Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre dame i gospodo narodni poslanici, član 107. dostojanstvo Narodne skupštine. Smatram da je ovde govornik pre par minuta grubo prekršio Poslovnik, tačnije izneo neistine vezano za FAP iz Priboja, pa ću pokušati da vam kažem, da bi to bilo i dokazano.

Dakle, FAP je UPPR-u, idemo na redefinisanje dužničko-poverilačkih odnosa, čuvamo pravni suverenitet FAP-a i nastavljamo proizvodnju, FAP je na korak od namenske industrije.

Bio je na pragu da ga preuzme jedna finska kompanija, veoma uspešna. Finci kada su došli u Priboj, prvo što su tražili, nisu ušli u FAP, tražili su da obiđu srednju tehnički školu i sa svim đacima obavili razgovore. Nažalost, ti razgovori nisu uspeli, ali nikada nije prestalo da se radi na građenju FAP-a, na realnim osnovama.

Dakle, mi smo u Priboju dali sve i ova Vlada da se napravi, tada uspešna finska kompanija, a neko je dao sve i u tome je uspeo, da napravi uspešnu vinsku kompaniju. Tu je valjda razlika … (Isključen mikrofon.)

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, dualno obrazovanje i možda jedna od najvećih prednosti dualnog obrazovanja je razvoj sklonosti mladih ljudi ka preduzetništvu.

Istraživanja kažu da mladi ljudi koji su tokom svog školovanja imali mogućnost da stiču praktična znanja u 15% do 20% se opredeljuju za razvoj, tačnije za pokretanje sopstvenog biznisa. Tamo gde nisu imali priliku da stiču praktična znanja u samo 3% do 5% se odlučuju na pokretanje sopstvenog biznisa. Vidi se razlika i prednost dualnog obrazovanja i vidi se šta će to doneti u budućnosti, koliko će to doneti mladih i uspešnih ljudi i koliko će to doneti Srbiji kroz veliki privredni rast.

Dakle, treba posmatrati kroz prizmu da Srbija ima mnogo talentovane dece u svim oblastima i dualno obrazovanje je temelj gde ćemo ih detektovati i gde ćemo ih ispratiti na pravi put. Sva velika dela, tačnije najveći broj velikih dela u tehnici i u nauci, nastala su mladosti njihovih autora. Zato dualno obrazovanje i mogućnost da mladi ljudi imaju obuku u nekoj kompaniji, gde će sticati praktična znanja, e to neka se smatra besplatnim udžbenikom, to je besplatni udžbenik. Tačnije, to je udžbenik koji te finansirana na neki način da bi učio, ali đaci tamo nisu da bi zarađivali, đaci su tamo da bi postali.

Dualno obrazovanje je jako važno zato što na neki način kreira svest kod mladih ljudi o odgovornosti za njihov sopstveni razvoj. U onom delu dualnog obrazovanja gde se mladi ljudi pripremaju za posao u kompaniji u kojoj rade, najbolji primer je, jedan od najboljih primera, mnogo je dobrih primera, je kompanija „Bosch“ u Pećincima, koja je zaposlila sve učenike Tehničke škole koji su prethodne dve godine pohađali nastavu kroz dualno obrazovanje. Dakle, sjajan primer. Kroz ovaj zakon samo ćemo umnožiti primer dobre prakse, umnožićemo radna mesta, umnožićemo, tačnije povećaćemo privredni rast.

Prava je šteta što se nije iz opozicije čulo nešto konkretnije. Recimo, vi ste pomenuli primer novih smerova za oblast avijacije. Mi imamo kompanije koje se bave proizvodnjom ultra lakih letelica, ali to nije zanimalo ljude iz opozicije da pričaju o tome. Oni su pričali o raspadnutim migovima koji su stigli u Srbiju. Možda se i u školi moglo naučiti, moglo je sigurno da se bolje pazilo. Nemoj pljuvati po svome, nemoj po svome pljuvati pred celim svetom. Hajde da ima neko dostojanstvo, hajde da se nešto poštuje, hajde negde nešto prećuti makar bio tamo siguran da će ti doneti neki sitan politički poen. Kada smo kod tih, kako oni kažu, raspadnutih letelica, to su vrlo moćne letelice. Ali, želim da napomenem, te letelice i ti migovi možda mogu da izbegnu sistem S-300, da izbegnu sistem S-400, ali teško mogu da izbegnu sistem DS-2000. Po tom sistemu kako slete, pravo u „Železaru“. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, predlagač ovog amandmana, za koji naravno pozivam da se ne prihvati, može se opisati kao osoba koja se može najjače derati bez znanja o onome o čemu se dernja. Dakle, možda ne bi bilo loše da se držao amandmana, a ne toga da li je FAP ugašen ili nije. Ja mu sa lica mesta mogu reći da FAP trenutno proizvodi 40 vozila za Vojsku Srbije i da u FAP-u trenutnu radi 250 ljudi, da je FAP u procesu UPPR-a i da će FAP uskoro biti deo namenske industrije.

