je posledica politike „Vizije“.

Kada od 2008. do 2012. godine 400.000 ljudi ostane bez posla, to je posledica politike provizije i lopovluka. Završiću sa tri citata. Rekli su o srpskoj Vojsci francuski istoričar Ernest Deni – srpski uspesi se objašnjavaju naučnom

nadmoćnošću njihovih oficira i moralnom vrednoćom njihovih vojnika. Norveški pukovnik Hasten Angel – došli smo sa malo poštovanja za njih, a vraćamo se puni divljenja. Videli smo narod miran, samopouzdan, rodoljubiv. Našli smo najbolje vojnike na svetu, hrabre, poslušne, trezvene, izdržljive, voljne da žrtvuju život za zemlju i nacionalnu ideju. Boris Tadić – šta će nam Vojska? Zahvaljujem.

Hvala predsednice, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege.

U prvom portalu ove godine imamo najveći zabeleženi fatalni rast BDP-a u poslednjih 10 godina i on nije baziran na rasprodaji i na zaduživanju, nego na novim investicijama, na znanju i tu je namenska industrija sigurno odigrala veliku ulogu i učestvuje u velikoj misiji, da kažem, u službi svog naroda.

Ono što je veoma važno je da iz tog rasta taj opredeljeni novac se investira tamo gde će da stvori novi rast i onih 2,5 miliona evra na računu FAP-a za nove tehnologije kako bi osavremenili i pogone i opremu u FAP-u je tu iz novog rasta i vredni Pribojci će sa FAP-om u namenskoj industriji Srbiji to vratiti ponovo srpskoj ekonomiji i kreirati rast na nekom drugom mestu.

Onaj autoput koji ide od Preljine ka Požegi, i tu je namenska na neki način kroz kreiranje rasta odigrala veliku ulogu. Školovaćemo mi, dakle, tehničare naoružanja, a jedva smo namensku industriju spasili od tehničara razoružanja. Školovaćemo i tehničare raketnih sistema, a jedva smo namensku spasili od tehničara reketaških sistema. Ova i prethodna Vlada su namensku industriju jedva spasili od tehničara za nenamensko trošenje novca građana Srbije. Zahvaljujem.

Hvala predsednice.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege, Zakon o vojnom obrazovanju, vojno obrazovanje je svakako u funkciji ekonomskog razvoja i u tom delu poseban osvrt je na namensku industriju i školovanje od kojeg namenska industrija ima izuzetnu korist.

Tu želim da vam se zahvalim na velikom angažmanu i kontinuitetu napora ideje predsednika Aleksandra Vučića da uspostavite proizvodnju u FAP-u u Priboju i da uključite FAP u sistem odbrambene industrije Srbije. Velika zahvalnost na tome i prethodnim ministrima i Bratislavu Gašiću i gospodinu Zoranu Đorđeviću i vama i vašim saradnicima, moram posebno pomenuti gospodina Nenada Miloradovića i gospodina Bojana Zrnića, jer sama svedok koliko oni napor na terenu ulažu da naprave zaista jedan dobar projekat.

Vezano za celu priču oko bezbednosti Srbije i bezbednosti Srba u regionu možemo postaviti jedno jednostavno pitanje da li se negde za vreme premijerskog mandata Aleksandra Vučića, ili predsedničkog mandata Aleksandra Vučića desio pogrom Srba ili desilo proterivanje Srba sa njihovih ognjišta? Nije. Da li smo sprečili ponižavanje srpskih žrtava, a bilo ih je mnogo, hiperprodukcijom izvinjenja, poštovani ministre, zamalo nismo došli u fazu da na graničnom prelazu ka Hrvatskoj na jednom punktu dajete pasoš, a na drugi punkt idete da se izvinjavate. Te stvari se više nikada neće desiti, kao što se neće desiti ni ona tužna vojna parade ispred visokih peći Smederevske Železare. Zahvaljujem.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege, efikasnost planiranja je ključ ekonomskog razvoja. Frenklin je rekao – ne planirati znači planirati neuspeh.

Prvi saradnici tada premijera Srbije Aleksandra Vučića su dali veliki doprinos u formiranju slobodne industrijske zone u Priboju. Tada na tih 27 hektara površine nismo imali investitora, ali imali smo planove i vizije. U okviru plana kapitalnih investicija opštine Priboj za infrastrukturno opremanje tog prostora imali smo određene kritike – nepoverenje, zašto, čemu, to je običan papir, to ne vodi nigde.

Danas u toj industrijskoj zoni posluje sedam preduzeća. Tu radi 250 ljudi, a u naredne dve godine svih tih sedam preduzeća će minimum udvostručiti broj zaposlenih. Ovih dana su pregovori sa jednom od najboljih domaćih kompanija da svoje poslovanje počnu u Slobodnoj zoni Priboj i u toku su razgovori u Razvojnoj agenciji Srbije o podsticajima i subvencijama toj domaćoj firmi.

Onda krenemo šire, Koridor 11, nova deonica autoputa Preljina-Požega, industrijska zona u Čačku i velika investicija koja je dogovorena, industrijska zona u Užicu. To je proizvod realnih planova i realnih vizija koje nisu ostale samo na papiru.

U vreme onih koji su od 2008. do 2012. godine Srbiju ostavili bez 400 hiljada radnih mesta u tom delu Srbije je bila veća verovatnoća da se negde pokrene vulkan nego neka nova firma i neki novi proizvodni pogon ili asfaltna baza za novu deonicu autoputa.

Politika ove Vlade je da plan ide u fioku tek nakon realizacije za razliku od nekih prethodnih politika gde su planovi odmah završavali u fiokama, tamo otprilike gde je trebala Srbija da završi. Zahvaljujem.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege, načelo efikasnosti je svakako u funkciji ekonomskog razvoja. Do pre par godina u slobodnoj industrijskoj zoni Priboj nije bilo investitora, a na parkingu je bilo jako malo automobila, svega par, a najčešće jedan od tih automobila je bilo vozilo Vlade Srbije sa saradnicima tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića.

Danas u slobodnoj zoni Priboj imamo sedam firmi, 250 zaposlenih ljudi, imamo kapital iz Španije, Holandije, Slovenije, Turske, domaći kapital i u narednom periodu će sve te firme udvostručiti broj zaposlenih.

Pristupna saobraćajnica slobodnoj zoni Priboj bila je takva da se dva vozila nisu mogla normalno mimoići. Danas je to moderna saobraćajnica u koju je Vlada Srbije uložila oko 450 hiljada evra.

Desila se ovom narodu jedna vlast koja se parkirala na leđa ovog naroda i koja je otpustila 400 hiljada ljudi, a ono što joj je pošlo za rukom, malo kome u svetu, tačnije nikome, to nije pošlo za rukom, da je i Parking servis u Beogradu poslovao negativno.

Zamislite sad šta smo mi iz Priboja mogli da očekujemo dobro od ljudi koji su Parking servis u Beogradu oterali u minus? Šta su mogli da od takvih očekuju oni ljudi iz Požege, iz Užica? Mogli smo samo da očekujemo da nas trajno parkiraju u istoriju. Zahvaljujem.