Izvinite, ovo je bilo zarad istine, poštovani predsedavajući. Mogao je malo bolje da pojasni ulogu trenera, nije dobro pojasnio kroz svoje amandmane.

Dakle, on je uspeo u svojoj opštini od svog fudbalskog kluba da napravi javnu ustanovu.

Izvinite, ovo je o amandmanu. Tu javnu ustanovu ne može da vodi trener, nego je vodi direktor. Zamislite susret dva fudbalska kluba gde s jedne strane vodi taktiku trener, a s druge direktor. Zamislite vi na šta liči taj fudbalski tim koji je on vodio, kada verovatno direktor direkcije centrira direktoru komunalnog lokalnog, a onda on namešta penal direktoru centra za socijalni rad.
Dakle, ja ne želim da ikoga vređam. Samo hoću, uz uvažavanje prema svim tim ljudima koje je na takav način doveo u tu situaciju, da preko fudbalskog kluba isplaćuje zarade tim preduzećima…

… da malo bolje ubuduće povede računa o tome na koji način postavlja trenere. Zahvaljujem.

Hvala, poštovana predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, kratko ću, predsednice, u jednoj rečenici, pod utiskom sam prethodnog govornika i te priče o moralu, a verovatno je i to mogao primetiti prethodni Zaštitnik građana, prosto, na svadbu kod prvog komšije se ide sa manje članova porodice nego što ih je on u broju poređao na funkcije u svojoj opštini u tom trenutku. Dakle, samo treba imati neku meru u životu. Ovde nam predavanja drže oni koji mere ni u čemu izgleda nisu imali.

Zakon o Zaštitniku građana, član 10a kaže – Zaštitnik građana i zamenik Zaštitnika građana ne mogu davati izjave političke prirode. Mi smo imali sednicu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i imali smo priliku da se upoznamo sa planom kandidata, njihovim biografijama i onim što smatramo dodatkom njihovim biografijama. Nigde nisam primetio da gospodin Zoran Pašalić nije odgovorio na pitanja koja su mu postavljene, osim onog dela gde su se predlagači sa svojim kandidatima dogovarali, postavljali pitanja i ovi davali odgovore za potrebe nove internet kampanje kako bi se predstavili da su njihovi đaci dobri i primereni kandidati, a svi ostali nisu.

Dakle, jedan od njih, gospodin Biljić, o čijoj biografiji ne želim ništa loše da kažem, je dugo izdržao, a da njegovo obraćanje ne dobije političku konotaciju. Tek je na samom kraju prve izgovorene rečenice počeo sa političkim ocenama. Dakle, tu se vidi određen napredak kod njih.

Što se tiče gospodina Miloša Jankovića, on je održao bolji politički govor od njegovih predlagača, a dve partije su ga predložile. I mi ćemo sada da pričamo da on neće kršiti zakon i da zajedno sa Sašom Jankovićem nije kršio zakon?

Pričao je standardnu priču. Zabrinuo se za stanje u tabloidima. Verovatno tabloidi nisu još dovoljno ocrnili vladajuću strukturu i porodicu predsednika sada, tada premijera kada su oni bili zaštitnici, predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Mogao je on to primetiti. Ovde smo videli vrhunac tog blata koje se provlači kroz tabloide, a se više i kroz ozbiljnije novine. Kako on nije primetio bar tada da kaže, bar jednom da kaže nekad da su skoro svi članovi porodice Aleksandra Vučića najstrašnije provučeni kroz blato u medijima i da tu nije bilo medijskog mraka. Otac, majka, brat, sin, ćerka. Jedini uži član porodice koji nije provučen kroz blato je najmlađi sin koji je star nešto više od mesec dana. Da je živ i zdrav, ako mu prva reč koju izgovori bude reč „tata“, i on će biti sumnjiv. Na to niko ne reaguje, bar da pomene.

Gospodin Miloš Janković je po hiljaditi put izgovorio reč „Savamala“, pa hajde da kroz jedan primer kada smo na temi bespravne gradnje, da kroz jedan primer toga kako je radio Zaštitnik građana za kog su rekli da su novi kandidati samo kontinuitet rada tog Zaštitnika građana, hajde da vidimo kroz jedan primer bespravne gradnje kako se ponašao Saša Janković. Otišao je u Čajetinu da da podršku svom kolegi predsedničkom kandidatu Milanu Stamatoviću. Otišao je da da podršku toj građevinskoj anarhiji i bespravnoj gradnji koja je prisutna tamo. Evo, dajem primer ko su bili štićenici čoveka čiji se kontinuitet traži kroz kandidate koji su nam ponuđeni pored Zorana Pašalića. Izveštajem DRI vezano za Čajetinu, izgradnju one čuvene gondole, vi možete da nam to potvrdite, uvažena gospodo, utvrđen je nezakonit postupak za nabavku opreme za tu gondolu.

Dakle, na osnovu takvog postupka se opština zadužila blizu 10 miliona evra. Namenski kredit je uzet samo na osnovu idejnog rešenja bez rešenih imovinskih odnosa, građevinske dozvole glavnog projekta. Tome je Saša Janković dao podršku i takvoj politici se traži kontinuitet. Zamislite, nabavljate gondolu u vrednosti od 10 miliona evra, ne znate kuda treba da prođe. Zamislite, gradite prugu i naručite svu infrastrukturu, a ne znate kuda da prođe, da li ide tu tunel ili ne ide tu tunel. Otprilike, dajte mi šina za pola miliona evra. To je imalo podršku bivšeg Zaštitnika. Zašto? Zato što su bili zajedno protiv Aleksandra Vučića. To je u tom slučaju sasvim dovoljno.

Da se razumemo, SNS, Vlada Srbije, nadležno ministarstvo nemaju ništa protiv ugradnje gondole na Zlatiboru. Srpska napredna stranka ima protiv i protiv smo ugradnje u gondolu. To je naša politika. Kada pitamo štićenika Sašu Jankovića, tadašnjeg štićenika, kada ga pitate kroz medije kako je mogla da se uradi takva nabavka i kojim je to postupkom urađeno, odgovor je – avioni NATO pakta poleću sa aerodroma Ponikve. Ne poleću nikakvi avioni, poleću samo gluposti iz njegovih saopštenja. Kada ga opet pitate kako je mogla da bude takva nabavka, odgovor je – pobedio sam Aleksandra Vučića. Dobro, pobedio si, kako si mogao da sprovedeš takvu nabavku? Odgovor je – nudili ste mi novac da se učlanim u SNS. Ne da mu nismo nudili novac da se učlani u SNS, nego takvi da su članovi SNS mi bi im platili da više ne budu članovi SNS.

Dakle, imali smo izbor između kontinuiteta sa Sašom Jankovićem. Dao sam jedan primer kako se odnosi prema građevinskoj anarhiji koja je prisutna u jednom delu naše zemlje. Verujem da je gospodin Zoran Pašalić pravi izbor, da će vredno raditi svoj posao i biće izložen pritiscima onih koji tvrde da ih vodi zdrava politička vizija, a zapravo ih vodi politička provizija, onih koji mrze EU, a evre obožavaju. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, smatram da je ovde prekršeno više članova Poslovnika, međutim, ja ću reklamirati povredu Poslovnika člana 108 – o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine.

Opet kažem, vi ste, gospodine Milićeviću, nedavno i bili u našim krajevima i upoznati ste sa situacijom. Videli smo se u kampanji. FAP nije ugašen, kao što je to jedan od prethodnih govornika rekao, na njegovu žalost nije ugašen. On bi voleo da FAP bude ugašen da bi ta njegova stranka imala više materijala za napad na ovu Vladu. FAP trenutno proizvodi 50 kamiona zahvaljujući Vojsci Srbije. FAP se nalazi u Priboju, a u tom Priboju je na predsedničkim izborima Aleksandar Vučić osvojio 63% glasova. NJegova stranka, ne znam, nemam podatak koliko su osvojili, toliko je bilo bitno.

Ono što želim da kažem, kada poredimo, i opet kažemo, FAP je Priboj. Voleo bih da je u vreme kada je ovaj gospodin vodio opštinu Smederevska Palanka organizovana prijateljska fudbalska utakmica između fudbalskog kluba FAP i „Jasenice“. „Jasenica“ nije fudbalski klub, nego javna ustanova. O tome smo puno puta pričali. Zbog čega? Mene zanima ono što piše na onoj karti koja bi bila prodata – FK FAP – JU „Jasenica“. E, tu se nalazi razlika između nas i njih. Zahvaljujem.

Poštovana potpredsednice Vlade, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je više puta veoma dobro objašnjen ovaj amandman i u smislu praktične primene i u smislu da se nije zaratilo i da niko ne osvaja ničije zgrade, već da želimo da pomognemo ljudima, da ih rasteretimo, ali ovde ima izgleda dobrih političkih zalogaja sa nekom jeftinom demagogijom da će neko nekome upadati u zgrade i raditi već šta im se pričinjava.
Dakle, vraćamo se na ono da stalno insistiranje na tome da će ovi ljudi biti SNS neka vojska ili šta god, nema drugog objašnjenja nego da ti ljudi koji nas optužuju za to polaze od sebe. Dakle, autoprojekcija je čudo.
Vezano za angažovanje profesionalnih upravnika, mislim da nije korektno da nekada, ovi koji kritikuju, vam trebaju profesionalni upravnici, a nekada ne. Dakle, ovde je jasno precizirano. Kada nam trebaju, angažujemo ih, a oni koji nas kritikuju, tačnije podnosioci ovog amandmana su posle izbora na onoj njihovoj čuvenoj humanitarnoj akciji – daj svoj glas za našeg cenzusa spas, angažovali profesionalnog stečajnog upravnika da ih malo pogura da pređu cenzus. Znači, nekad profesionalni upravnici trebaju, a nekada ne trebaju? Odlučite se za jedno.

Poštovana predsedavajuća, poštovana potpredsednice Vlade, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, vezano za insistiranje ove priče oko profesionalnih upravnika i da će oni biti iz SNS, bez ijednog argumenta, bez ijedne činjenice kako je to moguće, ostaje nam samo da poverujemo da oni koji to govore i na tome insistiraju polaze od sebe.
Što se tiče zapošljavanje nikada neću zaboraviti jedan štand 2012. godine uoči onih izbora kada smo smenjivali tu njihovu vlast, kada mi je prišao jedan čovek i kaže – Krsto ovi obećaše kule i gradove, a kod mene u kući od pet članova porodice jedino radi strujomer. Tako su oni zapošljavali.
Kada već kaže o tome kako je pitala nešto slučajne prolaznike, imam jedno iskustvo vezano za ovu temu oko profesionalnih upravnika. Smatram da su oni profesionalni vlasnici zgrada. Kako? Pa, ja sam jednom na Vračaru tražio neku adresu, nisam iz Beograda, pa mi je trebala pomoć slučajnog prolaznika. I, taj mi slučajni prolaznik kaže ovako – idete pravo, dođete do onog parka, skrenete levo, pa prođete zgradu Dragana Šutanovca, pa još malo pravi i to je ta adresa. I, stvarno je bio u pravu. Ne, bio je veoma korektan slučajni prolaznik. Dobro mi je objasnio. Tako da eto, velika razlika između profesionalnih vlasnika zgrada i profesionalnih upravnika. Hvala vam.

Hvala, predsedavajuća.
Poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, još sam pod utiskom naziva za Narodnu skupštinu, da je to otirač, pa čisto da prokomentarišem da svaki normalan narodni poslanik …

Svaki normalan narodni poslanik sebe vezuje za Narodnu skupštinu, a ono što je prljavo sebe vezuje za otirač.

Poštovani predsedavajući, uz uglavnom jasna objašnjenja prethodnom govorniku, on je uspeo da mnogo više rečenica upotrebi vređanjem onih koji su pisali ovo obrazloženje, nego što rečenica ima…

Molim vas, sekundu, ja moram, jer je ovde bilo…

Govorim, predsedavajući, niste primetili da sam se javio po amandmanu gospodina Živkovića, nego ste dali odmah reč gospođi Gajić. Niste primetili. Ja sam vas molio da se obratim po tom amandmanu.

Prijavio sam se. Reagovao sam se kod vaših kolega. Molim vas, veoma je važno.